Cabin Anna
POSTAVLJANJEM PRIRODE U CENTAR INTERESOVANJA I IZJEDNAČAVANJEM ČOVEKA SA PROSTOROM SOPSTVENOG OKRUŽENJA, CASPAR SCHOLS JE DIZAJNIRAO NETIPIČAN OBJEKAT AUTENTIČNOG IZRAZA. ON PLENI NEPOSREDNOŠĆU I MOGUĆNOSTIMA TRANSFORMACIJE KOJE GA PODREĐUJU ATMOSFERI AMBIJENTA BILO KOG PROSTORA NA SVETU, NAGLAŠAVAJUĆI PRITOM UNIVERZALNE VREDNOSTI SAVREMENOG ARHITEKTONSKOG STVARALAŠTVA.
Nakon projekta Garden House koji mu je, kako sam navodi, u potpunosti preokrenuo život, autor Caspar Schols odlučio je da kreira novi dizajn, montažnu kuću za potrebe tržišta, koja bi bila pogodna za bilo koju lokaciju na svetu. Neobična drvena kabina, ANNA Stay, osvojila je međunarodnu nagradu za projekat godine – Architizer A+ Awards 2021. Dizajnirana za život u sadejstvu sa prirodom, ANAA Stay je dinamična drvena kuća u obliku otvorene platforme koja omogućava prilagođavanje drvenog eksterijera i staklene unutrašnjosti svakoj prilici, raspoloženju ili vremenskim uslovima.
Jasna kontura koja razgraničava objekat i okruženje, u samo nekoliko trenutaka može se u potpunosti izgubiti ili jedva naslućivati i upravo takva definisanost, ili bolje rečeno nedefinisanost, čini je predmetnom i živom.
ŽIVOT SA PRIRODOM
Interakcija i prožimanje čoveka i prirode u arhitektonskoj interpretaciji reflektuje se kao primarni cilj koji koncepcijski i metodološki određuje proces realizacije forme ovog objekta. Postojalo je više prototipova u kojima se eksperimentisalo sa praktičnijom upotrebom i vremenski ograničenim i trajnim stanovanjem, što je rezultiralo razvijanjem modela ANNA Stay. Pored ANNA Stay, aktuelna je i verzija ANNA-Meet, prazna multifunkcionalna platforma namenjena širokom spektru aktivnosti (joga, pisanje, sastanci, spavanje, kupanje, večere, obrazovanje, posmatranje ptica, posmatranje zvezda), a kao treća verzija ponuđena je ANNA-Me, potpuno prilagođena specifičnim zahtevima pojedinca.
Spoljni zidovi kabine su dve različite “školjke” oslonjene na šine. Unutrašnji zid, kojeg čini okvir od drveta i stakla, odvojen je od natkrivenog drvenog spoljnog zida. Pomeranjem školjki i staklenog okvira moguća su različita podešavanja. Sposobnost prilagođavanja i promene omogućava korisnicima da prate svoja čula, daje im slobodu i neguje osećaj pripadnosti. Prostorno raslojavanje kompozicione konstrukcije iznedrilo je rešenje koje evocira istinski doživljaj prirode, ostvaruje kontinuitet prostorne celine i odražava ekspresiju u odnosu na specifičnost i karakter odnosa dve strukture – čoveka i njegovog okruženja.
PROSTORNO RASLOJAVANJE KOMPOZICIJE KONSTRUKCIJE IZNEDRILO JE REŠENJE KOJE EVOCIRA ISTINSKI DOŽIVLJAJ PRIRODE, OSTVARUJE KONTINUITET PROSTORNE CELINE I ODRAŽAVA EKSPRESIJU U ODNOSU NA SPECIFIČNOSTI I KARAKTER ODNOSA DVE STRUKTURE – ČOVEKA I NJEGOVOG OKRUŽENJA.
PRIRODNI MATERIJALI I PRAKTIČNOST DIZAJNA
ANNA Stay svoju konstruktivnu šemu crpi iz modela železničke stanice, čiji strukturalni integritet počiva isključivo na bočnim zidovima, a odatle potiče i koncept prelepe drvene rešetke. Dva sloja nosi osam industrijskih točkova oslonjenih na šine. Za izgradnju se koriste samo visokokvalitetni prirodni materijali. Spoljašnjost je napravljena od održivog drveta sibirskog ariša, dok je u unutrašnjosti korišćena kvalitetna svetla brezova šperploča. Većina drveta je neobrađena, a piljevina se koristi za izolaciju.
-ek VESNA RAVIĆ
Pomeranjem školjki i staklenog okvira moguća su različita podešavanja.
Staza perspektiva
DOŽIVLJAJ DRAMATIČNOG PLANINSKOG HORIZONTA KOJI SE IZDIŽE IZNAD GRADSKOG URBANOG PEJZAŽA NIJE UŽITAK SAMO ZA PLANINARE. GRAD U PLANINI, PLANINA U GRADU – SINERGIJE SU KOJE SE UPOTPUNJUJU. UŽURBANOST I SVAKODNEVNA GRADSKA VREVA ČINE SE DALEKOM IAKO SE NALAZE NA SAMO NEKOLIKO MINUTA VOŽNJE. PEŠAČENJE POD VRHOVIMA JEDNOG OD NAJPOZNATIJIH PLANINSKIH LANACA OMOGUĆIO JE PROJEKAT NAZVAN STAZA PERSPEKTIVA. PANORAMSKA STAZA I OBJEKTI NA PLANINSKOM VENCU NORDKETE NADOMAK INSBRUKA, DELO SU MULTIDISCIPLINARNO ORIJENTISANE NORVEŠKE FIRME SNOHETTA.
Nordkete je deo alpskog parka prirode Karvendel, jednog od najvećih netaknutih zaštićenih pejzaža srednje Evrope. Nalazi se na najjužnijem delu ovog planinskog lanca i predstavlja simbol Insbruka. Grad je premrežen žičarama kojima se ostvaruje pristup ‘onoj drugoj strani grada’, odakle se pruža pogled na neravni alpski teren Nordkete planine. Staza perspektiva označava pešački put dužine 2.8 kilometara koji nudi mogućnost doživljaja veličanstvenih planinskih predela iz malo drugačijeg ugla.
Staza perspektiva može se opisati i kao pokazatelj specifičnog načina shvatanja prostora, kao pristup arhitekturi koja postaje integralni deo pejzaža. Ova filozofija inspirisala je autore da kreiraju niz malih i, kako kažu, elegantno projektovanih dizajnerskih ‘gestova’ koji se uklapaju u postojeći ambijent. Strukture, odnosno arhitektonski elementi, psotavljeni su duž staze na nekoliko različitih lokacija tako da uspostave savršen balans prirode i ljudskog traga na nadmorskoj visini od 1.905 metara. Svaki arhitektonski element, a ima ih ukupno deset, ima svoju osobenu formu i postavljen je promišljeno na različitoj nadmorskoj visini sa ciljem da bude mesto odmora, socijalne interakcije, opuštanja i svakako, da omogući zapanjujuće vizure.
Na taj način se ističe svaki deo alpskog pejzaža, a pogled se usmerava od opšteg ka posebnom, pri čemu se naglašava topografija sa svim samo njoj svojstvenim oblicima i površinama. Samostalni elementi zapravo su sastavni deoc eline koji omogućavaju komunikaciju, definišu opremljenost i funkcionalnost, a ujedno predstavljaju i umetnička dela koja svojim prisustvom određuju ciljeve kretanja po stazi. Oni su takođe i značajne tačke, odnosno reperi.// ek Amela Greksa Više u EKO KUĆI No36
Bonobo kultura
Pan paniscus, poznatiji kao ’pigmejski šimpanza’, otkriven je 1920. godine, ali su ga tek sredinom sedamdesetih godina prošlog veka naučnici izdvojili u sasvim posebnu vrstu majmuna primata. Naziv ’pigmejski šimpanza’ ne znači da su ovi majušni primati manji rođaci šimpanze, nego da su miljenici pigmejskog naroda, koji deli stanište sa ovim izuzetnim bićima. U svetu su poznati kao ’bonobo’. Omeđeni rekom Kongo, žive izolovani u samo jednoj zemlji na svetu, u republici Kongo. Ima ih još svega 50.000 na Zemlji i preti im izumiranje. Kada bismo pokupili sve bonobo majmune i stavili ih kao publiku na Marakanu, jedva bismo napunili stadion.
Bantu plemena u bazenu Konga vekovima koriste meso bonoboa za ishranu, ali i za svoje rituale. Tek u poslednje dve decenije, svetske organizacije su osnovale dva rezervata bonobo primata u njihovom prirodnom staništu, ali oba rezervata zavise od privatnih donacija. Za sumu od 20 dolara mesečno, možete usvojiti jedno bonobo siroče i spasiti ga.
Iako liče na šimpanze, ovi primati su zapravo identični našem pretku Australopitekusu. Njihovo ime, bonobo, na jednom od iščezlih bantu jezika znači : predak. Upravo u okolini reke Kongo nađen je i kostur našeg zajedničkog pretka od pre 3 i po miliona godina, ženke koju su naučnici nazvali Lusi (po tada čuvenoj pesmi Bitlsa), a koja podseća i na nas i na bonobo primate. Lusi je, kao i bonobo, hodala na dve noge, bila uspravnija od šimpanze, umela da pravi kameno oruđe i služila se drvetom i kamenom kao oruđem. Ženke bonobo imaju izražene grudi kao žene, lica su im tamna, imaju ružičaste usne, manje izražene veđe od šimpanze, i na glavi imaju gustu kosu koja se deli na razdeljak. Bonobo i mi delimo 98% istih gena.
Bonobo su u stanju da nauče i da se sporazumevaju leksigramima od nekoliko stotina reči, da sastavljaju rečenice, misle, sećaju se, ali ono što je najdirljivije kod njih je to što je to zajednica ljubavi, spokoja, harmonije, društvo u kome nema dominantnih mužjaka, ratova, sukoba, borbi. Sve sukobe i tenzije bonobo rešavaju seksom, u svim mogućim pozama, kombinacijama, pa ih često zovu društvom “vodi ljubav, a ne rat”. Bonobo vode ljubav licem u lice, ljube se, grle, drže se za ruke, i to je jedan od razloga što ih srećom (srećom po njih), nema u zoološkim vrtovima – njihova seksualna aktivnost bi bila suviše šokantna za ljudske mladunce! Ali njihova seksualna aktivnost nije samo partnerska, niti namenjena produženju vrste – oni seks koriste kao pozdrav, način zbližavanja sa drugima, praktikuju ga i radi čistog zadovoljstva ali i kao oslobađanje od stresa i napetosti, ili pak kao gest pomirenja.
Bonobo po ceo dan provode negujući se, odmarajući se, igrajući se, meditirajući, vodeći ljubav, očevi i majke zajedno podižu decu, a nije nevažno ni to što srž njihovog harmoničnog života čine alfa ženke. Ženke su povezane, one odlaze od kuće u pubertetu, tražeći nove zajednice, a muškarci ostaju uz decu i porodice. Mamini sinovi su privilegovani. Majke nikada ne grde svoju decu, čak i ako im mladunče otme hranu iz usta. Dugo je važilo shvatanje da su samo ljudi sposobni za empatiju i jedini koji umeju da dele hranu jedni sa drugima. Bonobo takodje nesebično dele hranu, emotivni su, druželjubivi, oplakuju svoje mrtve, teraju muve okupljeni oko preminulog člana zajednice, čak i ako je to došljak koji nije ni u kakvom krvnom srodstvu sa njima, odaju mu počast. U pitanju je matrijarhat sa punom demokratijom. Društveni su, druželjubivi i očigledno umeju i žele da uživaju.
Zateći ćete u prirodnom staništu bonoba kako leži na travi, gleda u nebo i žvaće neku travku ili kako na obali reke pljuska nogama po vodi, ili kako se pažljivo neguje, trlja, umiva u reci… Bonobo će uzeti mango i kotrljati ga nežno preko svojih genitalija ili će zagrljeni, licem u lice dugo sedeti i ljubiti se. Dodaću još nešto: bonobo su isključivo frutarijanci, dakle, voćojedci, i jako retko, samo kad su ugroženi, jedu meso manjih životinja, kao što su veverice na primer. Šimpanze su daleko agresivnije, imaju dominantne mužjake, vode ratove, ubijaju se međusobno i – jedu meso.
Amerikanci su se dočepali nekoliko bonobo majmuna i smestili ih u specijalni centar za izučavanje jezika u državi Ajova, gde i danas živi najinteligentniji primat na svetu, bonobo mužjak Kanzi, koji razume rečenice, vodi računa o bebi, sinu Teku, menja mu pelene, podučava ga, prevodi jezik ljudi svojoj polusestri i tolika je zvezda da je čak i Opra Vinfri poslala koleginicu da obavi intervju sa Kanzijem (koji se, naravno, uzbudio seksualno i na novinarku i na snimatelja). Sve bi to bilo divno i krasno kada ne bi postojao brljivi faktor ljudske manipulacije i greške. Kanzija i njegovu porodicu, Amerikanci osim voćem, hrane i svojim uobičajenim đubretom – picama, rezancima, viršlama. Daju mu čak da žvaće žvake i da gleda televiziju, a već je navučen na šećer i slatkiše. Kanzi sada ima 30 godina i ugojen je kao prosečni Amerikanac, a pre nekoliko meseci bonobo su počeli da umiru od bolesti. Kanzijeva čuvena sestra Panbaniša umrla je od upale pluća, a za sina Teka se sumnja da je autističan. Autizam ne postoji u prirodi. To pretvaranje bonoba u bolesnog čoveka putem termički obrađene hrane je nasilje nad njegovom prirodom, a posledice su slabljenje imuniteta i oboljevanje od ljudskih bolesti.
Mnogo me je rastužila i dirnula sudbina naših rodjaka bonoboa, za koje mnogi naučnici traže da se kao vrsta preimenuju od Pan paniscusa u Homo paniscusa. Zar je moguće da ne vidimo vezu između mira, spokoja, harmonije i empatije i voća kojim se bonobo hrane, i sa druge strane, između ljudske agresije, nasilja, sadizma, i mesa koje mi jedemo? Zar ne vidimo da su zagrljaji, poljupci, bliskost, tolerancija, ljubav, meditacija – put ka srećnom društvu, kakvo je društvo bonoboa? U zarobljeništvu, u par zooloških vrtova gde ih ima, bonobo menjaju karakter, počinju da se ujedaju medjusobno, postaju agresivni, otuđeni. Očigledno pate i tuguju. Tu su pred nama, nestaju pred našim očima svedoci istinske ljudske prirode koju smo za par miliona godina uspeli sasvim da iskvarimo, i što je najtužnije, zaboravimo. Mogu samo da vam kažem u ime bonobo predaka: jedite voće i volite se i živite u toleranciji, ljubavi, okruženi prirodom… jer, to smo mi, nasilno proterani iz raja. Zato se moja prva knjiga o živoj hrani zove “ U raju nema kuvanja, kotlići su u paklu….”// EKO KUĆA No08
