Poslovna zgrada koja proizvodi energiju
GEORG W. REINBERG NA MEĐUNARODNOM KONGRESU ODRŽIVA ARHITEKTURA-ENERGETSKA EFIKASNOST ODRŽANO OD 6-8 OKTOBRA 2017 U JUGOSLOVENSKOJ KINOTECI U BEOGRADU
GEORG W.REINBERG JE DIREKTOR I VLASNIK ARHITEKTONSKOG STUDIJA ARCHITEKTUR BÜRO REINBERG ZT GMBH SA SEDIŠTEM U BEČU. STUDIRAO JE NA TEHNIČKOM UNIVERZITETU U BEČU I NA UNIVERZITETU SIRAKUZA, SAD. NJEGOV PROJEKTNI BIRO JE SPECIJALIZOVAN ZA EKOLOŠKE ZELENE ZGRADE, OD KOJIH NEKE PROIZVODE VIŠE ENERGIJE NEGO ŠTO IM JE NEOPHODNO (PLUS ENERGY BUILDING). OD 1982. GODINE IZGRADIO JE VIŠE OD STOTINU SOLARNIH PROJEKATA, PRI ČEMU JE AKTIVAN U ISTRAŽIVANJU, PROJEKTOVANJU, PLANIRANJU I DSM UPRAVLJANJU OBJEKTIMA. REINBERG JE GOSTUJUĆI PROFESOR NA DUNAVSKOM UNIVERZITETU KREMS, CENTAR ZA GRAĐEVINARSTVO I ŽIVOTNU SREDINU. PREDAJE NA TEHNIČKOM UNIVERZITETU U BEČU NA MASTER PROGRAMU SISTEMI OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE I REŠENJE ZELENE GRADNJE, KAO I NA UNIVERZITETU PRIMENJENIH NAUKA U BEČU. REDOVNO DRŽI PREDAVANJA I NA MEĐUNARODNOM NIVOU. POBEDNIK JE NEKOLIKO KONKURSA ZA DIZAJN I NOSILAC JE PRESTIŽNIH NAGRADA U OBLASTI ODRŽIVE ARHITEKTURE. O NJEGOVOM RADU JE OBJAVLJENO VIŠE OD 700 ČLANAKA.
Izgrađen tokom 2014. godine, ovaj poslovni objekat sa kancelarijskim i magacinskim prostorom po koncepciji i realizaciji na savršen način predstavlja misiju poslovanja kompanije koja se bavi upravljanjem vetro i solarnim parkovima.
Maksimalna racionalizacija energetskih potreba, arhitektonski izraz proizašao iz funkcionalnih i ekoloških zahteva, kao i primena najsavremenijih tehnologija za efikasno korišćenje obnovljivih izvora energije karakterišu sedište kompanije Windkraft Simonsfeld AG u Erstnbrunu u Austriji. Prostorna koncepcija prati funkcionalno rešenje u skladu sa različitim potrebama kancelarijskog i magacinskog prostora: sa jedne strane maksimalan komfor u radnom okruženju i maksimalna fleksibilnost u skladišnom prostoru. Racionalnost se, naravno, podrazumeva. Uslovi koji proizilaze iz same lokacije, kao što je orijentacija i otvaranje vizura, uslovile su pozicioniranje kancelarijskog bloka ka severu, dok južnom stranom dominira high-tech staklenik iza koga se nalazi prostran hol – zona komunikacije i interakcije. Osim zoniranja objekta na način koji omogućava pasivno korišćenje sunčeve toplote u hladnim i prelaznim mesecima, materijalizacija prostora uz južno orijentisani hol i staklenu fasadu omogućava korišćenje principa termičke mase. Kameni podovi i betonski centralni zid i betonsko stepenište u funkciji su što boljeg iskorišćenja toplote koja prodire kroz fasadu.
Korišćenje obnovljivih izvora energije na ovom objektu dovedeno je do maksimuma. Osim što za grejanje i hlađenje koristi geotermalnu energiju, ovaj objekat i proizvodi energiju preko fotonaponskih panela integrisanih u rešenje materijalizacije fasada. Delovi južne fasade, površina fiksnih brisoleja, kao i deo krovne ravni iskorišćeni su kao aktivni prijemnici sunčeve energije koji omogućavaju postizanje standarda Plus Energy Building, odnosno objekta koji u energetskom bilansu ostvaruje višak energije.
Iako je ovaj poslovni objekat sjajan primer integracije principa održivosti u poslovnom okruženju, nije neophodno ostvariti sve navedene karakteristike ako želimo da pomerimo granice delovanja kompanija u smeru održivijeg poslovanja. Poslovno okruženje pruža mogućnost da na ličnom primeru potvrdimo spremnost za promenu odnosa prema prirodnim resursima i ostvarivanje ušteda racionalizacijom njihove potrošnje.// ekBOJANA STANKOVIĆ – Više u EKO KUĆI No25
Karakterističan izgled južne fasade, high-tech staklenik u funkciji izbalansiranog odnosa iskorišćenja sunčeve energije zimi i sprečavanja pregrevanja tokom leta.
Forma “van kutije“
PREVAGA BILO KOJEG OD POJMOVA – FUNKCIJA ILI FORMA, UVEK SA SOBOM NOSI ODREĐENE PROBLEME, TE JE BALANS TA DVA POJMA VEOMA VAŽAN. BITNO JE DA SE OBA POJMA MEĐUSOBNO PODRŽAVAJU I DA ČINE NERASKIDIVU CELINU.
Zaštita na radu i protivpožarna bezbednost sve više postaju važni pojmovi u poslovanju i radu u bilo kakvom obliku. Elementi i zaštitna oprema polako dobijaju oblik dizajniranih, te ono što je juče bilo nužno zlo, sada postaje lepo, i što je još bitnije, korisno. Kompanija Trezor VOLGA već duži niz godina radi u toj oblasti, sa težnjom da svima obezbedi odgovarajuću zaštitnu opremu. Pažljivo odabrani brendovi proizvođača po kriterijumima kvaliteta, efikasnosti i estetike, čine da ponuda kompanije VOLGA bude širokog spektra, izuzetnog kvaliteta i veoma elegantne dizajn crte, što je u domenu zaštitne opreme veoma važna dodatna vrednost.
Razbijanje stereotipa i izbegavanje ustaljenog načina tretiranja poslovnog prostora lepo se sagledava kroz rešenje enterijera poslovnog prostora kompanije Trezor VOLGA. Koncept poslovnog prostora je generisan kao odgovor na zahtev da se razmišlja prema modelu “van kutije” (outside the box).
Arhitekta Mladen Mladenović je pristupio zadatku projektovanja enterijera prostora sa idejom da se oprema u čijoj suštini leži pre svega smisao zaštite, sada prezentuje na način gde se uz pojam zaštite lagano provlači i pojam lepog. Težnja je čak bila i da se ide do toga da se pojam lepog po važnosti izjednači sa pojmom efikasnosti zaštite, bez namere da se i jedan od ta dva akcentuje previše. Prevaga bilo kojeg od pojmova, FUNKCIJA (ovde – zaštita) ili FORMA (lepo), uvek sa sobom nosi određene probleme, te je balans ta dva pojma veoma važan. Bitno je da se ova dva pojma međusobno podržavaju i da čine neraskidivu celinu.
IZLOŽBENI PROSTOR
Elegantno definisana ulazna zona sa prijemnim delom i izložbenim zidom u okviru dva konstruktivna stuba postaju izraženi elementi prvog utiska. Stameno definisane police odražavaju stabilnost, iako su sopstvenom formom zaigrane i lepršave oko jakih i nepomerljivih konstruktivnih elemenata samog prostora. Ideja je da se ozbiljnost strukture, nasleđa, tradicije kao i stabilnost kompanije poveže sa činjenicom da se radi o modernoj kompaniji koja svoje poslovanje prilagođava potrebama korisnika. Otvoreni prostor se širi ka delu fasade gde se sve linije prostora enterijera karakterišu elipsom, koja je svakako neizbežan deo samog objekta. Motiv sa plafona prelazi na fasadu i obrnuto, i time se zatečeno čini kao da je bilo planirano i unapred smišljeno, iako realna situacija nije bila takva.
Kancelarije zaposlenih u administraciji su zatvorenog plana. Ipak, rešenjem koje je predvidelo postavljanje staklenih pregrada, zatvorene kancelarije postale su vizuelno otvorene, te se iz svake pozicije posmatranja ne gubi smisao čitanja gabarita prostora. Kreiranje kolorita prostora je išlo čak do odabira sitnog kancelarijskog materijala, gde je svaki element uklapan sa ambijentom u kom se nalazi.// Više u EKO KUĆI No10
