Alumil Exl1

2Y, Sinergija sklada & kontrasta

ISTINSKI POVRATAK PRIRODI I STAPANJE SA NJENIM ELEMENTIMA NAJBOLJE JE DOŽIVETI AKO SE U PRIRODI BORAVI. ARHITEKTURA 2Y PORODIČNE KUĆE USPELA JE DA MAKSIMALNO PRIHVATI POTENCIJALE LOKACIJE I DA PRIRODNU TOPOGRAFIJU TERENA ISKORISTI ZA OBLIKOVANJE OBJEKTA. POTPUNIM VIZUELNIM OTVARANJEM FASADA, ISKUSTVO JEDINSTVA SA PRIRODOM JE PREDATO KORISNIKU.
Izazovi u arhitektonskom smislu postaju sve veći, kako iz ugla korisnika prostora, tako i pod lupom arhitektonskih timova. Povratak čoveka prirodi uz zadržavanje komfora modernog života, glavna je ideja kojom se danas vode ove dve strane, težeći ka zajedničkom cilju da želje i potrebe pretoče u delo koje će služiti i čoveku i prirodi. Ovim principima vodili su se i investitori iz Čilea, želeći za sebe oazu mira u dinamičnom okruženju, ali ovog puta prirodnom. Strm teren prekriven gustim zelenilom i šumom useca se u jezero Koliko u Čileu, koje svojim plavetnilom obavija parcelu i celo brdo i dodaje novu, petu dimenziju.

Kako bi se u ovako izazovnom okruženju odgovorilo ličnim zahtevima na najbolji način, investitori su odabrali projektanta koji dobro poznaje teren, lokalnu arhitekturu i tradicionalne materijale koji su karakteristični za ovu sredinu. Na veliki izazov pristao je stručni tim na čijem je čelu čileanski arhitekta Sebastian Delpiano. Potrebno je bilo odgovoriti na zahteve investitora da se izvrši interpolacija prirode i šume u svakodnevno korišćenje prostora, i da se u objekat integriše što više svetlosti i sunca. Arhitekta je ovde pažljivo osmotrio teren, oblikovnost prirode, zelenila i jezera, kao i klimatske uslove i karakteristike. Rešio je da dva zahteva pretoči u pozadinsku simboliku broja dva koja će repeticijom uneti dodatnu dinamiku u koncept i krajnji produkt. Tako je raspored osnove postavljen u dijagram sastavljen od dva slova Y spojena u ogledalu, čime je omogućena dvostruka funkcionalna dobit. Prva je da se prostor orijentiše ka različitim stranama sveta, što dozvoljava pravilno zoniranje prostorija tako da u toku celog dana sunčeva svetlost prodire u objekat.

Druga dobit ovakve postavke je da poglede korisnika maksimalno otvara ka prirodi koja ga okružuje, čime je odgovoreno na bazične zahteve projekta. Na prvi pogled neskladan oblik osnove nalik skaliranoj drvenoj grančici izgubljenoj u šumi, savršeno se uklopio u uslove koje diktira teren, pa je sa ekološkog aspekta kuća dobila dodatni poen. Objekat se interpolirao između postojećeg drveća tako da ni jedno stablo nije posečeno.
Oblik osnove je prilagođen nagibu tako što su kaskadiranja terena iskorišćena da se osnova funkcionalno podeli po zonama korišćenja, pri čemu se teren i objekat međusobno prožimaju. Ulaz u objekat je sa severne strane. Tu hodnik – galerija susreće dva kraka u kojima se nalaze spavaće sobe. U jednom kraku je soba za roditelje sa terasom poput vidikovca, a u drugom je soba za decu sa mogućnošću korišćenja zasebnog ulaza. Iz hodnika – galerije se dalje stepenište spušta duž centralne ose u središnji deo u kome se nalaze kuhinja i trpezarija.

2Y DIJAGRAM STVARA DINAMIKU OBJEKTA KOJI KORESPONDIRA TERENU NA RAZLIČITE NAČINE . PROLAZEĆI KROZ OBJEKAT, U JEDNOM TRENUTKU TEREN JE DOMINANTAN U ODNOSU NA PROSTORIJE KOJE LEŽE NA NJEMU.

Iz ovog prostora se bočno izlazi na terasu – podaščan plato koji proširuje iskustvo prostora ka novoj dimenziji i bočnoj osi i zadire direktno u otvorenu šumu i prirodu. Prateći tok centralne ose, kaskadiranje terena nam otkriva sledeći nivo ovog ’neizvesnog’ koncepta. Stepenište sada vodi još niže, do drugog slova Y u čijim su kracima na ovoj strani dnevna soba sa velikim samostojećim kaminom i još jedan multifunkcionalni spavaći prostor. Iz predprostora koji spaja ova dva donja kraka, kubična forma razdvaja stepenište u enterijeru, dok u isto vreme sakriva jedini izlaz – dugu stazu ka jezeru koja sama za sebe predstavlja novo iskustvo.// ekJELENA ALEKSIĆ – Više u EKO KUĆI No28

Crvena boja objekta daje kontrast i ističe objekat u odnosu na zelenilo drveća.

Ceo enterijer, kao i ceo objekat, potpuno su urađeni u jednoličnom drvetu koje svojim oblikom daje vibraciju i osećaj beskrajne repeticije koji se javlja u šumi.

Centralnu tačku objekta predstavlja kuhinja sa trpezarijom, odakle se objekat bočno širi ka šumi i otvorenom prostoru.

Zeleno kao luksuz

NA BRDU IZNAD PERUANSKE METROPOLE, DALEKO OD GRADSKE VREVE, SAGRAĐENA JE NEOBIČNA EKOLOŠKA PORODIČNA KUĆA. NAZIV PAČAMANKA DOBILA JE PO DREVNOM PERUANSKOM NAČINU PRIPREME HRANE KUVANJEM ’ISPOD ZEMLJE’ UZ UPOTREBU KAMENJA I ZEMLJANOG LONCA (U JEZIKU PLEMENA KEČUA ’PAČA’ JE ZEMLJA, A ’MANKA’ – LONAC). TAKO SU STAROSEDEOCI JUŽNOAMERIČKOG KONTINENTA IZRAŽAVALI ZAHVALNOST I UKAZIVALI POŠTOVANJE MAJCI ZEMLJI, UŽIVAJUĆI U NJENIM SVEKOLIKIM DAROVIMA.
Investitori, sredovečni bračni par vezan uz to i poslovno – profesijom kuvara, želeo je da se dizajnira kuća koja bi zadovoljila potrebe njih i njihovih ćerki. Odabrali su lokaciju na zaravni brda iznad velegrada Lime, koje pripada obroncima Anda. Sa njega se pruža impozantan pogled na grad i Tihi okean. Jedini zahtev koji su postavili klijenti bio je da objekat bude najupečatljiviji u okolini, i da se ta upečatljivost postigne opštim konceptom luksuza, a ne samo građevinskim materijalom. No, šta je u Limi luksuz? S obzirom na to da grad oskudeva u atmosferskim padavinama, kiše ima manje od 8mm/m2 godišnje, sliku pejzaža određuju proređena vegetacija i brdske goleti. Zeleno se u ovom regionu može videti tek visoko u Andima, stotinak kilometara južnije.

Nedostatak žbunja i drveća poslužio je kao inicijalni motiv, tako da je projekat započet stvaranjem ne samog objekta, već bujnog zelenog pejzaža. Prioritet je dat prirodi upravo zato što zgrade imaju tendenciju da stare i gube na lepoti tokom vremena, dok vegetacija buja i vremenom postaje sve lepša i raskošnija.
Prvi korak u izvedbi projekta bio je da se na parceli stvori novi tektonski svet. Kreirani su brdo, dolina, visoravan, litica, pećina, uvala, podupirač. Svakom od ovih elemenata dodeljena je njemu svojstvena vegetacija, zavisno od visine na kojoj se nalazi – drveće, trava, povrće, viseće bilje, kserofite biljke, hidrofite biljke.

Tek kada je novi pejzaž bio definisan, izvođači su se pozabavili i elementima stambenog programa: spavaonicama, kupatilima, kuhinjom, trpezarijom, dnevnim boravkom, kućnom kancelarijom, garažom. Pažljivim uparivanjem spacijalnih i vizuelnih kvaliteta odgovoreno je na funkcionalne zahteve prostora i stvoren je jedinstven mikro-svet, nezavistan od prirodnih uslova i ograničenja lokacije.

KADA SE NATURA ODABERE KAO KONCEPT I MOTO ŽIVOTA, ONDA TRAGANJE ZA NJENIM SJAJEM, ZA PUNOM VELIČINOM I LEPOTOM IMA SMISAO ZADATKA POISTOVEĆENOG SA MISIJOM ARHITEKTURE. AKO NA ODABRANOM MESTU ZA ŽIVOT NEMA UZORNE PRIRODE, IMPERATIV NJENE NADOGRADNJE I REKONSTRUKCIJE POSTAJE VAŽNIJI I OD SAMOG OBJEKTA.

U projektantskom procesu kuća je lišena klasične hijerarhijske strukture. Ona ima višestruke ulaze, nivoe i pravce kretanja. Konstantna isprepletenost enterijera i eksterijera moguća je zahvaljujući blagoj klimi – u Limi nikada nije hladnije od 14ºC ni toplije od 28ºC. Kuća pokazuje i bogatu raznolikost završnih slojeva i tekstura. U obradi su prisutni različita sečenja lokalnog kamena, mnogobrojne vrste recikliranog drveta, živopisni betonski otisci i sl. Građeno tkivo u celini ima ulogu da analizira i ilustruje geološko-tektonske odlike lokaliteta.// ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ
– Više u EKO KUĆI No27

Dodir sa prirodom prisutan je u svakom trenutku i na svakomtrenutku i na svakom mestu.

Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113

Život na ivici… grada

PITANJE NA KOJE VEĆINA POSLOVNIH LJUDI TRAŽI ODGOVOR JE: KAKO NAĆI MIR U BEKSTVU IZ CENTRA GRADA, A OSTATI BLIZU POSLA I SVAKODNEVNIH OBAVEZA? ODGOVOR KOJI SE NAMEĆE JE: PRONAĆI MESTO KOJE SPAJA URBANI ŽIVOT I PRIRODU, A TO JE UPRAVO SAMA IVICA GRADA, GDE URBANI ELEMENTI NESTAJU I PRELAZE U ZELENA POLJA I ČISTU PRIRODU. NA JEDNOM OVAKVOM MESTU, NA IVICI GRADA ZOTERMAR U HOLANDIJI, KREIRAN JE NOVI ARHITEKTONSKI PRAVAC TRADICIONALNE PORODIČNE KUĆE.
Arhitekta Arjen Riz je na zahtev investitora kreirao porodičnu kuću koja odgovora potrebama poslovnog čoveka željnog prirode i odmora. Poštujući tradiciju koja je na ovim prostorima vekovima oblikovala arhitekturu, iz zahteva je proizašao moderan dizajn kuće koja pozajmljuje od svojih predaka i uspostavlja ujedinjenje između tradicionalnog i modernog pristupa projektovanju.
Zaboravljena tradicionalna arhitektura na ovim prostorima koristila je jednostavne i čiste forme za oblikovanje arhitekture i životnog prostora, a osnovni materijali gradnje bili su završni slojevi slame za krovove i zidove čija je noseća konstrukcija od kamena, a spojni elementi i malteri od gline. Dakle, sve što se moglo naći u prirodi primenjeno je na jednom mestu i stvoren je novi pravac – tradicionalna arhitektura moderne porodične kuće.

Primenjujući principe stare gradnje, ali uz prožimanje savremenih elemenata, nastala je čista forma koja interpretira jednostavnost, izdržljivost i ekspresiju implementiranu u jednom kubičnom obliku. Čista i jednostavna prizmatična forma krova sa bazom u kvadru, odignuta je od zemlje i postavljena na belo obojenu bazu od kamena. Ovaj detalj se dalje nastavlja sa horizontalne u vertikalnu projekciju, formirajući u istoj masi nadstrešnice sa obe bočne strane objekta. Na ovaj način se fina, ali u isto vreme i gruba tekstura slame kojom su obloženi zidovi i krov, suprotstavlja, ali i kombinuje sa glatkom, belom površinom baze kubusa, koji prožima primarnu formu i stvara kontrast, formirajući vrlo modernu i u isto vreme tradicionalnu kuću.// ek JELENA ALEKSIĆ – Više u EKO KUĆI No27

Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113

Igra oblaka na suncu

KAKO JEDNOSTAVNO ARHITEKTONSKO REŠENJE MOŽE DA ODGOVORI NA ZAHTEVE ŠTEDNJE ENERGIJE I UVEK PRISUTNE ŽELJE ZA STVARANJEM NOVIH ARHITEKTONSKIH VREDNOSTI, POKAZALI SU ARHITEKTI IZ STUDIJA OHLAB – PALOMA HERNAIZ I JAIME OLIVER OVIM OBJEKTOM SMEŠTENIM NA SUNČANOJ MAJORCI. SAMO NAIZGLED JEDNOSTAVNA KUĆA REZULTAT JE PAŽLJIVE OBRADE SVAKOG DETALJA, A GLAVNU ULOGU U NJENOM OBLIKOVNOM SCENARIJU IMALO JE – SUNCE
Čuvena Korbizjeova definicija arhitekture kao igre oblika na suncu u najboljem smislu se prepoznaje u objektu koji vam predstavljamo, čije strukturalne forme na jednostavan način u igri oblika i senki potvrđuju njen smisao. Funkcionalno ga čine četiri nepravilna kubusa razigrane forme, u kojima su smešteni uobičajeni elementi jednog domaćinstva – dnevni boravak sa trpezarijom, kuhinja, spavaća soba i gostinske sobe. Oni su svi povezani, ali su i međusobno nezavisni. Svaki kubus je na kameno tlo postavljen sa drugačijom orijentacijom, prilagođenom nameni i količini neophodne svetlosti u skladu sa namenom.

Dnevni boravak je orijentisan ka jugoistoku, ka moru i vrtu, dok sa terase iznad njega pogled puca ka pučini. Kuhinja je južno orijentisana i gleda na povrtnjak, a spavaće sobe okrenute su ka istoku, ka vrtu i zamku Bellver. Veliki prozori koji uramljuju vizure ka okruženju, zajedno sa prozorima na suprotnim zidovima obezbeđuju stalno strujanje vazduha. Prozori na južnim fasadama uvučeni su u odnosu na ravan fasada dovoljno da na njih i u unutrašnji prostor pada senka kao zaštita od direktne sunčeve svetlosti tokom leta. Nasuprot tome, tokom zime obezbeđuju dovoljno svetlosti koju daje nisko zimsko sunce.
Osim orijentacijom i planiranjem otvora, pasivnu štednju energije kuća obezbeđuje i adekvatnom termoizolacijom, koja je u ovom slučaju debljine 15cm. Tako je sprečeno letnje pregrevanje, a omogućeno zadržavanje toplote u kući tokom zime. Ovakav sistem pasivne štednje omogućio je da potrebe za grejanjem tokom zime budu samo 11 Kw/m2 godišnje, dok je u regiji uobičajena potrošnja od 85 do 100 Kw/m2 godišnje. Minimum toplote koju je potrebno dodatno obezbediti dobija se od sistema podnog grejanja smeštenog samo po obimu prostorija.

Razmenjivanjem toplote obezbeđuje se prečišćavanje vazduha unutar kuće bez imalo potrošnje energije, a vodena para iz tuš kabina i ona nastala prilikom kuvanja pretvaraju se u toplotnu energiju. Snabdevanje vodom rešeno je vrlo jednostavno: zakošene krovne ravni služe za prikupljanje kišnice u dva rezervoara smeštena ispod kuće – jedan od 8 m3 u kome se sakuplja voda za sanitarnu potrošnju i koji je obezbeđen sistemom za prečišćavanje, i drugi od 40 m3 u kome se sakuplja voda za irigaciju. Zahvaljujući ovim rezervoarima, kuća je u potpunosti nezavisna kada je snabdevanje vodom u pitanju. Potrebe za toplom vodom rešene su solarnim kolektorima smeštenim na krovu objekta.

ENTERIJER PRATI MINIMALISTIČKI ARHITEKTONSKI CREDO AUTORA. ON JE JEDNOSTAVAN I OSLIKAVA OBLIKOVNE I LIKOVNE VREDNOSTI VERNAKULARNE ARHITEKTURE. TU SU DRVO, APSOLUTNA DOMINACIJA BELE BOJE, STARINSKI, VEROVATNO NASLEĐENI KOMADI NAMEŠTAJA, I NARAVNO NEZAOBILAZNE KERAMIČKE PLOČICE – ELEMENT KOJI POSEDUJE I FUNKCIONALNU I ESTETSKU VREDNOST, A KOJI ODAJE VERNOST ŠPANACA OVOM VEROVATNO NAJPOZNATIJEM TRADICIONALNOM PROIZVODU.

Upadljivi minimalizam i vernost tradicionalnim mediteranskim detaljima kao što su kamen i terasaste baštice.

Energetski bilans je pokazao da je već tokom prve zime kuća opravdala sve zahteve po pitanju štednje energije. Spoljašnja temperatura bila je od 5 do 15 stepeni Celzijusovih, a unutrašnja je varirala od 21 do 24 stepena, što znači da nikakvo dodatno zagrevanje nije bilo neophodno. Za objekat može da se kaže da je u energetskom smislu, za potrebe grejanja kao i ukupno korišćenje vode, 100% samoodrživ.// ek JELENA BLAGOJEVIĆ – Više u EKO KUĆI No27

Kuća u šumi

IDEJA O MINIMUMU, KAO SPECIFIČNOJ PREDNOSTI DUHA NAD MATERIJOM, KOMBINOVANA SA ISTINSKOM IMPRESIONIRANOŠĆU PRIRODNE LEPOTE MESTA, PREDSTAVLJALI SU POLAZIŠTE U PROCESU PROJEKTOVANJA OVE VILE. STUDIJSKA ANALIZA POTKREPLJENA JE SIMPATIJAMA PREMA SKANDINAVSKOM DIZAJNU, ALI I INTERESOVANJEM ZA TRADICIONALNO GRADITELJSTVO REGIJE. PRI SVEMU TOME UVAŽAVAN JE PRINCIP DUALITETA.
U pejzažu Kvebeka, u srcu šume na krajnjem severu Kanade, podignuta je porodična kuća koja je specifična po svojoj dualnosti. Njen spoljašnji izgled predstavlja savremenu interpretaciju šumske vikendice, pri čemu vešto krije komfornu unutrašnjost od čak 175 m2. Kontrastni princip black&white vidljiv je kako na fasadi, tako i u enterijeru, i predstavlja jasan determinator savremenosti. No, ostali elementi, posebno oni vezani za raspored masa, upućuju nas na prošlost i na stil lokalnog života od pre nekoliko vekova. Svaka strana fasade tretirana je kao nezavisno platno čija je kompozicija jednostavna, ali semiološki bogata – alterniraju se puno i prazno, uvučeno i ispupčeno, svetlost i senka, belo i crno, a elementi su raspoređeni uz poštovanje principa zlatnog preseka. Iz istorijske činjenice da je pre jednog veka Maljevičeva slika crnog kvadrata na belom platnu utrla put novom slikarstvu, ova kuća crpi snagu i sublimira sve tekovine moderne, počev od Bauhausa, pa sve do najnovijih varijeteta minimalizma u skandinavskom dizajnu.

Sa strane investitora, mladog i dinamičnog bračnog para, dolazio je neophodan impuls u procesu projektovanja, ali i duboko razumevanje autorske arhitektonske vizije. Sami arhitekti pozvali su se na istorijsku arhitekturu svog lokaliteta – današnja provincija Kvebek predstavljala je nekada francusku koloniju („Nova Francuska“), pa su rani, narodni oblici stanovanja pažljivo analizirani i apstrahovani. Otud visoki dvovodni krov sa plitkom strehom, upotreba lokalnih materijala (ponajviše drveta) i pojedine prostorne proporcije. Drvo koje je korišćeno jeste istočni (atlantski) beli kedar, čija je toplina i tekstura sučeljena sa mat metalnim šavovima konstrukcije.

Reč je o pasivnoj kući iz produkcije lokalnog biroa Cargo Architecture. Autore je prevashodno inspirisala priroda koja okružuje parcelu – šumovite doline, reka Sen Loren, obližnji planinski venci sa skijalištima. Od strane investitora, mladog i dinamičnog bračnog para, dolazio je neophodan impuls u procesu projektovanja, ali i duboko razumevanje autorske arhitektonske vizije.

Sami arhitekti pozvali su se na istorijsku arhitekturu svog lokaliteta – današnja provincija Kvebek predstavljala je nekada francusku koloniju, pa su rani, narodni oblici stanovanja pažljivo analizirani i apstrahovani. Otud visoki dvovodni krov sa plitkom strehom, upotreba lokalnih materijala, najviše drveta, i pojedine prostorne proporcije. Drvo koje je korišćeno jeste istočni (atlantski) beli kedar, čija je toplina i tekstura sučeljena sa mat metalnim šavovima konstrukcije.// ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ – Više u EKO KUĆI No26

3Shoebox house

ODNOS STAROG I NOVOG, ISTORIJSKOG I SAVREMENOG, AUTORI NE POSMATRAJU KROZ ČIN ISKLJUČIVANJA, SUPROTNOSTI I LOGIČNOG RAZDVAJANJA ILI RAZJEDINJAVANJA, VEĆ U TOME PREPOZNAJU OSLOBAĐAJUĆI KREATIVNI POTENCIJAL ZA STVARANJE ARHITEKTONSKOG DELA KOJE PREDSTAVLJA VIŠEZNAČNOST U POJMOVNOM I OBLIKOVNOM SMISLU. SHOEBOX HOUSE EMITUJE SIMBOLE PROŠLOG VREMENA I KORISTI IDENTITET STAROG KAO POVOD ZA NOVE PROSTORNE INTERVENCIJE, GRADEĆI NA RUBOVIMA SPOJA STARO-NOVO STVARNOST PROMENLJIVOSTI I SAVITLJIVOSTI KOJA PRATI POTREBE SAVREMENOG ČOVEKA.
Vila Shoebox se nalazi u Trnovu u samom centru grada Ljubljane u Sloveniji. Reč je o renoviranju male postojeće kuće iz 1934. godine dizajnirane od strane arhitekte Emila Navinšeka, poznatog po inovacionim prostornim konceptima školskog nekoridorskog plana. Jedan od glavnih ciljeva autora bio je da nagovesti mesto koje nije statično i da otkrije ali i objasni pejzaž i sazrelost vremena koje u njega gleda, povezujući prošlost i sadašnjost na način koji predstavlja kompleksnije viđenje utilitarnosti arhitekture i koji prevazilazi probleme trajnosti sa kojima je arhitektura suočena.

Kutija kao element spoja prošlosti i sadašnjosti
Objekat je svedene forme, u svojoj osnovnoj ideji geometrijski čiste i jasne, u sledu postulata moderne arhitekture i korišćenju elementarnih kubusa – volumena, pravilnih i definisanih. Sastoji se od 3 kubusa, svaki u proporciji kutije za cipele, kao što je postojeći plan kuće. Kutije su složene sa smicanjem od 90 stepeni, što stvara nadvore i terase. Pokušaj međusobnog približavanja i ukrštanja dva pravca – isticanje čistih geometrijskih oblika i njihovo povezivanje sa iskustvom i vremenom, rezultirao je objektom zasnovanom na kubističkom principu razlaganja figure čija vertikalna kompozicija vodi pogled na gore i otkriva uslove za novo viđenje sopstva i okruženja.

Ulica u kojoj se nalazi vila uglavnom je bila izgrađena u 60-im i 70-im godinama s tipičnom jednoporodičnom stambenom kućom napravljenom u kombinaciji bele fasade i obloga tamnog drveta. Materijalizacija fasade ostaje u kontekstu ulične arhitekture, jer arhitektura u ovom slučaju nije artikulisana u vidu negacije, odsustva i bunta, već kao multidimenzionalan prostor u kome je mapirano mnoštvo nesagledivih potencijala koji svojim konceptom omogućava konstituisanje nove forme dela u pokretu.

JEDAN OD GLAVNIH CILJEVA AUTORA BIO JE DA NAGOVESTI MESTO KOJE NIJE STATIČNO I DA OTKRIJE, ALI I OBJASNI PEJZAŽ I SAZRELOST VREMENA KOJE U NJEGA GLEDA, POVEZUJUĆI PROŠLOST I SADAŠNJOST NA NAČIN KOJI PREDSTAVLJA KOMPLEKSNIJE VIĐENJE UTILITARNOSTI ARHITEKTURE I KOJI PREVAZILAZI PROBLEME TRAJNOSTI SA KOJIMA JE ARHITEKTURA SUOČENA.

Ulica u kojoj se nalazi vila uglavnom je bila izgrađena u 60-im i 70-im godinama s tipičnom jednoporodičnom stambenom kućom napravljenom u kombinaciji bele fasade i obloga tamnog drveta. Materijalizacija fasade ostaje u kontekstu ulične arhitekture, jer arhitektura u ovom slučaju nije artikulisana u vidu negacije, odsustva i bunta, već kao multidimenzionalan prostor u kome je mapirano mnoštvo nesagledivih potencijala koji svojim konceptom omogućava konstituisanje nove forme dela u pokretu.// ekVESNA RAVIĆ- Više u EKO KUĆI No26

Od elemenata enterijera oblikovani su podignuti podijumi, niše, plakari, mali prostori za sedenje.

Srce kuće – presek svih volumena i spoj starog i novog dela jeste stepenište

Obnova starog

NA PERIFERIJI GRADIĆA UŠUŠKANOG U OBILJU ZELENILA I VINOGRADA, REKONSTRUISANA JE STARA PLANINSKA KUĆA ZA ODMOR I OPUŠTANJE. BEZ ŽELJE DA SVOJOM NOVIM IZGLEDOM MENJA ARHITEKTURU PODRUČJA, SH HOUSE NE SKREĆE POGLEDE SA OKRUŽENJA ČIJI JE DEO, VEĆ PONOSNO POKAZUJE DUH TRADICIJE U NOVOM SVETLU.
Ruralni razvoj brdovitih područja Portugalije je u usponu. Dok se negde grade novi objekti i velike građevine i urbanizuju lokalni prostori, predlog za ovu kuću bila je rekonstrukcija, tačnije revitalizacija, ali i konzervacija autentičnog graditeljskog nasleđa, stare kamene planinske kuće u naselju Sever do Vouga u pokrajini Aveiro u Portugalu.
Izgrađena na prostoru od samo 35m², ova dvospratna kuća sa korisnom površinom od 45m² predstavlja savršeno mesto za vikend odmor. Mala kuća od kamena, zahvaljujući gabaritnim zidovima i minimalističkom pristupu, stavlja prostu funkciju ispred bilo kakve estetike i ulepšavanja.

Cilj arhitekte Paula Martinsea bio je da kroz revitalizaciju sačuva zidove postojećeg objekta i inkorporira ga u savremeno arhitektonsko rešenje. Akcenat je stavljen na održivost originalnog dizajna, a za promenu, postojeći otvori na fasadi obeleženi su i istaknuti upotrebom patinastog čelika. Pažljivom ali smelom implementacijom čelika u postojeću arhitekturu data je savremena dimenzija i oblikovnost, a ramovi koji definišu otvore postavljeni su u različitim položajima u odnosu na zid, tako da ističu hijerarhiju otvora, dok vizuelno kao glavni prioritet ističu odsustvo mase.
Minijaturno dvorište usečeno u padinu terena daje takođe jedan minimalistički pristup, poput japanske zen arhitekture. Plato koji obavija objekat definisan je monohromnim, ali teksturno različitim popločanjem, na kome se izdvajaju površina za parking mesto, jedno mlado drvo i deo sa postojećim ozidanim bazenom. Ovaj plato je ujedno i vidikovac otvoren ka prelepoj vizuri okolne divlje i netaknute prirode koji uvodi korisnika u prizemlje objekta, gde   se nalazi dnevni boravak sa jednostavnom trpezarijom i minimalnom kuhinjom ugrađenom ispod stepenišnog kraka. Stepenište vodi ka spratu na kome su pažljivo uklopljeni spavaća soba, kupatilo i ulaz sa spoljne strane, tako da ovaj prostor može da funkcioniše i kao posebna jedinica.

I dok su fasada i eksterijer objekta u potpunosti zadržani u izvornom stilu, enterijer je dobio potpuni preobražaj tako što je početnom konceptu prilagođena jednostavnost belih zidova, podova i plafona. Ipak, kao kontrast ovoj belini i doprinos razbijanju monotonosti prostora, u svakoj prostoriji prizemlja i sprata ostavljeni su delovi zidova u originalnom kamenu. Ovim se deo primarne arhitekture uvodi u enterijer, a izbor nameštaja i opreme doprinosi potpunom uklapanju u celinu. Upotrebljeni su bež-sivi tonovi kamena koji se ponavljaju u elementima nameštaja kao što su garnitura za sedenje, ugradna kuhinja i francuski ležaj. Element prirode implementira se i u vidu drvenih ramova formiranih sa unutrašnje strane otvora

Pogledi ka nebu i zelenilu, na šume i selo u podnožju planine, uvode u enterijer i dimenziju dubine, osećaj prostornog širenja i neraskidive veze sa prirodom. Svetlim bojama i minimalističkim jezikom dizajna enterijera doprinosi se maksimalnom proširenju granica, čime se uspostavlja vizuelno slobodan i velik prostor koji pripada prirodi.// ekJELENA ALEKSIĆ- Više u EKO KUĆI No 24

Kamen, more i maslina

VILA MASLINA, SAVREMENO ARHITEKTONSKO DELO UOKVIRENO IDILIČNOM PRIRODOM, SUPTILNO SE UKLAPA U PREDEO TEŽEĆI OSTVARENJU ORGANSKE POVEZANOSTI SA PEJZAŽEM KAKO KROZ VOLUMEN TAKO I IGROM ODNOSA INTROVERTNO/EKSTROVERTNO, SAKRIVENO/IZLOŽENO. ONA NA SOFISTICIRAN NAČIN OBJEDINJUJE PRIRODU, SAVREMENU ARHITEKTURU I TRADICIJU I NUDI NAGLAŠENU SLIKOVITOST I OTUĐENOST OD BUČNE CIVILIZACIJE.
Olive House je projektovana kao porodična vila na ostrvu Pag u Hrvatskoj. Ova neverovatna kuća dualiteta i kontrasta sjajan je primer savremenog dizajna zgusnutog u bogat zeleni okoliš uz samu obalu mora. Primeren odnos prema lokalnom kontekstu od osnovne ideje do detalja ono je što kuću čini jedinstvenom.
NADOVEZIVANJE NA LOKALNI KONTEKST
Ova kuća svojim ukupnim arhitektonskim izrazom pomera granice ustaljenih načina delovanja i uvođenja savremene arhitektonske intervencije u postojeće okruzenje i tradiciju. Arhitekti su iskoristili i istakli sve kvalitete lokacije kao što su južna orijentacija zemljišta, pogled na more, blaga mediteranska klima, paško nasleđe gradnje kamenom, tradicija upotrebe drvene građe i autohtona dalmatinska flora.

UVOĐENJE PRIRODE U PROSTOR
Kompaktna i zatvorena opna skriva u svojoj unutrašnjosti stakleni atrijum u kojem raste maslina. Atrijum predstavlja srce kuće, mesto gde nestaje granica između unutrašnjeg i spoljašnjeg. Uključivanje flore u sami dizajn doprinosi osecaju harmonije i predstavlja vrhunac potrage arhitekata za idealnim spojem prirodnog i izgrađenog. Krov kuće je ravan, ozelenjen sa osam vrsti seduma različitih boja i doba cvetanja. Značajan aspekt projekta čini parterno uređenje koje je tretirano kao integralni deo kuće. Oblikovana je nova topografija parcele. Terase mediteranskog vrta zidane crvenim paškim parparotom penju se na nivo od 19 metara iznad mora odakle se pruža izvanredan pogled. Osim crvenih parparot zidova, doživljaju objekta kao sinteze arhitekture i prirode doprinose i drvene palube, bele betonske ploče velikog formata i površine pokrivene autohtonim biljnim vrstama.

LAKOĆA I OTVORENOST AMBIJENTA
U funkcionalnom smislu primenjen je koncept fluidnosti prostora, koji rezultira otvorenošću i adaptibilnošću ambijenta. U gornjoj etaži oko atrijuma smešteni su osnovni stambeni sadržaji-prema padini kuhinja sa trpezarijom, terasa i letnja kuhinja, a prema moru dnevni boravak sa lebdećom drvenom palubom. Hodnik oko atrijuma je glavna kućna komunikacija na koju se vežu ulazni sklop, stepenište, radna soba i garaža kao i tri spavaće sobe sa kupatilima. U donjoj etaži su smešteni dodatni sadržaji – vinoteka, tehnički prostor , wellness i teretana.

Fleksibilnost prostora, osim u organizacionoj šemi, ogleda se i u sistemu klizećih drvenih žaluzina koje omogućavaju promenu ambijenta i unose dinamiku i vedrinu. Pozicioniranjem atrijuma kao centralnog elementa, načinom povezanosti sa svim ostalim prostorijama i višesmernim rasprostiranjem vizura prema spoljašnjosti, poštuje se princip negovanja mirnog porodičnog života, pa je atmosfera kojim odiše ova kuća svedena i ozbiljna, a istovremeno umirujuća.// ek VESNA FILIMONOVIĆ – Više u EKO KUĆI No16

Atrijum u kome raste maslina predstavlja srce kuće, mesto gde nestaje granica između unutrašnjeg i spoljašnjeg.

Fleksibilnost prostora, osim u organizacionoj šemi, ogleda se i u sistemu klizećih drvenih žaluzina koje omogućavaju promenu ambijenta i unose vedrinu.

Kuća u Patagoniji

“MD HOUSE” PREDSTAVLJA PROSTRAN STAMBENI OBJEKAT SAGRAĐEN U NETAKNUTOJ PRIRODI, UZ PRIMENU SISTEMA PAMETNOG FUNKCIONALNOG DETERMINISANJA KOJE SE DIREKTNO I ISKRENO ODRAZILO NA FORMU OBJEKTA. ON ISTOVREMENO UNAPREĐUJE I OBOGAĆUJE SVOJ DIVLJI PRIRODNI AMBIJENT, KOLIKO I POZIVA NA NJEGOVO UPOKORAVANJE I NASELJAVANJE.
Kuća je građena od prirodnih materijala i sa ciljem da njena forma i gabarit podsećaju kao da su izrasli iz samog terena i prirode. No, osim ove, kod autora je istovremeno postojala i potpuno suprotna ideja – da se ovim graditeljskim poduhvatom jasno potcrta čovekova uloga u prirodi i ideja kuće kao čovekovog skloništa od Prirode.
Pet volumena predstavljaju prizmatične, međusobno različite forme – svaka je rotirana u odnosu na svoju osu pridržavajući se regulative o krovnom nagibu. Na taj način, volumen i njegova krovna površina stvaraju jedan apstraktni element, a potom su svih pet tih elemenata međusobno povezani različitim „konektorima“ koji u opštoj kompoziciji imaju ulogu „praznine“ odnosno „pauze“.

Kontrast između „punog“ i „praznog“, odnosno između prizmi i konektora, stvara ritam u kompozicionoj shemi kuće. Odvajanjem funkcionalnih volumena (dnevni boravak – trpezarija – spavaći blok – deo za zabavu i igru – spavaći blok) postignut je neprikosnoven osećaj udobnosti u domu. Autori projekta tvrde da se zapravo život u manjim prostorima pokazao kao lakši, a da odvojenost volumena omogućava njihovo nezavisno korišćenje i osamostaljivanje ljudi koji žive u kući.

Purizam i minimalizam unutrašnjeg prostora postavili su se kao jedina logična rešenja u koncepciji enterijera. U ovom domu čovek ima SVE, ali ukoliko bismo to izrazili kroz brojčano stanje mobilijara, opreme, upotrebljene materijale, količinu enterijerske obrade, činjenice nas ne bi odvele dalje od najminimalnijeg mogućeg modela enterijerskog opremanja i uređenja. U ovakvom domu čovek je okrenut samo prirodi i sebi, i bez obzira što svoj odnos prema Naturi zasniva kroz dihotomiju ideje kuće, on živi u skladu sa njom i njenim zakonima.// ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ – Više u EKO KUĆI No15

Kuća u Patagoniji

“MD HOUSE” PREDSTAVLJA PROSTRAN STAMBENI OBJEKAT SAGRAĐEN U NETAKNUTOJ PRIRODI, UZ PRIMENU SISTEMA PAMETNOG FUNKCIONALNOG DETERMINISANJA KOJE SE DIREKTNO I ISKRENO ODRAZILO NA FORMU OBJEKTA. ON ISTOVREMENO UNAPREĐUJE I OBOGAĆUJE SVOJ DIVLJI PRIRODNI AMBIJENT, KOLIKO I POZIVA NA NJEGOVO UPOKORAVANJE I NASELJAVANJE.
Objekat se nalazi u predelu Patagonije u Argentini. Patagonija, živopisna ravnica smeštena istočno od Anda, predstavljala je, zahvaljujući svojim geografsko-geološkom karakteristikama, vrlo kompleksno polazište u procesu projektovanja autorskog arhitektonskog tria ALRIC-GALINDEZ-LLOVERAS. Za neposrednu lokacija objekta izabrana je padina sa vizurama prema jezeru Gutierez, lokalnoj Katedrali i planinama Oto. Bogate vizure, ali i potpuno nenaseljeni teren u netaknutoj prirodi, navode na duboko razmišljanje o odnosima između objekta i ambijenta, ali i zapitanost o načinu i kvalitetu života pojedinca u tom prostranom domu. Sami autori izjasnili su se da su tokom postavljanja fundamentalne koncepcije projekta tragali za objektom u kome je ljudsko bivstvovanje manifestovano apstraktnom geometrijom, koja bi na svojevrstan način unapredila prirodu oko sebe.

Dihotomija osnovne zamisli projekta, zasnovanog sa jedne strane na kontrastiranju i gotovo negiranju okolnog pejzaža, a sa druge na nadogradnji i unapređivanju istog, predstavljala je lajt-motiv odnosno putokaz tokom projektovanja, i svaki autorski potez i postupak mogu se objasniti i protumačiti preko ovog aksioma.

Kuća je podeljena na nezavisne volumene koji su povezani zatvorenim  prostorima najneposrednije izloženih prirodi. Tih volumena ima pet, i svaki od njih definisan je jednom funkcijom kuće koja je od vitalne važnosti za čoveka. Prostorne jedinice između ovih volumena predstavljaju fluidne staklene kubuse sa funkcijama stepeništa, hodnika, predsoblja, „toplih mostova“. Tako, pristup u bilo koju funkcionalnu jedinicu kuće podrazumeva prisan kontakt sa prirodom – nebom, svetlošću, vegetacijom i samim prirodno zatečenim tlom. Momenat potpune izloženosti prema okolini biva već u sledećem trenu smenjen osećajem pronalaska spasa, utočišta u samoj kući. Pojedinac istovremeno postoji i kao deo okruženja, i kao njegov posmatrač kroz ram prozora.

Dominantan materijal eksterijera je drvo, obrađeno tako da odoleva vremenskim uslovima. Prirodni materijal i način obrade ne odskaču vidno od modela koji se već vekovima koristi u ovoj graditeljskoj temi. Međutim, tamno braon, gotovo crna boja završne obrade fasadnog drveta, jasno izdvaja objekat iz njegovog ambijenta.

BOGATE VIZURE, ALI I POTPUNO NENASELJENI TEREN U NETAKNUTOJ PRIRODI, NAVODE NA DUBOKO RAZMIŠLJANJE O ODNOSIMA IZMEŽU OBJEKTA I AMBIJENTA ALI I NA ZAPITANOST O NAČINU I KVALITETU ŽIVOTA POJEDINCA U TOM PROSTRANOM DOMU.

Purizam i minimalizam unutrašnjeg prostora postavili su se kao jedina logična rešenja u koncepciji enterijera. U ovom domu čovek ima SVE, ali ukoliko bismo to izrazili kroz brojčano stanje mobilijara, opreme, upotrebljene materijale, količinu enterijerske obrade, činjenice nas ne bi odvele dalje od najminimalnijeg mogućeg modela enterijerskog opremanja i uređenja.//
ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ – Više u EKO KUĆI No15

Geometrijska dispozicija objekta jednim delom kompozicionih elemenata oštro prkosi konstituciji terena, dok ga drugim pokorno prati.

Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113

Urbana bašta

UREĐENJE EKSTERIJERA JEDNOG DOMA JEDNAKO JE VAŽNO KAO I UREĐENJE ENTERIJERA. VEĆINA LJUDI JE USREDSREĐENA SAMO NA UNUTRAŠNJOST KUĆE, ALI NE TREBA ZANEMARITI NI NJENU SPOLJAŠNOST UKOLIKO TEŽITE HARMONIJI.
Bašte u gradovima predstavljaju mesta u kojima njihovi vlasnici mogu da se razonode i opuste, i bar na kratko pobegnu od gradskog užurbanog života, a njihov dizajn je, pored neophodnog stručnog rešenja iz domena hortikulture, takođe veoma važan. Mali vrtovi mogu da postanu upravo takvi prostori gde se umetnost i priroda dopunjuju i stvaraju celinu koja kod njihovih korisnika izaziva posebnu emociju i uvodi ih u posebno stanje duha. Obložen kamenim pločama i drvenim podom, ukrašen biljkama, oplemenjen vatrom, ovaj vrt, iako mali, predstavlja jednu skladnu celinu koja daje utisak prostranosti zbog načina na koji je komponovan.
BAŠTA
Ova tipično duga i uska bašta gradske kuće sastoji se od tri komplementarna prostora, svaki različit i priča za sebe, ali su svi povezani kroz upotrebu materijala koji su korišćeni pri njenom uređenju kao i kroz sam odabir zelenila. Jednom stranom vrt je prislonjen uz objekat, dok su ostale strane ograđene zidovima prema susednim dvorištima, čime je pristup vrtu omogućen samo kroz kuću.

Od centralnih kuhinjskih vrata, uz stepenice i sve do središnjeg dela vrta, gde se nalazi izdignuti travnjak, proteže se staza koju čine velike svetle ploče od krečnjačkog kamena. U zadnjem delu nalazi se kamin, jedan od elemenata koji se neizostavno mora naći u jednoj bašti, a prostor oko njega je savršeno mesto za okupljanje i opuštanje, čak i kada su temperature niske, jer prisustvo otvorenog plamena stvara vrlo posebnu, toplu, romantičnu atmosferu. //ek IVANA NIKOLIĆ – Više u EKO KUĆI No14

Impresivna rekonstrukcija

REKONSTRUKCIJA I PROŠIRENJE ORONULE STRUKTURE KOJOJ JE MARTIN ČENEK PODARIO NOV ŽIVOT IZGRADIVŠI DVA ENERGETSKI EFIKASNA APARTMANA.
Energetski efikasna kuća u Pragu rezultat je potpune rekonstrukcije i značajnog proširenja jedne dvojne zgrade iz šezdesetih godina prošlog veka koja se nalazi u severozapadnom delu grada, blizu centra. Klijent je kupio jedan deo kuće koja se nalazi na kosom terenu odakle se pruža lep pogled na severni deo Praga. Ideja vodilja bila je da se stvori moderna kuća sa dva odvojena stana koji će biti energetski i tehnološki efikasni, a drugi zahtev je bio da se tom prilikom primene jednostavne tehnike i koriste jednostavni materijali.
Glavni izazov je predstavljala sama konfiguracija parcele. Njena orijentacija ka severu odredila je raspored prostorija i pozicioniranje otvora. Pristup parceli i kući je sa donje, severne strane. Južni deo originalne kuće je delimično ukopan u kosi šljunkoviti teren i zasenčen krošnjama visokog drveća i delom kuće koji se nalazi na uzvišenju. Proširenje se stoga otvara prema jugu, u svetlije delove vrta koji nude dovoljno privatnosti jer su sklonjeni od pogleda stanovnika drugog apartmana.
Poštovan je originalni volumen dvojne kuće i odlučeno je da će njegov oblik biti sačuvan i ponovljen,jer intervencija nije bila moguća na drugoj polovini kuće s obzirom da je ona ostala u posedu prvobitnog vlasnika.. Zato produžetak zapadnog dela ponavlja svoj oblik pokušavajuc´i da ostvari određeni kontinuitet, kako bi se stvorio utisak da je prvobitni objekat bio zapravo kuća u nizu. Između starog i novog produžetka koji je u stilu starog objekta, umetnut je dvospratni korpus novog arhitektonskog oblika i izgleda.

Fasada ove kocke ima drugačiju završnu obradu i prozore različitog formata zasenčene roletnama u boji fasade. Razlog što dograđeni deo izgleda tako svedeno i čak strogo, je namera arhitekata da se stvori protivteža starom u belo okreèenom objektu komplikovanog volumena. Prvobitna originalna kuća i jedna polovina sivog bloka sadrži prvi stan, dizajniran za večinskog korisnika. Ovaj stan ima tri sprata i krovnu terasu. Dnevna soba je premeštena na prvi sprat kako bi dobila više prostora i svetlosti. U prizemlju su pomoćne prostorije i ostave, kao i radna soba sa pristupom bašti. Drugi stan, u potpunosti izgrađen u novom produžetku, dizajniran je za vlasnika kuće. Njegova postavka prati konfiguraciju terena.

Dnevni boravak je na visini od jednog i po sprata iznad ulaza i ima direktan pristup bašti. Glavna zajednička karakteristika ova dva stana nalazi se u enterijeru. Oba imaju imaju istovetno čelično stepenište. Postavka im se unekoliko razlikuje, ali su dizajnirana na isti način: beli lakirani cik-cak nosaèi i tanke bele èeliène sajle povezani su belom ogradom napravljenom od horizontalnih čeličnih šipki. Postizanje utiska lakoće i prozračnosti bili su glavni cilj.

GLAVNA ZAJEDNIČKA KARAKTERISTIKA OVA DVA STANA NALAZI SE U ENTERIJERU: OBA IMAJU ČELIČNO STEPENIŠTE. MODERNE LINIJE DIZAJNA OVE KUĆE SPAJAJU SE SA POSTOJEĆOM ARHITEKTUROM NA UGODAN I IZAZOVAN NAČIN.

U stanu vlasnika, stepenice lebde iznad prva dva teška, više tradicionalna, kraka stepeništa, aprisutna je i perforirana metalna balustrada. Sa tehničke strane, kuća je jednostavna i ima dobru izolaciju konstruktivnih zidova, sa godišnjim gubitkom toplote od približno 33kWh/m2. Kotao na pelet u kombinaciji sa termalnim solarnim kolektorima i cisternom za skladištenje vode obezbeđuje toplotnu energiju u kući.// ek IVANA NIKOLIĆ – Više u EKO KUĆI No13

U sedlu prirode

PROJEKAT ALONI HOUSE PREDSTAVLJA JEDINSTVEN REZULTAT STUDIOZNOG ISTRAŽIVANJA TOPOGRAFIJE I ISTORIJSKOG NASLEĐA LOKALITETA. NASTAO KAO INSPIRACIJA IZ PRIRODE, TEŽEĆI DA SE STO MANJE NAMETNE U AMBIJENTU, SVOJOM ARHITEKTUROM ON JE U POTPUNOSTI PODREĐEN PRIRODI I NJENIM ZAKONITOSTIMA

Kuća Aloni izrasla je u udolini između dva uzvišenja u brdovitoj regiji na ostrvu Antiparos u Kikladskom arhipelagu (Grčka). Po svojoj graditeljskoj koncepciji, ona pripada podzemnoj arhitekturi, ali je mnogo više od toga. Njene površine i volumeni oponašaju forme okolnog terena, nastavljajući ono što je započela Priroda. U isto vreme, istorijat razvoja poljoprivrede, kao ključne delatnosti ovog ostrva, utkan je na vrlo osoben način u koncept projekta. U tom smislu, objekat je i svedočanstvo istorijskog razvoja, ali i najsavremeniji korak u nastavku tog istorijskog iskustva.
Glavni metod kultivisanja zemljišta tokom istorije u ovom regionu bio je formiranje terasa. Na taj način se od neiskoristljivog strmog područja dobijalo ravno zemljište pogodno za sadnju svih kultura. Terase su formirane pomoću tzv. “suvih zidova”, odnosno vertikalnih površina dobijenih slaganjem neobrađenih masa kamena uz veznice od blata.Ti delovi od blata su vremenom iščezavali ispiranjem vodom, a ostajale su samo solidne i živopisne površine od kamena. Kamen je bio najrasprostranjeniji građevinski materijal na ostrvu, pa se na taj način on samo premeštao iz jedne uloge u prirodi u drugu, uz promišljenu intervenciju ljudske ruke i oka. Nizovi ovakvih terasa davali su ostrvu novu sliku, likovno bogatiju, u svakom smislu praktičniju, ali povrh svega – kultivisaniju. Njima je čovek pripitomio divlju prirodu ostrva ne izlazeći iz okvira same Prirode i njenih zakona. Danas smo svedoci ponovne metamorfoze ostrva. Preoblikovanje terena se vrši ponovo, ali je taj proces ovoga puta uslovljen potpuno drugačijim ciljevima – intenzivnim razvojem turizma i potrebom za izgradnjom kuća za odmor.

Sredstvo je ostalo isto – kameni zidovi kojima se dobijaju kaskadne terase sa platoima pogodnim za jednostavnu i brzu arhitektonsku izgradnju. Lokacija porodične kuće za odmor Aloni najslikovitije bi se mogla opisati kao sedlo između dve padine. Pravac sever-jug upire se između ta dva brda, dok se u osi istok-zapad, na kojoj prirodno opada kota terena, otvaraju impresivne vizure na more. Dva duga kamena zida, koja snažno asociraju na zidove nekadašnjih terasa, flankiraju padine, premošćavajući ih i povezujući, i omogućavaju da se kuća smesti u prostor između njih. Na taj način zadržan je kontinuitet pejzaža koji postoji, koji teče iznad kuće. Ova u suštini vrlo jednostavna koncepcija potire ivice i granice kuće, čineći da njena masa ostane neprimetna u okviru šireg horizonta ostrva.

Kuća Aloni izrasla je u udolini između dva uzvišenja u brdovitoj regiji na ostrvu Antiparos u Kikladskom arhipelagu (Grčka). Po svojoj graditeljskoj koncepciji, ona pripada podzemnoj arhitekturi, ali je mnogo više od toga. Njene površine i volumeni oponašaju forme okolnog terena, nastavljajući ono što je započela Priroda. U isto vreme, istorijat razvoja poljoprivrede, kao ključne delatnosti ovog ostrva, utkan je na vrlo osoben način u koncept projekta. U tom smislu, objekat je i svedočanstvo istorijskog razvoja, ali i najsavremeniji korak u nastavku tog istorijskog iskustva.

PO SVOJOJ GRADITELJSKOJ KONCEPCIJI, OBJEKAT PRIPADA PODZEMNOJ ARHITEKTURI, ALI JE MNOGO VIŠE OD TOGA. NJEGOVE POVRŠINE I VOLUMENI OPONAŠAJU FORME OKOLNOG TERENA, NASTAVLJAJUĆI ONO ŠTO JE ZAPOČELA PRIRODA.

Postojanje kuće u ambijentu se otkriva uvođenjem četiri dvorišta koja usecaju kuću. Po jedno dvorište postoji na svakoj od četiri strane, i sva se međusobno razlikuju po formi i koncepciji – dva su atrijumskog, a dva poluotvorenog tipa. Kada se ima u vidu da se radi o podzemnom objektu, jasno je da su ovi prostori od najvitalnijeg značaja za kuću. Osim što uvode autentičnu prirodu u prostor kuće, oni je snabdevaju i neophodnom svetlošću i vizurama.//ek Mare Janakova Grujić
– Više u EKO KUĆI No13

Nekada je primarna delatnost na ostrvu bila poljoprivreda, a danas je to turizam koji zahteva ubrzanu izgradnju kuća za odmor.

Skriveni vrt

DOK SAVREMENI ŽIVOT U SVE VEĆOJ MERI SMANJUJE DIREKTAN KONTAKT ČOVEKA I PRIRODE, U JEDNOM TIPIČNOM, GUSTO NASELJENOM JAPANSKOM PREDGRAĐU KRIJE SE MALA I NEOBIČNA ZELENA OAZA PRIVATNOSTI.
Okružena planinama sa severne, i prelepim gradskim pejzažom sa južne strane, ova lokacija je bila idealna za eksperiment u stambenoj arhitekturi, što postaje sve veći trend u Japanu. S obzirom na to da se nalazi tik uz stambenu četvrt, bio je pravi izazov sačuvati netaknutu prirodu, životni komfor i privatnost. Ma-style architects, talentovani arhitektonski duo iz Japana, otkriva nam svoja razmišljanja o procesu projektovanja Skrivenog vrta: Privatnost je bila ključna za dizajn. Na početku smo mislili da izgradimo kuću sa unutrašnjim dvorištem. Međutim, tako se ne bi zadržala privatnost oko dvorišta, niti cirkulacija vazduha. Želeo sam kuću sa unutrašnjim dvorištem na rubu objekta. Tako sam i došao do zamisli plutajućeg zida.
Spoljni zid visok 2,4 m i izdignut skoro jedan metar od tla, omogućava potpunu privatnost, a ujedno i prodor svetlosti i odličnu ventilaciju. Ta potpuna zatvorenost minimalističkom belom fasadom podseća na ono Loos-ovo načelo koje kaže da bi arhitektura trebalo prema spolja da bude suzdržana, a unutra prostorno bogata.

Dok se ostali stambeni objekti direktno povezuju sa ulicom, Skriveni vrt se od nje ograđuje. Na taj način imate mogućnost da se izolujete od spoljnog sveta i ušuškate u svoj intimni kutak. Zelena ivica i plutajući zid spajaju prostor i u isto vreme pokazuju unutrašnju i spoljašnju granicu, koristeći staklo koje doprinosi osećaju otvorenosti.
Autor objašnjava: Odlučio sam da jedina granica između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora budu stakleni paneli, kako bi se prostor dnevnog boravka zajedno sa zelenilom sagledavao kao jedna celina.

“ARHITEKTURA BI TREBALO DA PREMA SPOLJA BUDE SUZDRŽANA, A UNUTRA PROSTORNO BOGATA.”
– ADOLF LOOS

Skriveni vrt postao je nejasno područje koje se prostire duž ivice celog objekta. Toj neodređenoj granici doprinosi i promenljivost zelene ivice tokom godine, gde biljke menjaju svoj karakter u skladu sa godišnjim dobom, i tako neprekidno osvežavaju enterijer čineći ga zanimljivim i nikada istim. Unutrašnjost kuće ispunjavaju svetle prostorije otvorenog tipa, što je čest pristup japanskih arhitekata u tretiranju enterijera porodičnih stambenih kuća. // ek KATARINA TOMIĆ – Više u EKO KUĆI No12

Uski prostor između objekta i granice parcele pejzažno je uređen.

Besprekorno bela boja je prolivena po celom enterijeru stana.

Kuća C

EKOLOŠKA ARHITEKTURA SE PAŽLJIVO I IZBALANSIRANO ODNOSI PREMA ŽIVOTNOJ SREDINI. SADEJSTVUJUĆI SA NJOM, ONA UZIMA U OBZIR ZAKONITOSTI I ZAHTEVE PRIRODNE SREDINE U KOJOJ SE NALAZI.

Rukovodeći se načelima građenja u skladu sa prirodom i gledajući na smisao i suštinu stanovanja na takav način, generacije arhitekata i neimara pokušavaju da sagrade svoja staništa prema univerzalnim tehnikama građenja uz upotrebu dostupnog prirodnog materijala. Boravak u ovakvim objektima je posebno ugodan, a bogatstvo oblikovnih formi i prirodnih materijala daje neograničenu mogućnost kombinovanja i organizovanja prostora.
Objekat se nalazi u mestu Čiba, na obali okeana. Ovaj grad okružen je sa južne, istočne i zapadne strane vodenim površinama Tokijskog zaliva, a sa severne planinama visokim preko 300 metara. Vlasnik ovog objekta živi u jednom od visokih solitera Tokija, a poželeo je da vikendom bude bliži prirodi i provodi slobodno vreme u otvorenom prostoru neograničenih vizura. Zahtevi ove tročlane porodice bili su jednostavni. Osnovni zahtev investitora je bio formiranje velikog multifunkcionalnog prostora sa tremom koji bi bio obložen drvetom i okrenut prema okeanu, a drugi se odnosio na konstrukciju zgrade koju je trebalo rešiti tako da bude u stanju da izdrži jake zemljotrese, karakteristične za ovu oblast.

Prilikom dizajniranja ove kuće vodilo se računa da ona bude nastavak bašte. Na mestu gradnje tlo čini rastresito meko zemljište koje pokriva ceo okolni predeo. Ljudi koji tu žive vekovima su od te zemlje pravili smesu koju su mesili i pekli i tako pravili keramičko posuđe. Autor ovog projekta smatrao je da pogled na zemlju i blizak kontakt sa njom budi posebna osećanja, pa je time hteo ukućanima da pruži priliku da steknu ovakvo dragoceno iskustvo. Ova kuća savršeno koegzistira sa okolnom prirodom, a prepreke između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora kao da postepeno nestaju.

Na zahtev vlasnika, armirano betonska konstrukcija je korišćena kao osnovni građevinski materijal za strukturu celog objekta. Dizajnirana nalik kapiji koja otvara vizure prema moru, ova kuća omogućava prodor vazduha, ali isto tako pruža privatnost jer nije dostupna pogledima suseda. Na krovu je postavljena zemlja i posađeno je zelenilo koje ima ulogu dodatne izolacije kuće i pomaže da se topao vazduh tokom zime, a hladan tokom leta, duže zadrži u njoj.

BOGATSTVO OBLIKOVNIH FORMI I PRIRODNIH MATERIJALA DAJE OVOM OBJEKTU MOGUĆNOST NEOGRANIČENOG BROJA KOMBINACIJA U ORGANIZOVANJU PROSTORA

Ovakav zeleni krov, pored toga što pruža dodatnu izolaciju, eliminiše potrebu za korišćenjem klasičnih krovnih pokrivača, samim tim smanjuje troškove i uticaj na životnu sredinu, a ujedno daje i privlačan doživljaj života u skladu sa prirodom.Betonske zidove ovog objekta bilo je potrebno obložiti kako bi se sprečila pojava nagrizanja i korozije, svojstvenih primorskim lokacijama. U ovom slučaju, ista zemlja koja je korišćena za krov pomešana je sa šljunkom, cementom i smolom, nakon čega je nanošena na zidove u sloju maksimalne debljine od 55mm.//ek IVANA NIKOLIĆ -Više u EKO KUĆI No11

Konstrukcija zgrade je rešena sa nosećom strukturom od betona, tako da bude u stanju da izdrži jake zemljotrese karakteristične za ovu oblast

Korišćena je zemljana paleta boja, zidovi su u svetlim i neutralnim tonovima, a nameštaj funkcionalan i krajnje jednostavan.

Kuća se sastoji od jedne velike centralne prostorije, dnevne sobe koja je povezana sa kuhinjom, iako su to vizuelno odvojene zone.

Zeleno iznad zelenog

OBJEKAT PREDSTAVLJA MESTO SUSRETA ČOVEKA I PRIRODE, U ISTO VREME PRUŽA I IZOLOVANOST I KONTAKT NA NIVOU POGLEDA KROZ SLOJEVE BETONSKIH ŽARDINJERA,ZELENILA I KONTINUIRANOG STAKLENOG PROČELJA.
Mnogi azijski gradovi koje odlikuje duga istorija i bogata kultura, gube svoje regionalne karakteristike i postaju sve više uniformisani  pod uticajem urbanog širenja i komercijalizacije svake vrste. Nekontrolisano povećavanje broja stanovnika u njima neminovno pogoršava kvalitet života uopšte, a smanjuje i prisustvo  zelenila i zelenih površina, čineći da polako nestaje svest o prirodnoj ravnoteži.

Ni najveći grad Vijetnama Ho Ši Min ne predstavlja izuzetak od ovog pravila. Pred nezaustavljivim prirastom stanovništva i bezbrojnim stihijski izgrađenim soliterima, stanovnici osećaju veliku nostalgiju za stambenim objektima karakteristične tradicionalne arhitekture i vidno ističu potrebu za poboljšanjem uslova života. Oni izražavaju svoj odnos prema tropskom podneblju i karakterističnoj vegetaciji naglašeno ograničavajući izbor sadnog materijala za primenu na javnim površinama na tropske biljke, drveće i cveće. Čak i u ovom uveliko modernizovanom gradu, ljudi svesno ili nesvesno pokazuju želju za prisustvom neobuzdane tropske šume.

Kuća nazvana Zeleno iznad zelenog predstavlja prototip privatne kuće u gradskom jezgru sa izuzetno uskim frontom prema uličnoj strani. Za arhitekte je to bio  izazov da kroz kvalitetno funkcionalno rešenje integrišu zelenilo kroz sve etaže objekta. Objekat je oblikovan tako da blokovi žardinjera na različitim razmacima na fasadnoj  ravni čine izuzetnu arhitekturu. Naglašeni horizontalni otvori ispunjeni su različitim biljnim vrstama  karakterističnim  za ovo podneblje, što je doprinelo ne samo vizuelnom komforu unutrašnjeg prostora i njegovom  toplotnom balansu, nego je i u širem smislu povećalo biodiverzitet bliže okoline.

DA BISTE UNELI MALO VETRA U KUĆU, DOVOLJNO JE SAMO DA OTVORITE PROZOR I TADA VAZDUH UĐE KROZ VERTIKALNU BAŠTU. KLIMA JE KOD NAS SASVIM DRUGAČIJA, I MI SMO TAJ MOMENAT UVAŽILI U ARHITEKTONSKOM OBLIKOVANJU – OBJAŠNJAVA JEDAN OD AUTORA OVOG OBJEKTA, ARHITEKTA VOTRONG NGHIA.

Objekat predstavlja mesto susreta čoveka i prirode, u isto vreme pruža i izolovanost i kontakt na nivou pogleda kroz slojeve betonskih žardinjera, zelenila i kontinuiranog staklenog pročelja. Sprečava se upad direktnog sunčevog zračenja u unutrašnjost objekta, a istovremeno se omogućava prodor prirodne svetlosti kroz velike zastakljene fasade. Tokom dana dobija se različit intenzitet svetla. Ujutru i popodne sunčeva svetlost prodire kroz listove biljaka na obe strane, kreirajući prelep efekat senke na granitnim zidovima koji su sastavljeni od uredno naslaganih listela kamena.

U Ho Ši Minu, gradu punom različitosti, ovaj primer ekološkog pristupa projektovanju pokazuje da uvažavanje elemenata klime i vegetacije može biti uspešno i efektno primenjeno na glavni koncept kuće. Ovo je samo jedna mala kuća, izabrana iz konteksta okruženja, i nadamo se da će ona uticati na mikro urbanizam kao reper za gradnju u okruženju, kao i da će učiniti da sam grad u budućnosti postane originalan i pun tropskog zelenila.//ek KATARINA TOMIĆ – Više u EKO KUĆI No10

HARMONIČNIM KOMBINOVANJEM JEDNOSTAVNIH ELEMENATA I PRIRODE POSTIGNUTA JE SVEDENOST U IZRAZU I KREIRANA JE ZANIMLJIVO STRUKTUIRANA FASADA, KOJA JE JEDNA OD GLAVNIH ODREDNICA OVOG PROJEKTA.

Vikendica od slame

SAVREMEN I INOVATIVAN PRISTUP GRADNJI SLAMOM OMOGUĆAVA DA NOVE I STARE OBJEKTE NAČINIMO DUGOTRAJNIM I ODRŽIVIM, KORISTEĆI SVE PREDNOSTI KOJE PRUŽA OVAJ ORGANSKI I OBNOVLJIVI MATERIJAL.
Upotreba slame za gradnju kuća kod nas se još uvek smatra arhaičnom. Međutim, inovativni pristup gradnji slamom, čvrsto baziran na održivoj, ’’zelenoj’’ kulturi i tradicionalnim načinima upotrebe balirane slame, doneo je građevinskoj industriji mnogo novih i korisnih ideja o energetskoj efikasnosti jednog objekta, pokazujući tako i odgovornost prema prirodnoj sredini u kojoj se on nalazi. Slama je prirodan, ekološki materijal koji se lako modifikuje, dovoljno je fleksibilan da se koristi na više načina, a opet dovoljno čvrst, izdržljiv i lak za održavanje a služi kao odlična termička izolacija. Izuzetan odnos prema krajoliku u smislu njegove topografije, fizičkih i prostornih komponenti, pokazao je arhitekta Davor Mateković iz arhitektonskog biroa PROARH prilikom projektovanja novog izraza jedne jednostavne zagorske ’’hiše“ i njenog pretvaranja u vlastiti letnjikovac.

Na gusto pošumljenoj parceli stajala je elementarna vernakularna drvena kuća sa tremom i krovom nagnutim pod uglom od 45 stepeni. Pažljivom i suzdržanom razradom projekta sačuvana je memorija, kao i poštovanje prema narodnom građevinarstvu zagorskog kraja.
Objekat je obnovljen tako što su tokom izrade projekta uzete u obzir karakteristike lokalnog nasleđa i dizajna. Zadržani su postojeći gabariti kuće, dok je trem zamenjen staklenom ’’kockom’’. Kako bi se povećala južna izloženost vikendice, velika staklena površina kliznim pokretanjem izlazi iz gabarita objekta, formirajući tako još jedan ulaz u kuću. Ovim otvaranjem omogućena je interakcija unutrašnjih i spoljnih prostorija.

Vikendica se sastoji od tri etaže: podruma, prizemlja i sprata. Dnevni boravak, trpezarija i kuhinja se nalaze u prizemlju i raspoređene su prema tradicionalnom sistemu organizacije zajedničkog prostora, sa ognjištem u sredini, dok se spavaće sobe nalaze na prvom spratu. Pristupna staza je izvedena od starih panjeva, kao i sama ograda, što prilaz kući čini izuzetno zanimljivim. Kameni postament objekta je zadržan, a sa redizajnirane terase koja je takođe obložena drvetom pruža se  pogled na impresivni pejzaž Zagorja.

VIKENDICA POSTAJE “ORGANSKA” ZGRADA, LAKO OBNOVLJIVA ZAHVALJUJUĆI UPOTREBI LOKALNO RASPOLOŽIVIH RESURSA, KOJA SE VREMENOM MENJA I DIŠE, ŠTO REZULTIRA KVALITETNIJIM VAZDUHOM U PROSTORIJAMA I STVARA ZDRAVIJU ŽIVOTNU SREDINU.

Krovni pokrivač od slame zamenjen je novim, i produžen  na fasadu objekta, dok su zabati napravljeni od drveta. U ovoj kući vlada prijatna mikroklima, a njeni zidovi od slame obezbeđuju prirodnu filtraciju i razmenu vazduha u prostorijama. Prednost ovakvih kuća je višestruka, počev od dobro rešene termičke i zvučne izolacije, pa sve do optimalnih vrednosti ostalih životno važnih parametara prostora.// ek IVANA NIKOLIĆ – Više u EKO KUĆI No10

Kako bi se povećala južna izloženost vikendice, velika staklena površina klizeći izlazi iz gabarita objekta.

Kuća 205

KUĆA JE POSTAVLJENA NA OGROMNU STENU, OKRUŽENA ŠUMOM, TAKO DA NJENO PRISUSTVO. U PRIRODNOM AMBIJENTU JE I NE NARUŠAVA KRAJOLIK.
Kuća 205 sagrađena je na prirodnoj kamenoj platformi, koja je iskorišćena kao mala bašta. Autorski tim HARQUITECTES, iz Španije, i vlasnici zemljišta složili su se oko toga da smanje veštačko usecanje platformi u zemljištu i da maksimalno iskoriste prirodne terase. Jedina, veštački napravljena, površina je prilazna rampa, koja dijagonalno preseca teren kako bi ga spojila sa nivoom ulice. Unutrašnji raspored kuće baziran je na linearnom nizanju prostorija, različitih dimenzija. Time se stvaraju veliki otvoreni prostori, koji doprinose harmoniji i raznovrsnosti doživljaja, tako da kuća može funkcionisati kao veliki otvoreni prostor, ili prostor izdeljen na manje celine. Debeli sloj stena i dva betonska podupirača iskorišćeni su kao temelji kuće.

Betonski podupirači odvajaju kuću od zemljišta i tako joj obezbeđuju konstantno provetravanje. Ovakav sistem, takođe, omogućava efi kasno dimenzionisanje elemenata i stvaranje velikih lukova, čime se smanjuje zapremina temelja, a geometrija podražava prirodne forme. Smanjenjem zapremine elemenata, značajno se smanjuje količina utrošenih sirovina, energije potrebne za izgradnju, kao i emisije ugljen-dioksida. Suva montaža je jednostavna, brza i podrazumeva znatno manje korišćenje vode. Sve zajedno, u velikoj meri smanjuje trošak investicije i vreme potrebno za realizaciju projekta. Lamelirano drvo je obnovljiv materijal, koji može biti demontiran i recikliran, što znači da se njegov životni ciklus zatvara. Lamelirani drveni paneli mogu da ostanu vidljivi na podovima, zidovima i plafonima.

Instalacije su skrivene i obložene gips-kartonskim pločama na zidovima ispod kojih se distribuira sistem kroz kuću. Pored toga, zidovi u polovini soba su ostali sa vidljivom drvenom strukturom. Fasade su provetrene, sa završnom obradom od četinarskog drveta. Prozori su takođe zaštićeni pokretnim drvenim kapcima. Kuća je postavljena na ogromnu stenu, okružena šumom, tako da njeno prisustvo u prirodnom ambijentu ne narušava krajolik.// Više u EKO KUĆI No01

Drvena fasadna obloga od dasaka sa jednostavnim detaljima veza.

Enterijer – panelni drveni montažni elementi karakterišu i kompletan prostor enterijera.

Club-chen house

Kuća je napravljena na staroj japanskoj farmi trešanja na Datun planinama u Severnom Tajvanu. Arhitektonski biro C-Laboratory dizajnirao je kuću na principu broda, tako da odoleva jakim vetrovima, poplavama i izuzetno toploj klimi. Kuća je izdignuta od tla, da bi u slučaju poplave, voda prošla ispod nje. Različiti prostori su povezani u celinu po osi, od funkcija koje se obavljaju napolju, do unutrašnjih aktivnosti. Mala jedinica, koja sadrži kupatilo i kuhinju, služi kao jezgro drvene strukture, stabilišući je za vreme čestih tajfuna i zemljotresa.
Bio-klimatska arhitektura projektovana je tako da dobija svež povetarac sa reke Datun za vreme vrelih dana i omogućava cirkulaciju vazduha na lokaciji, između rezervoara sveže vode i farme. Kamin se koristi u zimskom periodu za grejanje i kuvanje čaja. Kupatilo je povezano sa malom saunom.
Kuća nije jaka i teška, već lagana i fleksibilna. Ne razlikuje se od okruženja, nego farmerima pruža nužno sklonište.
Kaže se da kuća propada kada, u stvari, ono što je čovek napravio, ponovo postaje deo prirode. U ovom slučaju, arhitekti su pokušali da već na početku projektuju ruinu, koja je od samog početka deo prirode.// Više u EKO KUĆI No01

Kuća koja, poput broda, odoleva jakim vetrovima, poplavama i pretoploj klimi.