The Paintworks: Svetlost kao platno
DROO je stvorio unutrašnji svet gde svetlost postaje ključni materijal. Ovaj prostor je poput pažljivo oslikane slike gde svetlost igra ulogu četkice ističući teksture, boje i linije svakog elementa.
KUĆA OD KAMENA
Kuća za odmor raspolaže sa pet spavaćih soba i velikim dnevnim boravkom. Smeštena je u mestu Kakapetra, na ostrvu…
Neprolazna lepota kamena
Odnos čoveka prema kamenu, kao i prirodi, čini osnovu ovog arhitektonskog rešenja. Uticaj ostaje minimalan, slaveći jedinstveni pejzaž Kiklada
Paviljon u parku: integracija sa okolinom
Portugalski paviljon predstavlja filozofsku manifestaciju koja teži uspostavljanju harmoničnog dijaloga između ljudi, prirode i arhitekture. Centralna ideja ovog projekta je potraga za suštinom, čistoćom elemenata i jednostavnošću
B.R.I.O: Živopisno spajanje arhitekture i okruženja
B.R.I.O. objekat simbolizuje suptilnu uniju arhitekture i prirode. Njegova ritmična fasada, povezanost sa prirodom i društvena svrha čine ga ne samo prostorom za stanovanje, već i zajedničkim delom umetnosti. Arhitektura postaje više od betona i čelika – postaje sredstvo koje oblikuje i podupire životne priče stanovnika.
Građevina prefinjene estetike i čistih oblika
U srcu pulsirajućeg Šordiča u Londonu, gde se moderna dinamika susreće sa prošlošću natopljenom kreativnošću, usidreno je arhitektonsko zdanje koje na prefinjen način plete niti između epoha vremena…
Vila Mandra
VILA „MANDRA“ SLAVI SAVREMENI ŽIVOT, A UPUĆENOST NA TRADICIJU I PRIRODU OMOGUĆAVAJU JOJ DA TO ČINI SPONTANO I MIRNO. JEDNOSTAVNOST KAO GLAVNI I JEDINI PRINCIP NJENE ARHITEKTURE PREDOČAVA NAM NOVO LICE LUKSUZA.
Spojiti u arhitekturi drevno i savremeno, neodvojivo je povezano sa bekstvom od civilizacije. Pusto ostrvo ili teško pristupačan predeo, pružaju najzahvalniju priliku za ovako nešto. Međutim, kada bekstvo od civilizacije ne podrazumeva i bekstvo od ljudi, čovek je vođen stvaranjem životnog prostora koji je izrazito „socijalan“ i predstavlja humanu oazu u divljem odredištu.
Padina brda Aleomandra na kikladskom ostrvu Mikonosu bila je odredište mladog bračnog para, koji je tu zaželeo svoju kuću za odmor namenjenu aktivnom društvenom životu. Njihova vila Mandra koncipirana je tako da je vizuelno intimizirana u ambijentu, i gleda pravo na more i zalazak sunca nad susednim ostrvom Delos. Ona sadrži čak sa 6 spavaćih soba, namenjenih porodici i prijateljima, čije okupljanje je predviđeno u prostranim, neprekinutim dnevnim odajama. Prisna veza između spoljašnosti i unutrašnjosti, odnosno, gotovo izbrisane granice među njima, impliciraju na prirodu kao neodvojiv deo čovekove ličnosti i života. U svom mediteranskom izobilju priroda se slavi i u okućnici, u obliku pažljivo i smisleno uređene bašte.
LUKSUZ OVE VILE OGLEDA SE U BOGATSTVU VAZDUHOM I SVETLOŠĆU, I PREIMUĆSTVOM DODIRA SA ZEMLJOM I KAMENOM. PRISNA VEZA IZMEĐU SPOLJA I IZNUTRA, ODNOSNO GOTOVO IZBRISANE GRANICE MEĐU NJIMA, IMPLICIRAJU NA PRIRODU KAO NEODVOJIV DEO ČOVEKOVE LIČNOSTI I ŽIVOTA.
Vila „Mandra“ je nedvosmisleno luksuzna, ali njen luksuz nema uobičajenu formu i materijalizaciju. Ovde ne možemo sresti „nouveau riche“ atribute, skupocene i retke materijale, bogatu opremljenost, pokućstvo vezano za komfor. Luksuz ove vile ogleda se u bogatstvu vazduhom i svetlošću, i preimućstvom dodira sa zemljom i kamenom. Prostor koji doživljavamo boraveći u njoj ima, tako, direktan dodir sa sva četiri elementa kosmosa, i mi smo svesni njegove neograničenosti i neskučenosti. Arhitekturom kuće vešto je izbegnuta zamka da vlasnik gospodari prostorom.
Koncept vile je takav da omogućava stanarima da uživaju napolju tokom celog dana, i pored intenzivne letnje klime. Prostrana pergola inkorporirana je između dva bela kubusa, stvarajući fluidnu vezu sa dnevnim boravkom i kuhinjom. U eksterijeru dominira kamen, u najrazličitijem vidu primene (maestralno zanatski odrađeni suvi zid, monoliti iskopani na samom terenu i ugrađeni u konstrukciju na svom autentičnom mestu), ali uglavnom lokalnog porekla. Paletu tradicionalnih materijala upotpunjuju kreč i drvo. Aplikacija i završna besprekorna (isključivo ručna) obrada sva tri pomenuta materijala zasniva se strogo na savremenosti, čime je ostvarena željena veza sa istorijom i sadašnjim trenutkom. U svojoj suštini, vila slavi savremeni život, a upućenost na tradiciju i prirodu omogućavaju joj da to čini spontano i mirno.
U kući caruje jednostavnost. Takođe i prirodnost. Jednostavni beli volumeni, izostanak svake boje osim zemljanih tonova, ravni kameni zidovi i lagana pergola od lokalnog kestena, izvajani su sa velikom lakoćom u pejzažu. Nepretencioznost forme i kompozicije, orijentisanost na svakodnevni život i upućenost na prirodu, predstavljaju tri stožera svojevrsnog, novog luksuza koji sebi ova vila dopušta. //
-ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ u EKO KUĆI No41
Kuća je utopljena u pejzaž prevashodno svojom kaskadnom konstitucijom.
Prostrani spoljašnji zidovi izgrađeni su ručno, u maestralnoj tehnici suve gradnje. Savršeno glatki i zaobljeni, simbolizuju kuću kao ukroćen „oblutak“ prirode.
Silva House – Višeznačnost pojma svetlosti u arhitekturi
STALNA PROMENLJIVOST ODNOSA SVETLOSTI I SENKE DETERMINIŠE DINAMIČAN I INTRIGANTAN PROSTOR PRUŽAJUĆI NEVEROVATNO SENZUALNO ISKUSTVO INTENZIVNIH ODNOSA I KONTRASTA, ŠTO OBJEKTU DAJE PROŠIRENO ZNAČENJE I UVODI MOMENAT TRANSCEDENTALNOG.
Projekat porodične kuće Silva u Brazilu ističe smisaonost arhitektonskog stvaralaštva u sveopštem savremenom haosu, jer se ne pokorava površnom i trenutnom već uspostavljanjem mere kroz ideju i formu stvara kompozicioni red i harmoniju. Kuća je izgrađena na parceli površine oko 1.800 m2 pravougaonog oblika koja se odlikuje velikom zaravni i blagim nagibom, sa autohtonom šumom u pozadini. Objekat pokušava da nadvlada primitivizam savremenog doba tražeći izlaz u energiji stvaralaštva istovremenom nadgradnjom i razgradnjom kompozicije i inventivnim spajanjem materijala i oblika sa višeslojnim pojmom svetlosti, čuvajući autentičnost ideje i njenu nepromenjenu suštinu.
Kameni zidovi, pored estetske važnosti, imaju i psihološku konotaciju jer predstavljaju sigurnost
Ono što ostavlja najjači utisak svakako je prizma zastakljenog gornjeg sprata okružena izdubljenom drvenom opnom, koja se u pojedinim delovima pomera napred i zajedno sa staklenim panelima formira privatne terase . Ova drvena opna reinvencija je mašrabija (drveni zastori koji propuštaju svetlost, arapska arhitektura), i elemenata tradicionalne japanske arhitekture. Praznine i pukotine omogućavaju okolnoj atmosferi da se uvuče u svaki delić unutrašnjeg prostora. Zastori primenjeni na fasadi ovog objekta otelotvorenje su poetike prostora. Oni uvode korisnika u jedan tajnovit i neverovatan svet obogaćen bezvremenošću i daju mu novu dimenziju i vrednost koja nije upotrebna već nematerijalna- duhovna i humana. Sve to je postignuto zahvaljujući osvetljenju kao centralnom motivu arhitektonske kompozicije, kojim su determinisani mistični i sugestivni ambijenti koji pozivaju na promišljanje i inteziviraju meditativni doživljaj.
ZASTORI PRIMENJENI NA FASADI OVOG OBJEKTA OTELOTVORENJE SU POETIKE PROSTORA. ONI UVODE KORISNIKA U JEDAN TAJNOVIT I NEVEROVATAN SVET OBOGAĆEN BEZVREMENOŠĆU I DAJU MU NOVU DIMENZIJU I VREDNOST KOJA NIJE UPOTREBNA VEĆ NEMATERIJALNA- DUHOVNA I HUMANA.
Ovaj projekat je, pored uobičajenih, imao niz veoma specifičnih zahteva u pogledu dimenzija i proporcija svakog od glavnih prostora kuće, budući da je klijent već imao na umu mnogo unapred definisanih zadataka. Kuća je organizovana od ulice do zadnjeg dela parcele kao veliki kontinuirani plan, u kome se prostori pretaču jedan u drugi. Bočni delovi zemljišta su iskopani kako bi se omogućio pristup garaži i sekundarnim delovima rezidencije. Prednja fasada je okrenuta ka istoku, a fasada bazena prema zapadu, što garantuje rezidenciji adekvatnu solarnu orijentaciju. Sve sobe gledaju na istok, osim glavne spavaće sobe, koja gleda na šumu na zapadu. Prostor je u najvećoj meri lišen pregrada i ograničenja, ređanjem različitih i srodnih funkcija unutar jedne celine koja govori sopstvenim jezikom i nosi sa sobom čitavu priču koja u korisniku budi osećaj balansa i spokoja.
Čelična konstrukcija bila je najpogodnija tehnika za željeni rezultat, uglavnom zbog svojih tanjih proporcija od armiranog betona, pružajući veću lakoću i transparentnost celini. Veliki paneli, strukturirani od samog stakla, izgledaju potpuno transparentno i omogućavaju otvaranje velikih raspona. Laminirano i kompozitno staklo različitih debljina, upotpunjeno najsavremenijim zaptivačima, garantuje savršenu toplotnu i zvučnu izolaciju u skladu sa energetskim zahtevima.
U enterijeru ostajemo zavedeni odnosom jednostavne forme naspram ekspresivnog osvetljenja, jer je ambijent arhitektonskog prostora pažljivim promišljanjem svetlosti kao teme doveden na transcedentalan nivo. Dominiraju prirodni materijali, pre svega drvo, a centralno mesto u enterijeru zauzima spiralno stepenište koje daje poetičnu notu rigidnoj geometriji. Različiti oblici teksture- glatkoća, hrapavost , toplota, tvrdoća – multipliciraju doživljaj prostora vodeći računa da se ne razbije celovitost.// -ek Vesna Ravić
Spiralno stepenište koje daje poetičnu notu rigidnoj geometriji
Kuća koja prati sunce
FORMA U OBLIKU LATINIČNOG SLOVA L OMOGUĆILA JE DA SE OBEZBEDI MAKSIMALNA PRIVATNOST U UNUTRAŠNJEM DELU PARCELE I KREIRA MIRNA ZELENA POVRŠINA DVORIŠTA. IPAK, U MIRNOM OKRUŽENJU IMPLEMENTIRANA JE JOŠ JEDNA ŽELJA INVESTITORA, ELEMENT KOJI PRATI SUNCE. MOTIV KVADRANTA, STARE NAPRAVE KORIŠĆENE ZA ODREĐIVANJE POZICIJE ZVEZDA, DIREKTNO JE PRIMENJEN NA OBLIKOVANJE I KOMPOZICIJU OBJEKTA KOJI JE PODREĐEN SUNCU.
Primer novog projekta biroa KWK Promes iz Krakova, sve je osim klasične moderne vile. Ovo je porodična kuća koja se kreće u skladu sa kretanjem Sunca. Želja investitora za jednostavnim, ali i jedinstvenim objektom koji relaksira i otvara se Suncu i prirodi, pretočena je u promišljeno i dinamično arhitektonsko delo.
Smeštena je u prigradskom naselju grada Krakova u Poljskoj, naselju koje je predviđeno samo za izgradnju porodičnih kuća. Duboko u već izgrađenoj okolini, slobodna pravougaona parcela dobila je novu namenu. Dvospratni kubus ravnog dizajna postavljen je upravno na ulicu i osmišljen tako da zadovoljava sve funkcionalne potrebe porodice. Zatim je deo prizemlja isečen iz mase i postavljen upravno na glavnu celinu, tako da bude paralelan sa ulicom i pristupom.
Forma u obliku latiničnog slova L omogućila je da se obezbedi maksimalna privatnost u unutrašnjem delu parcele i kreira mirna zelena površina dvorišta. Ipak, u mirnom okruženju implementirana je još jedna želja investitora, element koji prati Sunce. Motiv kvadranta, stare naprave korišćene za određivanje pozicije zvezda, direktno je primenjen na oblikovanje i kompoziciju objekta koji je podređen Suncu.
KORAK U DIZAJNU KOJI UVODI ROTACIJU OBJEKTA, ASIMETRIČNU KROVNU KONSTRUKCIJU I POKRETAN SLOBODNI ELEMENT, REZULTIRAO JE KREIRANJEM NESTANDARDNE KUĆE SA OSOBENIM KARAKTEROM.
Deo prizemnog kubusa je isečen, a pokretanje mu je omogućeno postavljanjem na polukružne šine. Rotacija ovog dela sa jedne na drugu stranu objekta liči na kretanje dela kvadranta. Njegova funkcija je višestruka. On predstavlja samostalni element, ali i element koji dopunjava funkciju fiksnih delova objekta. Sa jedne strane, to je element za sprečavanje direktnog osunčanja prostorija u krilu za spa i teretanu, a sa druge strane ima funkciju produžene terase velikog dnevnog boravka spojenog sa kuhinjom i trpezarijom. Ovo rotirajuće krilo je potpuno otvoreno, tako da bez arhitektonskog ugrožavanja statičnih elemenata i pogleda dopunjuje primarnu funkciju objekta. Postavljeno na šinama i opremljeno senzorima, potpuno je automatizovano, tako da prati kretanje Sunca u toku dana. Naravno, omogućeno je i manuelno upravljanje ukoliko je potrebno, ali ideja je da se automatska opcija koristi stalno, kako bi zelenilo preko koga krilo prelazi uvek bilo sveže i očuvano. Iako služi kao produžena nadstrešnica koja štiti od direktnog upada sunčeve svetlosti, samo krilo ima zastore celom svojom dužinom, pa se tako njegova funkcija dodatno proširuje, ali i osamostaljuje. -ek JELENA ALEKSIĆ u EKO KUĆI No35
Sa ulične strane, poštovana je zakonska regulativa i postavljen je kosi krov. Fasada je potpuno bez otvora, pa je privatni prostor ušuškan iza zidova i pogleda.
Pokretni element po jednu svoju funkciju predaje objektu sa svake strane, kreirajući tako konstantno različit doživljaj prostora i objekta.
Zvezdani prasak u sred pustinje
KOMPOZICIJA RAZIGRANIH KONTEJNERA OBOJENIH U BELO PRIVLAČI POGLED U SUROVOM KAMENITOM PEJZAŽU KALIFORNIJSKE PUSTINJE. POPUT ZVEZDANOG PRASKA, KONTEJNERI SU ORIJENTISANI U SVIM PRAVCIMA, KAKO BI UKLJUČILI POGLED NA NESVAKIDAŠNJE VIZURE, NEBO I PUSTINJSKI PEJZAŽ.
Na proleće 2017. godine, klijent iz Los Anđelesa doveo je prijatelje na svoj posed u mestu Džošua Tri. Dok su bili u ovom suvom i kamenitom pejzažu, njegova prijateljica predložila mu je projekat koji bi se savršeno uklapao na ovoj lokaciji. Bio je to projekat kancelarijskog prostora arhitekte Džejmsa Vitakera koji nikad dotada nije izgrađen. I tako, sledeći put kada je klijent bio u Londonu, otpočela je saradnja na projektu stambenog objekta Džošua Tri.
Smeštena na parceli od 36 ha, kuća je poput gnezda ušuškana u kamenitu planinsku padinu u blizini nacionalnog parka. Kuća od 200m2 ima 3 spavaće sobe sa toaletima, kuhinju, dnevnu sobu i egzoskelet formiran od kontejnera. Svaki od kontejnera orijentisan je kako bi maksimalno iskoristio vizure prema pejzažu, kontrolisao svetlost koja ulazi u objekat i koristio prednosti topografije kako bi omogućio privatnost u skladu sa individualnim potrebama. Kuća se snabdeva energijom pomoću solarnih panela koji su ugrađeni na krov garaže.
Originalni dizajn, koji je investitor video proleća 2017. godine, bio je Hečigen studio – kancelarijski prostor iz 2010. godine. Projektovan je za prijatelja arhitekte koji je planirao da se preseli u južnu Nemačku kako bi osnovao reklamnu agenciju sa kolegom, pa im je bila potrebna kancelarija za preduzeće. U procesu osmišljavanja buduće kancelarije, počeli su da slažu drvene kocke na kuhinjskom pultu, nakon čega su potražili savet arhitekte. Arhitekta Džejms Vitaker odrastao je u Liverpulu i prva asocijacija na kontejnere, koje su planirali da iskoriste za svoju kancelariju, bili su dokovi. Detinjstvo je proveo vozeći se pored naslaganih kontejnera koji su čekali na putovanje preko Atlantskog okeana. Iako pojedinačno mogu biti interesantan oblikovni materijal, gomila kontejnera nije preterano inspirativna za budući kancelarijski prostor. Zato je za početni koncept arhitekta našao inspiraciju u školskom eksperimentu u kojem zrno soli obešeno na kraj pamučne niti visi iznad rastvora soli. Tokom sledećih nekoliko dana to zrno soli postaje katalizator i izvlači ostatak soli iz rastvora formirajući predivne kristale. Ovo je poslužilo kao analogija za reklamnu kompaniju. Zadržavši kontejnere sa kojima su počeli da rade, arhitekta je osmislio dizajn koji odgovara progresivnoj, kreativnoj kompaniji. Nažalost, njihova kompanija nije zaživela i projekat nije nikad izgrađen.
Objekat poput gnezda ušuškan u kameniti pejzaž
Projekat je sada konačno dočekao svetlost dana. Investitor je filmski producent poznat kao pokrovitelj brojnih kreativnih projekata, pa je i saradnja s njim bila idealna. Gradnja ovog nesvakidašnjeg objekta predviđena je za početak 2021. godine.
RAZIGRANE KOMPOZICIJE KRISTALA SOLI POSLUŽILE SE KAO INSPIRACIJA ZA NEOBIČNI EGZOSKELET OVOG OBJEKTA.
Tinaʹs Barnhouse
STAMBENI OBJEKAT TINAʹS BARNHOUSE PROJEKTOVAN JE ZA MLADU PORODICU ČIJI JE ZAHTEV BIO DA SE NA MODERAN NAČIN INTERPRETIRA KUĆA U STILU AMBARA. OVAJ ZAHTEV ODREDIO JE FORMU KUĆE I NJENU UNUTRAŠNJU ORGANIZACIJU, KAO I UPOTREBU DVOVODNOG KOSOG KROVA.
Ovakva vernakularna forma kombinuje se sa jednostavnim, modernim detaljima i tradicionalnim materijalima što rezultira intimnom, toplom estetikom. Čelična struktura obavijena je sistemom izolovane fasade koja se nastavlja do krova kako bi se izbegli termalni mostovi i objektu dao uniformisan izgled. Izgrađeni volumen naglašen je upotrebom lokalnog kamena u eksterijeru i drvenih letvi na kosinama plafona. Rezultat je prostor koji naglašava tradicionalne forme i materijale sa dodatkom savremenih detalja i estetike.
Krov je produžen u odnosu na volumen kuće kako bi istovremeno služio kao nadstrešnica za verandu sa otvorenom kuhinjom i trpezarijom i time naglasio da je veranda sastavni deo dnevnog prostora. Toplina drvenog plafona od iroko letvi u kontrastu je sa hladnim, uglačanim betonskim podovima, a istovremeno povezuje verandu sa enterijerom, prostorom za roštilj i kuhinjom. Kuhinja je otvorena u vidu galerije, široka i profesionalno opremljena, budući da je vlasnik po zanimanju kuvar i zaljubljenik u hranu. Kuhinjsko ostrvo je istovremeno i bar za doručak, a njegova svetla, bela mermerna masa suprotna je toplini drveta i betona.
Tavanski prostor nalazi se iznad spavaćih soba i kupatila i doseže do ivice dnevne sobe. On predstavlja dodatni, fleksibilni prostor, dovoljno veliki da se u njega može smestili i krevet po potrebi. Zbog toga što se završava uz ivicu dnevne sobe, ovo je idealan prostor za dečju igru. Sve spavaće sobe imaju velika staklena klizna vrata koja uvode dnevnu svetlost i otvaraju se direktno na verandu koja se prostire duž objekta. Veličina i otvoreni raspored prostorija nude porodici dovoljno fleksibilnosti i mesta za širenje. Sam dizajn i materijalizacija razvijeni su u bliskoj saradnji sa klijentom i rezultat je kuća po meri koja može da pruži ovoj porodici dugovečan dom.
Glavni volumen obuhvata verandu čineći je sastavnim delom kuće.
VERNAKULARNA ARHITEKTURA KOMBINUJE SE SA MODERNIM DETALJIMA I SAVREMENOM ESTETIKOM.
Prefabrikovana Eko kuća
ORIGINALNOST U STAVU I VIZIJI SPROVEDENA KROZ FORMU, BOJU I MODULARNOST, SA PRIRODOM KAO GLAVNIM AKTEROM KOJI RACIONALNO, ČAK I POMALO NADMENO BELEŽI I POVEZUJE ELEMENTE U JEDINSTVENU KOMPOZICIJU, ODLIKE SU KUĆE S POGLEDOM NA JEZERO, DELO AUTORSKOG TIMA KOMPANIJE FIGURR ARCHITECTS COLLECTIVE. ONI NAM PREDSTAVLJAJU PRIRODU KROZ NOVU VIZUELNU FORMU KOJA INTEGRIŠE SVEUKUPNOST NJENOG POSTOJANJA I ZNAČAJA.
Zadatak i cilj umetnika je da prvenstveno izučava i produbljuje smisao i značenje beskrajnog vidljivog i nevidljivog sveta, a zatim da ga implementira u svoje delo i preoblikuje, te da tako ponudi sveobuhvatnu viziju, a potom i tumačenje suštine života, suštine koja sadrži dokučivu harmoniju, a to je svakako- priroda.
Slojevita tema prirode, koja je kroz celu ljudsku istoriju uticala na vizionarske misli i maštu stvaralaca, bila je neosporno inspiracija autora koji pokušavaju da nas vrate u vreme kada je čovek znao i osećao da je sastavni deo okolnog živog sveta.
PRIRODA KAO POČETAK I KRAJ
Ova kuća s pogledom na jezero Manitou nalazi se u mestu Ivri-sur-le-Lec u kanadaskoj pokrajini Kvebek. Perojektovao ju je tim kanadskih arhitekata kompanije Figurr Architects Collective. Ona slavi prirodu kao čistu i netaknutu radost, kao nadu koja nosi snažne poruke i govori složenim, a opet svima razumljivim jezikom- o prolaznosti, o sreći, o bolu, ljubavi i spokoju.
Spoljna fasada u prirodnim bojama lako se uklapa u šumski dekor. zemlji. Koncepcijski i koloritski, približava se okolnim stenama.
PRAKTIČNOST MODULARNOG DIZAJNA
Modularna, ekološki inspirisana vikendica predstavlja poverenje, pouzdanost i opuštenost, duhovnost, mladost i snagu. Kuća se sastoji od pet prefabrikovanih prilagođenih modula, svaki dužine od oko pedeset stopa , koji se sastavljaju pre isporuke na lokaciju. Koncept je omogućio izgradnju pod optimalnim radnim uslovima. Iako prefabrikovan i sastavljen u delove pre nego što je postavljen na samu lokaciju, on nije nakalemljen na svakodnevnicu čoveka bez motiva, estetičkog poriva i izazova, već je rezultat dubokog pomišljanja i sagledavanja celokupne forme, potom pojedinačnih oblika, tananih linija i šarolikosti boja. Koristeći modularan princip kreiranja objketa, arhitekta savladava prostor tako što svaki pojedinačni modul postavlja kao kompletnu celinu koju je moguće koristiti samostalno, a istovremno obezbeđuje da svi delovi svojim strukturnim i funkcionalnim odnosima čine holistički jedinstven sastav.
Enterijer kuće je dizajniran tako da svaki član porodice ima svoj lični prostor. Otvoreni koncept prizemlja ima veliku kuhinju i trpezariju, dok je udoban prostor dnevne sobe sa tremom okružen jezerom i šumom. U prizemlju se nalazi i stolarski atelje. Nivo spušten ka jezeru projektovan je tako da ne remeti pogled na veličanstveni krajolik. Čista i sažeta geometrijska kompozicija, kao i jednostavnost i konciznost praktičnog dizajna, iskazuju prednosti modularnosti u oblikovanju, koje leže u visokoj racionalnosti i sveobuhvatnoj efikasnosti.
Otvoreni koncept prizemlja ima veliku kuhinju i trpezariju u kojoj se okupljaju svi članovi porodice. .
ODRŽIVOST
Koncipirana sa vizijom stvaranja izuzetno niskog uticaja na životnu sredinu, kuća je izgrađena od održivih i lokalnih materijala. Veliki prozori beleže lepotu prirode u punom sjaju i dopuštaju da unutrašnji prostor bude preplavljen svetlošću. Direktno sunčevo svetlo utiče na smanjenje troškova grejanja i osvetljenja. Drvo koje se koristi u unutrašnjem prostoru kreira toplu i prijatnu atmosferu . Čista i otvorena skala nekoliko nijansi drveta u kontrastu je sa metalom obojenim u crno, što doprinosi pomalo dramatičnom i ekspresivnom izrazu.
Kuća uronjena u planinske padine
PROJEKTOVANJE KUĆE U NETAKNUTOJ PRIRODI KRKONOŠA JE SAMO PO SEBI UZBUDLJIV IZAZOV, A POGOTOVO KADA PROJEKTUJETE ZA DUGOGODIŠNJEG PRIJATELJA I NJEGOVU MLADU PORODICU.
Kuća svojom veličinom prati postojeći objekat, koji se nalazi u ovoj zaštićenoj oblasti još od davnina kao jedina ljudska tvorevina u beskrajnom prostranstvu. Odgovornost prema okruženju i stroga pravila regulacije opredelili su arhitekte za arhetipski oblik kuće. Kao dodatni uslov, investitor je zahtevao sofisticiran pristup prema oblikovanju prostora, sa naglaskom na spiritualnosti, neobičnosti i čistoti.
Kuća je umetnuta u teren u padu tako da se sa nižeg nivoa sa bazenom može pristupiti podrumskom prostoru. Glavni prilaz objektu sa kolskim pristupom nalazi se na višem nivou, u visini prizemlja kuće. Podrumska etaža projektovana je od armiranog betona, dok je od kote ± 0.00 primenjena drvena konstrukcija. Krovna konstrukcija sastoji se od četiri okvirna nosača koji svojim oblikovanjem omogućavaju bolje korišćenje prostora, akustički komfor i adekvatno osvetljenje.
Suprotno eksterijeru koji je u potpunosti prekriven letvama od ariša, enterijer je beo i čist, uključujući i podove. Belina enterijera postaje čisto platno na kojem se umetnost manifestuje u formi pozitivnog razmišljanja. Upravo na ovaj način investitor posmatra kuću. Dugo putovanje kroz šumske predele izaziva nestrpljenje, a u kući se sumiraju ovi doživljaji. Jedna od prednosti promišljene veličine kuće je ekonomično korišćenje prostora i njegovo lako održavanje. Kasnije je dodata nadstrešnica za automobile sa solarnim panelima, kao i staklenik povezan sa toplotnom pumpom.
Belina enterijera poput čistog platna
Arhitekta naglašava da su ovakve jednostavne forme kuća specifične, jer ih naručuju jake ličnosti koji imaju svoju predstavu i ideju o oblikovanju objekta koje je u skladu sa njihovim životnim stilom. Ono što odlikuje eksterijere ovih objekata su likovnost, lepota starenja i uklapanje u okolni pejzaž. U neku ruku oni su u harmoniji sa univerzumom i prenose viđenje svojih korisnika da ništa ne traje večno, ali i da je sadašnji trenutak jedinstven i neponovljiv. Čistota enterijera podstiče nesmetan tok misli i naglašava individualnost i intelekt korisnika prostora.
Glavni pristup objektu sa nivoa prizemlja i izlazak u dvorišni prostor sa bazenom.
Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113
Kuća uronjena u planinske padine
PROJEKTOVANJE KUĆE U NETAKNUTOJ PRIRODI KRKONOŠA JE SAMO PO SEBI UZBUDLJIV IZAZOV, A POGOTOVO KADA PROJEKTUJETE ZA DUGOGODIŠNJEG PRIJATELJA I NJEGOVU MLADU PORODICU.
Kuća svojom veličinom prati postojeći objekat, koji se nalazi u ovoj zaštićenoj oblasti još od davnina kao jedina ljudska tvorevina u beskrajnom prostranstvu. Odgovornost prema okruženju i stroga pravila regulacije opredelili su arhitekte za arhetipski oblik kuće. Kao dodatni uslov, investitor je zahtevao sofisticiran pristup prema oblikovanju prostora, sa naglaskom na spiritualnosti, neobičnosti i čistoti.
Kuća je umetnuta u teren u padu tako da se sa nižeg nivoa sa bazenom može pristupiti podrumskom prostoru. Glavni prilaz objektu sa kolskim pristupom nalazi se na višem nivou, u visini prizemlja kuće. Podrumska etaža projektovana je od armiranog betona, dok je od kote ± 0.00 primenjena drvena konstrukcija. Krovna konstrukcija sastoji se od četiri okvirna nosača koji svojim oblikovanjem omogućavaju bolje korišćenje prostora, akustički komfor i adekvatno osvetljenje.
Suprotno eksterijeru koji je u potpunosti prekriven letvama od ariša, enterijer je beo i čist, uključujući i podove. Belina enterijera postaje čisto platno na kojem se umetnost manifestuje u formi pozitivnog razmišljanja. Upravo na ovaj način investitor posmatra kuću. Dugo putovanje kroz šumske predele izaziva nestrpljenje, a u kući se sumiraju ovi doživljaji. Jedna od prednosti promišljene veličine kuće je ekonomično korišćenje prostora i njegovo lako održavanje. Kasnije je dodata nadstrešnica za automobile sa solarnim panelima, kao i staklenik povezan sa toplotnom pumpom.
Kuća u beskrajnom planinskom prostranstvu
Arhitekta naglašava da su ovakve jednostavne forme kuća specifične, jer ih naručuju jake ličnosti koji imaju svoju predstavu i ideju o oblikovanju objekta koje je u skladu sa njihovim životnim stilom. Ono što odlikuje eksterijere ovih objekata su likovnost, lepota starenja i uklapanje u okolni pejzaž. U neku ruku oni su u harmoniji sa univerzumom i prenose viđenje svojih korisnika da ništa ne traje večno, ali i da je sadašnji trenutak jedinstven i neponovljiv. Čistota enterijera podstiče nesmetan tok misli i naglašava individualnost i intelekt korisnika prostora.
Glavni pristup objektu sa nivoa prizemlja i izlazak u dvorišni prostor sa bazenom.
SUPROTNO EKSTERIJERU KOJI JE U POTPUNOSTI PREKRIVEN LETVAMA OD ARIŠA, ENTERIJER JE BEO I ČIST, UKLJUČUJUĆI I PODOVE.
Ca Marcelo
Porodična kuća koja datira iz XVII-XVIII veka je pretrpela nekoliko intervencija. Objekat je dugi niz godina korišćen u funkciji kovačke radionice, što objektu daje poseban karakter. Vreme i neodržavanje su doprineli lošem stepenu očuvanosti i propadanju, koje bi se rapidno nastavilo da nije inicirana rekonstrukcija.
Sanacija je predviđena u nekoliko faza, počevši od krova, preko fasade i terase, završavajući se reparacijom enterijera i bazirana je na načelu renovacije koja zagovara uvažavanje antike i karaktera kuće. Prvobitni koncept je odlikovao haotični enterijer, vrlo odeljen i bez ikakvog reda sa vertikalnom komunikacijom. Samim tim, intervencija je dala prioritet redu, kako u enterijeru, tako i na fasadi.
Predvidela je grupisanje stepenica u komunikacioni prostor pozicioniran u jednom delu zgrade, što je doprinelo efektu celovitijeg ostatka prostora, kao i osunčanijem holu na svim nivoima. Na fasadama su otvori osmišljeni tako da akcentuju estetske vrednosti balkona, ograde od kovanog gvožđa i komade gvožđa korišćene za zamenu potkovica. Kamen u uglu zgrade, koji je imao funkciju distancera između kočija koje su se mimoilazile i okretale, zadržan je kao svojevrsni istorijski reper ovog doma.
Presek
Tlocrt je saniran odražavajući one elemente koji podsećaju na činjenicu da je to bila kovačka radionica. Iz tog razloga su hodnik i parking odvojeni starinskim vratima od kovanog gvožđa, a doprinos autentičnom ambijentu koji je pretrpeo test vremena predstavljaju stari zidovi na ovom spratu koji su ostavljeni bez obloga.
Prvi i drugi sprat, te potkrovlje su objedinjeni kako bi se stvorio osvetljeni i udobni dom, sa preuredjenim prostorijama čiji su gabariti uslovljeni rehabilitovanim i ojačanim pozicijama otvora postojeće fasade. Prvi sprat uključuje glavne prostorije za članove porodice, drugi je uređen velikim dnevnim boravkom, a poslednji sprat je namenjen za radni prostor, vešeraj, par soba i terasu. Ovakav pristup je rezultirao udobnom i savremenom kućom, prostorno skladno organizovanom, bez odstupanja od svog istorijskog karaktera.// ek Mirjana Trošić
Starinska vrata od kovanog gvožđa doprinose autentičnom ambijentu
Osunčani hol je obezbeđen na svim nivoima
Ovakav pristup je rezultirao udobnom i savremenom kućom, prostorno skladno organizovanom, bez odstupanja od svog istorijskog karaktera
Kuća iza krova
OVA PORODIČNA KUĆA SIMBOL JE FUNKCIJE ŽIVLJENJA KOJA JE PREDATA PRIMARNOJ FORMI. JEDNOSTAVNE I JASNE LINIJE PREDSTAVLJAJU OBRIS TRADICIONALNE KUĆE, A VELIKI ZELENI KROV I SOLARNI PANELI DAJU OVOM OBJEKTU JOŠ JEDNO ZNAČENJE – KUĆA U SKLADU SA PRIRODOM.
Zbog sve dinamičnijeg razvoja gradova, moderne porodice se trude da vode zdrav i miran život, te se zelena područja van grada sve više koriste za izgradnju porodičnih kuća. Sve ono što se uzme prirodi mora joj se i nadoknaditi, pa je zeleni pristup i ekološko projektovanje posebno važno. Vođen ekološkim principima, arhitektonski tim Superhelix Pracownia Projektowa projektovao je porodičnu kuću u prigradskom naselju u Krakovu. Kuća je prvobitno zamišljena kao kubus ravnog zelenog krova, ali lokalni propisi striktno određuju primenu kosog krova u celom području. Upravo ova zakonska odredba je postala glavna ideja za oblikovanje nešto drugačije arhitekture.
Površina objekta je 189 m2 i prostire se na dve etaže. Jednostavna pravougaona forma zamišljena je kao reinterpretacija izgleda tradicionalnog ambara. Masa objekta se objedinjuje sa kosim krovom i na prvi pogled liči na već viđenu tradicionalnu kuću, ali u malo modernijem stilu. Međutim, ono što ovaj primer čini drugačijim jeste veliki kosi krov postavljen pod uglom od 45 stepeni, tako da u potpunosti zaklanja i štiti ceo objekat. Upravo ovaj element objedinjuje regulativu sa potrebama ekološkog projektovanja, a zadovoljava i želju vlasnika kuće i njegove porodice da im se obezbedi potpuna privatnost. Ideja je bila da se objekat orijentiše duž ose istok-zapad, da se njegova severna fasada potpuno zakloni krovom, a južna otvori prema prirodi. Na severnoj strani pozicioniran je pristup objektu i ulaz u kuću, dok se iza velikog zelenog zida nalazi ‘porodično gnezdo’ koje svoje prostorije otvara velikim staklenim portalima i povezuje ih sa zelenim dvorištem.
Veliki krovni plato postavljen je tako da objekat štiti sa severne strane i potpuno je pokriven zelenilom koje je primereno lokalnim klimatskim uslovima. Na ovoj strani nema prozora, tako da se pogled na krov utapa i nadovezuje na zelenilo u daljini. Na južnoj strani, ravan krova je kaskadirana i prekrivena solarnim panelima. Na spoju velikog i malog krova formiran je svetlarnik koji se proteže celom dužinom objekta, što enterijeru obezbeđuje dodatno prirodno osvetljenje i daje mu notu razigranosti, a pojačava se i efekat ventilacije prostora. Unutrašnja strana velikog krova ne stoji samo kao veliki štit, već dijagonalno postavljeni nosači konstrukcije od lameliranog drveta čine dinamičnu mrežu formiranu kontrastiranjem svetlog drveta i tamnog metala. Oni se usecaju u svetlarnik i nastavljaju ka unutrašnjem prostoru, kreirajući tako još jedan sloj na fasadnom platnu, ali i razigrani element u enterijeru.
Otvoreni prostor terase ušuškan , ispod velikog krovnog platna.
Fasada kuće je jednolična, svedena. Celokupna površina izvedena je u crvenoj kedrovini postavljenoj bez prethodnog tretiranja, kako bi tokom vremena poprimila siv, patiniran izgled. Kontrast ovoj svetloj boji daju tamni okviri prozora i portala koji se usecaju u masu i otvaraju enterijer. U istom maniru tretirani su i čelični nosači koji prate oblik kuće i vizuelno štite otvorenu terasu van objekta. Kao treći i najveći element, iza kuće se izdiže krovna ravan koja objedinjuje tamnu boju čelika i svetlu boju drveta. U petoj fasadi, čini se kao da se kompozicija pokreće, kao da se veliki zeleni krov podiže sa horizontale, a iz zemlje izlazi forma jednostavne arhitekture… i kuća je rođena.
Jednostavnost forme ostvarena je i na horizontalnom planu. Ortogonalni raspored osnove obezbedio je funkcionalnu zastupljenost prostorija svih namena, jasnom etažnom granicomdnevnih i noćnih prostorija. U prizemlju, glavni ulaz u objekat predstavlja centralnu tačku od koje kreće slaganje celina. Na jednoj strani su tehničke prostorije i garaža, a na drugoj strani se nalaze dnevne prostorije. Velika otvorena površina prostora za dnevni boravak svoju funkcionalnu podelu određuje pozicioniranjem nameštaja tako da on razdvaja kuhinju, trpezariju i dnevnu sobu. Veliki klizni portal dalje otvara prostor ka terasi, koja ispod dela velikog krova formira kutak za sedenje i obedovanje, takođe zaklonjen od pogleda. Jednokrako stepenište ne ometa korišćenje prostora u prizemlju i vodi na sprat, na kome su smeštene sobe-roditeljska, dečija i igraonica. Dnevnom boravku je ostavljena ‘visinska sloboda’ i njegov volumen je povećan duplom spratnom etažom.
Peta fasada odaje utisak otvaranja velike zelene ploče i rađanja novog objekta iza nje.
Kuća A
UVERENI DA JE USPOSTAVLJANJE ARHITEKTONSKOG KONCEPTA I STVARANJE OBLIKA DEO INTERAKTIVNOG PROCESA U KOME FORMA ISPLIVA ZAJEDNO SA PROGRAMSKOM ORGANIZACIJOM, A U SKLADU SA MNOGOBROJNIM USLOVIMA I ZAHTEVIMA OKOLINE I NARAVNO, KORISNIKA, AUTORI KROZ NAGLAŠENE ODNOSE INTROVERTNO-EKSTROVERTNO I PUNO-PRAZNO ISTIČU ŠIROKE MOGUĆNOSTI SAVREMENOG DOBA KROZ NAGLAŠAVANJE KREATIVNOSTI I SLOBODE IZRAZA.
Savremena kuća od 450 m2 izgrađena u portugalskom mestu Guimaraes, delo je arhitektonskog studija REM’A. Njena arhitektura pokazuje izrazitu okrenutost budućnosti i koncipiranju futurističkih vizija u sadejstvu sa prirodnim okruženjem. Specifičnim načinom projektovanja redefinisani su ne samo kvalitet i funkcija, već i sam pojam arhitektonskog prostora, kao i oblici, granice i polje arhitektonskog delovanja. Osnovna idejna rešenja proizašla su iz analize strukture šireg okruženja i morfologije terena, sa naročitim akcentovanjem hijerarhije značaja vizura.
DIVERGENTNOST FORME
Povučenost u odnosu na frekventne gradske zone i izdvojenost prostornom denivelacijom, prostoru daju intiman karakter, suprotan duhu savremnog grada. Ono što dominira formom kuće jeste njena dvojnost, otvoreno prizemlje suprotstavljeno potpuno zatvorenom kubusu koji kao da lebdi iznad njega. Ispoljena težnja ka uspostavljanju prostornog i fizičkog jedinstva artefakta i prirode istovremeno stvara uslove promenljivog tretmana otvorenog i zatvorenog, slobodnog i obuhvaćenog, unutrašnjeg i spoljašnjeg.
Zahvaljujući transparentnosti i fleksibilnosti pregrada, otvorenosti prostora prizemlja i nestalnim fizičkim granicama, stvorena je mogućnost korišćenja enterijera u raznim režimima. Upravo ta neodgovornost obezbeđuje prilagodljivost i kreiranje novog karaktera i namene prostora. Ovakvim razdvajanjem je determinisana ideja koja obuhvata prirodnu divergentnost izgrađene sredine i prirode. U oblikovanju su korišćeni svedeni elementi, sa korenima u modernističkoj arhitekturi i kubizmu. Autentični koncept savremene arhitekture nadograđen je kroz princip rasta prilagođavanja posebnom programskom zahtevu uklapanja u teren, pa struktura ovako definisanog prostora proističe iz prostorno-fizičkih elemenata regulacije i uslova lokacije u neposrednom i širem okruženju.
Čvrste i jednostavne linije istvoremeno otkrivaju i ističu sklad konstrukcije ispod površine. U odsustvu bilo kakvih ornamenata, ovaj objekat krasi preciznost izvedbe njegovih uglova, oblikovanih ravnina i drugih poteza. U dostojanstvu svoje ortogonalnosti, on stoji kao svedok trijumfa savremenog arhitektonskog izraza i svrsishodnosti. Glavnu ulogu u materijalizaciji preuzima drvo u sadejstvu sa staklom i betonom. Dijagonalno postavljena drvena obloga odlikuje se gracioznom jednolikošću, dok je svaki komad autentičan i neponovljiv. Linije neprekinute otvorima predstavljaju izjednačavajuće načelo i omogućavaju diskreciju i anonimnost sadržaja smeštenih iza njih.
Pogledi usmereni ka pejzažu spajaju se sa svetlom koje reflektuje voda iz bazena.
U ODSUSTVU BILO KAKVIH ORNAMENATA, OVAJ OBJEKAT KRASI PRECIZNOST IZVEDBE NJEGOVIH UGLOVA, OBLIKOVANIH RAVNINA I DUGIH POTEZA. U DOSTOJANSTVU SVOJE ORTOGONALNOSTI, ON STOJI KAO SVEDOK TRIJUMFA SAVREMENOG ARHITEKTONSKOG IZRAZA I SVRSISHODNOSTI.
Neodoljiva lakoća življenja
FENOMEN ŽIVOTA KAO JEDINSTVENE POJAVE U KOSMOSU, ZAHTEVNE I U ISTO VREME NEODOLJIVE, POSTAVLJA ARHITEKTURI NAŠEG VEKA NOVE NESLUĆENE IZAZOVE. U TOM SMISLU, PORODIČNA KUĆA ARHITEKTE PEREIRA U PORTUGALIJI OPOMINJE NA ČINJENICU DA ČOVEK, MA KOLIKO BIO OKRUŽEN TEHNOLOGIJOM, PRE SVEGA PRIPADA PRIRODI, I DA JE NJEGOV POVRATAK PRIRODI U 21. VEKU NEIZBEŽAN.
Tridesetih godina prošlog veka nastalo je delo koje je promenilo tokove moderne rezidencijalne arhitekture. Rajtova Kuća na vodopadu (Fallingwater House), po mnogim teoretičarima najuspelija kreacija američke arhitekture, odraz je vere u mogućnost spajanja modernog čoveka sa njegovim iskonskim okruženjem. Od tada su se mnogobrojni arhitekti i naručioci odvažili da luksuzne stambene objekte grade u okrilju neurbanog, pastoralnog ambijenta. Prestižne gradske lokacije polako ali sigurno gube suverenitet u odnosu na netaknutu prirodu.
Porodična kuća na severu Portugalije podignuta je kao dosledni primer organske arhitekture. Struktura kuće stoji u izrazitoj harmoniji kako sa okolinom, tako i sa samom ljudskom prirodom. Ovakva stvaralačka filozofija iznedrila je delo lake, prozračne, suptilne arhitekture koja nije nametnuta ambijentu. Naprotiv, ona ga konzervira i nadograđuje. Relativno mala kuća od svega 140 m2 veliki je omaž prirodi.
Projekat ovog zanimljivog zdanja potpisuje portugalski arhitekta Ernesto Pereira ispred svog studija „3r“. U kontekstu postavke da se organska arhitektura ne bavi samo pitanjima životne sredine već i ljudskim duhom, ova šumska kuća je daleko više od pukog skloništa – ona oblikuje naš duh i sjedinjava nas sa prirodom. Arhitektura u kojoj se šuma ogleda i kroz nju nesmetano prolazi , u svakom svom detalju nastala je sa ciljem konzumiranja drveća, vaduha i sunca. Klasični zidovi u potpunosti izostaju, čime se poništava vizuelna granica između spolja i unutra. Staklo je jedini materijal opne objekta nadvišenog ravnim peščanim krovom koji ima ulogu terase-tla. Da bi se korisnicima omogućilo uživanje u mirisima, bojama i zvucima prirode, kompozicija je po horizontali raščlanjena terasama.
U aspektu materijala, arhitektura ove kuće je puristička. Materijal je gotovo dematerijalizovan. Likovni izraz kuće jednostavan je i čist do krajnje mere. Prostor ima takvo psihološko dejstvo da predstavlja nesputanu radost za čula. Mobilijar je strogo minimalistički, malobrojan, u svakom smislu sveden. Dok hodamo kroz kuću, ili se pak prepustimo razmišljanju u nekom njenom kutku, jednom rečju – dok živimo, senzacije su takve da nas poistovećuju sa Naturom – večito pozitivnom i progresivnom.
Kao nekada Kuća na vodopadu, i ovaj projekat je bio inspirisan upravo mestom planiranim za izgradnju – komadom zemlje okruženim kestenovim drvećem, koji je dramatično usečen u planinu i flankiran potokom koji snažno žubori i probija se nizbrdo. Veličanstveni pogled koji se otvara ka drugoj strani doline bio je poslednji potrebni element za savršeno pozicioniranje građevine u prirodni pejzaž. //ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ – Više u EKO KUĆI No 28
Neodoljiva lakoća življenja
FENOMEN ŽIVOTA KAO JEDINSTVENE POJAVE U KOSMOSU, ZAHTEVNE I U ISTO VREME NEODOLJIVE, POSTAVLJA ARHITEKTURI NAŠEG VEKA NOVE NESLUĆENE IZAZOVE. U TOM SMISLU, PORODIČNA KUĆA ARHITEKTE PEREIRA U PORTUGALIJI OPOMINJE NA ČINJENICU DA ČOVEK, MA KOLIKO BIO OKRUŽEN TEHNOLOGIJOM, PRE SVEGA PRIPADA PRIRODI, I DA JE NJEGOV POVRATAK PRIRODI U 21. VEKU NEIZBEŽAN.
Tridesetih godina prošlog veka nastalo je delo koje je promenilo tokove moderne rezidencijalne arhitekture. Rajtova Kuća na vodopadu (Fallingwater House), po mnogim teoretičarima najuspelija kreacija američke arhitekture, odraz je vere u mogućnost spajanja modernog čoveka sa njegovim iskonskim okruženjem. Od tada su se mnogobrojni arhitekti i naručioci odvažili da luksuzne stambene objekte grade u okrilju neurbanog, pastoralnog ambijenta. Prestižne gradske lokacije polako ali sigurno gube suverenitet u odnosu na netaknutu prirodu.
Porodična kuća na severu Portugalije podignuta je kao dosledni primer organske arhitekture. Struktura kuće stoji u izrazitoj harmoniji kako sa okolinom, tako i sa samom ljudskom prirodom. Ovakva stvaralačka filozofija iznedrila je delo lake, prozračne, suptilne arhitekture koja nije nametnuta ambijentu. Naprotiv, ona ga konzervira i nadograđuje. Relativno mala kuća od svega 140 m2 veliki je omaž prirodi.
Projekat ovog zanimljivog zdanja potpisuje portugalski arhitekta Ernesto Pereira ispred svog studija „3r“. U kontekstu postavke da se organska arhitektura ne bavi samo pitanjima životne sredine već i ljudskim duhom, ova šumska kuća je daleko više od pukog skloništa – ona oblikuje naš duh i sjedinjava nas sa prirodom. Arhitektura u kojoj se šuma ogleda i kroz nju nesmetano prolazi , u svakom svom detalju nastala je sa ciljem konzumiranja drveća, vaduha i sunca. Klasični zidovi u potpunosti izostaju, čime se poništava vizuelna granica između spolja i unutra. Staklo je jedini materijal opne objekta nadvišenog ravnim peščanim krovom koji ima ulogu terase-tla. Da bi se korisnicima omogućilo uživanje u mirisima, bojama i zvucima prirode, kompozicija je po horizontali raščlanjena terasama.
U aspektu materijala, arhitektura ove kuće je puristička. Materijal je gotovo dematerijalizovan. Likovni izraz kuće jednostavan je i čist do krajnje mere. Prostor ima takvo psihološko dejstvo da predstavlja nesputanu radost za čula. Mobilijar je strogo minimalistički, malobrojan, u svakom smislu sveden. Dok hodamo kroz kuću, ili se pak prepustimo razmišljanju u nekom njenom kutku, jednom rečju – dok živimo, senzacije su takve da nas poistovećuju sa Naturom – večito pozitivnom i progresivnom.
Kao nekada Kuća na vodopadu, i ovaj projekat je bio inspirisan upravo mestom planiranim za izgradnju – komadom zemlje okruženim kestenovim drvećem, koji je dramatično usečen u planinu i flankiran potokom koji snažno žubori i probija se nizbrdo. Veličanstveni pogled koji se otvara ka drugoj strani doline bio je poslednji potrebni element za savršeno pozicioniranje građevine u prirodni pejzaž. //ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ – Više u EKO KUĆI No 28
2Y, Sinergija sklada & kontrasta
ISTINSKI POVRATAK PRIRODI I STAPANJE SA NJENIM ELEMENTIMA NAJBOLJE JE DOŽIVETI AKO SE U PRIRODI BORAVI. ARHITEKTURA 2Y PORODIČNE KUĆE USPELA JE DA MAKSIMALNO PRIHVATI POTENCIJALE LOKACIJE I DA PRIRODNU TOPOGRAFIJU TERENA ISKORISTI ZA OBLIKOVANJE OBJEKTA. POTPUNIM VIZUELNIM OTVARANJEM FASADA, ISKUSTVO JEDINSTVA SA PRIRODOM JE PREDATO KORISNIKU.
Izazovi u arhitektonskom smislu postaju sve veći, kako iz ugla korisnika prostora, tako i pod lupom arhitektonskih timova. Povratak čoveka prirodi uz zadržavanje komfora modernog života, glavna je ideja kojom se danas vode ove dve strane, težeći ka zajedničkom cilju da želje i potrebe pretoče u delo koje će služiti i čoveku i prirodi. Ovim principima vodili su se i investitori iz Čilea, želeći za sebe oazu mira u dinamičnom okruženju, ali ovog puta prirodnom. Strm teren prekriven gustim zelenilom i šumom useca se u jezero Koliko u Čileu, koje svojim plavetnilom obavija parcelu i celo brdo i dodaje novu, petu dimenziju.
Kako bi se u ovako izazovnom okruženju odgovorilo ličnim zahtevima na najbolji način, investitori su odabrali projektanta koji dobro poznaje teren, lokalnu arhitekturu i tradicionalne materijale koji su karakteristični za ovu sredinu. Na veliki izazov pristao je stručni tim na čijem je čelu čileanski arhitekta Sebastian Delpiano. Potrebno je bilo odgovoriti na zahteve investitora da se izvrši interpolacija prirode i šume u svakodnevno korišćenje prostora, i da se u objekat integriše što više svetlosti i sunca. Arhitekta je ovde pažljivo osmotrio teren, oblikovnost prirode, zelenila i jezera, kao i klimatske uslove i karakteristike. Rešio je da dva zahteva pretoči u pozadinsku simboliku broja dva koja će repeticijom uneti dodatnu dinamiku u koncept i krajnji produkt. Tako je raspored osnove postavljen u dijagram sastavljen od dva slova Y spojena u ogledalu, čime je omogućena dvostruka funkcionalna dobit. Prva je da se prostor orijentiše ka različitim stranama sveta, što dozvoljava pravilno zoniranje prostorija tako da u toku celog dana sunčeva svetlost prodire u objekat.
Druga dobit ovakve postavke je da poglede korisnika maksimalno otvara ka prirodi koja ga okružuje, čime je odgovoreno na bazične zahteve projekta. Na prvi pogled neskladan oblik osnove nalik skaliranoj drvenoj grančici izgubljenoj u šumi, savršeno se uklopio u uslove koje diktira teren, pa je sa ekološkog aspekta kuća dobila dodatni poen. Objekat se interpolirao između postojećeg drveća tako da ni jedno stablo nije posečeno. Oblik osnove je prilagođen nagibu tako što su kaskadiranja terena iskorišćena da se osnova funkcionalno podeli po zonama korišćenja, pri čemu se teren i objekat međusobno prožimaju. Ulaz u objekat je sa severne strane. Tu hodnik – galerija susreće dva kraka u kojima se nalaze spavaće sobe.
2Y DIJAGRAM STVARA DINAMIKU OBJEKTA KOJI KORESPONDIRA TERENU NA RAZLIČITE NAČINE . PROLAZEĆI KROZ OBJEKAT, U JEDNOM TRENUTKU TEREN JE DOMINANTAN U ODNOSU NA PROSTORIJE KOJE LEŽE NA NJEMU.
U jednom kraku je soba za roditelje sa terasom poput vidikovca, a u drugom je soba za decu sa mogućnošću korišćenja zasebnog ulaza. Iz hodnika – galerije se dalje stepenište spušta duž centralne ose u središnji deo u kome se nalaze kuhinja i trpezarija. Iz ovog prostora se bočno izlazi na terasu – podaščan plato koji proširuje iskustvo prostora ka novoj dimenziji i bočnoj osi i zadire direktno u otvorenu šumu i prirodu.// ekJELENA ALEKSIĆ – Više u EKO KUĆI No28
Bočne niše osamljuju korisnika i pružaju mu osećaj potpune predanosti prirodi.
Ceo enterijer, kao i ceo objekat, potpuno su urađeni u jednoličnom drvetu koje svojim oblikom daje vibraciju i osećaj beskrajne repeticije koji se javlja u šumi.
<Crvena boja objekta daje kontrast i ističe objekat u odnosu na zelenilo drveća.
2Y, Sinergija sklada & kontrasta
ISTINSKI POVRATAK PRIRODI I STAPANJE SA NJENIM ELEMENTIMA NAJBOLJE JE DOŽIVETI AKO SE U PRIRODI BORAVI. ARHITEKTURA 2Y PORODIČNE KUĆE USPELA JE DA MAKSIMALNO PRIHVATI POTENCIJALE LOKACIJE I DA PRIRODNU TOPOGRAFIJU TERENA ISKORISTI ZA OBLIKOVANJE OBJEKTA. POTPUNIM VIZUELNIM OTVARANJEM FASADA, ISKUSTVO JEDINSTVA SA PRIRODOM JE PREDATO KORISNIKU.
Izazovi u arhitektonskom smislu postaju sve veći, kako iz ugla korisnika prostora, tako i pod lupom arhitektonskih timova. Povratak čoveka prirodi uz zadržavanje komfora modernog života, glavna je ideja kojom se danas vode ove dve strane, težeći ka zajedničkom cilju da želje i potrebe pretoče u delo koje će služiti i čoveku i prirodi. Ovim principima vodili su se i investitori iz Čilea, želeći za sebe oazu mira u dinamičnom okruženju, ali ovog puta prirodnom. Strm teren prekriven gustim zelenilom i šumom useca se u jezero Koliko u Čileu, koje svojim plavetnilom obavija parcelu i celo brdo i dodaje novu, petu dimenziju.
Kako bi se u ovako izazovnom okruženju odgovorilo ličnim zahtevima na najbolji način, investitori su odabrali projektanta koji dobro poznaje teren, lokalnu arhitekturu i tradicionalne materijale koji su karakteristični za ovu sredinu. Na veliki izazov pristao je stručni tim na čijem je čelu čileanski arhitekta Sebastian Delpiano. Potrebno je bilo odgovoriti na zahteve investitora da se izvrši interpolacija prirode i šume u svakodnevno korišćenje prostora, i da se u objekat integriše što više svetlosti i sunca. Arhitekta je ovde pažljivo osmotrio teren, oblikovnost prirode, zelenila i jezera, kao i klimatske uslove i karakteristike. Rešio je da dva zahteva pretoči u pozadinsku simboliku broja dva koja će repeticijom uneti dodatnu dinamiku u koncept i krajnji produkt. Tako je raspored osnove postavljen u dijagram sastavljen od dva slova Y spojena u ogledalu, čime je omogućena dvostruka funkcionalna dobit. Prva je da se prostor orijentiše ka različitim stranama sveta, što dozvoljava pravilno zoniranje prostorija tako da u toku celog dana sunčeva svetlost prodire u objekat.
Druga dobit ovakve postavke je da poglede korisnika maksimalno otvara ka prirodi koja ga okružuje, čime je odgovoreno na bazične zahteve projekta. Na prvi pogled neskladan oblik osnove nalik skaliranoj drvenoj grančici izgubljenoj u šumi, savršeno se uklopio u uslove koje diktira teren, pa je sa ekološkog aspekta kuća dobila dodatni poen. Objekat se interpolirao između postojećeg drveća tako da ni jedno stablo nije posečeno.
Oblik osnove je prilagođen nagibu tako što su kaskadiranja terena iskorišćena da se osnova funkcionalno podeli po zonama korišćenja, pri čemu se teren i objekat međusobno prožimaju. Ulaz u objekat je sa severne strane. Tu hodnik – galerija susreće dva kraka u kojima se nalaze spavaće sobe. U jednom kraku je soba za roditelje sa terasom poput vidikovca, a u drugom je soba za decu sa mogućnošću korišćenja zasebnog ulaza. Iz hodnika – galerije se dalje stepenište spušta duž centralne ose u središnji deo u kome se nalaze kuhinja i trpezarija.
2Y DIJAGRAM STVARA DINAMIKU OBJEKTA KOJI KORESPONDIRA TERENU NA RAZLIČITE NAČINE . PROLAZEĆI KROZ OBJEKAT, U JEDNOM TRENUTKU TEREN JE DOMINANTAN U ODNOSU NA PROSTORIJE KOJE LEŽE NA NJEMU.
Iz ovog prostora se bočno izlazi na terasu – podaščan plato koji proširuje iskustvo prostora ka novoj dimenziji i bočnoj osi i zadire direktno u otvorenu šumu i prirodu. Prateći tok centralne ose, kaskadiranje terena nam otkriva sledeći nivo ovog ’neizvesnog’ koncepta. Stepenište sada vodi još niže, do drugog slova Y u čijim su kracima na ovoj strani dnevna soba sa velikim samostojećim kaminom i još jedan multifunkcionalni spavaći prostor. Iz predprostora koji spaja ova dva donja kraka, kubična forma razdvaja stepenište u enterijeru, dok u isto vreme sakriva jedini izlaz – dugu stazu ka jezeru koja sama za sebe predstavlja novo iskustvo.// ekJELENA ALEKSIĆ – Više u EKO KUĆI No28
Crvena boja objekta daje kontrast i ističe objekat u odnosu na zelenilo drveća.
Ceo enterijer, kao i ceo objekat, potpuno su urađeni u jednoličnom drvetu koje svojim oblikom daje vibraciju i osećaj beskrajne repeticije koji se javlja u šumi.
Centralnu tačku objekta predstavlja kuhinja sa trpezarijom, odakle se objekat bočno širi ka šumi i otvorenom prostoru.
