Rapsodija kontinentalne strogosti i mediteranskog šarma : Elipsa
Uprkos tome što je čisto profitno orijentisan stambeni projekat, eliptična zgrada, smeštena na lokaciji trouglastog oblika, okružena je raznim
Objekat inspirisan travom: Georgica Cove
U Amagansetu, gradiću na njujorškom Long Ajlendu, supružnici srednjih godina pronašli su parcelu na koju su planirali da smeste svoju kuću iz snova – tako je nastala kuća koja prisno korespondira sa zatečenom prirodom, kao i sa lokalnom graditeljskom tradicijom.
Kuća most
BRIDGE HOUSE KORISTI PREDNOSTI SAVREMENE TEHNOLOGIJE I ZASNIVA SE NA ENERGETSKI EFIKASNIM SISTEMIMA GRADNJE. TIME STIČE MOGUĆNOST KOMUNIKACIJE I SAMOUPRAVLJANJA U REALNOM VREMENU. UZ TO SE VEŠTO BORI SA DRAMATIČNIM I OSETLJIVIM TEMAMA U GRADITELJSTVU VEZANIM ZA LJUDSKU I UMETNIČKU EGZISTENCIJU, POPUT ODNOSA SAVREMENE ARHITEKTURE PREMA PRIRODI. OVAJ OBJEKAT JE PRIMER BESKOMPROMISNOG I NEPOKOLEBLJIVOG POŠTOVANJA PRIRODNOG PEJZAŽA UPOTPUNJENOG I NADOGRAĐENOG MOGUĆNOSTIMA SAVREMENIH TEHNOLOŠKIH SISTEMA.
Kuća Most
BRIDGE HOUSE KORISTI PREDNOSTI SAVREMENE TEHNOLOGIJE I ZASNIVA SE NA ENERGETSKI EFIKASNIM SISTEMIMA GRADNJE. TIME STIČE MOGUĆNOST KOMUNIKACIJE I SAMOUPRAVLJANJA U REALNOM VREMENU. UZ TO SE VEŠTO BORI SA DRAMATIČNIM I OSETLJIVIM TEMAMA U GRADITELJSTVU VEZANIM ZA LJUDSKU I UMETNIČKU EGZISTENCIJU, POPUT ODNOSA SAVREMENE ARHITEKTURE PREMA PRIRODI. OVAJ OBJEKAT JE PRIMER BESKOMPROMISNOG I NEPOKOLEBLJIVOG POŠTOVANJA PRIRODNOG PEJZAŽA UPOTPUNJENOG I NADOGRAĐENOG MOGUĆNOSTIMA SAVREMENIH TEHNOLOŠKIH SISTEMA.
Bridge House, vizionarski arhitektonski projekat Dan Bruna, nalazi se u srcu parka Hanckok, predstavlja jedinstvenu kuću-most iznad prirodnog vodenog toka i demonstracija je inovativnih sistema i tehnoloških potvrda. Ona je rezultat Brunovog minimalističkog estetičkog potpisa, vidljivog u dinamičkoj prostornoj koreografiji svetlosti i volumena.
NENAMETLJIVA LINEARNA KOMPOZICIJA
Iako je prvobitna ideja autora bila da obnovi postojeću kuću, inspirisan potokom i okruženjem uopšte, on odlučuje za oštar pristup linearnom razvoju kompozicije. Crpeći inspiraciju od ranih modernista poput Ludviga Mis van der Roe, Brun jedinstvenim stilom i veličanstvenom razigranošću svetla i senke prenosi dramu i intrigu veličajući fenomen jedinstvenosti i izazivajući emociju koja je potpuna tek kada se čovek zaista nađe u ovom prostoru. Jasno je da se snimcima i fotografijama može preneti samo njen delić. Volumen objekta rezultat je procesa potpuno homogenog, beskonfliktnog, linearnog kretanja koje se odvija tečno, bez zastoja ili prekida, promene smera ili pravca. Dizajniran jasnim i sigurnim potezom, objekat stoji samosvesno i postojano, dok posmatrač ne može da se otme utisku njegovog slobodnog lebdenja u polju neobaveznosti, proizvoljnosti i slučaja. Postignut je autorov cilj da rezultat oblikovne forme nakon intenzivnog radnog i misaonog procesa bude nenametljivo arhitektonsko dostignuće koje ne remeti propizicije prirode i njenu logiku.
Pejzaž kuće duboko je isprepleten sa prirodnim okruženjem. Bujan i divlji, on čuva postojeća stabla i nastoji da zadrži što više organskog elementa. Potok se može preći ulaskom u kuću ili preko malog drvenog mosta. Toplo i teksturirano drvo, obilje stakla i kombinacija ekspanzivnih i usmerenih pogleda prožimaju svaki deo objekta, uvodeći spoljašnjost unutra i obrnuto.
Forma je rezultat procesa homogenog, beskonfliktnog, linearnog kretanja
DIZAJNIRAN JASNIM I SIGURNIM POTEZOM, OBJEKAT STOJI SAMOSVESNO I POSTOJANO, DOK POSMATRAČ NE MOŽE DA SE OTME UTISKU NJEGOVOG SLOBODNOG LEBDENJA U POLJU NEOBAVEZNOSTI, PROIZVOLJNOSTI I SLUČAJA.
Velike staklene površine izazivaju poplavu prirodnog svetla i sunčevih zraka
ODRŽIVOST KAO POKRETAČKI MOTIV
Svaki aspect prostora ukazuje na činjenicu da svi građevinski materijali i završne obloge imaju napredna ekološka svojstva. Ovaj ekološki svestan pristup pokriva sve – od izgleda, preko strukture, sve do samog nameštaja. Projekat koristi inovativan dizajn i sisteme, sa naglaskom na ekonomičnosti i efikasnosti, pa je skladu sa tim ugrađen modularni sistem čelične konstrukcije BONE strukture, napravljene većim delom od recikliranog čelika toliko precizno da iza sebe ne ostavlja baš nikakav otpad. Kombinujući klasičnu konstrukciju sa snopovima i energetski efikasnim rešenjima, BONE struktura pruža fleksibilan, izdržljiv i održiv proizvod koji omogućava ubrzano sastavljanje na licu mesta. Paneli sa fotonaponskim ćelijama na krovu i solarni paneli smešteni u vrtu još jedan su dokaz ekološke osvešćenosti autora ovog objekta. Tehnološki napredan sistem zgrade kombinuje toplotnu otpornost sa visokim preformansama dizajna, nudeći izuzetnu energetsku efikasnost.
POJEDNOSTAVLJENI ESTETSKI ELEMENTI SAVREMENE ARHITEKTURE, ISTAKNUTI ČISTIM LINIJAMA I RAZGRANIČENIM PROSTORIMA, POKAZUJU DA NIJE REČ SAMO O OBLIKOVANJU, VEĆ I O AFIRMACIJI DUHOVNE DIMENZIJE.
Svaki aspekt prostora ukazuje na činjenicu da svi građevinski materijali i završne obloge imaju napredna ekološka svojstva
ČISTE LINIJE I RAZGRANIČENI PROSTOR
U programskom smislu, objekat sadrži dva dnevna boravka, trpezariju, kuhinju, glavni apartman sa garderobom, tri spavaće sobe sa kupatilima, kao prateće prostorije. Podeljen je na javni i privatni prostor, izražava dobrodošlicu i pruža osećaj komfora. Po ulasku u javni sektor kuće, gosti će se prvo sresti sa dnevnim boravkom čiji volume zaprema dvostruku visinu. Prostor ustupa mesto visokim prozorima i zidu biljaka koji sobi daje očaravajuću živahnost. Održavajući organsku intimu i naglašavajući funkcionalnost, kaminski zid zrači toplotu i topline, dok pojednostavljeni estetski elementi savremene arhitekture, istaknuti čistim linijama i razgraničenim prostorima, pokazuju da nije reč samo o oblikovanju, već i o afirmaciji duhovne dimenzije, nedostupne našim čulima i razumskom saznanju. Kuhinja, za koju Dan veruje da predstavlja srce kuće, zahvaljujući velikim staklenim površinama dobija poplavu prirodnog svetla i sunčevih zraka. Spavaća soba sa garderoberom i kupatilom je apartman jedinstveno okarakterisan toplim drvetom i prepoznatljivim prozorima koji otkrivaju bujan pejzaž zelenila. Vrtna bašta, tik uz glavnu spavaću sobu, dizajnirana je tako da zameni tipične zatvorene prostorne za sedenje, kako bi se održao odnos kuće prema prirodi.
Prostor ustupa mesto visokim prozorima i zidu biljaka koji sobi daje očaravajuću živahnost
Na donjem nivou nalazi se dnevni boravak sa kuhinjom, spoljim tušem i roštiljem, kao i muzička soba, jer autor inspiraciju crpi iz pokreta i ritma, navodeći da ‘arhitekta treba da uhvati ritam klijentovog unutrašnjeg bića.’ Intenzitet boja pojačava karakter i unutrašnju energiju volumena. Sa ovog nivao se pristupa bazenu, što upotpunjuje celokupan doživljaj. Prostor diše posebnim estetskim senzibilitetom, jer arhitekta svoje osećanje sveta i svoju celokupnu umetničku filozofiju gradi pre svega na neposrednom iskustvu, doživljaju, uzbuđenju i refleksiji prirode. // –ek VESNA RAVIĆ
Intenzitet boja pojačava karakter i unutrašnju energiju volumena
Prickerova nagrada za 2022. dodeljena je Diebedu Francisu Kereu
Kroz građevine koje demonstruju lepotu, skromnost, smelost i inventivnost, kao i integritet svoje arhitekture i gesta, Kere graciozno podržava misiju ove nagrade“, objašnjava u zvaničnom saopštenju Prickerove nagrade za arhitekturu.
Prickerova nagrada Balkrišna Doši
OVOGODIŠNJI DOBITNIK PRICKEROVE NAGRADE, INDIJSKI ARHITEKTA BALKRIŠNA DOŠI, NASTAVIO JE NIZ LAUREATA IZ PRETHODNIH NEKOLIKO GODINA, KOJI SU GRADILI I GRADE U LOKALNOM KONTEKSTU, ZA LOKALNE ZAJEDNICE, A ČIJE DELO PREPOZNAJE ČITAV SVET. NJEGOV PROFESIONALNI PUT IZUZETNO JE ZANIMLJIV I TEKAO JE OD SNA DA ŽIVI I STVARA NA ZAPADU, DO POVRATKA U DOMOVINU I IZGRADNJE VELIKOG BROJA OBJEKATA ČIJU JE VREDNOST SVET PREPOZNAO I NAGRADIO NAJVIŠIM SVETSKIM ODLIČJEM ZA ARHITEKTURU.
POČECI I RAZVOJ
Odrastao u porodici proizvođača nameštaja, Balkrišna Doši je od malena bio upućen na umetnost, proporciju i dizajn. Arhitekturu je počeo da studira 1947.godine u tadašnjem Bombaju, na najstarijoj arhitektonskoj školi u Indiji. Sa snom da živi i radi na zapadu, ukrcava se na brod i odlazi u London, a zatim i u Pariz, gde počinje da radi kod velikog Korbizjea. Po povratku u Indiju pomaže Korbizjeu na projektima za Čandigar i Ahmedabad, i tako upoznaje još jednog velikog arhitektu – Luja Kana. Sa njim sarađuje na projektu za Indijski Institut za menadžment, koji će kasnije postati velika Došijeva inspiracija. Zahvalan svojim učiteljima, Doši se vraćao njihovoj arhitekturi kroz citiranje i evociranje putem svojih dela.
SAMOSTALNOST
Sa iskustvom saradnje sa velikanima arhitekture, Doši otvara sopstveni studio Vastushilpa i formira veliki tim sa kojim je isprojektovao i sagradio preko stotinu objekata. Iako pod uticajem zapadne arhitekture, Doši ne zaboravlja svoje lokalne izvore i inspiraciju – hramove, krcate ulice, miris drveta iz dedine radionice – i stvara svoj stil, koji je spojio odlike lokalne arhitekture sa zapadnjačkom težnjom ka trajanju.
Među brojnim projektima koje je izgradio, Doši izdvaja jedan koji je za njega poseban – Sangath, svoj arhitektonski studio u Ahmedabadu, sagrađen 1980.godine. Za ovaj objekat Doši kaže: ‘Sangath spaja slike i asocijacije na indijski životni stil. Ovaj kompleks sadrži uspomene na mesta koja sam posetio, evocira i povezuje davno zaboravljene epizode. Sangath je škola u kojoj se uči, zaboravlja i ponovo uči. Postao je svetilište kulture, umetnosti i održivosti u kome su spojeni i naglašeni istraživački rad, institucionalni karakter objekta i održivost.’
MISIJA
Doši je i osnivač Vantushilpa fondacije za studije i istraživanje životne sredine. Radio je i kao profesor na Arhitektonskom fakultetu u Ahmedabadu. Profesura je, osim projektantske prakse, Došiju omogućila da svoj talenat i uticaj prenese na generacije budućih arhitkata, što je misija svih velikih stvaralaca.
NAGRADA
U obrazloženju žirija povodom dodele Prickerove nagrade piše: “Dodeljujući nagradu ove godine, žiri prepoznaje njegovu izuzetnu arhitekturu reflektovanu u preko stotinu objekata koje je izgradio, njegovu posvećenost svojoj domovini i zajednicama za koje je gradio, njegov uticaj kao učitelja, i izvrstan primer koji je tokom svoje duge karijere davao i daje profesionalcima i studentima širom sveta.”// ek JELENA BLAGOJEVIĆ
Institut Indologije ima prepoznatljive detalje Korbizjeovog La Tureta i objekata u Čandigaru
Zgrada kompanije paf
HANS MURMAN NA MEĐUNARODNOM KONGRESU ODRŽIVA ARHITEKTURA-ENERGETSKA EFIKASNOST ODRŽANO OD 6-8 OKTOBRA 2017 U JUGOSLOVENSKOJ KINOTECI U BEOGRADU.
KAO OSNIVAČ STUDIJA MURMAN ARCHITECTS, HANS IMA VELIKO ISKUSTVO SA PROJEKTIMA VELIKIH RAZMERA I SLOŽENOSTI. NJEGOV OPUS RADOVA OBUHVATA JAVNE I POSLOVNE ZGRADE, STAMBENE OBJEKTE, PRIVATNE VILE I LETOVALIŠTA, KAO I PROJEKTE REKONSTRUKCIJA, UREĐENJA ENTERIJERA I IZRADE MASTER PLANOVA. STUDIO MURMAN ARCHITECTS SE NALAZI U STOKHOLMU, I ČINI GA TIM OD 27 ARHITEKATA, DIZAJNERA ENTERIJERA I GRAĐEVINSKIH INŽENJERA. HANS MURMAN JE DIPLOMIRAO NA KRALJEVSKOM TEHNIČKOM INSTITUTU U STOKHOLMU 1975. GODINE. NAKON ŠTO JE STEKAO ISKUSTVO KAO ARHITEKTA U STUDIJU HANS BORGSTROM ARCHITECTS, 1981. GODINE HANS POSTAJE ZVANIČNI PARTNER I ZAPOČINJE SVOJU SAMOSTALNU PRAKSU. HANS REDOVNO IDE NA STUDIJSKA PUTOVANJA ŠIROM EVROPE, AZIJE I AMERIKE, GDE JE I ČEST PREDAVAČ. TAKOĐE, PREDAJE U ŠKOLAMA ARHITEKTURE U ŠVEDSKOJ, ČLAN JE ŠVEDSKE KRALJEVSKE AKADEMIJE LEPIH UMETNOSTI I ANGAŽOVANI JE ČLAN ŽIRIJA NA NEKOLIKO ARHITEKTONSKIH TAKMIČENJA. VOĐENI DRUGAČIJIM UVIDOM U ORGANIZACIJU POSLOVNOG PROSTORA I OSLOBOĐENI STEGA TRADICIONALNOG POIMANJA RADNOG MESTA, MURMAN ARKITEKTER DIZAJNIRALI SU OBJEKAT KOJI STIMULIŠE MEĐULJUDSKE ODNOSE, NADAHNJUJE I POSPEŠUJE KVALITET RADA. OTVOREN ZA RAZLIČITE INTERVENCIJE, OVAJ OBJEKAT OŽIVLJAVA LJUDSKU VOLJU I ARTIKULIŠE TRODIMENZIONALNU VIZIJU ZA UNAPREĐENJE I PROMENU PROSTORA.
Kao svedok tendencije da se prostor grubo osvaja zarad profita i da njegov oblik odaje haotičnu sliku u kojoj čovek postaje prosta činjenica a ne humano biće i gde se ostvaruje lični interes na štetu opšteg i zajedničkog, finska gejming kompanija Paf angažovala je arhitekte iz biroa Murman Arkitekter da projektuju novo sedište kompanije usmereno ka uštedi energije i uspostavljanju zdrave radne sredine koja stimulativno utiče na produktivnost i u kome se zaposleni neće osećati kao zatočenici sopstvene profesije. U tome su im pomogli dizajner enterijera Betin Ingves i ekspert za pasivne kuće Hansom Eekom. Visok stepen otvorenosti prostora sposobnog da se u skladu sa promenama i sam transformiše, transparentnost i zdravo okruženje samo su neke od karakteristika poslovnog prostora koji prati potrebe korisnika i omogućava sažimanje širokog dijapazona aktivnosti koje se u njemu odvijaju.
Promenljivost
Vođeni teorijom o slobodnom tekućem prostoru, koja arhitekturi dopušta neobične poteze nadajući se neobičnosti i originalnosti, a koja ima za cilj varijaciju, promenljivost i nadahnuće, Murman Arkitekter su dizajnirali objekat čija je arhitektonska vrednost spojena sa vrednošću konkretne situacije i potrebe. Shema organizacije definisana je kroz varijaciju složene i otvorene strukture u kojoj se sadržaji razvijaju simultano po vertikali i horizontali. Stepenište je element povezivanja a ne tradicionalno mesto promene, a nizanje sadržaja karakteriše susticanje i sučeljavanje, pa čak i preplitanje susednih aktivnosti.
VISOK STEPEN OTVORENOSTI PROSTORA SPOSOBNOG DA SE U SKLADU SA PROMENAMA I SAM TRANSFORMIŠE, TRANSPARENTNOST I ZDRAVO OKRUŽENJE SAMO SU NEKE OD KARAKTERISTIKA POSLOVNOG PROSTORA KOJI PRATI POTREBE KORISNIKA I OMOGUĆAVA SAŽIMANJE ŠIROKOG DIJAPAZONA AKTIVNOSTI KOJE SE U NJEMU ODVIJAJU
Odnos unutrašnje i spoljašnje strukture
Koncept spoljašnje strukture definisan je u kombinaciji zatvorenih, poluotvorenih i otvorenih prostora i determinisan kodom okruženja. Princip proporcije i ritam otvora dosledni su nizu čvrstih stavova koji naglašavaju kvalitete unutrašnjeg prostora kroz osvetljenost, orijentaciju ka okruženju, težište, detalje podeonih površina.// ek VESNA RAVIĆ – Više u EKO KUĆI No25
Galerije pružaju izobilije vizura ostvarujući efekat potpunog prožimanja prostora
Održiva arhitektura
VLADIMIR LOVRIĆ NA MEĐUNARODNOM KONGRESU ODRŽIVA ARHITEKTURA-ENERGETSKA EFIKASNOST ODRŽANO OD 6-8 OKTOBRA 2017 U JUGOSLOVENSKOJ KINOTECI U BEOGRADU
VLADIMIR LOVRIĆ JE DIPLOMIRAO NA ARHITEKTONSKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU, GDE JE U OKVIRU POSTDIPLOMSKIH STUDIJA I ODBRANIO SPECIJALISTIČKI RAD I MAGISTRIRAO NA TEMU ‘PRIMENA PASIVNOG NAČINA ISKORIŠĆENJA SUNČEVE ENERGIJE U ARHITEKTURI’. JEDAN JE OD UTEMELJIVAČA PRINCIPA PRIMENE SOLARNE ENERGIJE U ARHITEKTURI, SA VELIKIM BROJEM REALIZOVANIH OBJEKATA ŠIROM SVETA. SUDELOVAO JE U IZRADI VELIKOG BROJA NAUČNIH PROJEKATA I UČESNIK JE BROJNIH SIMPOZIJUMA I KONGRESA ŠIROM SVETA. U TOKU PROFESIONALNE KARIJERE BIO JE ZAPOSLEN U PREDUZEĆU ENERGOPROJEKT – ARHITEKTURA I URBANIZAM, DIREKCIJI ZA IZGRADNJU BEOGRADA I BIROU ZA PROJEKTOVANJE NAŠ STAN. DANAS JE NA ČELU ARHISOLAR-A, PREDUZEĆA ZA PROJEKTOVANJE SOLARNIH ENERGETSKI EFIKASNIH OBJEKATA. PORED ARHITEKTURE, ISTOVREMENO SE BAVI TEORIJOM, PROJEKTOVANJEM ENTERIJERA ZA OBJEKTE RAZLIČITIH NAMENA I DIZAJNOM ZA POZNATE SVETSKE BRENDOVE. PREDSEDNIK JE UDRUŽENJA EKOKULT+ I GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK MAGAZINA EKO KUĆA. BIO JE PREDSEDNIK ULUPUDS-A (UDRUŽENJE LIKOVNIH UMETNIKA PRIMENJENIH UMETNOSTI I DIZAJNERA SRBIJE).
PASIVNA SOLARNA KUĆA ANDROMEDA
Pasivna solarna kuća Andromeda realizovana je u periodu od 1982. godine do danas na preko 100 lokacija širom bivše Jugoslavije i na nekoliko kontinenata, na terenima koji su u blagom padu i koji odgovaraju koncepciji objekta projektovanog u polunivoima. Svaki od pet nivoa predstavlja funkcionalnu celinu. Centralnim transparentnim drvenim stepeništem nivoi su integrisani u vertikalnom prostornom smislu, čime je naglašen utisak bogatog prostora sa različitim vizuelnim doživljajima.
Realizacijom ovog objekta u Jesenicama u Sloveniji lepo je prikazana integracija građevine sa okolnim terenom, a struktura kuće sa izuzetno visokim termičkim performansama prezentuje maksimalni nivo energetske efikasnosti objekta. Pasivni solarni koncept naglašen je kroz arhitekturu južne strane objekta, koja je gotovo u celosti iskorišćena za zahvat sunčeve energije. Tu su, pre svega, staklena veranda, Trombov zid i veliki zastakljeni otvori balkonskih vrata i prozora.
Ispod poda prizemlja nalazi se skladište toplote koje je jedan od ključnih elemenata ove samogrejuće solarne kuće. Ona ne samo da skladišti toplotu za noći ili dane kada je priliv sunčeve energije manji, nego ujedno predstavlja element sistema podnog grejanja. Pored toga, na krovu objekta se nalaze solarni kolektori koji omogućavaju snabdevanje kuće toplom sanitarnom vodom tokom cele godine i fotonaponski paneli koji obezebeđuju nužnu električnu energiju. Više u EKO KUĆI No01
EKO REHABILITACIJA KAMENE KUĆE
Kuća Sara u Dobroti (Boka Kotorska) jedna je od starih kamenih kuća u nizu, karakteristična po načinu gradnje za početak dvadesetih godina dvadesetog veka. Klasičan način zidanja ovakvih zgrada od kamena, sa tavanicom od drvenih greda i dasaka, bez ikakvih vidova ispravnih instalacija, je bio potpuno nepodesan za bilo kakav oblik stanovanja. Smeštena na samoj obali mora, u najlepšem delu Dobrote, sa predivnim pogledom na Perast i ostrvo Sv. Nikole na kojem se nalazi čarobna crkva Gospe od Škrpjela. Kuća je na uskom placu smeštena u središnjem delu, sa prednjim i zadnjim dvorištem, godinama čekala novog vlasnika da bi joj udahnuo nov život.
Njena nova vlasnica iz Engleske je bila oduševljena izvanrednim položajem kuće i mogućnosti za ostvarenje svojih vizija. Međutim, složen zadatak da se unutar izuzetno male osnove, unutrašnjih dimenzija 3,70 x 6,00 metara, ostvari multifunkcionalan objekat sa bogatim sadržajem i savremenim enterijerom je postavio u startu pred investitora i arhitektu velike izazove. Arhitekta Vladimir Lovrić je pronašao način da, zajedno sa investitorom, postavi projektni program i kroz idejni projekat ostvari sve pretpostavljene vizije investitora. Da bi se takve vizije mogle ostvariti bilo je potrebno napraviti vrlo složenu arhitektonsko-konstruktivnu dokumentaciju, sa svim izvođačkim detaljima koji su obezbeđivali sigurnost susednim objektima i omogućavali proširenu funkciju i formiranje novih prostora i ambijenata.// Više u EKO KUĆI No01
PASIVNA KUĆA
Investitori ove kuće, bračni par koji je veći deo života proveo u jednom od novobeogradskih blokova, ostvarili su svoj san da žive u prirodi, da sagrade svoju kuću koja će biti energetski održiva i da imaju svoj vrt u kome će razviti permakulturno gazdinstvo. Preduzeće Arhisolar, specijalizovano za projektovanje energetski efikasnih, pasivnih i nultih kuća na održivim principima, bili su idealan izbor za projektovanje njihove niskoenergetski efikasne pasivne kuće sa malim troškovima zagrevanja i hlađenja prostora primenom sistema za rekuperaciju vazduha, uz korišćenje geotermalne energije pomoću toplotne pumpe i korišćenje energije dobijene pomoću solarnih kolektora za zagrevanje tople sanitarne vode.
Ova pasivna kuća svojom kubičnom formom sa naglašenom teksturom drveta i poteza u prostoru jednoznačno se raspoznaje i uočava, postajući reper i identitet mesta na kome je izgrađena. S obzirom na to da živimo u vremenu u kome je disbalans između prirode i arhitekture dosegao kritičan nivo, arhitekta Lovrić je posegao za arhitektonskim rešenjem koje odiše svešću o harmonizaciji i ujedinjenju sa prirodnom sredinom.// ek VESNA RAVIĆ – Više u EKO KUĆI No20
NULTA KUĆA
Stambeno – poslovni objekat “NULTA KUĆA” smešten je u cenralnoj zoni Novog Sada, na komplesknoj ugaonoj lokaciji na kojoj se susrće potpuno različite urbanističke teme: manji gradski park, sporedna ulica, mirnog rezidencijalnog duha i glavna ulica sa blokovskom strukturom zgrada novijeg datuma. Složenosti projekton zadatka dodatno je doprineo i jasno definisan ekološki cilj – da se novoizgrađeni objekat postavi kao energetski aktivna zgrada nultog nivoa. Kuća sa nultom neto energetskom potrošnjom pun je naziv za kuću nulte energije (eng. “zero-energy house”). Nulta neto energetska potrošnja teoretski znači da bi kuća nulte energije mogla biti nezavisna od energetske mreže, ali u praksi to znači da se električna energija dobijena od sunca pomoću fotonaponskih panela, tokom cele godine distribuira u javnu energetsku mrežu.
Kuća sa nultom neto energetskom potrošnjom pun je naziv za kuću nulte energije (eng. “zero-energy house”). Nulta neto energetska potrošnja teoretski znači da bi kuća nulte energije mogla biti nezavisna od energetske mreže, ali u praksi to znači da se električna energija dobijena od sunca pomoću fotonaponskih panela, tokom cele godine distribuira u javnu energetsku mrežu i da je pri tome njen godišnji energetski bilans potrošnje i proizvodnje energije jednak nuli. Da bi se to postiglo, energija se mora generisati unutar kompleksa, i to korišćenjem obnovljivih izvora energije koji ne zagađuju okolinu, odnosno ispuštaju vrlo malo ili nimalo ugljen-diksida. Evropska unija propisala je plan kojim se definiše da do 2020. godine svaki novoprojektovani objekat mora imati karakter “nulte kuće”.// ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ – Više u EKO KUĆI No16
Nulta kuća u Novim Sadu predstavlja primer sinteze ekološkog, energetski efikasnog i integralnog pristupa projektovanju.
Ispod zelenog krova
ZELENE POVRŠINE POZITIVNO UTIČU NA OKOLINU TAKO ŠTO SNIŽAVAJU TEMPERATURU VAZDUHA, POVEĆAVAJU PROCENAT NJEGOVE VLAŽNOSTI, REGULIŠU JAČINU VETRA I PREČIŠĆAVAJU VAZDUH. POSTAVLJANJE OBJEKTA USRED ZELENE POVRŠINE NE MORA DA ZNAČI NJENO NARUŠAVANJE. ZELENI PROSTOR I VEGETACIJA NISU GRADNJOM ODUZETI OD OKRUŽENJA, VEĆ SU SAMO ’PODIGNUTI NA VIŠI NIVO’. NA TAJ NAČIN SE OMOGUĆAVA STVARANJE PROSTORA ZA NOVE SADRŽAJE, ODNOSNO OPLEMENJIVANJE STAMBENOG PROSTORA.
Smeštena na samoj litici iznad jedne od najpoznatijih plaža za surfovanje u Australiji, kuća od prefabrikovanih panela postavljena je na teren za samo šest nedelja. Prefabrikovani moduli su napravljeni u fabrici za manje od mesec dana, a potom je njihovo postavljanje na licu mesta završeno u duplo kraćem roku nego da se pribeglo klasičnoj gradnji.
Arhitektonska forma je oblikovana tako da podržava osnovnu ideju stvaranja nove sinteze okruženja i objekta. Zeleni prostor nije oduzet od okruženja, već je samo ’podignut na viši nivo’, a na taj način je omogućeno stvaranje prostora za nove sadržaje, odnosno ugodnije stanovanje. U projektovanju je korišćen princip preuzimanja postojećeg materijala iz sredine.
Zemlja i biljke su postavljeni na zeleni krov radi sakupljanja vode u kišnom periodu od oktobra do aprila, a služe i za izolaciju tokom cele godine. Atmosferska voda koju upija zeleni krov direktno se sliva u cisterne zapremine 7.500 litara i koristi se za navodnjavanje bašte. Kako su kiše veoma česte u zimskom periodu, kuća je zbog erozije terena izdignuta od tla na šipove, a ispod nje su smeštene cisterne koje sakupljaju vodu iz okruženja i na taj način smanjuju mogućnost dalje erozije.
Orijentacija istok – zapad omogućila je otvaranje severne strane objekata. Sa prozora se pruža pogled koji korisnike ostavlja bez daha. Prostorni plan kuće je podužan, sa dve spavaće sobe, jednim kupatilom, kuhinjom sa otvorenim planom, trpezarijom i dnevnom sobom i ostavom. Spavaće sobe su orijentisane prema severu, sa pogledom na okean. Ulazni trem se nalazi duž južne strane kuće. Prilikom izbora boja za primenu u enterijeru, investitori su inspiraciju potražili u tonovima morske vode i peska. Plava i narandžasta smenjuju se na policama i kuhinjskim elementima sa svetlom bojom drveta.
Prozori na kući su pozicionirani tako da maksimalno iskoriste provetravanje u letnjem periodu s obzirom na severozapadnu orijentaciju. Kako jaki vetrovi često duvaju obalom, bilo je važno da severna strana objekta bude dobro zaštićena i bez izbočina na fasadi. Brisoleji koji su korišćeni na ovoj strani kuće smanjuju jačinu sunčevog zračenja u letnjem periodu.// ekANA MIOJEVIĆ – Više u EKO KUĆI No24
Zelena gradnja održiva gradnja
NAJNAPREDNIJE ZEMLJE U EKOLOŠKOM I ODRŽIVOM PRISTUPU ZELENOJ GRADNJI RAZVILE SU SLOŽENE PROGRAME SERTIFIKACIJE A SVAKI OD NJIH SADRŽI CILJEVE I STRUKTURU METODA OCENJIVANJA, PRETHODNE I TEKUĆE PROCESE ZA UNAPREĐENJE KRITERIJUMA I NJIHOVE DEFINICIJE, OPIS PROCESA SERTIFIKACIJE I PRATEĆE TROŠKOVE.
Održivost u zgradama mora biti različito definisana za različite epohe i mora se konstantno prilagođavati tako da odgovara napretku društva i tehnologije.
Obezbeđenje kvalitetnog života budućim generacijama, se može osigurati održivom i efikasnom upotrebom izvora na planeti. Ovaj se zahtev odnosi na arhitekturu i na urbanizam, kao i na upotrebu zemlje. Danas i u budućnosti, cilj mora biti postizanje arhitektоnskih rešenja najboljeg mogućeg kvaliteta u svim njenim segmentima, pri čemu se istovremeno mora obezbediti maksimalna zaštita prirodnih izvora.
Prethodnih godina su razvijeni različiti sistemi, metodologije i sredstva koja omogućavaju da se izmeri i uporedi kvalitet održivih zgrada. Oznake, sertifikati i sistemi procene, se posmatraju kroz njihovu zavisnost od socijalne, političke, kulturne i klimatske situacije nacije ili regiona za koji su bili razvijani.
Istorijski razvoj termina „održivost“, u smislu u kojem se danas koristi, uobličila je Svetska komisija za čovekovu okolinu i razvoj, poznatija kao Bruntland komisija. Izveštaj ove komisije, pod nazivom „Naša zajednička budućnost“, koji datira iz 1987. godine, definiše održivi razvoj kao „razvoj koji zadovoljava potrebe današnjeg trenutka tako da pri tome ne ugrožava mogućnosti budućih generacija da zadovolje sopstvene potrebe“.
ODRŽIVOST JE KONCEPT GLEDANJA U BUDUĆNOST RAZVOJA SVIH EKONOMSKIH, EKOLOŠKIH I SOCIJALNIH ASPEKATA LJUDSKOG POSTOJANJA. OVA TRI STUBA ODRŽIVOSTI SU MEĐUZAVISNA I ZAHTEVAJU STALNO USKLAĐIVANJE.
Način na koji danas pristupamo razmišljanju o održivosti ima svoje korene u sedamdesetim godinama prošlog veka, a rane devedesete godine označile su i početak primene ekloških principa i postavljanje optimalnih standarda za kvalitet klime i komfora u zatvorenim prostorima za boravak, baziranih na konceptu energetske efikasnosti. Upotreba obnovljivih izvora energije počela je postepeno da prelazi u standardnu praksu.
Održiva arhitektura se često opisuje terminima „ekološko planiranje“ i „energetski efikasno građenje“. Ipak, ekologija i energetska efikasnost su samo neki od aspekata održivog razvoja. Oblast održive i zelene gradnje obuhvata značajno veći opseg tema. Dok aspekti ekologije, ekonomije i sociologije formiraju klasične dimenzije održivog planiranja i građenja, održiva arhitektura se i na nacionalnom i na internacionalnom nivou sve više karakteriše prema kategorijama kao što su: kvalitet tehnologije i procesa, kao i funkcionalne i specifične lokacijske karakteristike.
Jedinstven odgovor na kompleksne kriterijume koji se odnose na objekte, materijale, njihovu energetsku efikasnost i sl., ustanovljen je pojmom green building koji označava način projektavanja i građenja koji daje zadovoljavajuća rešenja u pogledu što većeg broja postavljenih ekoloških kriterijuma. Za razliku od termina kao što su solarne kuće, pasivne kuće, energetski efikasne, pametne kuće itd., koji su prepoznatljivi upravo po tome što su vezani za ispunjenje određenog kriterijuma (štednja energije, korišćenje obnovljive energije, integrisano upravljanje sistemima), termin zelene zgrade, koji se na našem govornom području javlja kao prevod anglosaksonskog termina green building ne nudi prepoznatljiv koncept koji stoji iza ovakvih objekata. Razlog tome je upravo činjenica da termin ”green building ne označava samo zgradu kao finalni proizvod, već proces projektovanja, građenja i procene zgrade, koji nosi sve odlike održivog procesa, a koji je teško definisati i urediti isključivo putem zakona i pravilnika. Ispunjenost svih kriterijuma koji stoje iza jedne zaista održive zgrade, jeste delikatno pitanje, pošto svaka konkretna situacija nosi sa sobom određena ograničenja i specifičnosti. Stepenovanje ispunjenosti kriterijuma nije jednostavno i upravo zbog toga su se razvili sistemi vrednovanja koji u svojoj suštini sadrže definiciju pojma zelenih zgrada.
Građevinski materijali i zgrade su ekstremno dugovečni i imaju uticaj na našu životnu sredinu i društvo dugi niz godina i zato zaslužuju našu veliku pažnju u pogledu njihove primene i razvoja. Uvođenje i razvoj sistema sertifikacije su omogućli definisanje zahteva i ciljeva održive gradnje na jasan i sveobuhvatan način. Ovi sistemi funkcionišu kao dragoceno oruđe koje obezbeđuje dobar dizajn i potvrdu kvaliteta, pomažući investitorima i projektantskim timovima da se podignu zgrade poželjnih ekoloških kvaliteta.
Ekonomski aspekti su fundamentalni faktor za uspeh sistema sertifikacije zelene gradnje u budućoj upotrebi. Cilj je da se uravnoteže dodatni troškovi nastali kroz sertifikaciju sa uštedom postignutom kroz unapređenu gradnju koja omogućava dodatni prihodi kroz više cene izdavanja i stabilnu vrednost nekretnine.
Sve dok sertifikacija stambenih zgrada ne bude zakonom propisana, na način na koji je to urađeno u Velikoj Britaniji, kategorije zelene gradnje biće privlačne samo na tržištu poslovnih zgrada i komercijalnih prostora.
Standardizacija različitih sistema za ocenjivanje zelene gradnje na internacionalnom nivou još uvek nije na vidiku, zbog izraženih regionalnih razlika. Ako bi ova standardizacija bila postignuta, ostatak ne bi bio samo značajna sinergija i ušteda, već i maksimalan stepen transparentnosti i upoređivanja održivosti u zgradama. Ali, trenutna situacija ima svojih prednosti: princip ”konkurencija je dobra za posao” se takođe odnosi na sertifikaciju zgrada. Raznolikost u pristupu je korisna za dalji razvoj sadržaja svih sistema i daje onim već prisutnim i testiranim svež podsticaj za dalje.
Najnaprednije zemlje u ekološkom i održivom pristupu zelenoj gradnji razvile su složene programe sertifikacije a svaki od njih sadrži ciljeve i strukturu metoda ocenjivanja, prethodne i tekuće procese za unapređenje kriterijuma i njihove definicije, opis procesa sertifikacije i prateće troškove.
Nacionalni sertifikacioni sistemi – američki LEED, britanski BREEAM, nemački DGNB, japanski CASBEE, švajcarski MINERGIE, francuski HQE i sistem evropske unije EU GREEN BUILDING PROGRAMME – danas nalaze široku primenu i njihova međusobna konkurencija samo može doprineti daljem usavršavanju i razvoju novih sistema.
Reciklaža
Svaki materijal može biti recikliran i tako smanjiti zagađenost životne sredine, uz istovremeno smanjenje korišćenja prirodnih resursa, kao i potrošnje energije potrebne za procese ekstrakcije, proizvodnje i ugradnje novih materijala. Postoji mnogo prednosti reciklaže materijala, od kojih su najznačajnije sledeće: smanjenje upotrebe energije, smanjenje zagađenja životne sredine, čuvanje prirodnih resursa i očuvanje prostora koji inače zauzimaju deponije.
Reciklažom se smanjuje upotreba energije, kako za proizvodnju artikala od novih resursa, tako i za transport tih resursa. Smanjenjem energije prilikom proizvodnje smanjuje se i emisija štetnih gasova, pa se na taj način izbegava zagađenje životne sredine i globalno
zagrevanje. Korišćenjem starih sirovina za dobijanje novih proizvoda smanjuje se potreba za novim prirodnim resursima, što predstavlja ogoroman napredak u iskorišćenju ovih ograničenih resursa. Samim tim što se materijali ponovo koriste, umesto da se bace, deponije otpada su manje, tako da ostaje više korisnog prostora za zelene površine ili neku drugu namenu.
Prosečno domaćinstvo proizvodi oko 30,5 miliona tona otpada, koji sadrži do 60% materijala koji se može reciklirati. U razvijenijim evropskim zemljama reciklira se i preko 50% otpada, a u Srbiji – tek 8%.
Da li ste znali sledeće:
– Reciklažom jedne limenke može se sačuvati dovoljno energije da televizor bude uključen 3 sata.
– Jedna reciklirana staklena flaša omogućava 25 minuta rada kompjutera.
– Jedna reciklirana plastična flaša može da sačuva energiju da sijalica od 60 W svetli 3 sata.
– Za reciklažu papira potrebno je 70% manje energije nego za njegovu proizvodnju od novih sirovina.
Kao potpora ekološkim aspektima reciklaže, postoje i ekonomske pogodnosti. U planu je otvaranje više pogona za reciklažu, tako da će u skorijoj budućnosti to postati i unosan posao. Reciklaža je za prirodno okruženje, kao i za samog čoveka, povoljna sa više aspekata, a potreban je minimalan napor da bi ona postala svakodnevna navika ljudi.
MEDICINA STANOVANJA I ODRŽAVANJE
Kuće bi trebalo da predstavljaju zdrava i bezbedna mesta za život, i doskora niko o njima nije razmišljao kao o potencijanim uzrocima zdravstvenih problema. Ipak, u kući ima mnogo faktora koji mogu prouzrokovati zdravstvene probleme, pa tako, na primer, primena određenih materijala, farbi i premaza može izazvati alergijske reakcije kod ljudi.
Pri projektovanju kuće mora se voditi računa o izboru lokacije, kao i o orijentaciji kuće i izboru materijala za njenu izgradnju i izolaciju. Ukoliko jedna od navedenih stavki nije nu redu, to će se odraziti na kvalitet unutrašnje mikroklime.// Više u EKO KUĆI No 03
Eko prirodni materijali
WPC (WOOD POLYMER COMPOSITE) – KOMPOZITNI MATERIJALI NA BAZI DRVETA
Sastoji se od drvnih vlakana, plastičnih matrica i raznih drugih aditiva. Udeo vlakana drveta je obično između 50-90%. Pozitivne osobine su sledeće: visoka otpornost na vlagu, vremenske uticaje, insekte i mikroorganizme, veća postojanost u odnosu na pucanje, uvijanje i cepanje povećana otpornost na požar itd. Ono što je najvažnije jeste to da se ovi materijali mogu praviti od otpadnog materijala (i onog na bazi polimera i onog od drveta i ostalih prirodnih vlakana), kao i to da se i sami, nakon upotrebnog veka, mogu u potpunosti reciklirati.
Kompozitni materijali svoju primenu nalaze u otvorenom prostoru (za podne profile, profile za stolariju, zidne obloge, ograde, opremu za dečja igrališta, klupe, stepeništa, pešačke mostove), u enterijeru (za pregradne zidove, podove, nameštaj, stolariju, stepeništa, lajsne, police), u javnom prostoru (za ograde, zvučne barijere na auto putevima, razne table i znakove), u automobilskoj industriji (za unutrašnje obloge vrata i hauba, oslonce za sedišta, stražnje police).
HEAT TREATED NATURAL WOODS – TERMIČKI OBRAĐENO DRVO
Ovo drvo je termički obrađeno delovanjem visoke temperature i pritiska, čime se hemijska struktura njegovih ćelija menja bez unošenja dodatnih hemikalija. Ono dobija tamniju boju, postaje otporno na spoljne uticaje (sunce, vetar, vlagu), insekte i truljenje. Lako je za održavanje (jednom godišnje ga treba tretirati zaštitnim uljima), dobija na čvrstoći, stabilnih je dimenzija (jer ne upija i ne ispušta vlagu), dužeg veka trajanja.
Zahvaljujući ovim osobinama, pruža nam se prilika da ga koristimo na neočekivanim mestima: kao fasadne obloge, u vidu pregrada koje služe kao zaštita od kiše, za podne obloge oko bazena, izradu baštenskog nameštaja, u kupatilima.
Slična metoda, kojom se drvo nižeg kvaliteta priprema za spoljnu upotrebu, jeste acetilacija, tj. proces prilikom kojeg se iz drveta uklanjaju apsorberi i oslobađa voda, tako da postaje trajnije i otporno na spoljne uticaje. Kuvanjem se može postići i tamnija boja.
BAMBOO – BAMBUS
Postoji oko hiljadu različitih vrsta bambusa, i oni se mogu se naći u svim klimatskim uslovima, na hladnim planinama i u vrelim tropskim regionima. Efikasan je agens u otklanjanju ugljen-dioskida i moćan u stvaranju kiseonika. Za razliku od drugih vrsta drveta, bambus je veoma lagan, ali zahvaljujući velikoj gustini, tvrđi je od mnogih vrsta drveta.
Upotreba bambusa u građevinarstvu veoma je rasprostranjena. Tradicionalno se koristi za građevinske skele, nameštaj za domaćinstvo, podne i zidne obloge, roletne. Može postići relativno visok nivo čvrstoće, pa se u ekološkoj gradnji koristi i kao armatura, umesto one klasične – od čelika. Kada se koristi u spoljnim uslovima, potrebno je zaštititi ga od uticaja vlage, od insekata, kao i od gljivičnog truljenja. Nedavno su ga otkrili i proizvođači bicikala, jer je čvrst i lagan, pa je takav bicikl pouzdan, interesantan i pogodan za nošenje.
COCONUT WOOD – KOKOSOVO DRVO
Struktura kokosovog drveta je kararteristična po tome što nema godišnje prstenove, tj. godove. Masa na periferiji stabla (debljine oko 5 cm) mnogo je kvalitetnija od one u njegovoj unutrašnjosti i više se koristi. Ovo drvo je otpornije i jače od hrastovog drveta, i ima mnogo manji stepen bubrenja i skupljanja.Klasična tehnologija prerade drveta može se primeniti i na kokosovo drvo.
Zbog zanimljive površinske strukture koristi se za proizvodnju zidnih panela, parketa, nameštaja, za izradu elemenata enterijera (lampi, vaza, raznih posuda i pribora), modnih detalja. Kokosova vlakna u kombinaciji sa drugim (jutom, lateksom) koriste se i za porizvodnju papuča i odevnih predmeta.
CORK – PLUTA
Ovaj u potpunosti prirodan i obnovljiv materijal dobija se od kore hrasta plutnjaka. Sadrži 40 miliona ćelija po kubnom centimentru i gotovo 50% njegove mase čini vazduh. Ova masa se melje do oblika granulata i zatim, uz pomoć vruće pare pod pritiskom, presuje se do dobijanja plutene pleve. Kod pečene plute, granulat se tokom ekspandiranja presuje u blokove, a oni se kasnije mogu seći u ploče. Smola plute služi kao vezivno sredstvo, a nije potrebno dodavati sredstva protiv zapaljivosti.Pluta je vrlo lagana i elastična, i odlična je za zvučnu i termo izolaciju. Posebnu otpornost ima na insekte, kiseline, vodu, požar; ugodna je za hodanje i dugog je životnog veka (nekoliko decenija).
Najčešće se koristi u enterijerima, pri izradi podnih i zidnih obloga. Pluta je u potpunosti ekološki i biorazgradiv materijal, te ne opterećuje životnu sredinu.
TRSKA
U pitanju je barska biljka sa cevastom stabiljkom, koja uspeva u močvarnim predelima. Počinje svoj razvoj u proleće, čim temperatura mulja dostigne 6-8°C, i onda naglo raste (prosečno, dnevno, oko 3 cm, maksimalno 5–6 cm). Punu razvijenost postiže nakon tri do pet godina, što je čini idealnim obnovljivim izvorom.
U građevinarstvu se najviše koristi kao krovni pokrivač, zatim kao armatura u zidovima od naboja, za toplotnu i zvučnu izolaciju podova, zidova, potkrovlja, kao ispuna za ograde, potom za izradu suncobrana, kabina i tome slično. Doskora se pletivo od trske, zbog svoje strukture i krutosti, koristilo kao idealna podloga za malterisanje plafona.
Trska je prirodni ekološki materijal sa mnogo dobrih osobina: troši malo energije tokom proizvodnje, otporna je na glodare, odličan je termički i zvučni izolator, i bez ikakvih je štetnih uticaja na zdravlje ljudi. Poseduje radiološke i elektromagnetne osobine, ima sposobnost da vrši difuziju tako da objekat „diše”, pa na ovakvim zidovima ne dolazi do stvaranja vlage i buđi usled uparavanja, a istovremeno se stvara povoljna mikroklima u objektu.
Ukoliko se pravilno ugradi, vek trajanja joj je neograničen. U ekološkom smislu je korisna jer eksploatacija trščanih polja ima pozitivan efekat na životnu sredinu, pošto prečišćava otpadne vode.
SLAMA
Materijal koji se hiljadama godina koristio u građevinarstvu danas ponovo dobija na popularnosti, naročito sa ekološkog stanovišta. Bale od slame se koriste ne samo kao izolacija, već se od njih prave i gotovo kompletni zidovi. Ugrađuju se u već pripremljene „okvire” od nosećih elemenata konstrukcije, najčešće drvenih stubova i greda. Slama se postavlja sistemom preklopa i dodatno povezuje i pričvršćuje klinovima ili vrpcama. Na ovako pripremljenu osnovu nanose se malter ili blato, i to vrlo pažljivo, jer ukoliko neka slamčiča ostane da viri, ona može poslužiti kao fitilj za izazivanje požara. Iako je slama lako zapaljiva, gusto upakovane bale slame imaju visoku otpornost na plamen.
Kod ovakvih zidova ne postoje hladni mostovi, nisu potrebi dodatni vezivni ni zaptivni elementi (mada se mogu upotrebiti po želji), u slami nema polena, te ne postoje alergeni koji bi mogli biti neugodni.
Danas na tržištu postoje i dodatno kompresovane bale, koje imaju daleko veću izolacionu i mehaničku otpornost od onih standardnih, pa se, osim za zidove, može koristiti i za izolaciju tavanskih prostora i podova, a relativno niska cena slame čini da je prilikom izgradnje možemo koristiti u izobilju. Njen jedini nedostatak može predstavljati neotpornost na vlagu, tako da se kod ovakvih zidova mora obezbediti način otpuštanja viška vlage. Takođe, opasnost predstavljaju i hidroinstalacije, kod kojih može doći do curenja i izlivanja, pa se cevi moraju postavljati izvan zidova, ili se moraju koristiti plastične, sa dodatnim sigurnosnim mehanizmima.
Kod nas se slama, naročito u Vojvodini, veoma mnogo koristila u gradnji kuća. Danas to nije slučaj, iako je starost tih objekata i uvek prijatna mikroklima u njima dokaz da su takvi objekti dugovečni, kvalitetni i bezbedni.// Više u EKO KUĆI No03
Novi materijali
PROSTORNA TKANINA
Tkanine sa dvoslojnom strukturom nazivaju se prostorne ili 3D tkanine. Razmak između slojeva varira od nekoliko milimetara do 10 cm i može se upotrebiti za regulisanje temperature u prostoru. Taj vazdušni prostor između slojeva celu strukturu čini izrazito laganom ali ipak čvrstom a u zavisnosti od toga čime se puni, moguće je napraviti strukture za različite upotrebe.
Proizvode se od tkanina, pletenih materijla ili vune a upotrebljavaju se u proizvodnji nameštaja i odeće, kao i za formiranje privremenih arhitektonskih struktura.
MEMBRANE
Tekstilne memabrane se sastoje od floropolimera ili poliestra otpornog na vremenske prilike , habanje, UV zračenje. Ove tkanine su se pokazale kao veoma otporne i na razne biološke i hemijske uticaje, tako da su pogodne za upotrebu u ekstremnim klimatskim uslovima.
Zbog vizuelne dinamike materijala i naglašene treće dimenzije, lakoće i transparentnosti, objekti tekstilne arhitekture predstavljaju svojevrsne skulpture u prostoru.
Pogodna je za pokrivanje površina na aerodromima, stadionima, javnim i izložbenim prostorima, halama, zimske i letnje bašte, tende i nadstrešnice, cirade i pokrivke (za bazene npr.), itd. Mogućnosti primene u oblasti savremene arhitekture su zaista široke.
NANOTEKSTIL
Nanotekstil je tekstil koji u sebi sadrži inteligentne nano čestice. Ovaj material odbija vodu i prljavštinu, a propušta vazduh i svetlost, otporan je na abraziju, bakterije, gljivice, mikrobe, produženog je veka trajanja.
Nano-vlakna mogu biti napravljena od plastike, biopolimera, metala, keramike, stakla ili vune u kombinaciji sa polimerima.
Svoju primenu nalaze u ekološkim tehnologijama, medicini, građevinsrstvu, automobilskoj i avio industriji.
Drvo kao stari-novi eko-materijal
U poslednjih nekoliko godina, imajući u vidu da je ekološki kriterijum sve značajniji prilikom izbora materijala, drvo se ponovo sve češće koristi. Životni ciklus drveta je održiv, jer je ono CO2 neutralno, što znači da tokom svog života uzima onoliko ugljen-dioksida koliko otpušta prilikom sagorevanja ili raspadanja. Drvo upija zagađivače iz vazduha, vlagu i postiže psihološku harmoniju sa ljudima. Zahvaljujući svojim tehnološkim, ekološkim, ali i psihološkim karakteristikama, drvo je čest izbor za fasadne obloge.
Drvo na fasadi je izloženo brojnim uticajima iz spoljnog okruženja, koji remete površinu i strukturu drveta, skraćujući time njegov vek trajanja. Značajni uticaji iz spoljašnje sredine koji mogu oštetiti drvo jesu sledeći: atmosferski uticaji (kiša I vetar), velike temperaturne oscilacije, sunčevo zračenje (posebno ultraljubičasto zračenje), uticaj zemljišta (gde se razvijaju razni organizmi koji uništavaju drvo), zagađenost vazduha (odakle čestice prašine, čađi, soli, sumpora i sl. ubrzavaju eroziju površine drveta), i štetočine (mikroorganizmi I insekti).
Usled delovanja spoljašnje sredine, javljaju se različite posledice na drvenim elementima. Drvo je hidroskopno, pa prima vodu, zbog čega se povećava poprečni presek elementa, a zatim se smanjuje kako se drvo suši. Posledica ovih oscilacija bivaju pukotine na drvenoj površini. Pukotine još mogu nastati i usled mraza, načina sečenja drvene građe i promena temperature vazduha. One mogu biti različite veličine, a duboke pukotine mogu da oslabe celu strukturu, jer se u njima sakuplja voda i razmnožavaju štetočine. Gljive razlažu drvo, pa ono truli i na površini se pojavljuje bela trulež. UV zračenje, sunce, vetar, kiša i prašina dovode do toga da nezaštićene drvene površine vremenom posive. To je prirodan zaštitni sloj, ali u mogim slučajevima nije poželjan iz estetskih razloga.//Više u EKO KUĆI No 03
Tehnologija eko gradnje?
TEHNOLOGIJA EKOLOŠKOG GRAĐENJA PODRAZUMEVA KOMBINACIJU TRADICIONALNIH I NOVIH MATERIJALA I NAČINA GRAĐENJA, ŠTO OMOGUĆAVA ZNAČAJNO SMANJENJE POTREBA ZA ENERGIJOM I AKTIVNO DOPRINOSI ZAŠTITI ŽIVOTNE OKOLINE.
Mere ekološkog građenja su izuzetno kompleksno područje, jer proizilaze iz mnoštva posebnih disciplina – od gradnje gradova, preko arhitekture, do upotrebe aktivnih tehničkih sistema, o kojima treba voditi računa pojedinačno, ali i u međusobnim korelacijama. Odnos prema zelenilu, vazduhu, zemljištu, vodi važan je isto koliko i odnos prema vrstama materijala koji se koriste, načinu eksploatacije objekata i kasnije mogućnosti recikliranja svega što je u njih ugrađeno. Danas se traži multidisciplinarni pristup projektovanju, koji zahteva učešće stručnjaka iz raznih oblasti, uz sinhronizaciju rada svih članova tima. Specijalizacija u ovoj oblasti postaje sve značajnija, a ekološki ispravno graditi znači iskoristiti što je moguće racionalnije prirodne potencijale okruženja, savremena tehnička i tehnološka dostignuća, i uspostaviti pravilan balans svih komponenti.
Čovek je oduvek sebi pravio dom. Najpre je tražio prirodna skloništa, a onda je počeo da ih pravi sam. Mera njegovog doma bila je u skladu sa njegovim potrebama, ali je nagli (i nekontrolisani) tehnološki razvoj tokom 20. veka narušio ovu ravnotežu.
Zgrade su značajno promenile naše prirodno okruženje. Ne samo da troše najveći deo proizvedene energije, već troše i ogromne količine materijala, koji kasnije, nažalost, postaje ogromna količina građevinskog otpada. Za izgradnju objekata utroši se oko 40% kamenog materijala, 25% drvene građe, 16% vode, 40% energije. Dodajte tome odgovarajuće količine nameštaja, bele tehnike i druge opreme. Zamislite samo kako izgleda sve to kao građevinski i elektronski otpad sa kojim ne možemo ništa korisno da uradimo. Zbog toga je veoma važno koristiti ekološke materijale, i to u svim segmentima gradnje, a naročito razmišljati o vremenu „posle”, kada objektima prođe vek trajanja, tj. unapred voditi računa da se upotrebljeni materijali mogu reciklirati i koristiti ponovo; na taj način postižemo dva cilja istovremeno – ne trošimo nove resurse i ne pravimo novi otpad.
Dakle, tehnološki ispravno graditi znači što je moguće štedljivije koristiti materijale, okrenuti se onim recikliranim gde god je to moguće, racionalno upotrebiti pomoćna tehnička sredstva i što bolje se osloniti na tradiciju građenja u odgovarajućem kontekstu.
Tokom istorije, u svakodnevnoj arhitekturi – za razliku od prestižnih građevina kulturnog značaja – uvek se težilo smanjenoj i efikasnoj upotrebi energije i dostupnih resursa. Pored odgovornog korišćenja karakterističnih lokalnih materijala, kao što su kamen i drvo, štednja je bila osnov za njihovu pažljivu upotrebu. Odlučujući preokret je nastao u vreme tzv. industrijske revolucije. Resursi i energije su postali dostupni u neograničenim količinama, a za razvoj arhitekture to je značilo prevazilaženje prirodnih ograničenja i novi ideal – „sve je izvodljivo”. Tehnološki napredak doprineo je i razvoju materijala, a njihove nove sposobnosti najpre su isprobane na velikim inženjerskim konstrukcijama – mostovima, železničkim stanicama, izložbenim halama itd. Kristalna palata Džozefa Pakstona, podignuta 1851. godine u Londonu, označila je početak revolucije u građevinarstvu.
U ranim danima modernizma, podsticaj istraživanju i unapređenju materijala dolazio je od velikih potreba za zgradama novog koncepta – transparentnih površina, svetlih, provetrenih i osunčanih prostorija. Put je vodio ka ideji prefabrikacije, kojoj je svoj doprinos dao i Le Korbizijeov „Dom-Ino” sistem iz 1917. godine. Njegovo interesovanje za stambenu arhitekturu severnoafričkih gradova dalje je rezulturalo novim građevinskim elementom – brisolejima, koji predstavljaju jednostavnu zaštitu od sunca, a imaju i konstruktovnu ulogu u prihvatanju opterećenja, tako da su potpuno u duhu današnje ekonomske i energetske efikasnosti.
Nemački arhitekta Martin Vagner razvijao je ideju održivosti sa sociološkog i ekološkog stanovišta. Razvio je koncept „rastuće kuće”, sa velikim staklenim površinama za pasivno grejanje i modularnim sistemom za proširenje prostora, koji omogućava praćenje rasta porodice.
Posle Drugog svetskog rata, modularni sistem gradnje koristio se u mnogim zemljama. Bukminster Fuler je radio na unapređenju svojstava građevinskih elemenata, kao što su industrijska proizvodnja, smanjena težina, manja cena, varijabilnost, ponovna upotreba, transport i primena u ekstremnim klimatskim uslovima. Svojom idejom „Svemirski brod Zemlja”, Fuler je kreirao globalni koncept zgrade, sa dodatnim instalacijama potrebnim za njeno funkcionisanje.//Više u EKO KUĆI No03
Životni ciklus materijala
SVAKI MATERIJAL, KAO I SVAKI PROIZVOD, IMA SVOJ ŽIVOTNI CIKLUS. ČINE GA FAZE KROZ KOJE PROLAZI OD IZDVAJANJA PRIRODNIH RESURSA (SIROVINA), PREKO PRIOZVODNJE, TRANSPORTA I UPOTREBE, DO ODLAGANJA I RAZGRADNJE.
Danas se veliki značaj pridaje ovoj tematici, a za analizu životnog ciklusa proizvoda sistematizovana je metodologija pod nazivom „procena životnog ciklusa” (Life Cycle Assessment) ili LCA. Osim što je široko prihvaćena u industriji, LCA koristi i većina regulatornih tela. Rezultati se mogu koristiti za označavanje ekološkog tipa proizvoda, pod nazivom „Deklaracija o uticaju proizvoda na čovekovu okolinu” (Environmental Product Declarations) ili EDP, što je njegova oznaka zasnovana na međunarodnom standardu ISO 14025.
LCA metodologija sagledava čitav životni ciklus građevinskog materijala, građevinskih komponenti i cele zgrade.
Evropska unija je odredila nekoliko kategorija za koje se vrši procena ekološkog uticaja građevinskog materijala, i to su sledeće kategorije: potrošnja energije (sadržana energija), uticaj na globalno zagrevanje i ozonski omotač, smanjenje sadržaja hranljivih materija u zemljištu i vodi, i povećanje kiselosti zemljišta.
Ovo je veoma važno, jer se tokom izgradnje objekata koristi oko 50% svih resursa koji se inače troše na našoj planeti. Za razliku od industrije automobila i tehnike, koje su se okrenule očuvanju resursa i povećanju efikasnosti, građevinska industrija je i dalje ostala na niskom tehnološkom stepenu. Zato se u budućnosti mogu ostvariti značajna unapređenja u ovoj oblasti.
Sve faze životnog ciklusa materijala imaju uticaja na životnu sredinu.
Prva faza je ekstrakcija. Bez obzira na to koji je završni proizvod u pitanju, za njegovu proizvodnju potrebne su sirovine koje se dobijaju ekstrakcijom – iskopavanjem, sečom šuma, ili mešavinom hemikalija. Kada se razmotri činjenica da je za dobijanje 1 t lignita potrebno iskopati 11 t zemljišta i upotrebiti 4 do 7 t vode, onda se shvata koje to posledice ima po floru i faunu, destabilizaciju zemljišta i ekonomiju.
Kada se nabave potrebne sirovine, pristupa se proizvodnji. Završni proizvod se pakuje (dodatna potrošnja novih materijala) i transportuje, često na udaljene destinacije, za šta se opet troši određena količina resursa u vidu nafte, gasa, ili električne energije.
Zatim sledi ugradnja – korišćenje materijala, pri čemu se koriste razni alati i mehanizacija (uz ponovnu potrošnju dodatnih količina fosilnih, neobnovljivih goriva), a tu su i troškovi oko održavanja tokom njegovog životnog veka, da bi ostao u dobrom stanju.
Posle određenog vremena materijali više nisu upotrebljivi, odnosno – dostižu kraj svog životnog ciklusa. Danas, nažalost, dotrajali proizvodi u većini slučajeva završavaju na otpadu, a može proći i decenija pre nego što počnu da se razgrađuju. Pošto građevinski otpad čini oko jedne četvrtine njegove ukupne količine, recikliranjem bi se to moglo smanjiti za 30–50 miliona tona godišnje.// Više u EKO KUĆI No 03
Reciklirani materijali
RECIKLIRANI PAPIR
Papir se ranije proizvodio od starih tkanina, a danas se proizvodi od celuloze koja se dobija iz drveta. Međutim, da bi se smanjilo uništavanje šuma, sve više se (oko 65%) koristi reciklirani materijal, jer se celulozna vlakna mogu upotrebljavati 5 do 7 puta. Osim što time čuvamo šume (sačuva se 17 stabala), prednost recilkiranog papira je i to što je za njegovu proizvodnju potrebno 60% manje primarne energije i 50% manje vode nego za dobijanje novih vlakana, a za 74% je manje zagađenje vazduha.
Reciklirani papir se koristi u industriji papira, u automobilskoj industriji, građevinarstvu (kao izolacioni materijal), u industriji nameštaja (zamena za ivericu), pri izradi elemenata za pakovanje, u dizajnu.
Papir je, inače, čista i lako dostupna sirovina, koje ima oko 30% u našem otpadu.
TERMOIZOLACIJA OD CELULOZNIH VLAKANA
Ovaj material je napravljen od recikliranog papira, koji je tretiran boraksom i bornom kiselinom radi zašitite od požara. Nisu poznati rizici po zdravlje vezani za ce-
RECIKLIRANI MATERIJALI
lulozna vlakna i, za razliku od mineralne vune, sa ovim materijalom je mnogo prijatnije raditi. Onemogućava razvoj plesni i buđi, ne izaziva koroziju aluminijuma, čelika i bakra, i uopšte nije toksičan.
U procesu proizvodnje ne dolazi do zagađivanje vode i zemljišta, i troši se veoma malo energije. Ova se vlakna koriste za termoizolaciju krovova, zidova i podova. U pod se postavljaju tako što se jednostavno ručno polože, a u zid se uglavnom ubrizgavaju pod pritiskom, u suvom obliku.
EKOLOŠKE GIPS-PLOČE
Ekološke gips-ploče za sistem suve gradnje proizvode se od običnih materijala na neobičan način. Reciklirani gips, reciklirana celulozna vlakna i reciklirana voda koriste se za dobijanje jedne homogene mase, koja se potom oblikuje u table. Nakon sušenja, table velikih dimenzija seku se po meri.
Jedinstvenost ovog proizvoda ogleda se u tome što se on u potpunosti može reciklirati, tako da ne dolazi do stvaranja otpada.
Sistemi za građenje termoizolacionim materijalima
U SISTEMU GRAĐENJA NAJČEŠĆE SE KORISTE MATERIJALI PROIZVEDENI OD SIROVINE KOJA NAS OKRUŽUJE U PRIRODI, KAO ŠTO SU KVARCNI PESAK, KREČ, CEMENT, GIPS I VODA.
TERMOBLOKOVI
Već dugi niz godina, građevinski materijali se dobijaju iz prirodnih resursa. Primenom novih tehnologija, postižu se visoki kvaliteti, pa se njihovom upotrebom u građevinarstvu znatno smanjuje vreme ugradnje, a izgrađeni objekti imaju izrazito visoka energetska svojstva.
Termo blok je jedan od osnovnih građevinskih materijala, koji se upotrebljava u izgradnji spoljnih i unutrašnjih (nosećih i pregradnih) zidova, čija termoizolaciona svojstva, utiču kako na smanjenu potrošnju toplotne energije tokom zime, tako i na smanjeno zagrevanje objekata tokom vrućih letnjih meseci.
Ovi proizvodi su izrađeni isključivo od prirodnih materijala bez ikakvih sintetičkih dodataka. Modernom tehnologijom minimalizovana je emisija štetnih čestica i postignuta velika energetska efikasnost.
Ovakvim blokovima zadovoljen je tehnički propis o uštedi toplotne, a najkvalitetnije blokove nije potrebno dodatno izolvati za postizanje osnovnog xnivoa termičke zaštite kuće.
Danas postoje sistemi za gradnju objekta koji svojim performansama ujedno omogućavaju i visok stepen termičke izolovanosti.
U sistemu građenja najčešće se koriste materijali proizvodeni od sirovine koja nas okružuje u prirodi, kao što su kvarcni pesak, kreč, cement, gips i voda.
Ovi blokovi ćelijske strukture, ne zahtevaju dodatnu termo-oblogu, već termoizolaciju predstavlja sam materijal koji, pored odlične termo i zvučne izolacije, karakterišu trajnost i čvrstina konstrukcije. Toplotna izolacija koja osigurava YTONG termo-blok debljine 30 cm i 37 cm, omogućava veliku uštedu energije prilikom grejanja zimi, odnosno – tokom hlađenja leti, a dodatkom Multipor termoizolacijone ploče, sa spoljne strane, koju je proizvođač razvio u sistemu građenja, mogu se dodatno postići visoki standardi niskoenergetskih i pasivnih kuća.//Više u EKO KUĆI No 03
Drvo u enterijeru drvo na podu
UPRKOS SVIM TEHNIČKO-TEHNOLOŠKIM CIVILZACIJSKIM ODMACIMA I INOVACIJAMA, DRVO KAO OMILJENI MATERIJAL OPSTAJE I TRAJE MILENIJUMIMA.
Nagon za samoodržanjem je čoveka od iskona navodio da potraži prirodni zaklon ili da ga sam napravi, kako bi se zaštitio od raznovrsnih opasnosti – studeni, nevremena, divljih životinja, neprijatelja… Ako u blizini nije bilo kakve pećine ili jame, valjalo je zaklon napraviti, pa se, po pravilu, koristilo ono što se zatekne pri ruci, najčešće neko deblo, granje ili veći kamen.
Od tada do danas potreba za zaklonom nije nestala, ali se način njegove gradnje menjao, kao i materijali koji su korišćeni. Ipak, uprkos svim tehničkotehnološkim civilzacijskim odmacima i inovacijama, drvo kao omiljeni materijal opstaje i traje milenijumima. Menjao se samo način obrade – od primitivne sekire do modernih, automatizovanih mašina, kao i način primene. Od isključivo konstruktivnog materijala, drvo je postajalo i dekorativni, pa se, gotovo doslovno, ceo “zaklon”, odnosno moderna kuća, može napraviti od njega. Sa ekološkim i pasivnim kućama to i jeste jedan od trendova za budućnost.
Ipak, u ovom tekstu ćemo se ograničiti na samo jedan segment primene drveta u rezidencijalnim objektima – na drvene podne obloge. Isprva samo funkcionalne, vremenom su dobijale i dekorativni karakter.
Pored daščanih i brodskih podova, koji se i dalje koriste, parket doživljava pravu renesansu kroz brojne nove završne obrade, koje ističu sve prednosti drveta i naglašavaju njegovu prirodnost i neprevaziđenu toplinu, a sa druge strane otvaraju prostor za dizajnerski pristup svakom pojedinačnom prostoru.
Tako se sve više primenjuje termička obrada drveta, čiji efekat su izmenjena mehanička, ali i vizuelna svojstva drveta: od svetlijih vrsta drveta poput jasena, graba, bagrema, ali i bukve i hrasta, dobija se lepa, egzotična tamna boja, u tonovima od starog zlata do crne čokolade, a bez upotrebe štetnih supstanci, te se s punim pravom može nazvati ekološkom.
Sada se i kod nas mogu nabaviti egzotične vrste drveta, koje su donedavno bile poznate samo dobro upućenima – poput sapelija, kempasa, duzijea, jatobe, sukupire, kumarua, vengea i sl. Neke vrste su, poput tika, bile dobro poznate, ali teško dobavljive. Sada se, međutim, njegovom neprolaznom i svevremenom elegancijom mogu podičiti brojni srpski enterijeri.
Opšti trend povratka prirodi, naročito u zapadnoj Evropi, na velika vrata je vratio uljenje kao završnu obradu u produkciji gotovih parketa. Oksidativna ulja koja se proizvode na bazi prirodnog lanenog ulja stvaraju na površini drveta tanki film koji ga štiti od habanja, dajući mu istovremeno sasvim prirodan, pomalo postan mat izgled. Pore drveta ostaju otvorene i omogućavaju drvetu da “diše” i ponaša se kao mikroregulator klime u prostoru. Pod bosom nogom se zaista oseća pravi dodir drveta, pogotovo ako je uljenje kombinovano sa nekom drugom obradom, poput četkanja ili ručnog hoblovanja. Izgled ovako obrađenog drveta je potpuno prirodan i veoma lepo se kombinuje, kako sa drugim tradicionalnim materijalima, poput kamena, cigala, ili – da pređemo u drugu sferu – vune, pamuka, lana, tako i sa veoma modernim, sjajno uglačanim površinama od stakla, inoksa ili lakiranog drveta i medijapana.// ekISIDORA GORIĆ – Više u EKO KUĆI No03