O antipodima
O inspiraciji koja ju je vodila umetnica kaže:
”Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, dobro bješe veoma 1.Mojsijeva 1,1.31”
MAPA SVETA – Omeđiti potencijalno beskonačnu podlogu zvezdanog neba, prikazati svet u času nastanka, deo zemlje, simboličan pejzaž vrta, uokviren vodenom trakom okeana. U potrazi za likovnim rešenjima ovog prizora na slikama minijatura, fresaka, mozaika, moju maštu zaokupljali su kosmogonijski mitovi, apokrifni i mistični tekstovi o rađanju kopna, brdovitog pupka sveta iz vodene kolevke. Od antičkih filozofa, do najvećih umova novog doba, kod nas Njegoša, Luča.
ANTIPOD je samo šala učenih ljudi, koji svoj duh dobrovoljno vežbaju na neverovatnim stvarima. Na mojoj grafici antipodi oživljavaju sliku čoveka kao mikrokosma, a dušu kao božansku iskru. Značenje ovog pojma je šaljiva ilustracija nemogućeg položaja, “dva čoveka stoje sa suprotnim stopalom jedan nasuprot drugom, ne možemo zamisliti oba da stoje (uspravno), ma kakav bio element na kome su postavljeni: zemlja, voda, vatra, vazduh”, a vezuje se za neobičnu ličnost Kozme Indikoplova, slavnog moreplovca i istoričara iz VI veka. Neverovatna minijatura Antipoda bila je deo repertoara srednjevekovnih rukopisa koji su ilustrovali putopis Hrišćanske Topografije, i postala je deo kompozicije na mojoj grafici.
MINIJATURA – Zgusnuti toplotu Sunca u seme, najmanji pokretač života, pojačati tkanje i snagu boje, zašititi unutarnju lepotu. Ona nam pruža utočište kao što školjka pruža sigurnost svom stanaru. Najdirljiviji je, verovatno, onaj organski element školjke koja iz sebe uobličava svoj pokrivač čudesne lepote, takve čvrstine koja oneobičava stvarnost. Oslobađanje mekušca iz ove kućice nameće nam analogije sa dušom koja se u svom larvalnom obliku priseća božanskog porekla. // ek DR DIJANA MILAŠINOVIĆ MARIĆ- Više u EKO KUĆI No07
Obične stvari
Instalacija “OBIČNE STVARI” predstavlja deo procesa stvaranja virtuelne prodavnice predmeta (skulptura) od tikve pod nazivom “TIKVARNICA”. Sam proces je započet pokušajima da se egzistencionalni krug vajara zatvori i oslobodi zavisnosti od tuđih interesa uzgajanjem sopstvenih materijala u vidu drevne, iznova otkrivene biljke – tikve.
Portret modernog čoveka uobličen je predmetima koji ga svakodnevno okružuju, privlače i definišu. Materija otrgnuta iz prirodnog konteksta, u imaginarnom svetu običnih stvari, vraća se svom izvoru i pruža posmatraču mogučnost da na trenutak sagleda sebe i civilizaciju iz neobičnog ugla i oseti svu složenost i lepotu sušenog ploda tikve koji u sebi objedinjuje graditeljsku virtuoznost prirode, kupolu i ključ svih formi. Lagana sfera vekovima korišćena kao muzički instrument, posuda, plovak i deo odeće, govori nemuštim jezikom materije, one iste koja nas mami kad dodirujemo monitor telefona.
Tikva – Lat. Lagenaria – Eng. Gourd – Calabash – Natega – Vrg – Lejka …
Poznata je vekovima na svim kontinentima. Genetska istraživanja arheoloških nalaza posuda od tikve doprinose pokušajima da se dokaže teorija o prelasku Američkih starosedelaca iz Azije pre više od 10.000 godina. Zanimljiv je skoriji nalaz u Lisičjem hramu u Peruu, gde su pronađeni kontejneri od tikve sa tragovima hrane starim više hiljada godina.
Kod nas se koristila za izvlačenje rakije i vina iz bureta (natega) , kao čutura (tikva), kao kutlača za zahvatanje vode(vrg), duvački muzički instrument( lejka)… (J. Babić, januar 2013.) // ek DR DIJANA MILAŠINOVIĆ MARIĆ- Više u EKO KUĆI No07
Izvan fokusa
Ko smo mi? Da li smo onakvi kakvi mislimo da jesmo, ili smo onakvi kakvim nas drugi vide? Da li je odraz u ogledalu naš pravi lik, ili postoji neki objektivniji izgled?
Preispitivanje sebe i predstavljanje svoje ličnosti tema je izložbe “Izvan fokusa” Bogdana Bo Mak Maksimovića. Pronalaženje mesta gde se sukobljavaju naše predstave o sebi i viđenje nas od strane drugih, ima za cilj da nas natera da prepoznamo šta se na tim mestima nalazi izvan fokusa.
Ovoj temi i pitanjima autor pristupa koristeći dupli portret, predstavljajući modele an fas i iz profila. Model okrenut ka nama postavljen je ispred i bliži nam je, dok je model iz profila njegov odraz u ogledalu. Međutim, tamo gde se očekuje da model anfas bude jasan, on je često nedovršen i mutan. Sa druge strane, model iz profila, iako u drugom planu, izoštreniji je i detaljniji. Autor ovo čini namerno, kako bi, prikazujući likove suprotno od očekivanog, ilustrovao pitanja kojima se bavi. Prednji modeli stoga deluju izolovano i izopšteno iz okruženja, dok su zadnji zarobljeni u ramu ogledala.
Bo Mak je izabrao tehniku pastel na papiru, koja mu omogućava da postigne mirnoću kroz blage prelaze i meke kontraste. Crtajući prstima, autor je dolazio u neposrednu vezu sa svojim radovima, dokazujući da je lično preispitivanje intiman i tanan proces. // ek DR DIJANA MILAŠINOVIĆ MARIĆ- Više u EKO KUĆI No07
