kuća za odmor - EKO KUĆA magazin

KUĆA OD KAMENA

Kuća za odmor raspolaže sa pet spavaćih soba i velikim dnevnim boravkom. Smeštena je u mestu Kakapetra, na ostrvu…

PROJEKAT „FARMHOUSE“ POLJSKOG STUDIJA „BXB“ NASTAO JE KAO MODERNA I SPECIFIČNA TRANSFORMACIJA LOKACIJE GDE JE NEKADA EGZISTIRALA SEOSKA KUĆA SA ŠTALOM. NOVI OBJEKAT, USLOŽNJENE FUNKCIJE I RAZVIJENE SAMOSVESTI, SVEDOČI O NOVIM MOGUĆNOSTIMA I CILJEVIMA REKONSTRUKTIVNE ARHITEKTURE.
Poljski arhitektonski studio „BXB“ ideološki pripada sve raširenijoj struji graditeljstva kao spoja tradicionalnog i modernog. Ova kombinacija dala je u 21. veku izuzetno zanimljive dizajnerske oblike, koji su danas nezaobilazna tačka arhitektonske evolucije. Arhitekti ovog studija veruju da otvorenost prema nasleđu i tradiciji omogućava otkrivanje kreativnog bogatstva, i da takvo kreiranje prostora daje objektima trajnost i bezvremenost. „Farmhouse“ je projekat definisan kao transformacija istorijskog imanja, dotrajalog i spremnog za rušenje, u stambeni objekat specifične retorike i estetike. Pre svega, to je dinamičan prostor koji ukazuje ne samo na dinamiku savremenog života, već i sve neophodnosti koje on nosi – poštovanje zatečenog i tradicije, kompleksnost funkcionalnosti i neprikosnovenost ambijenta.

Pet prostornih celina „Farmhouse“-a, koje neskriveno asociraju na štale kao svoju preteču, međusobno je povezano u organski oblik nalik cvastu. Ovaj oblik nije konačan, i u svojoj kompoziciji ima otvorene mogućnosti za proširenjem i kreativnim dogradnjama. Definisan je naizgled nasumično, a zapravo konstitucijom terena, vizurama okolnog pejzaža i kretanjem sunca. Postojeće zelenilo je brižno sačuvano, kao i nepretenciozan karakter seoske kuće. Prva jedinica predstavlja modernu garažu, i osim te primarne ima i ulogu „tampon zone“ koji odvaja kuću od puta. Peta, odnosno poslednja jedinica, obuhvata prostran dnevni boravak prisno povezan sa prirodom, i postavljena je tačno na mestu gde je nekada bila štala. Otud i koncept njene „daščaste“ materijalizacije fasade. Odmah do nje je kuhinja. Centralni korpus predstavlja zapravo dve „srasle“ jedinice namenjene spavaćim, dečijim i radnim sobama.

Iako su deo jedne celine, svaki od pet objekata je drugačiji, osoben, specifičan. Ne samo što je to uslovila funkcionalnost, već je i autor svesno pristupio konceptu neuniformnosti odnosno raznolikosti. Svaka jedinica ima drugačiju formu, volumetriju, teksturu obrade drvene fasade, vizuru koja se pruža sa glavnog prozora. No, zajedničko im je da kroz svoju materijalizaciju zapravo negiraju istu, bilo kroz obilato korišćenje staklenih korpusa fasada, bilo kroz perforirane, treperave teksture drvenih fasada.
Na najvećoj jedinici, dnevnoj sobi, arhitektura polazi od memorije štale, stilizujući je i pr opuštajući kroz moderni vokabular. Na taj način dobijen je prostor koji je rafiniran i čist do te mer e da u njemu egzistiraju samo vazduh i drvo. Drvo je dato u nekoliko vidova materijalizacije: puno, perforirano odnosno ritmički ustrojeno, i prazno odnosno kao neutralni stakleni medij.

PROJEKAT „FARMHOUSE“ NASTAO JE NA LISTU PAPIRA, ALI JE ISTOVREMENO RAĐEN I KOMPJUTERSKI MODEL. DA BI AUTORI BILI POTPUNO SIGURNI U SVOJU VIZIJU, NA KRAJU JE NAPRAVLJENA I FIZIČKI MODEL – MAKETA. ZAHVALJUJUĆI SVEMU TOME, U POTPUNOSTI JE ISKORIŠĆENA MOGUĆNOST PERCEPCIJE BUDUĆEG PROSTORA, KAO I KREATIVNOST TOKOM OSMIŠLJAVANJA,

Kuća po svojoj celokupnoj filozofiji pripada održivom razvoju. Njena arhitektura je svesno takva da se harmonično inkorporira u prirodu, uz neprikosnoven respekt prema vrednom i lepom pejzažu. U tom cilju projektovana je ispratna pasarela kojom se prilazi kući, ali i uživa u krošnjama drveća. Otvorenost prema jezeru, zelenilu i brezovoj šumici vidljiva jei u dispoziciji, kao i u ustrojstvu fasada – velike staklene površine date su kao autorska interpretacija korbizijanskih trakastih prozora. Međutim, u kreiranju staklenih zidova-zavesa vodilo se računa o igri svetlosti i senke, i zasenčenju od zelenila, pa prostori tokom letnjih dana ne dopuštaju prekomerno zagrevanje i osunčanost.
Zahvaljujući svemu tome, u potpunosti je iskorišćena mogućnost percepcije budućeg prostora, kao i kreativnost tokom osmišljavanja, iskorišćavanja i konačnog definisanja prostora. Tri pomenuta načina projektovanja bila su nezaobilazan alat i za ono što je usledilo kasnije – inženjersko projektovanje i elaborati statike i konstrukcije.
Poduhvat, kao istraživački akt odnosa čoveka i prirode u kontekstu lokaliteta, istorije i tradicije, potencira sve pozitivne dobijene rezultate, i neguje kreativan, antidogmatski pristup arhitekturi. Krajnji cilj je sjedinjenje čoveka sa prirodom i nastavak egzistiranja duha mesta. No, u svakom svom korpusu objekat je svestan trenutka svog nastanka i svoje nove svrhe.
Projekt „Farmhouse“ krasi još jedna osobenost. On je primer novog pravca rekonstruktivne arhitekture, i otvara potpuno novo poimanje rekonstrukcije kao arhitektonske teme. Shodno tome, karakterišu ga nedoslovnost, otklon od ponavljanja „pro forme“, kreativni, a ne stereotipni pristup obnovi. Dat kao transparentno, treperavo prostorno tkivo, on se suptilno prožima sa ambijentom, bez ikakve želje da ga ukroti ili da dominira. //
ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ

Na objektu su prisutna samo tri kolorišta tona: crni, beli i prirodni ton materijala. Odsustvom kolorita obezbeđen je suveren unos prirode u kuću.

Otvaranjem velikih kliznih vratakuhinja i dnevni boravak postaju i fizički povezani.

Lepota u malom

NA IZDUŽENOJ IZOLOVANOJ PARCELI NADOMAK JEZERA FINKEFEJN SAGRAĐENA JE KUĆA ZA ODMOR, ČIJA POVRŠINA OSNOVE IZNOSI SVEGA 55M2. NJENE NEVELIKE DIMENZIJE POTCRTAVAJU PRINCIP POTREBNOG I DOVOLJNOG, A KORISNICI PODSTIČU DA DODATNU VELIČINU I PROSTOR POTRAŽE IZVAN ZIDOVA DOMA.
Tiny Holiday Home nastala je kao rezultat zanimljivog timskog rada – saradnje arhitekte Krisa Kolarisa, koji je dao rešenje eksterijera, i biroa i29 specijalizovanog za enterijer. Najzanimljivije je to što objekat sa otiskom od svega 55m2 odaje utisak daleko većeg prostora.

Potez je krupan, upotrebljena su op-art rešenja, a najveće preimućstvo predstavlja činjenica da se iz svakog kutka kuće pružaju otvorene vizure na okolnu prirodu. Uvođenje ambijenta u kuću je svestan i uspeo autorski čin, karakterističan za studio i29. Kompozicija prostora razvija se od unutra ka spolja i uključuje četiri volumena koji sadrže dnevni boravak, kuhinju sa trpezarijom, tri spavaće sobe, kupatilo i dva toaleta, pozicionirana oko centralnog zatvorenog dvorišta. Ovakav raspored funkcija podrazumevao je i zadatak da se pametno iskoristi svaki kvadratni santimetar raspoložive površine.

Pozicioniranje pojedinačnih volumena obavljeno je tako da se obezbede pogled na okolnu vodu i maksimalna izloženost suncu. Uvedena je podela masa na četiri dela, čime se postiglo da panoramski pogledi i prodor sunčeve svetlosti postanu veoma efektni i specifični. Gledano spolja, kompozicija se ističe ritmom, dinamikom i razuđenošću. Raznolikost i lančano pozicioniranje elemenata stvaraju sklupturalnu sliku koja iz svakog ugla izgleda drugačije.

POZICIONIRANJE ELEMENATA ZGRADE VEZANO JE ZA OTVARANJE POGLEDA NA OKOLNU VODU I POSTIZANJE MAKSIMALNE IZLOŽENOSTI SUNCU. UVEDENA JE PODELA UKUPNOG VOLUMENA NA ČETIRI DELA, ČIME SU PANORAMSKE VIZURE I PRODOR SUNČEVE SVETLOSTI POSTALI VEOMA EFEKTNI I SPECIFIČNI.

Unutrašnji prostor je takođe tretiran kao skluptura. Opet su dinamika i ritam glavni katalizatori kompozicije – dimenzije i visine plafona su različite, te ovako definisani volumeni jasno artikulištu odvojene prostore i njihoe funkcije u kući. Otvaranjem velikih kliznih vrata, kuhinja i dnevni boravak postaju ne samo vizuelno, nego i fizički povezani. Nameštaj pravljen po meri i ugradni ormari dodatno naglašavaju kvalitet komfora i princip adaptibilnosti u domu.U projektu su korišćeni jednostavni materijali, sa naglaskom na njihovom prirodnom poreklu. Drveni paneli od prirodnog hrasta su ili bez boje ili su obojeni u crno, a kombinovani su sa grubom fasadom od borovog drveta i uglančanim podom. -ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ u EKO KUĆI No40

Na objektu su prisutna samo tri kolorišta tona: crni, beli i prirodni ton materijala. Odsustvom kolorita obezbeđen je suveren unos prirode u kuću.

Otvaranjem velikih kliznih vratakuhinja i dnevni boravak postaju i fizički povezani.

Da li je zid granica?

VILA U JATSAUGATAKEU JE KUĆA ZA ODMOR, ZA BEG IZ GRADSKOG JEZGRA U PRIRODU. KAD SE IZ KUĆE PRUŽA POGLED KA DVA PLANINSKA VENCA, ONA NE SME OSTATI ZATVORENA. AKO UZMEMO U OBZIR DA SE JOŠ OD DAVNINA U JAPANSKOJ TRADICIJI KRITERIJUMI ESTETIKE FORMIRAJU PREMA PRIRODI, TAČNIJE PREMA KOEGZISTIRANJU SA PRIRODOM, NEDOPUSTIVO JE BILO NAPRAVITI KUĆU KOJA ĆE SVOJIM KARAKTEROM FUNKCIONISATI SAMO UNUTAR OBODNIH ZIDOVA.
Vila u Jatsaugatakeu je kuća za odmor, za beg iz gradskog jezgra u prirodu. Kad se iz kuće pruža pogled ka dva planinska venca, ona ne sme ostati zatvorena. Ako uzmemo u obzir da se još od davnina u japanskoj tradiciji kriterijumi estetike formiraju prema prirodi, tačnije prema koegzistiranju sa prirodom, nedopustivo je bilo napraviti kuću koja će svojim karakterom funkcionisati samo unutar obodnih zidova.

Razmišljajući o granici, odnosu prirode i izgrađenog, arhitekti su dopustili da ih inspiriše lokacija na kojoj se nalazi vila i da definišu polaznu tačku u projektovanju, gde se nadahnuće tražilo u vrhovima okolnih planina. Ako uzmemo u obzir i činjenicu da se još od davnina u japanskoj tradiciji kriterijumi estetike formiraju prema prirodi, tačnije prema odnosu sa prirodom, nedopustivo je bilo napraviti kuću koja će svojim karakterom funkcionisati samo unutar obodnih zidova.
Na prvi pogled je primetno da je vila u Jatsugatakeu otvorena ka okruženju. Kuću čine tri trapezasta ošupljena kubusa. Veštim potezima, zakrivljenim zidovima, kuća poziva korisnika da uđe unutra. Jasna granica između spolja i unutra ne postoji. Barijeru su autori uspeli da zamaskiraju blagim prelazom, kosim zidovima i pragovima, koji u nekom trenutku mogu tipološki da se posmatraju kao spoljašnji trem ili kao enterijer objekta.

Parter ispred kuće u najvećoj meri zauzima bašta sa povrćem, kako bi se zadovoljila potreba korisnika, starijeg bračnog para koji je imao želju da se skloni iz grada i da se bavi baštovanstvom. Iza kuće se nalazi vrt, a sa bočnih strana kuća je ušuškana šumom. Iz takve postavke se čita širok spektar sagledavanja okoline pri projektovanju, što je rezultiralo dobijanjem sjajnih vizura. Kuhinja i kupatilo orijentisani su prema vrtu iza kuće. Trpezarija izlazi na baštu sa povrćem, a pogled iz dve najlepše prostorije – dnevne sobe i spavaće sobe, kadriran je ka planinskom vencu Jatsugatake i Japanskim Alpima.

U prefekturi Jamanaši, delu Japana u kome se nalazi ova vila, leta su prilično topla, a zime hladne. U Japanu svako godišnje doba ima posebnu draž i lepotu, tako da je u ovakvom okruženju od izrazite važnosti bilo obezbediti prijatan boravak u vili tokom svih godišnjih doba. //ek NIKOLA MARAVIĆ -Više u EKO KUĆI No24

Sinteza prirode i arhitekture

HARMONIJA KOJOM OVA KUĆA ODIŠE BAZIRANA JE NA PROPORCIJAMA, ODNOSU MASA, PROMIŠLJENOM UVOĐENJU SVETLOSTI I UPOTREBI MATERIJALA KOJI PRUŽAJU JEDINSTVEN TAKTILNI, VIZUELNI, PROSTORNI I VREMENSKI DOŽIVLJAJ. SMEŠTENA NA VRH BREŽULJKA I UKOPANA U TEREN SA SEVERNE STRANE, PREDSTAVLJA SAVRŠENU SINTEZU PRIRODE I ARHITEKTURE.
Ova egzotična kuća za odmor, smeštena u samom podnožju planine Blue Ridge, ušuškana u šumu i cveće, ostavlja vas bez daha. Smeštena na vrh brežuljka i ukopana u teren sa severne strane, predstavlja savršenu sintezu prirode i arhitekture. Prirodne lepote čine ovo mesto idealnim za odmor i povlačenje u tišinu prirode. Staklena fasada na južnoj i zapadnoj strani otvara čarobne planinske vizure, dok veliki prepusti štite od sunca.
Dve krize koje su se dogodile tokom projektovanja i izgradnje ovog objekta – klimatska i ekonomska, navele su arhitekte SPG tima da ovu kuću oblikuju po uzoru na modele energetske efikasnosti.

Energetska efikasnost je postignuta upotrebom geotermalne energije, zasenčenjem ostakljenih delova fasade na južnoj i zapadnoj strani konzolnim ispuštanjem ravnog krova, ugradnjom stolarije najviših energetskih razreda, korišćenjem LED osvetljenja, ugradnjom kišnog kolektora kao odgovora na suše koje su se dogodile, kao i opremanjem enterijera recikliranim nameštajem. Umesto bazena, usled ograničenog budžeta, izveden je zeleni krov.
Osim što je inspirisana planinskim vizurama i energetskom efikasnošću, ova kuća je i funkcionalna u osnovi. Prizemna etaža je organizovana kao primarni životni prostor, dok je prostor u suterenu projektovan za goste. Tako se u prizemlju nalaze dnevna soba, trpezarija, kuhinja, studio i glavna spavaća soba. U suterenu, koji je ukopan u brdo i osvetljen samo sa južne strane, projektovane su dve gostinske spavaće sobe sa dnevnim boravkom. U severnom delu suterena je blok sa pomoćnim prostorijama – perionicom veša i prostorijom za mašine.

Zoniranjem gostinskih prostorija u zasebnu etažu omogućava se da ona bude zatvorena u periodu kada nema gostiju, što doprinosi funkcionalnosti i energetskoj efikasnosti. Ova efikasnost je upotpunjena pažljivim izborom materijala, opreme, instalacija i energetski efikasnih sistema. Ozelenjavanje krova kuće omogućava ovoj modernoj strukturi da se potpuno uklopi u seoski pejzaž.

DVE KRIZE KOJE SU SE DOGODILE TOKOM PROJEKTOVANJA I IZGRADNJE OVOG OBJEKTA – KLIMATSKA I EKONOMSKA, NAVELE SU ARHITEKTE SPG TIMA DA OVU KUĆU PROJEKTUJU KAO UZORNO REŠENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI.

Sistem za grejanje uključuje korišćenje geotermalne energije, što u velikoj meri smanjuje potrošnju energije i troškove u vezi sa grejanjem i hlađenjem kuće. Kao odgovor na suše koje su svojstvene ovom području, izgrađen je sistem za prikupljanje kišnice kojim se prikupi 80% vode koja padne na ravni i zeleni krov. Prikupljena kišnica se ponovo koristi kao tehnička voda za toalete, kao i za zalivanje biljaka.//ek Marija Velović – Više u EKO KUĆI No09

Zeleni krov kuće omogućava ovoj modernoj strukturi da se uklopi u seoski pejzaž. Transparentna staklena ograda upotpunjuje sintezu prirode i arhitekture.

Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113

Drvo kao zapis ambijenta

PORODIČNA KUĆA ZA ODMOR U AUSTRALIJSKOM GRADIĆU BLERGAURI, KOJI SE NALAZI NA ŽIVOPISNOM POLUOSTRVU MORNINGTON, ODLIKUJE SE IZUZETNO SPECIFIČNOM UPOTREBOM DRVETA. DRVO NIJE SAMO DOMINANTNI GRAĐEVINSKI MATERIJAL I GLAVNO SREDSTVO ZA STVARANJE LIKOVNOSTI, VEĆ JE UPOTREBLJENO I KAO OGLEDALO I ZAPIS AMBIJENTA. PAŽLJIVO ODABRANOG KOLORITA I SLOGA, ONO U SEBI SUBLIMIRA POETIKU SVOG LOKALITETA, NJEGOVU GEOLOŠKU FORMULU, KAO I ORIGINALNU AUTORSKU FILOZOFIJU.
Kuća „Letterbox“ počinje kao poštansko sanduče i razvija se vrlo intenzivno po Z osi, rezultujući prostranim rezidencijalnim objektom koji u zadnjem delu dobija funkciju velike verande. Dizajnirana tako da njen pravi gabarit, formu i koncept spoznamo tek kada je obiđemo u punom krugu, spolja i iznutra, ona sa jedne strane nosi težnju da ostvari minimalni vizuelni efekat, a sa druge, ona je svesna svoje unapređujuće uloge u likovno siromašno građenom okruženju. Ova duhovitost arhitektonske postavke ukazuje na želju autora za preispitivanjem konvencionalnih načela i dometa arhitekture.
Objekat je koncipiran kao vrlo razuđen i plastičan volumen, sa prožimanjem unutrašnjeg i spoljašnjeg, što oličava fenomen „prodora prostora“. U tom smislu on nosi značenje i izraz skulpture, asocirajući svakoga ko je posmatra na nešto novo i različito. Autori su krenuli od analize samog ambijenta, pa su tako u koncepciju svog projekta ugradili sve bitne činioce – blizinu mora, položaj objekta na poluostrvu i specifična obeležja okruženja, tzv. „genius loci“. Ovo istraživanje je vodilo ka tome da se kuća kreira evocirajući skromnu prigradsku plažu. Prelomljene mase i kubusi koji se prostiru u strukturi građevine, podsećaju na uzburkane talase i prelomljene zrake sunčeve svetlosti.

S obzirom da morska plaža postoji u našoj svesti kao mesto gde bar na trenutak napuštamo konvencionalnost i formalnost uobičajenog života, to se snažno utkalo i u projektantsku ideju, pa se ona svesno udaljila od arhitektonskih regula i uobičajenosti, i približila se drugim umetničkim disciplinama – skulpturi, instalaciji, muzici. Uočivši građevinu, mi se najpre zapitamo „šta je ovo“, a potom i „gde su ulazna vrata“. Odgovor leži u samoj idejnoj koncepciji – i ne trebaju nam ulazna vrata, jer nalazimo se pred kućom za odmor, pa ćemo spontano pronaći način da dospemo unutra.

Osim što izostaje jasno definisan ulaz, građevina nema ni klasičnu podelu po fasadama. Jedan korpus eksterijera, onaj orijentisan tako da najbolje iskoristi dnevni hod sunca, materijalizovan je kao „zlatna strana“ – obložena u potpunosti drvetom toplih tonova, koji svojom bojom asociraju na pesak, sunce i stene, a svojim ritmom na vetar, talase i promenljivost neba.

KUĆA „LETTERBOX“ IZRAŽAVA POBUNU PROTIV APERSONALNOSTI ARHITEKTURE, APERSONALNOSTI AMBIJENTA, SVAKE KONVENCIONALNOSTI, KONFORMIZMA I REGULARNOSTI.

Predviđeno je da se celokupni život odvija u dvorištu iza kuće, budući da svojom formom i funkcijom ceo njen zadnji deo nosi ulogu verande. U enterijeru, drvo je ponovo glavni motiv – jarko crvene boje i dinamične strukture u više ravni, ono sada na novi nalin preuzima ulogu transmitera svetlosti.// ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ – Više u EKO KUĆI No09

I u enterijeru se susrećemo sa impresivnom upotrebom drveta – brodski pod prisutan u celoj kući doprinosi živopisnosti ambijenta.