Otisci tradicije
CENTAR ZA POSETIOCE SMEŠTEN U VELIČANSTVENOM KRAJOLIKU PROVINCIJE HEBEJ U KINI PREDSTAVLJA VIŠESTRUKO KODIRANO ARHITEKTONSKO DELO, OD SVEDENOSTI U DUHU SAVREMENE ESTETIKE I PRIVILEGOVANJA UTILITARNOSTI DO REFERENCE NA VERNAKULARNU ARHITEKTURU JURTA IZ REGIONA I MODERNOG TRANSPONOVANJA REGIONALNE TRADICIJE U DUHU KINESKE ARHITEKTONSKE PARADIGME.
Inspirisani tradicijom i prirodom, autori ovog zanimljivog centra za posetioce na sveobuhvatan način razmatraju odnose spajanja ili sinergijskog delovanja osnovnih parametara savremene arhitekture i vremena u kome živimo. Arhitektonska forma, funkcija, utilitarnost i program u kontekstu su fizičkih i društvenih činilaca. U traganju za istinom kao ciljem ishodišta arhitektonskog delovanja, oni eksperimentišu sa postojećim arhitektonskim i nearhitektonskim elementima i stvaraju nešto novo, proširujući svoj horizont rada i istraživanja na odnos arhitekture i pejzaža sa svim kompleksnostima koje oni sa sobom nose – od socijalnih do ekoloških.
Vizitorski kulturni centar, kao višenamensko zdanje potpuno uklopljeno u nenarušenu prirodu ovog područja, koristiće se za organizaciju brojnih aktivnosti kako pojedinaca tako i grupa – održavanje seminara i predavanja, uživanje u prirodi i jačanje svesti o ekološkoj zašti, različitih programa za decu, a koristiće se i kao biblioteka. Ideja o postojanju kontinuiteta tradicije iskazuje se u stvaralaštvu većine savremenih kineskih arhitekata. Forma objekta nastala je po ugledu na vernakularnu arhitekturu regiona. Jurt (yurt) je jedan od najranijih prototipova arhitekture u ljudskoj istoriji u vidu okruglih portabl kuća koje se još nazivaju i ger (u Mongoliji) i odslikavaju nomadski način života stanovnika centralne Azije. Okrugli oblik jurta stvara neverovatan odnos harmonije između prirode i ljudi. Dvostruki krug, koji u azijskoj kulturi predstavlja sreću, koristi se kao osnovni element arhitektonskog izraza. On oblikuje glavnu dnevnu sobu dopunjujući tradicionalni izgled jurta, dok proširenja u vidu kutija postaju polujavni prostor.
Ideja o postojanju kontinuiteta tradicije iskazuje se u stvaralaštvu većine savremenih kineskih arhitekata. Forma objekta nastala je po ugledu na vernakularnu arhitekturu regiona. Jurt (yurt) je jedan od najranijih prototipova arhitekture u ljudskoj istoriji u vidu okruglih portabl kuća koje se još nazivaju i ger (u Mongoliji) i odslikavaju nomadski način života stanovnika centralne Azije. Okrugli oblik jurta stvara neverovatan odnos harmonije između prirode i ljudi. Dvostruki krug, koji u azijskoj kulturi predstavlja sreću, koristi se kao osnovni element arhitektonskog izraza. On oblikuje glavnu dnevnu sobu dopunjujući tradicionalni izgled jurta, dok proširenja u vidu kutija postaju polujavni prostor.//ek VESNA RAVIĆ – Više u EKO KUĆI No 28
Tradicija i minimalizam
U POTRAZI ZA NOVIM MESTIMA I NAČINIMA RELAKSACIJE, JAPANSKE DRVENE KUĆE POSTAJU SVE ČEŠĆI IZBOR. SAVREMENA POTREBA ZA JEDNOSTAVNOŠĆU I REDOM REZULTIRA ODSTRANJIVANJEM NEBITNOG I VODI DO JAPANSKOG KONCEPTA ZENA, KOJI KROZ MINIMALISTIČKI STIL ŽIVOTA NUDI OSEĆAJ OSLOBAĐANJA I UVODI TRADICIONALNE JAPANSKU PRINCIPE U SAVREMENU ARHITEKTURU.
U ambijentu ispunjenom mirom i tišinom nalaze se planinski izvor i litica pod kojom krivuda potok. Objekat koji je tu smešten predstavlja vizuelno jedinstvo dva fizički razdvojena poliedra. Jedan od njih ima funkciju kupatila, a drugi je tradicionalna japanska prostorija za ispijanje čaja. Među njima postoji određena duhovna i psihološka tenzija. Vezu između dve prostorije formira podloga na kojoj su postavljeni objekti – veranda pružena duž planinske litice.
Unutrašnjost sobe za čaj prekrivena je japanskim tatami podlogama sačinjenim od gusto pletene trske čvrsto povezane užetom na površini asure, koja nije ni suviše meka za hodanje, a ni suviše čvrsta za ležanje, s obzirom da je prostor dizajniran tako da tokom dana služi za relaksaciju i ispijanje čaja, a noću za spavanje.
Krajem 2015. godine Wee studio iz Pekinga je započeo istraživanje koje je imalo za cilj da u proces projektovanja uključi što više ljudi sa istim interesovanjima. U početnoj fazi razvoja ideje, projekat je javno predstavljen i za kratko vreme je naišao na sjajan odziv. Dok prolazi kroz zadnja vrata objekta i spušta se niz stepenice, posetiocu se čini da kuća lebdi između drveća u koje je integrisana. Sa druge strane, pristup verandi moguć je jedino sa kamena na kome se ona nalazi.
SAVREMENA POTREBA ZA JEDNOSTAVNOŠĆU I REDOMREZULTIRA ODSTRANJIVANJEM NEBITNOG I VODI DO JAPANSKOG KONCEPTA ZENA, KOJI KROZ MINIMALISTIČKI STIL ŽIVOTA NUDI OSEĆAJ OSLOBAĐANJA I UVODI TRADICIONALNE JAPANSKE PRINCIPE U SAVREMENU ARHITEKTURU.
Glavna konstrukcija objekta je čelični ram na koji su postavljeni prefabrikovani drveni paneli proizvedeni u fabrici, čime se osigurala preciznost izgradnje ove nepravilne forme. Paneli od recikliranog drveta predstavljaju još jedno od suštinskih obeležja ovog objekta koje će doprineti realizaciji ideje projektanata da se kuća tokom vremena u potpunosti sjedini sa svojim okruženjem.
Ovaj objekat je zamišljen kao reprezentativan primer ostvarenja suptilne veze između prirode i stambenog prostora, a odlikuju ga jednostavnost, vedrina i prilagodljivost – osnovni faktor kineskog principa projektovanja. Uspešnost realizacije ove ideje potvrđuje ispravnost stava da prošlosti treba dati priliku da nastavi da traje i danas, u modernoj eri Interneta.//ek TIJANA LOVRIĆ
Kuća na vodi Liđiang
U TEORIJSKIM POSTAVKAMA ARHITEKTURE PONEKAD ZABORAVLJAMO KOJI SU TO GLAVNI PARAMETRI KOJI ŽIVOT I ŽIVOTNI PROSTOR ČINE UGODNIM. REGIJA JUNAN NA JUGU KINE IMA GOTOVO SAVRŠENU KLIMU, TEMPERATURU OD 15 DO 25 STEPENI CELZIJUSA I LETI I ZIMI, MNOGO SUNČANIH SATI, ČIST VAZDUH I ZADIVLJUJUĆU PRIRODU. KADA TO SAGLEDAMO, NE TREBA SE ČUDITI ŠTO JE U GRADU LIĐIANG DOM PRONAŠLO GOTOVO 1 500 000 LJUDI.
Kada pomenemo održivost, ekološke kuće i savremenu arhitekturu, mnogi mogu da pomisle kako sprovođenje tih principa u delo iziskuje upotrebu najsavremenijih tehnologija gradnje, skupe materijale i mnogo ulaganja. Arhitekti iz studija Li Xiaodong uspeli su da pokažu šta je zapravo savremena arhitektura, i to u jednom osetljivom okruženju čija lepota krajolika ne dozvoljava neodgovorno projektovanje zgrada, i gde je takođe važno ne ogrešiti se o tradiciju o čijem bogatsvu i trajnosti ne treba posebno govoriti kada se radi o ovoj mnogoljudnoj državi.
Za arhitektu je oduvek poseban izazov da projektuje objekat za izgradnju u krajoliku koji deluje kao da mu nije potrebno ništa ni dodati niti oduzeti. Malo je reći da je okruženje grada Liđiang u severozapadnom delu provincije Junan inspirativno, ali je ujedno i velika odgovornost arhitekte da napravi kuću na otvorenom planu između planina, i to tako da se uklopi u raznovrsne teksture koje čine magmatske stene, šaroliko drveće, bujno zelenilo i vodene površine različitih boja i veličina. Odgovor na ovaj zadatak arhitekti su pronašli u spoju okruženja, tradicionalnih običaja i savremenog pristupa. Iako se iz bogate kineske tradicije može mnogo toga preuzeti i primeniti, puko imitiranje istorije nije u skladu ni sa savremenom arhitekturom ni sa potrebama savremenog čoveka. Potrebno je pažljivo selektovati iz konteksta i tradicije ono što je kvalitetno, funkcionalno i prirodno za to područje i na to primeniti principe savremene arhitekture.
Organizacija kuće je na prvi pogled slična ustrojstvu tradicionalnih kuća u Liđiangu – zatvorena sa svih strana sa atrijumskim dvorištem. Međutim, ako obratimo pažnju, možemo videti da se forma postiže izlomljenom linijom koja se zatvara ka unutra. To omogućava da uprkos zatvorenoj bezbednoj strukturi, ova kuća bude i prozračna i da se u pojedinim delovima pružaju vizure ka okolnim predelima. Tu ova kuća pravi iskorak u odnosu na tradiciju. U tradicionalnim kućama, sav program je usredsređen ka unutrašnjem dvorištu izolovanom od okruženja, dok Water house to isto dvorište unapređuje dodajući mu vizure i na taj način ga vizuelno proširuje i integriše sa okruženjem.
VELIKI ZNAČAJ JE POSVEĆEN DETALJIMA KOJI NISU DEKORATIVNI, VEĆ ČISTO ARHITEKTONSKI. BESPREKORNI SU PRELAZI IZMEĐU VODE I TLA, SPOJEVI KONSTRUKCIJE I ODVOĐENJE VODE SU PEDANTNO REŠENI, A KADROVI SU PRECIZNO BIRANI.
Kuća je prostrana, projektovana za jednu porodicu. Sve prostorije su izrazito komforne, imaju dosta prostora, vazduha, svežine i usmerene su ka unutrašnjem dvorištu u kome se nalazi plitak bazen. Fokus arhitekte je bio usmeren na kreiranje kvalitetnog prostora korišćenjem lokalnih materijala bez dodatnih dekoracija, kako bi kuća bila dobar odgovor na krajolik.// ekNIKOLA MARAVIĆ- Više u EKO KUĆI No23
Detalji i prelazi su savršeno izvedeni, kako bi se kuća što bolje integrisala i bez prisile utopila u okruženje.
