Search
Close this search box.

Gradski vrt

KOMBINACIJA PRIRODNIH USLOVA I ONOGA ŠTO JE ČOVEK DODAO I STVORIO, U POTPUNOSTI JE ODREDILA JEDINSTVEN IZGLED OVOG MALOG VRTA.
Gradski vrt originalnog naziva Urban Spring deo je jedne porodične kuće u San Francisku, sagrađene još davne 1930 godine. Na prvi pogled, ovaj vrt izgleda kao bilo koji lepo uređen vrt, ali je ustvari jedinstven po tome što se u njemu nalazi izvor, po čemu je i dobio ime Urban Spring, odnosno Gradski izvor. Uređenje vrta predstavljalo je deo glavnog projekta kompletnog renoviranja ove porodične kuće, koji je uključivao ojačanje konstrukcije kuće, uređenje enterijera i izgradnju vrtne radionice.
Želja klijenta bila je da se u potpunosti iskoristi potencijal vrta u odnosu na njegov položaj, postojeće zelenilo i prisustvo izvora u prvom redu. Vlasnici, po profesiji pejzažni arhitekti, sarađivali su sa arhitektom u razradi idejnog rešenja. Zamisao vlasnika bila je da vrt sadrži prostor za vežbanje, deo za prijem gostiju, deo za igru dece i vrtnu radionicu za rad na umetničkim projektima.

Parcela je smeštena na nagnutom terenu, u gusto naseljenom delu San Franciska, gde su kuće poređane jedna uz drugu, čime je pristup vrtu moguć samo kroz kuću. Vrt je okrenut ka severu, pravougaonog je oblika, i  zauzima površinu od 116 m2. Većina postojeće vegetacije je uklonjena jer se usled nebrige nalazila u rđavom stanju, ali je zadržano veliko prekrasno drvo leptospermum (Leptospermum scoparium), koje je bilo zdravo i bujno.
Arhitekti su iskoristili nagnutost terena ovog placa tako što su izdvojili dva nivoa, međusobno povezana stepenicama i stazama napravljenim od recikliranih materijala.  U gornjem delu vrta nalazi se patio od brodskog poda, sa koga polaze interesantne drvene stepenice koje vode do travnjaka smeštenog u donjem delu placa.

Čitav plac je u senci, a jedini osunčani segment nalazi se u donjem delu, sa koga se pruža pogled na San Francisko i planine nadomak grada. Zato su vlasnici i arhitekti odlučili da upravo na tom mestu postave patio, odnosno deo za sedenje.  Kako  bi se omogućila privatnost, čitav plac ograđen je drvenom ogradom uz koju je puštena puzavica klematis. Na nekoliko metara od kuće, u gornjem delu vrta, izvire voda iz pukotina glinovitog zemljišta. Kako se voda  ne bi nekontrolisano razlivala, izvor je ograđen iskopanom glinom u vidu bazena.

BUJANJE VEGETACIJE U VRTU OMOGUĆENO JE ZAHVALJUJUĆI DOVOLJNOJ KOLIČINI IZVORSKE VODE, ŠTO JE ARHITEKTE NAVELO DA OVU GRADSKU OAZU NAZOVU URBAN SPRING, ODNOSNO GRADSKI IZVOR. KROZ CEO VRT SPROVEDEN JE SISTEM KANALA KOJI SE NAPAJAJU VODOM SA IZVORA, TAKO DA ONA STIŽE DO SVIH DELOVA BAŠTE, ČINEĆI DA VEGETACIJA IZGLEDA BUJNO U TOKU CELE GODINE.

Upravo je ovaj izvor bio najveća inspiracija za kreiranje konačnog izgleda vrta. Vlasnici su želeli da dočaraju tropske šume koje obiluju biljkama i vodom. Zato je kroz ceo vrt sproveden sistem kanala koji se pune vodom sa izvora i omogućavaju da voda stigne do svih delova bašte.// ek Aleksandra Radinović – Više u EKO KUĆI No12

Razne životinjice koje su svoje stanište pronašle u ovom vrtu.

Umetnička oaza

DIZAJN U KOME NE POSTOJI JASNA GRANICA IZMEĐU VRTA I KUĆE, VEĆ ONI ČINE JEDINSTVENU CELINU

U blizini mesta Mil Veli, nadomak San Franciska, u šumama sekvoje gde je priroda skoro potpuno očuvana, smešteno je vikend naselje. Kuće se ovde stapaju sa okolinom, a do izražaja dolaze priroda i njene lepote, zbog čega je ovo mesto omiljeno među stanovnicima.
Vlasnici jedne od vikendica u ovom naselju, u želji da nadograde svoju kuću a da pri tome ne naruše izgled prirode, angažovali su projektni biro Feldman Architecture. Ovaj biro je poznat po tome što veliku pažnju poklanja očuvanju životne sredine. Kompanija Feldman Architecture je dobitnik mnogobrojnih nagrada iz oblasti održive arhitekture, a veliki broj kuća koje su projektovali je LEED (Leadership in Energy and Environmental Design) sertifikovan.
Klijentima se ukazala potreba da na postojeći objekat dodaju još dve prostorije, od kojih bi jedna služila kao umetnički atelje, a druga kao prostor za vežbanje joge i primanje gostiju. Zamisao arhitekata bila je da dve željene prostorije smeste u dve odvojene kućice, odnosno drvene kolibe, koje bi bile sagrađene na padinama brda. Srž dizajna bila je da se intervencije na terenu svedu na minimum, pa su arhitekti pažljivo smestili kolibice između drveća. Pored toga, konstrukcija koliba usaglašena je sa postojećim nagibom, čime je smanjen obim radova u vezi sa nivelacijom terena. Prostor za jogu i slikarski atelje, odnosno kolibe, različito su orijentisane, i sa svake se pruža drugačiji pogled, što unosi dodatnu živost u neobičnu kompoziciju vikendice rasparčane na nekoliko delova.

Klijentima se ukazala potreba da na postojeći objekat dodaju još dve prostorije, od kojih bi jedna služila kao umetnički atelje, a druga kao prostor za vežbanje joge i primanje gostiju. Zamisao arhitekata bila je da dve željene prostorije smeste u dve odvojene kućice, odnosno drvene kolibe, koje bi bile sagrađene na padinama brda. Srž dizajna bila je da se intervencije na terenu svedu na minimum, pa su arhitekti pažljivo smestili kolibice između drveća. Pored toga, konstrukcija koliba usaglašena je sa postojećim nagibom, čime je smanjen obim radova u vezi sa nivelacijom terena. Prostor za jogu i slikarski atelje, odnosno kolibe, različito su orijentisane, i sa svake se pruža drugačiji pogled, što unosi dodatnu živost u neobičnu kompoziciju vikendice rasparčane na nekoliko delova.

Pogled na kolibu u kojoj je smešten slikarski atelje

Zbog nagiba terena i načina postavljanja koliba, omogućen je pristup krovu na kome su posađene biljke, čime se dobija dodatni vrt. Za ozelenjavanje krova korišćene su razne vrste biljaka poput seduma, čuvarkuće i ostalih sukulentnih biljaka koje mogu da rastu na plitkom supstratu. Kako na krovovima zgrada i kuća obično vladaju suroviji uslovi sredine, sukulentne biljke se vrlo često koriste za ozelenjavnje krovova zbog njihovih fizioloških osobina koje ih čine otpornim na sušu, visoke i niske temperature i vetar. Ove biljke imaju sposobnost zadržavanja vode u listovima i drugim biljnim organima, tako da je njihovo održavanje veoma jednostavno, a za zalivanje je dovoljna kiša koja prirodno padne. Zeleni krov nije postavljen samo radi dekoracije, nego i kao dodatni sloj izolacije, jer tokom zime smanjuje hlađenje, a leti smanjuje zagrevanje drvenih koliba.//ek ALEKSANDRA RADINOVIĆ – Više u EKO KUĆI No09

Drvene kolibe predstavljaju dodatak postojećoj vikendici

Prostrani slikarski atelje sa mnoštvom prozora koji omogućavaju prirodnu osvetljenost i ventilaciju prostorije, što je veoma važno zbog isparavanja slikarskih boja

Actual Design

ACTUAL
Jednostavan, elegantan i provokativan dizajn.
Džoš Jakus, nekadašnji student Berkli univerziteta, sada je poznati kalifornijski industrijski dizajner posvećen vezi forme i funkcije. Svako ko koristi njegove proizvode susreće se sa početnom zamisli i prati sve faze njenog razvoja. Postizanje takve veze zahteva strogi materijalni senzibilitet. Koriste se prirodni i reciklirani materijali u njihovom najjednostavnijem obliku, koji svoj kvalitet pokazuju kroz efikasan dizajn koji teži da omogući što više, u najkraćim potezima.
Džoš, po struci arhitekta, osnovao je svoj dizajn studio 2005. godine, sa ciljem da nastavi traganje za prirodnim strukturama, prostorima i materijalima. Iako je njegov dizajn više vođen intelektualnom radoznalošću nego pragmatizmom, Džoš je bio najsrećniji kada je pravio stvari koje su bile korisne. Stvara jednostavne, elegantne i zabavne proizvode koji se odlikuju jedinstvenom linijom. Ovi predmeti su svima dostupni i pomalo provokativni. Svi proizvodi su izrađeni u Oklendu, u Kaliforniji, u malim serijama, kako bi zadovoljili očekivanja kupaca.

ZIP KRAVATA
Veoma interesantno rešenje kravate koja može da se nosi i na poslovnim sastancima, i u manje formalnim prilikama. Ručno rađena, 100% od vunenog filca, dostupna u tri veličine.

SHUMAI POSUDA
Iznenađujuće jednostavna posuda sastoji se samo od jednog komada vune, oblika kruga, sa kopčama po obodu, koje omogućavaju brzo oblikovanje posude. Nema obaveznog pravca, samo se izlomi do željene forme. Takođe napravljena od vunenog filca.

UM TORBE
Torba, tašna, ranac… svi ovi proizvodi se razvijaju iz jednostavnog koncepta stvaranja upotrebnih predmeta korišćenjem samo dve komponente – vuneni filc i patent zatvarač. Kada se torba raspakuje, razmontira, ona je potpuno pljosnate forme, laka za skladištenje ili putovanja, malog je gabarita i svakako ne zauzima mnogo mesta. Kada zatvorite patent zatvarač, stvara se torba organskog oblika.

Kuća sa zelenim omotačem

PRILIKOM RENOVIRANJA I PREUREĐENJA KUĆE U AVENIJI BRUKS, ARHITEKTI SU SE TRUDILI DA SE U POTPUNOSTI PRIDRŽAVAJU KONCEPTA ZELENE GRADNJE. PORED PRIMENE EKOLOŠKIH MATERIJALA ZA IZGRADNJU, POSEBNO SE VODILO RAČUNA O SMANJENJU POTROŠNJE VODE, KOJA JE SIGURNO JEDAN OD NAJVREDNIJIH RESURSA NA ZEMLJI, A SA VELIKOM NEBRIGOM SE TROŠI U OGROMNIM KOLIČINAMA.
Avenija Bruks u mestu Venis u Kaliforniji, predstavlja jedan od malobrojnih delova grada koji nisu podlegli modelu tipičnom za uređenje američkih predgrađa, sa porodičnim kućama i tržnim centrima. Blizina okeana, pešačka zona i uličice sa kafićima, restoranima i prodavnicama, čine Avenuju Bruks privlačnim krajem za stanovanje. Neobična arhitektonska rešenja, kao i moderne nadogradnje na malim starim kućama, standardna su pojava u ovom boemskom delu grada. Jedan takav primer nesvakidašnjeg preuređenja i nadogradnje kuće, sagrađene još davne 1940. godine u Aveniji Bruks, radila je firma Brikol Dizajn iz Vankuvera.
Prvobitna kuća u Aveniji Bruks imala je površinu od svega 48 m2, da bi se kasnije izvršila nadogradnja za dodatnih 142 m2. Međutim, i tako nadograđena kuća postala je tesna za njene ukućane i bilo je neophodno njeno proširenje. Proširenjem objekta za dodatnih 162 m2 u prizemlju i na spratu, obezbeđeni su novi kvalitetni sadržaji i prostori za dnevni boravak, spavaće sobe i sanitarni blokovi. Pored toga, želja vlasnika bila je da novo rešenje bude originalno i da se eliminiše potreba za klima uređajima.

Arhitekti su došli na ideju da se zidovi kuće i krov potpuno ozelene biljkama, čime se postiže povoljna unutrašnja klima, i dobija se potpuno nesvakidašnji izgled objekta. Zeleni zid i zeleni krov u velikoj meri smanjuju zagrevanje površina fasada i krova, tako da unutrašnja temperatura kuće može biti i do pet stepeni niža u odnosu na spoljašnju.

Prilikom renoviranja i preuređenja kuće arhitekti su se trudili da se u potpunosti pridržavaju koncepta zelene gradnje. Ne samo da su vodili računa o primeni ekoloških materijala za izgradnju, već su posebnu pažnju posvetili smanjenju vode. //ek ALEKSANDRA RADINOVIĆ – Više u EKO KUĆI No07

OBJEKAT  JE PROJEKTOVAN TAKO DA BUDE FUNKCIONALAN, DA SE U NJEMU MAKSIMALNO ISKORISTI  PRIRODNO SVETLO I DA SE HARMONIČNO UKLOPI U OKOLNI  PROSTOR. TRPEZARIJA, PROJEKTOVANA KROZ DVE ETAŽE, ZAUZIMA CENTRALNI VOLUMEN, ZAJEDNO SA STEPENIŠTEM KOJE VODI DO SPRATA.

EFIKASNO KORIŠĆENJE SOLARNE ENERGIJE KAO IZVORA TOPLOTE OMOGUĆENO JE KROZ VELIKE ZASTAKLJENE POVRŠINE NA JUŽNOJ FASADI, DOK  OTVORI NA SEVERNOJ STRANI OBEZBEĐUJU DA GUBICI  BUDU  MINIMALNI.

Diskretni floralni motivi na ogradama terase nadovezuju se na zelene površine u eksterijeru.

Enterijer kuće je integrisan sa spoljnim prozorom na horizontalnom i vertikalnom planu.