Radost jednostavnog življenja
TEŽEĆI DA KROZ DELO ODGONETNE JEDNAČINU PROSTORNOG ODNOSA IZMEĐU FORME, VOLUMENA I PEJZAŽA, KUĆA LESONS JE IDEALNO POSTAVLJENA U PRIRODI – SASVIM LAKO I NENAMETLJIVO, A U PROSTORNOM SMISLU POTPUNO JASNO I ANTROPOGENO.
POZIVAJUĆI SE NA LOKALNU TRADICIJU OVOG PODNEBLJA, KUĆA JE KONCIPIRANA IZ DVA ODVOJENA ELEMENTA, OD KOJIH JE JEDAN ZA DNEVNI BORAVAK, A DRUGI ZA SPAVANJE. OVA DVA KORPUSA SU JEDNOSTAVNE ARHITEKTURE, NADOVEZUJU SE NA TRADICIONALNO GRADITELJSTVO, PODRAZUMEVAJU KRUPNE VOLUMENE, A ČELIČNI KROVOVI NASTALI SU KAO PANDAN POCINKOVANOM KROVU POSTOJEĆEG OBJEKTA ŠTALE.
McGonigle McGrath je arhitektonski biro čije je sedište u Belfastu, Severna Irska. Centralna tema njihovog interesovanja jeste jednoporodična kuća. Predstavnici ovog ofisa u projekte se upuštaju studijski, uz temeljnu analizu konteksta i lokaliteta, svesni da objekat mora biti jednostavnog izraza i kvalitetne izrade. Autorski pristup zaokuružuje uticaj modernih tokova u ostalim umetnostima, posebno u slikarstvu i umetničkoj fotografiji.
Jedna od sposobnosti njihovih projekata jeste prizvuk ruralne arhitekture koji se zapravo oslanja na uverenje da čovek u svojoj genetskoj memoriji nosi sećanje o svojim korenima. Težeći da kroz delo odgonetnu jednačinu prostornog odnosa između forme, volumena i pejzaža, njihovi projekti su idealno postavljeni u prirodi- sasvim lako i nenametljivo, a u prostornom smislu potpuno jasno i antropogeno, bez ikakve vremenske konotacije, bez određenja u stilu i laskanja trendu. U rasporedu masa potencira se veza objekta sa terenom, a pre donošenja konačnog suda, održivost forme objekta proverena je na tri načina – crtežima, fotografijama i na kraju starom, dobrom tehnikom izrade makete. Svakom projektu pristupa se na nov, jedinstven i originalan način, i svaka kuća zapravo je rezultat trougaone saradnje arhitekta-investitor-lokalitet.
Kuća Lesans predstavlja jednostavan odgovor na želju investitora da ima skromno prebivalište na selu. Na malom seoskom imanju u Conty Downu u Severnoj Irskoj postojala je samo zapuštena tradicionalna štala sa impresivnim pogledom na dolinu. Procenjen kao vredan i elegantan, stari objekat je zadržan, a novi elementi građenog tkiva su izvedeni tako da mu budu ograda, ali i da se samostalno uključe u pejzaž. Ti novi oblici su pre svega jednostavni, nadovezuju se na tradiciju i podrazumevaju krupne volumene. Čelični krovovi u elevaciji nastali su kao pandan pocinkovanom krovu štale, ali svojom svežinom i materijalizacijom daju jasan potpis savremenosti, proklamajući ideju o ulasku savremene arhitekture u selo. Projekat je pratila jednostavna metoda gradnje i paleta osnovnih, prostih materijala, zbog čega je ukupan budžet za projekat bio skroman.
Posebna pažnja posvećena je proporcionisanju i pozicioniranju prozora, koji u prostoru imaju funkciju uramljene slike. Njima je omogućeno povezivanje unutrašnjosti sa pejzažom i dvorištima, ali i intimizacija prostora tamo gde je potrebno. Posebna obrada i postojanje naglašenih okvira prozora (ugrađivanje u zid koje je vidljivo i spolja i iznutra) uvode mogućnost da se zidni otvori i spolja čitaju kao praznine, slično otvorima za štale, kao i da se maksimalizuje širina otvora u odnosu na prostor spoljašnjosti.
Pozivajući se na lokalnu tradiciju ovog podneblja, kuća je koncipirana iz dva odvojena elementa, od kojih je jedan za aktivan dnevni život a drugi za spavanje.
Kao vredan i elegantan, stari objekat je zadržan, a novi elementi građenog tkiva su izvedeni tako da mu budu ograda ali i da se samostalno uključe u pejzaž.
Kuća sa šarmom detinjstva
SMEŠTENA USRED ŠUME U NESTVARNOM I NETAKNUTOM PEJZAŽU, FA HOUSE DOKAZUJE DA JE MOGUĆE POSEGNUTI PREKO AMBISA NEUTRALNOSTI I BEZLIČNOSTI I KREIRATI PROSTOR KOJI OŽIVLJAVA USPOMENE IZ DETINJSTVA ALI NE KONZERVIRA PROŠLOST KOJA SPUTAVA, VEĆ UVODI AKTUELNE ARHITEKTONSKE DIMENZIJE I INTERPRETIRA ARHITEKTURU SA SVIM SVOJIM PROTIVREČNOSTIMA BANALNOG I JEDINSTVENOG, JEDNOSTAVNOG I SLOŽENOG.
Svi smo, makar jednom, doživeli osećaj susreta sa nekim mestom, predmetom ili delićem životne sredine koji nas je suočio s proticanjem vremena. Da zaustavimo vreme- to ne možemo, ali da zadržimo delić detinjstva u prostoru – to je uradio Jean Verville, autor ovog objekta. Kuća Fa u Kvebeku je mali objekat sa velikom idejom koja u sebi akumulira svu moć i energiju arhitekture i time pokreće ceo niz socijalnih, kulturnih i društvenih pitanja, a i sam prostor.
SANJARSKI KONCEPT DETINJSTVA
Izgrađena od arhetipske figure kuće, dvostruka trouglasta prizma savršeno ilustruje detinjstvo koje kao ideja karakteriše celokupan razvoj ovog projekta. Koncept forme sagledava se kroz interpretaciju dečijeg crteža kuće- četiri zida i kos krov kao osnovni elementi, ali ih je arhitekta u ovom slučaju umnožio i kombinovao u neobičnim odnosima. Ceo volumen deli se na dva dela različite visine i međusobnih proporcija zidova i krova. Koristeći se kontrastima neprozirnog i transparentnog, tamnog i svetlog, Jean Verville stvara grafički sklop koji se poput dva velika četinara uzdiže u privatnosti šume pojačavajući sanjarski aspekt ovog arhitektonskog poduhvata.
Parceli se pristupa sa jedne od podužnih strana gde je razlika između dvaju polovina objekta posebno jasna i naglašena. Topografija diktira zanimljivu situaciju ulaska : sa leve strane pozicionirano je stepenište koje vodi do nivoa prizemlja gde se spaja sa platformom koja se prostire paralelno sa fasadom. Nad ovom platformom nadvija se krov višeg dela objekata, koji u vidu ogromne konzole štiti prostor ispod sebe i doprinosi komforu korisnika . Platforma je važan element u dizajnu ove kuće jer predstavlja simbolicnu a i stvarnu vezu između netaknute prirode i izgrađenog prostora. Velike staklene površine sa crnim ramovima dematerijalizuju granicu objekta i pejzaža, te zajedno sa platformom uvode korisnika u svet istovremeno sukobljenog i nedeljivog- mesta i arhitekture, omogucavajući pejzažu da unese delić magije u sami objekat.
Oživljavanje uspomena u arhitekturi mogli bismo lako da povežemo sa recikliranjem materijala, ali u ovom slučaju je sasvim drugačije. Materijali su prirodni i topli , ali novi , pa objekat priča svoju priču originalnim , savremenim jezikom i pušta svakog korisnika da ugrabi deo tog prostora, da čuje deo priče i u sebi oživi ono nezaboravno na samo sebi svojstven način. Svojim konceptom on uspeva da oživi i sasvim prozaične aktivnosti i uzidgne ih do nivoa neočekivanog i uzbudljivog. Problemi specificnosti i samoostvarenja transponuju se na iskustvo modernog zivota u sadejstvu sa okolinom čija slojevitost postaje materijal za oblikovanje nove prostornosti.
IGRA KONTRASTA
Kompleksnost razmisljanja i slojeva značenja ogleda se u svakom deliću objekta, velika je i složena i pravo je umeće svesti je na jednostavnost kojoj se na kraju divimo, koja ide iznad sebe kako bi dotakla ljudske emocije i koja baca sa sebe lance očekivanog. Mišljenja da forma svoju lepotu pronalazi u stepenu korisnosti koji izražava i jedinstvu svojih delova, autor kreira prostor koji u sebi nosi sirovost.// ek VESNA RAVIĆ – Više u EKO KUĆI No27
Izgrađena od arhetipske figure kuće, dvostruka trouglasta prizma savršeno ilustruje detinjstvo.
Materijali su prirodni i topli.
Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113
Kuća-cvet u borovoj šumi
BOROVA ŠUMA SKRIVA KUĆU KOJA JE DELIMIČNO UKOPANA, TAKO DA SE NA PRVI POGLED NE PRIMEĆUJE I NE REMETI PRIRODNO OKRUŽENJE.
Kuća u Aroreiri koristi sve klimatske pogodnosti lokacije i borove šume koja je okružuje. Forma kuće potencira korišćenje sunčeve energije i adekvatno provetravanje. Portugalske arhitekte su oduvek bile poznate kao majstori za “skulpture za stanovanje”. Zahvaljujući izuzetnim imenima, kao što su Alvaro Siza i Eduardo Souto de Moura, koji su već decenijama među najboljim svetskim arhitektama, i mlađe generacije projektanata sada imaju priliku da se proslave i van Iberijskog poluostrva. Među novijim arhitektonskim biroima izdvaja se biro braće Franciska i Manuela Aires Mateus iz Lisabona, koji su već više puta pokazali svoje umeće prilikom projektovanja nesvakidašnjih porodičnih kuća. Najnoviji primer je kuća u Aroeiri, nedaleko od portugalske prestonice.
Investitori su dugo tražili odgovarajuće arhitekte za svoju kuću. Kada su prvi put došli u biro Aires Mateus, poneli su sa sobom CD sa svojom omiljenom Bahovom muzikom, i na taj način su uspostavili kontakt sa arhitektama. Tako se razvilo međusobno razumevanje, pa su brzo i lako usledili projekat i izgradnja kuće
Kuća je izvanredno izvedena na terenu pod nagibom, pokrivenom borovom šumom u blizini plaže. Borova šuma skriva kuću koja je delimično ukopana, tako da se na prvi pogled ne primećuje i ne remeti prirodno okruženje. Iz daljine se vide samo niski beli zidovi, a kako se posetilac približava, postepeno se pojavljuju blistavi beli krovovi, koji okružuju šestougaono dvorište. Arhitekte su projektovale poluatrijumsku kuću koja pokriva čitavu površinu parcele, pa tako i preuzima njen oblik. Iako je volumen kuće jasno definisan veličinom i oblikom parcele, kuća zbog svoje forme i prirodnog okruženja izgleda kao da je veoma slobodno postavljena u prostor borove šume, bez ikakvih ograničenja. Počevši od slobodne forme, prva oštra granica ove kuće je spoljna kontura objekta, dok su fasadni zidovi oko dvorišta “mekših” linija, koje se na nekim mestima prekidaju i time omogućavaju vezu enterijera i spoljnog prostora.
Postepeno otkrivanje kuće u šumi i iznenađenje posetilaca nisu ključni efekti koje su arhitekte želele da postignu. Nesvakidašnja forma kuće nastala je kao rezultat mnogo ozbiljnije analize okruženja i mogućnosti iskorišćenja svih njegovih prednosti. Od početka projektovanja postojao je jasan koncept: dinamično presecanje parcele i postavljanje prozora tako da se maksimalno iskoristi sunčeva svetlost. Zaštićeno intimno dvorište, postavljeno u središte parcele, odgovara očekivanjima klijenata, a zahvaljujući svom položaju, na najpovoljniji način prima sunčevo zračenje, koje se koristi za pasivno zagrevanje unutrašnjeg prostora. Dvorište se otvara prema jugu i dalje fluidno širi u kuću. Sve prostorije su orijentisane ka dvorištu, koje predstavlja centralno jezgro, a one se poput latica obavijaju oko njega. Zbog toga su projektanti ovaj objekat i nazvali “kuća cvet”. Ovakvim rasporedom prostora formira se posebna mikroklima u okviru samog objekta, koja boravak u kući i unutrašnjem dvorištu čini izuzetno prijatnim tokom čitave godine, nezavisno od godišnjeg doba.
Na prelazima iz spoljašnjeg u unutrašnji prostor formiraju se natkriveni delovi dvorišta, popločani drvetom. Ovi delovi centralnog dvorišta, iako su u nivou travnjaka, imaju funkciju terase i predstavljaju prijatno mesto za odmor, leti zasenčeno, a zimi “ušuškano” i zaštićeno od vremenskih nepogoda. Time se stvara dodatni međuprostor, koji još više ublažava granicu između otvorenog i zatvorenog prostora.
Unutrašnjost kuće je jedan fluidan, beo, gotovo potpuno kontinualan prostor, “presečen” samo trima trouglovima u koje su smeštena kupatila. Smenjivanje prostorija suptilno je nagovešteno hodnikom, koji se naknadno ponovo stapa sa sobama. Nekoliko neophodnih vrata postavljeno je tako da deluju nenametljivo i da budu takoreći neprimetna. // ekMilica Samardžić – Više u EKO KUĆI No03
Osunčano unutrašnje dvorište omogućava da i unutrašnji prostori budu dobro osvetljeni.
Priroda u kadru
PORODIČNA KUĆA NA LONG AJLENDU (NJUJORK, SAD), PROISTEKLA IZ RUKU NJUJORŠKOG ARHITEKTE POLA MASIJA, PLENI SMISLOM ZA DOBAR ŽIVOT I POZIVA SE NA SINTEZU TEKOVINA TRADICIONALNOG LOKALNOG GRADITELJSTVA KVEKERSKE ZAJEDNICE I JAPANSKE ARHITEKTURE VRTOVA.
Lokacija za ovaj porodični objekat odabrana je tako da se pomiri želja porodice za mirnim i zdravim životom van grada, ali i da se ona ne liši socijalnog, profesionalnog i kulturnog aspekta downtown-a. U kontekstu toga da investitori imaju troje dece, parcela je morala da bude blizu škole, pa su školu odabrali još pre početka perioda obrazovanja.
Istorijski kontekst lokacije (selo iz 18. veka sa potomcima Kvekerskog stanovništva) uzet je bespogovorno u obzir. Tako, fasada i krov obloženi su tradicionalnom kedrovom šindrom, koja ima živopisnu sivkastu patinu. Partije kuće ispod nivoa tla obložene su kamenom bluestone, koji je sečen u istim proporcijama kao šindra i sličnog je kolorita. No, teksture i količina sjaja ova dva materijala su potpuno različiti, pa je to stvorilo zanimljiv, duhovit i, istovremeno, dominantan likovni izraz eksterijera. Uopšte, suptilnost kao dizajnerski metod vidljiva je u svakom potezu – počev od koncepcije prostornog plana, preko odabira materijala, do kameleonskog uklapanja u krajolik. U srcu kompleksa smešten je najveći volumen – objekat namenjen za obedovanje, zabavu i porodično opuštanje.
Spavaće sobe su smeštene u drugoj strukturi, uključujući roditeljski apartman sa privatnim atrijumom, i dečije sobe na nivou iznad. Treći objekat uključuje apartman za goste i kancelarije, dok četvrti sadrži tehničke prostorije – garažu i podrum sa teretanom i igraonicom. U centru svake formacije nalazi se unutrašnje dvorište, koje obezbeđuje vezu sa prirodom, rastinjem, dnevnim svetlom i vazduhom i u najzabačenijim delovima prostora. Većina staklenih zidova koji ograđuju unutrašnja dvorišta su mobilni, tako da se njihovim otvaranjem ostvaruje direktna veza sa spoljašnjošću.
Materijali upotrebljeni na kući su jednostavni i brojčano ograničeni, ali plene zanatskom obradom i svojevrsnom retoričnošću. Bilo da su prirodnog, bilo industrijskog porekla, naglašen je njihov višeznačni karakter. Tako, hrastove daske korišćene su za oblaganje podova ali i tavanica, naglašavajući pravolinijsku geometriju svakog volumena. Dekorativne metalne trake, pričvršćene preko dasaka na tavanici nalik buradima za vino, potpuno menjaju osnovni ton hrastovine, te ona postaje nešto sasvim drugo.
ULOGA DVORIŠTA SE U OVOM PROJEKTU POSTAVLJA KAO KORIŠĆENJE ‘UREĐAJA’ KOJI UVODI SVETLOST I PRIRODU
U UNUTRAŠNJOST, REZULTIRAJUĆI TOPLIM I HUMANIM UNUTRAŠNJIM IZGLEDOM. OVAJ KONTEMPLATIVNI DOM OSMIŠLJEN JE PREVASHODNO ZA BEKSTVO IZ GRADA I ASFALTA, KAO POMOĆ RODITELJIMA DA SAVLADAJU PRAKTIČNE PROBLEME I STVORE POŽELJNO, ZDRAVO OKRUŽENJE ZA ODGOJ I VASPITANJE DECE.
Iste hrastove daske korišćene su i za pojedine komade mobilijara (pri čemu je naglašen sitan suptilan potez, pa oni postaju prave skulpture), ali i za klupe u dvorištu. Ovo interesantno istraživanje mogućnosti i potraga za više lica materijala, zapravo odražava, kao i sve drugo u poduhvatu, bežanje od standardnog, tipiziranog i serijalnog.// ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ -Više u EKO KUĆI No27
Unutar kuće odvija se dobar, kvalitetan život, oslobođen svakog viška, ali ne i luksuza, koji se ogleda u svekolikoj vezi sa prirodom.
Unutar kuće odvija se dobar, kvalitetan život, oslobođen svakog viška, ali ne i luksuza.
Preporod ruševine
NA PADINAMA ŠKOTSKIH BRDA NALAZE SE BROJNE RUINE KAMENIH KUĆA IZ PRETHODNIH VEKOVA. ODLIKUJU IH SAVRŠENE LOKACIJE SA KOJIH SE PRUŽAJU VIZURE KA VIŠE NEGO ŽIVOPISNOM OKRUŽENJU. ZAPAŽENA OD STRANE INVESTITORA-ENTUZIJASTE, JEDNA TAKVA RUINA DOŽIVELA JE SVOJU RENESANSU.
Na padinama škotskih brda nalaze se brojne ruine kamenih kuća iz prethodnih vekova. Odlikuju ih savršene lokacije sa kojih se pružaju vizure ka više nego živopisnom okruženju. Zapažena od strane investitora-entuzijaste, jedna takva ruina doživela je svoju renesansu. Sagrađena u 17.veku, kako podaci kažu, ova kuća doživljavala je brojne intervencije, rušenja i dogradnje. Kamena ljuštura – ostaci zidova zatečenih na lokaciji, tek je naglasila formu nekadašnjeg objekta, pa su arhitekti odlučili da i novi objekat svojom formom evocira nekadašnji.
Unutar kamenih zidova izgrađen je potpuno novi objekat – porodična stambena kuća arhetipskog oblika (sa dvovodnim krovom). Ono što novi objekat ističe jeste fasada obložena crnom EPDM membranom. Tako se rodilo ‘raslojavanje’ objekta na istorijske slojeve – zatečene i kreirane, koji, prema ideji arhitekata Lili Dženks i Natanijela Dorenta, treba da naglase istorijski narativ same strukture. Treći ‘sloj’ predstavlja unutrašnja obloga – struktura amorfnog oblika, napravljena od drvene podkonstrukcije i obloge od plastike armirane staklenim vlaknima. ‘Sačuvali smo ruinirane zidove, i ponovo kreirali dvovodni krov koji je, pretpostavljamo, i ranije tu postojao.
Tako smo zadržali spoljašnje jedinstvo oblika. Sa druge strane, mat crna gumena fasadna obloga i nežni, beli oblici enterijera formiraju kontrast i naglašavaju formalnu slojevitost objekta, kao i zadovoljstvo življenja među prisutnim istorijskim slojevima’, obrazložili su arhitekti.
Amorfna struktura bele boje uspostavila je jak i upečatljiv kontrast omotaču i formi objekta. Na krajevima izdužene pravougaone kuće smeštene su spavaće sobe i kupatila, dok je njen središnji deo namenjen dnevnom boravku, iz čijeg se svakog ugla sagledava zanimljiva zakrivljena forma prostora. Pozicija kamenih zidova diktirala je i pozicioniranje fasadnih otvora. Ipak, iz trpezarije se, zahvaljujući izduženim otvorima na obema stranama, pruža pogled ka okolnim brdima, koji dopire do udaljenosti od čak 50 km.
Enterijer je rešen u minimalističkom maniru i opremljen je samo neophodnim komadima nameštaja, dizajniranim po meri i jednostavnih linija. Iza drvene podkonstrukcije formirana je ostava za odlaganje, pa su izostali plakari i nameštaj koji bi zagušio prostor. U nekim delovima unutrašnjosti, kamena opna postala je deo enterijera, pa tako pravi svojevrsni ‘portal’ između dnevnog boravka i kuhinje sa trpezarijom, a deo zida sačuvan je u originalnom izgledu i u jednoj od soba.
Ova igra različitih struktura stvorila je ne samo vizuelno, već i fizičko jedinstvo u enterijeru. ‘Naglašavajući vremenski narativ, ova tri sloja takođe reflektuju različite arhitektonske izraze: prirodnu eroziju kamenih zidova, jednostavni dvovodni krov i slobodnu organsku formu u enterijeru. Ova tri sloja nisu projektovana kao nezavisni elementi. Njihov međusobni odnos razvija se i menja kroz različite preseke objekta.// ek JELENA BLAGOJEVIĆ – Više u EKO KUĆI No26
Kontrast klasičnog & modernog
DA ARHITEKTURA MOŽE DA NAĐE PUT KA DUHOVNOSTI BEZ POKORAVANJA POVRŠNOM I TRENUTNOM I DA DOGRADNJA NE ZNAČI UVEK SKRNAVLJENJE POSTOJEĆEG OBJEKTA, POKAZAO JE ARHITEKTA DOMINIK PANDOLFINI U PROJEKTU OBNOVE STARE PORODIČNE KUĆE U MELBURNU, GDE REKONSTRUKCIJA KAO TEŽNJA ZA SMISLOM TRAŽI IZRAZ U ENERGIJI STVARALAŠTVA, NASUPROT DESTRUKCIJI SVAKODNEVNICE SAVREMENOG DOBA.
Porodična kuća u Melburnu stara ceo vek pretvorena je u udoban i savremen dom uz korišćenje modernih i ekološki održivih tehnologija i materijala. Autor je, vođen idejom da pronađe najprirodniji pristup samom kontekstu i temi dizajna, rekonstruisao ovu kuću koja se diči kosim krovom i svojom se linijom uklapa u arhitektonski lokalni jezik, a istovremeno mu predstavlja kontrast materijalizacijom i pročišćenim detaljima.
REFLEKS AMBIJENTA
Koncept novoprojektovanog objekta proističe iz zatečene kuće i ambijentalnih karakteristika lokacije. Novi prostor je zamišljen kao prirodni nastavak postojeće gradnje i figurira kao skladna ekstenzija u prostoru, koja sa starim objektom deluje kao neraskidiva celina. Specifičan ulični korpus mikrolokacije daje ovom kraju posebnu ambijentalnu atmosferu i prepoznatljiv karakter, pa se njegovo očuvanje i pažljiv tretman nametnulo kao prioritetan zadatak pri rekonstrukciji.
Budući da su oblik i forma stare kuće poslužili kao reper i da autor nije želeo da novi objekat vertikalnom kompozicijom naruši identitet mesta, odlučio se za horizontalnu dogradnju, neprimetnu sa ulice. Horizontala koja dominira u arhitektonskom planu, pored funkcionalne i prostorne uslovljenosti sadrži i psihološku konotaciju jer predstavlja uzemljenje, sigurnost, bazu i polazište za dalji rast i uspon.
EKSTENZIJA – NOVONASTALA CELINA I VREDNOST
Ekstenzija kuće je tretirana suptilno i nije dozvoljena njena superiornost nad postojećim objektom, već se težilo kreiranju simbioze proširenog i zatečenog dela i njihovoj korelaciji sa kontekstom. Pažljivo odabrani fragmenti sa postojećeg dela objekta transponovani su na apstraktan način i korišćeni su kao prvi korak i vizuelni podsticaj za dalju fazu stvaralačkog procesa, što je rezultiralo kreiranjem prizora koji sadrži optimalan odnos suprotstavljenih elemenata – ekstenzije i postojećeg dela.
Ovi elementi, iako namerno jasno podeljeni i razgraničeni, izazivaju senzacije sklada i harmonije. Dramatičan prostor dvostruke visine i dvorišni vrt odvajaju stare i nove delove kuće i jasno ih razgraničavaju, dok kombinacija crnog cinka i betona pojačava utisak prelaska iz jednog prostora u drugi. Dvorišni vrt je važan deo ovog projekta ne samo kao mesto susreta, već i kao element koji, zajedno sa velikim staklenim panelima oivičenim crnim ramovima, obezbeđuje da prostor bude osvetljen i doprinosi njegovom komforu. Funkcionalna šema kuće je otvorenog tipa, sa prostorijama koje se nižu, tj. nadovezuju jedna na drugu.
Postojeći blok pretvoren je u noćnu zonu, dok su dnevni boravak, trpezarija i kuhinja pozicionirani ka zadnjem dvorištu, a na spratu dograđenog dela smeštena je još jedna spavaća soba. Ekstenzija ovog prostora posmatrana samostalno svakako je jedna zaokružena celina i vrednost u oblikovnom i funkcionalnom smislu, ali pravu meru i materijalizaciju ideje ona ostvaruje tek u sadejstvu sa delom na koji se nadovezuje.// ek VESNA RAVIĆ – Više u EKO KUĆI No26
Eco house
BOGUSLAW BARNAS NA MEĐUNARODNOM KONGRESU ODRŽIVA ARHITEKTURA-ENERGETSKA EFIKASNOST ODRŽANO OD 6-8 OKTOBRA 2017 U JUGOSLOVENSKOJ KINOTECI U BEOGRADU
DIPLOMIRAO JE NA FAKULTETU PRIMENJENIH UMETNOSTI U MINSTERU U NEMAČKOJ I NA TEHNOLOŠKOM UNIVERZITETU U KRAKOVU U POLJSKOJ. BARNAS JE OSNOVAO BXBSTUDIO U DECEMBRU 2009. GODINE, NAKON ŠTO JE STEKAO ISKUSTVO RADEĆI ZA BROJNE MEĐUNARODNO POZNATE BIROE, UKLJUČUJUĆI I FOSTER AND PARTNERS. OD FEBRUARA 2012. GODINE AKADEMSKI JE MENTOR U AFMKU-U. ČASOPIS WALLPAPER UVRSTIO GA JE MEĐU 20 NAJTALENTOVANJIH MLADIH ARHITEKATA 2014. GODINE. NAREDNE GODINE, PROPERTY DESIGN GA JE UVRSTIO U 15 NAJBOLJIH POLJSKIH ARHITEKATA MLAĐIH OD 40 GODINA. U PROJEKTOVANJU INSPIRACIJU CRPI IZ ISTORIJE I TRADICIJE POLJSKE, PRILAGOĐAVAJUĆI TRADICIONALNE MOTIVE SAVREMENOM DIZAJNU.
Izgrađena na ravnom terenu, okružena bukovom i hrastovom šumom i poljoprivrednim zemljištem, ova održiva kuća nenametljivog vizuelnog identiteta eksplicira estetiku ljupkosti i suptilnosti kroz dijalog jednostavnih linija i principa održivosti. Težeći da se kroz životni prostor čoveka pronađu čistota, ritam i harmonija jednostavnosti, autori su se odlučili za koncept minimalizma . Tragajući za suštinom i odbacujući sve suvišno, pažnja se usmerava na detalje koji svojom suptilnošću otkrivaju univerzalne kvalitete smeštene u jednostavan objekat čije se arhitektonsko oblikovanje zasniva na modernističkom modelu kubične forme i prostornoj dinamici osnovnih geometrijskih oblika.
APSTRAKCIJA FORME
Kao i kod svakog kvalitetnog arhitektonskog oblikovanja, funkcija modeluje formu i određuje njen obim, ali je ne ograničava u smislu kreativne slobode. Forma je frontalne kompozicije, kubična, jasne arhitekturalnosti oblika i naglašene dominacije mase i monumentalnosti. Apstraktni ansambli čistih linija deluju impresivno i nadrealno u okviru materijalnosti entiteta – drveta, kamena i trave, koji dopunjuju njihov izgrađeni kontekst, te arhitektura postaje prepoznatljiva ne samo po prostoru i formi, već i po izražajnosti onoga što je okružuje. Isticanjem planova i smicanjem volumena postignuta je besprekorna prostornost koja svoju egzistenciju ostvaruje sadejstvom umetničkog i funkcionalnog, punog i šupljeg, grubog i nežnog.
ČULNOST MATERIJALA
Materijal u arhitekturi predstavlja instrument kojim autor saopštava svoje ideje smeštajući ih u prostor i vreme. Materijalima kao vizuelnim sredstvima otkrivamo značenje onoga što vidimo. Svojom taktilnošću i pokretom, materijali korišćeni u Eco house predaju prostoru koji grade sva svoja svojstva i na neki način oni sami daju lični pečat i autentičnost objektu. Beton, drvo i staklo korišćeni u eksterijeru imaju za cilj da apsorbuju dugoročne efekte vremena i uz pomoć svetlosti koja se preliva preko njihovih površina izraze harmoniju odnosa koji nisu samo u vezi sa arhitektonskim poljem delovanja, već pripadaju i sferi opšteg i svakodnevnog – projektuju odnos čoveka prema okruženju i izgled izgrađene sredine.
ECO HOUSE U POLJSKOJ JE PRAVO UMETNIČKO DELO KOJE SNAGU I ENERGIJU CRPI DELIMIČNO IZ MODERNISTIČKE STILSKE PROFILACIJE I PREDSTAVLJA RACIONALNU SINTEZU OSEĆAJA, ESTETIKE I FUNKCIONALNOSTI, UZ ZNALAČKO UVAŽAVANJE I ISTICANJE KONCEPTA MINIMALIZMA KAO VAŽNOG POKRETAČA CELOKUPNOG PROJEKTA. „MINIMALIZAM SE KREĆE VAN VREMENA. ON JE NEOGRANIČEN, SAČINJEN OD OTMENIH JEDNOSTAVNIH MATERIJALA, ON JE IZRAZ PERFEKCIJE KOJU ISKAZUJE SAMA SUŠTINA. OSLOBOĐEN JE SVIH BESKORISNIH SUMNJI, NIJE PRAZAN, VEĆ JE KOMPLETNO DEFINISAN KAO CELOVIT U SVOM SOPSTVENOM POSTOJANJU. “ (BERTONI)
ENERGETSKA EFIKASNOST
Pored korišćenja prirodnih materijala, autori su se opredelili i za druge vidove obnovljivih izvora energije. Za proizvodnju električne energije koristi se energetski sistem koji kombinuje geotermalnu i hidro energiju. Ovakav sistem obezbeđuje energetski efikasno zagrevanje i hlađenje kuće, a toplotna pumpa zagreva protočnu vodu.// ek VESNA RAVIĆ – Više u EKO KUĆI No25
Enterijer je vizuelno jasan i lak, neopterećen suvišnim elementima.
Buntovnica iz predgrađa
MISCHA WITZMANN NA MEĐUNARODNOM KONGRESU ODRŽIVA ARHITEKTURA-ENERGETSKA EFIKASNOST ODRŽANO OD 6-8 OKTOBRA 2017 U JUGOSLOVENSKOJ KINOTECI U BEOGRADU
MISCHA WITZMANN, ROĐEN U NEMAČKOJ, STUDIRAO JE ARHITEKTURU NA TEHNIČKOM UNIVERZITETU U BEČU I U PARIZU. NAKON SARADNJE SA MNOGIM PRIZNATIM ARHITEKTONSKIM BIROIMA, MEĐU KOJIMA JE I STUDIO MASSIMILIANO FUKSAS, MISCHA WITZMANN I MILENA KARANESHEVA SU 2006. GODINE OSNOVALI STUDIO KARAWITZ. DANAS JE KARAWITZ JEDAN OD VODEĆIH ARHITEKTONSKIH STUDIJA ZA IZGRADNJU PASIVNIH KUĆA I DRVENIH KONSTRUKCIJA, KAO I ZA PROJEKTE ZAJEDNIČKOG STANOVANJA. OD 2011. GODINE MISCHA WITZMANN IMA EVROPSKI SERTIFIKAT PROJEKTANTA PASIVNIH OBJEKATA (CEPH). PREDAVAČ JE U ARHITEKTONSKOJ ŠKOLI ABIDJAN, NA OBALI SLONOVAČE. KUĆA KOJA PREISPITUJE I ČAK OPONIRA GOTOVO SVIM KARAKTERISTIKAMA GRADNJE U STAMBENIM PRIGRADSKIM NASELJIMA SVOJOM FORMOM, OTVORENOŠĆU KA OKRUŽENJU I PRISTUPOM SAMOM OBJEKTU, U ZAVRŠNOJ MATERIJALIZACIJI JE FUNKCIONALNIM REŠENJIMA PRETVORENA U ORIGINALAN TOPLI DOM.
U pariskom naselju sagrađena je kuća koja preispituje sve karakteristike stambene gradnje u predgrađu. Kuća poseduje obrise tipične porodične kuće sa dvovodnim krovom, ali se njen volumen lomi i prilagođava pre svega unutrašnjim sadržajima, prateći tek ponegde urbanističke linije.
Autori ovog zanimljivog projekta su arhitekti iz studija Karawitz koji su na temu porodične kuće odgovorili poštujući arhetipsku predstavu kuće, ali sa mnogo novih tema i izazova. Kako urbanistički uslovi ne dozvoljavaju otvaranje kuće ka susedima, arhitekti su hrabro kuću pomerili ka ulici i od preplitanja privatnog, polujavnog i javnog napravili lajtmotiv čitavog projekta. Ograda proizvedena od perforiranog čelika predstavlja fizičku, ali ne i vizuelnu barijeru ka unutrašnjosti kuće. Terasa otkriva deo enterijera, i to trpezariju, ali istovremeno krije prolaz u suteren, gde se nalazi ulaz u objekat. Na taj način stvoren je utisak da čitava kuća lebdi nad tlom. U prizemlju objekta smešteni su zajednički prostori – dnevni boravak, kuhinja i trpezarija, i svi su raspoređeni oko centralno postavljenog kamina. Veliki prozori na uličnoj i dvorišnoj fasadi idu u prilog onoj igri privatno-javno otkrivajući unutrašnjost kuće i povezujući je sa okruženjem – i građenim i prirodnim. Na spratu su smeštene sobe i kupatilo, osvetljeni krovnim prozorima i dugačkim prozorskim trakama koje su postavljene visoko.
Kuća je, osim betonskih temelja i podrumskih zidova, u potpunosti od drveta, i to prefabrikovanih elemenata montiranih na licu mesta, a obložena je patiniranim aluminijumskim oblogama. Unutrašnja organizacija sadržaja kojom su dnevni prostori orijentisani ka jugu i jugozapadu, a spavaći blok osvetljen uzanim otvorima, doprinosi konceptu pasivne kuće, odnosno maksimalnom korišćenju sunčeve energije.
Enterijer je gotovo asketski, lišen suvišnih detalja i komada nameštaja.
UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA SADRŽAJA ZAJEDNO SA KOMPAKTNOM FORMOM I ORIJENTACIJOM OBJEKTA, KAO I MATERIJALI UPOTREBLJENI U IZGRADNJI, ČINE OVU KUĆU ŠTEDLJIVOM, UZ MAKSIMALNO ISKORIŠĆENJE SUNČEVE ENERGIJE.
Centar kuće markiran je crnim čeličnim stepeništem savršeno uklopljenim u minimalistički izraz čitavog objekta. Dečija soba je duple visine, i ima penjalice kako bi se došlo do malog tavanskog prostora. Kapija svetlo plave boje, šljunak i naslagana drva u suterenskom delu uz ulaz, podna prostirka i fotelja od kože, tek poneka polica u boji, podne lampe izrađene od narandžastih cevi, puno biljaka i iznad svega mnogo svetla, ipak su ovoj pomalo strogoj kući dali toplinu doma, dok su asimetričnost čitave forme i nepravilan raspored prozora na fasadi dali dozu duhovitosti i spontanosti koji razigravaju i pejzaž i život predgrađa.// ekJELENA BLAGOJEVIĆ – Više u EKO KUĆI No25
Kod kao zapis vremena & pečat savremene arhitekture
TARO TSURURA NA MEĐUNARODNOM KONGRESU ODRŽIVA ARHITEKTURA-ENERGETSKA EFIKASNOST ODRŽANO OD 6-8 OKTOBRA 2017 U JUGOSLOVENSKOJ KINOTECI U BEOGRADU
POSLE DIPLOMIRANJA NA LONDONSKOM FAKULTETU ARCHITECTURAL ASSOCIATION, ISKUSNI JAPANSKI ARHITEKTA TARO TSURUTA OSNOVAO JE 2006. GODINE BIRO TSURUTA ARCHITECTS. TSURUTA JE SARAĐIVAO SA VODEĆIM LONDONSKIM DIZAJNERIMA NA SLOŽENIM I VIŠESTRUKO NAGRAĐIVANIM PROJEKTIMA PRE NEGO ŠTO JE OSNOVAO SOPSTVENI STUDIO, KAKO BI KLIJENTIMA PRUŽIO OSOBNIJA REŠENJA. NJEGOV ORIGINALNI DIZAJN VOĐEN JE STROGIM RAZUMEVANJEM GRAĐEVINSKE TEHNOLOGIJE, U KOMBINACIJI SA IMPLEMENTACIJOM IGRE SVETLOSTI, MATERIJALA, KONTEKSTA I PRAKTIČNE STRANE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA. NJEGOV RAD JE OSVOJIO BROJNE POZITIVNE KRITIKE, POSEBNO ZA PROJEKAT HOUSE OF TRACE, KOJI ODLIKUJE RADIKALNO DRUGAČIJI PRISTUP REKONSTRUKCIJI STAMBENOG OBJEKTA. PROJEKAT JE IZUZETNO PRIHVAĆEN U MEDIJIMA I JAVNOSTI, A MEĐU PRIZNANJIMA KOJA JE OSVOJIO JE I ROYAL INSTITUTE OF BRITISH ARCHITECTS’ STEPHEN LAWRENCE PRIZE 2016. GODINE.
Arhitekta je neko ko planira, projektuje i nadgleda gradnju zgrada’. Ovo je gruba, donekla tačna, pomalo zastarela definicija. S obzirom da danas arhitektura nije samo izgradnja zgrada, savremenije gledište bi bilo da je arhitekta neko ko se bavi prostorom, ko intervencijama u prostoru utiče na okruženje, vreme i ljude, a ukoliko svoj posao radi valjano, trebalo bi da svojim veštinama prirodno, tj. postojeće, učini boljim. Trebalo bi da uklopi materijalno, neuhvatljivo i neopipljivo, da poveže zidove, otvore, šupljine, zvuk, svetlost, mirise i muziku.
Postoje česti sporovi oko toga da li je enterijer arhitektura, ali sama reč neće arhitekturu učiniti boljom, ozbiljnijom i vrednijom. Arhitekti i dizajneri često (svesno ili nesvesno) upadnu u zamku, pa dekoraciju nazovu arhitekturom. Osnovni zadatak arhitekte je bavljenje prostorom, ne dekoracijom. Kada se prostor pročisti, kada se projektantskim i autorskim intervencijama u novim objektima ili pri rekonstrukciji starih, ostvare fini ambijenti pomoću zidova, stepeništa, proreza, otvora, i to vodeći računa o kontekstu i sadržaju, odnosima puno – prazno – transparentno, osvetljeno – zamračeno, tek tada na red dolazi razrada detalja, pri čemu se prati koncept i poštuje pristup projektovanju od samog početka. To onda možemo nazvati totalnim dizajnom i svakako arhitekturom.
Čist arhitektonski pristup rekonstrukciji jasno je vidljiv na objektu House of Trace, projektu koji je radio studio iz Londona Tsuruta architects. Vrlo hrabra odluka arhitekata bila je da apstrahuju novi prostor u kome ljudi treba da borave. Nova forma ostaje pročišćena – apstrahovana na nivou makete. Na taj način jasno je odvojeno postojeće stanje od novoprojektovanog. U skladu sa pristupom kakav ima prema okruženju i dosledno arhitektonskoj filozofiji kakvu gaji prema prostoru, stav arhitekte je bio da jasno naznači stepen intervencije.
NA PRVI POGLED SE VIDE GRANICE IZMEĐU STAROG I NOVOG, ŠTO UKAZUJE NA ODNOS AUTORA PREMA ISTORIJI. IZ OVOGA SLEDI DA JE POLAZIŠNA IDEJA –KONCEPT BIO SEĆANJE, TRAG I MEMORIJA. ARHITEKTA JE OVAJ PROJEKAT REKONSTRUKCIJE SAGLEDAO KAO CELINU, A NE SAMO KAO DODATI DEO – EKSTENZIJU, ŠTO ČESTO BIVA GREŠKA ILI PROSTO UKAZUJE NA LINIJU MANJEG OTPORA KOJOM ARHITEKTI POĐU PRI PROJEKTOVANJU REKONSTRUKCIJA.
Stepen intervencije je jednak kao da je pravljen novi objekat, ali i pored toga jasno sagledavamo staru formu. Arhitekta je ovaj projekat rekonstrukcije sagledao kao celinu, a ne samo kao dodati deo – ekstenziju. Postojeće prostorije su preprojektovane tako da je novi prostor znatno fluidniji nego što je bio pre. Zbog novih proporcija gabarita objekta, funkcija se odvija po dužini – pravolinijski.// ek NIKOLA MARAVIĆ – Više u EKO KUĆI No25
Drvo u enterijeru odaje utisak prisnosti i toplog doma. doma. Prostorije su sveženi i vazduha, praktične su, funkcionalne i bez suvišnih detalja.
Kuća na vodi Liđiang
U TEORIJSKIM POSTAVKAMA ARHITEKTURE PONEKAD ZABORAVLJAMO KOJI SU TO GLAVNI PARAMETRI KOJI ŽIVOT I ŽIVOTNI PROSTOR ČINE UGODNIM. REGIJA JUNAN NA JUGU KINE IMA GOTOVO SAVRŠENU KLIMU, TEMPERATURU OD 15 DO 25 STEPENI CELZIJUSA I LETI I ZIMI, MNOGO SUNČANIH SATI, ČIST VAZDUH I ZADIVLJUJUĆU PRIRODU. KADA TO SAGLEDAMO, NE TREBA SE ČUDITI ŠTO JE U GRADU LIĐIANG DOM PRONAŠLO GOTOVO 1 500 000 LJUDI.
Kada pomenemo održivost, ekološke kuće i savremenu arhitekturu, mnogi mogu da pomisle kako sprovođenje tih principa u delo iziskuje upotrebu najsavremenijih tehnologija gradnje, skupe materijale i mnogo ulaganja. Arhitekti iz studija Li Xiaodong uspeli su da pokažu šta je zapravo savremena arhitektura, i to u jednom osetljivom okruženju čija lepota krajolika ne dozvoljava neodgovorno projektovanje zgrada, i gde je takođe važno ne ogrešiti se o tradiciju o čijem bogatsvu i trajnosti ne treba posebno govoriti kada se radi o ovoj mnogoljudnoj državi.
Za arhitektu je oduvek poseban izazov da projektuje objekat za izgradnju u krajoliku koji deluje kao da mu nije potrebno ništa ni dodati niti oduzeti. Malo je reći da je okruženje grada Liđiang u severozapadnom delu provincije Junan inspirativno, ali je ujedno i velika odgovornost arhitekte da napravi kuću na otvorenom planu između planina, i to tako da se uklopi u raznovrsne teksture koje čine magmatske stene, šaroliko drveće, bujno zelenilo i vodene površine različitih boja i veličina. Odgovor na ovaj zadatak arhitekti su pronašli u spoju okruženja, tradicionalnih običaja i savremenog pristupa. Iako se iz bogate kineske tradicije može mnogo toga preuzeti i primeniti, puko imitiranje istorije nije u skladu ni sa savremenom arhitekturom ni sa potrebama savremenog čoveka. Potrebno je pažljivo selektovati iz konteksta i tradicije ono što je kvalitetno, funkcionalno i prirodno za to područje i na to primeniti principe savremene arhitekture.
Organizacija kuće je na prvi pogled slična ustrojstvu tradicionalnih kuća u Liđiangu – zatvorena sa svih strana sa atrijumskim dvorištem. Međutim, ako obratimo pažnju, možemo videti da se forma postiže izlomljenom linijom koja se zatvara ka unutra. To omogućava da uprkos zatvorenoj bezbednoj strukturi, ova kuća bude i prozračna i da se u pojedinim delovima pružaju vizure ka okolnim predelima. Tu ova kuća pravi iskorak u odnosu na tradiciju. U tradicionalnim kućama, sav program je usredsređen ka unutrašnjem dvorištu izolovanom od okruženja, dok Water house to isto dvorište unapređuje dodajući mu vizure i na taj način ga vizuelno proširuje i integriše sa okruženjem.
VELIKI ZNAČAJ JE POSVEĆEN DETALJIMA KOJI NISU DEKORATIVNI, VEĆ ČISTO ARHITEKTONSKI. BESPREKORNI SU PRELAZI IZMEĐU VODE I TLA, SPOJEVI KONSTRUKCIJE I ODVOĐENJE VODE SU PEDANTNO REŠENI, A KADROVI SU PRECIZNO BIRANI.
Kuća je prostrana, projektovana za jednu porodicu. Sve prostorije su izrazito komforne, imaju dosta prostora, vazduha, svežine i usmerene su ka unutrašnjem dvorištu u kome se nalazi plitak bazen. Fokus arhitekte je bio usmeren na kreiranje kvalitetnog prostora korišćenjem lokalnih materijala bez dodatnih dekoracija, kako bi kuća bila dobar odgovor na krajolik.// ekNIKOLA MARAVIĆ- Više u EKO KUĆI No23
Detalji i prelazi su savršeno izvedeni, kako bi se kuća što bolje integrisala i bez prisile utopila u okruženje.
Energetski neutralna kuća 2.0
NAKON USPEŠNE REALIZACIJE ENERGETSKI EFIKASNE KUĆE 1.0 U AMSTERDAMSKOM NASELJU STEIGEREILAND, ARHITEKTONSKI BIRO FARO NAPRAVIO JE UNAPREĐENU, DRUGU VERZIJU ISTE KUĆE. NOVA KUĆA, NAZVANA 2.0, ENERGETSKI JE NEUTRALNA I SAGRAĐENA PO PRINCIPU CRADLE-TO-CRADLE.
U pogledu energetske efikasnosti, kuća je pravljena po pasivnim standardima, pa je emisija ugljendioksida smanjena za 95-100%. Nivo pasivne kuće je u ovom slučaju postignut trostrukim zastakljenjem, toplotnom izolacijom od bioloških materijala debljine 30 cm, kao i izolacijom od aerogela, zatim potpunim zaptivanjem svih mogućih toplotnih mostova (čak su i vrata za mačku izolovana i zaptivena), i upotrebom izmenjivača tolote. Svi izolacioni materijali su organski. Termička masa je postignuta malterisanjem pojedinih zidova glinom.
Integrisane vakuumske cevi u delu fasadnog venca sakupljaju toplotnu energiju za pripremanje tople vode, a pomoću 10 m2 vakuumskih kolektora, koji zadovoljavaju potrebe domaćinstva. Vetrenjača i fotonaponske ćelije, postavljeni na krovu, proizvode električnu energiju koja pokriva uobičajene potrebe korisnika.
Električna energije se proizvodi kada ima dovoljno vetra i sunca, i može se koristiti neposredno u kući. Višak energije se predaje elektrodistributivnoj mreži, odakle se kasnije, u danima bez dovoljno sunca ili bez vetra, može ponovo preuzeti. U tom slučaju mreža služi kao neka vrsta amortizera koji ravnomerno raspoređuje energiju tokom čitave godine. Sva prikupljena energija i tehnička voda skladište se na više mesta. Rezervoar zapremine 2 m3 služi za skladištenje energije, a za čuvanje sanitarne vode namenjen je bojler od 300 litara. Kišnica se sakuplja u rezervoaru u vrtu i služi kao sanitarna voda za toalete.
Toplotni sistem u kombinaciji sa trostrukim staklom obezbeđuje visok komfor u unutrašnjem prostoru. Veliki otvori na fasadi omogućavaju zagrevanje pomoću sunčeve energije, a podzemni toplotni razvod služi za zagrevanje vazduha tokom zime, odnosno – za hlađenje tokom leta. S obzirom na to da je kuća odlično izolovana, dodatno zagrevanje najčešće nije potrebno. U slučaju da je nepohodno povećati temperaturu u kući, za grejanje se koristi peć na pelet, koja se nalazi u dnevnom boravku. Snabdevanje vazduhom se obavlja direktno spolja, ali uz prethodno zagrevanje pomoću izmenjivača toplote.
ENTERIJER KUĆE JE UREĐEN U SKLADU SA ČITAVOM IDEJOM O ODRŽIVOSTI, OD PRIRODNIH MATERIJALA I BEZ NEPOTREBNIH UKRASA.
Arhitektonsko oblikovanje kuće urađeno je po sličnom principu gradnje, poput tipičnih amsterdamskih kuća u nizu. Volumen je definisan veličinom parcele i visinom susednih objekata, tako da je, poštujući ta pravila, sagrađena kuća koja se odlično uklapa u ulični niz. Spratovi su ostali istih visina, izuzev pojedinih delova koji su promenjeni, kao što je viseći dnevni boravak. Fasadna obloga je napravljena od spaljenog drveta. Spaljivanje površine drvenih dasaka je stara japanska tehnika, kojom se drvo prirodnim putem štiti od truljenja i insekata. Spoljašnji ugljenisani sloj služi kao zaštita, pa nije potrebno dodatno farbanje i lakiranje.// ekMILICA SAMARDŽIĆ – Više u EKO KUĆI No03
Dnevni boravak je oslonjen na ogromno stablo drveta, postavljeno horizontalno i učvršćeno zategama. Stablo drveta doneto je sa jednog od amsterdamskih kanala, gde je moralo da bude posečeno radi uređenja keja.
Kuća svetlosti
HOLISTIČKI PRISTUP PROJEKTOVANJU I IZGRADNJI OVE KUĆE OVENČAN JE BROJNIM NAGRADAMA I PRIZNANJIMA. “OVA KUĆA PREDVIĐA FUNKCIONISANJE ZGRADA U BUDUĆNOSTI” – KAŽE JURI TROJ. NAKON TRIDESET GODINA UPOTREBE, EKOLOŠKI TRAG BIĆE NEUTRALISAN, A NJENO DALJE KORIŠĆENJE NEĆE IMATI NEGATIVNE POSLEDICE PO PRIRODNU SREDINU.
Vizija stvaranja klimatski neutralnih zgrada, sa visokim stepenom komfora stanovanja, pokrenula je projekat MODEL HOME 2020 pod vođstvom kompanije Velux. U cilju razvoja održivih zgrada – zgrada budućnosti, u periodu od 2009. do 2011. godine sagrađeno je šest eksperimentalnih demonstracionih kuća, na šest različitih lokacija u pet različitih zemalja. Ove kuće treba da odgovore na vizije i tri glavna principa projekta MODEL HOME 2020 – energetski efikasno projektovanje, visoki stepen komfora stanovanja i minimalani uticaj na životnu okolinu. Takođe, kroz projekat je stavljena u prvi plan veza objekata sa različitim klimatskim, kulturnim i arhitektonskim uslovima u zemljama u kojima su sagrađeni.
U mestu Pressbaum kod Beča, u šumskoplaninskom regionu, sagrađena je Kuća svetlosti, kao treća po redu iz projekta MODEL HOME 2020 i prva CO2 neutralna kuća u Austriji, uzbudljive i privlačne arhitekture, sa naglašenim kosim krovom. Pri projektovanju kuće osnovni izazov je bio naći ravnotežu između energetski efikasne arhitekture i arhitekture koja unutrašnjosti kuće daje maksimum dnevnog svetla i sunčeve energije.
Autori Kuće svetlosti su arhitekte Matijas Hejn i Juri Troj, pobednici pozivnog konkursa, izabranih između devet mladih i perspektivnih austrijskih arhitekata poznatih po već uspešnim projektima i realizovanim objektima.
Parcela je veoma uska i dugačka, sa dvostrano strmim padom terena, limitirana sa dveju strana već sagrađenim objektima, a sa predivnim pogledom na šumu i jezero Weinerwaldsee.
Jedna od specifičnosti kuće je i jugozapadno orijentisan visokokvalitetan atrijum, okružen kuhinjom, trpezarijom i dnevnim boravkom, koji – osim obilja prirodne svetlosti tokom celog dana – omogućava i pasivne solarne dobitke toplote kroz vertikalne staklene stene. Dnevni boravak i trpezarija imaju visoko postavljene krovne prozore, koji putem interesantno osmišljenih tunela usmeravaju dnevnu svetlost u centar prostorije, a fasadni prozori omogućavaju veličanstvene poglede na okolinu i maksimalan pasivan zahvat sunčeve energije. U okviru severoistočnog zida u dnevnom boravku, koji prvenstveno služi za akumulaciju energije, nalazi se niša za sedenje i čitanje, iz koje se uživa u panoramskom pogledu na jezero. U potkrovlju se nalaze tri spavaće sobe i dva kupatila, sa centralnim hodnikom, koji je ujedno i veliki prostor za igru dece. Roditeljska soba prima jutarnje svetlo preko atrijuma, na koji su istovremeno mogući pogledi iz više prostorija. Podrum se može koristiti kao poslovni prostor ili mali odvojeni stan.
Najmarkantniji deo kuće je krov, koji je u odnosu na jugozapadnu fasadu isturen za jedan metar, i na taj način skriva neatraktivnu susednu kuću, a krovne prozore transformiše u svetlosne tunele, koji sunce i nebo “dovode” u dnevni boravak.
Projekat je sa posebnom pažnjom osmišljen u segmentu ekologije, s obzirom na drvenu konstrukciju, drvenu unutrašnju i spoljnu oblogu, na upotrebu ekobetona, toplotne izolacije bazirane na ovčijoj vuni, kao i mnogih sličnih, ekološki osmišljenih detalja.// ekLJILJANA RADOJIČIĆ – Više u EKO KUĆI No03
Kuća promišljene arhitekture
PORODIČNA KUĆA NAPRAVLJENA OD EKOLOŠKIH MATERIJALA PREDSTAVLJA IDEALAN DOM ZA LJUBITELJE TRADICIONALNE I ODRŽIVE ARHITEKTURE. SPAJANJEM NARODNOG I MODERNOG GRADITELJSTVA NASTALA JE SAVREMENA KUĆA, ZDRAVA ZA ŽIVOT.
KUĆA JE ODLIČAN PRIMER PROMIŠLJENE ARHITEKTURE, KOJA SE SKLADNO UKLAPA U SPOLJNI PROSTOR.
Nedaleko od Zagreba, u okolini Bistre, na parceli od 2.000 m2, nalazi se kuća porodice Zajec, u okolini tipičnoj za ruralni severozapad Hrvatske. Parcela je pretežno ravna, smeštena na području Parka prirode “Medvednica”, sa pogledom prema zapadu, koji seže daleko preko polja.
U želji da izbegnu bučan i neurotičan ritam gradskog života i da postignu oslobađanje od zagađenosti svake vrste, mladi bračni par Zajec se odlučio na život u prirodi, i tako je nikla ova neobična kuća, koja privlači poglede svakog prolaznika, jer ni po čemu ne liči na tradicionalne drvene kuće. Drvena arhitektura je već odavno kod nas potpuno zapostavljena. A ovaj objekat je primer vraćanja prirodnim materijalima iz našeg neposrednog okruženja. Vlasnica i arhitekta, Marina Zajec, zaljubljenik u tradicionalnu arhitekturu, ostvarila je klasičnim arhitektonskim elementima, ali i svojom kreativnošću, savremenu modernu građevinu, zdravu za život.
Pored modernog izgleda, ova kuća ima još jednu specifičnost, a to je upotreba slame kao visokoizolacionog prirodnog građevinskog materijala. Slamu su sakupljali baliranjem na vlastitim poljima i u saradnji sa lokalnim stanovništvom. Samostalno su pratili izradu drvene obloge pročelja – od vađenja balvana iz šume do obrade drveta. Kuća je, može se reći, njihov ručni rad. Dok se Marina bavila razradom projekta, njen suprug Miro Zajec, po zanimanju agronom, brinuo se o nabavci materijala i izvođenju radova.
Drvena fasada se svojim oblikom i odabirom materijala razlikuje od okolnih kuća. Krov je neobične forme, a zahvaljujući odgovarajućem nagibu i materijalizaciji, nema opasnosti od gomilanja snega i kišnice.
Ova kuća od drveta i slame je odličan primer promišljene arhitekture, koja je i po svome enterijeru u skladu sa okolinom.
KUĆA JE ODLIČAN PRIMER PROMIŠLJENE ARHITEKTURE, KOJA SE SKLADNO UKLAPA U SPOLJNI PROSTOR.
Kuća je koncipirana tako da su prostori dnevnog boravka u prizemlju, orijentisani ka zapadu, dok su spavaće sobe na spratu. Podrum je izveden uobičajeno, sa armirano-betonskom konstrukcijom, a ima namenu pomoćnih prostorija. Prizemlje i sprat su u potpunosti napravljeni od drveta. Na aksonometrijskom prikazu noseće drvene konstrukcije jasno se vidi način slaganja elemenata.// ekIVANA NIKOLIĆ – Više u EKO KUĆI No03
Grejanje je rešeno samo jednom pećnicom na drva, postavljenom u dnevnu prostoriju, koja istovremeno služi kao centralno grejanje vode u kupatilima.
Ispod Sunca
P oostojeće zgrade su često zanemarene Pepeljuge sveta zelene gradnje. Njihov potencijal u okviru doprinosa smanjenja ugljendioksida veoma je lako prevideti, jer im se prilikom rekonstrukcije uvek uzima u obzir njihova eko-energetska održivost. „Novi efekat staklene bašte nas izaziva na preispitivanje našeg verovanja u osnove tehnološkog napretka zapadnog sveta. Promena verovanja je kulturna promena, a u tu promenu su umešani i umetnost i umetnici” – kaže istoričar umetnosti Entoni Gormli. Arhitekte i graditelji su još više umešani u kulturnu promenu, jer sa trenutnim principima projektovanja zgrada i naglaskom na emisiju ugljen-dioksida gledaju decenijama i vekovima u budućnost.
Jedna kuća u širem centru Birmingema privlači mnogo pažnje. Vlasnik kuće i autor projekta, arhitekta Džon Kristofers (John Christophers), odlučio je da renovira i proširi postojeću kuću staru 170 godina, iz ranog viktorijanskog perioda.
Površina postojeće, klasične engleske kuće iz 19. veka duplirana je i u prizemlju i na spratu, a proširena je u zoni potkrovlja u novom delu. Kuća je porasla u visinu da uhvati sunčevu svetlost, a proširena je u osnovi, u segmentu bočnog dela dvorišta, stvarajući tako više prostora za porodični život. Koncepcija otvorenog prostora u vertikalnom smislu otvorila je volumen dnevnog boravka visinom koja se proteže kroz dve etaže. Rekonstrukcija kuće omogućila je proširenje postojećih prostorija i formiranje novih funkcionalnih celina.
U prizemlju su smeštene sledeće prostorije: ulaz, hodnik, WC, garderoba, ostava za bicikle, trpezarija, kuhinja, dnevni boravak i garaža. Dvorišna fasada je gotovo cela u staklu, omogućavajući da se u budućnosti dogradi staklenik. Na spratu su tri spavaće sobe, dva kupatila i radni prostor, sa unutrašnjim škurama koje omogućavaju pogled na dnevni boravak. U potkrovlju su studio, tehničke ostave i terasa. Potkrovlje je planirano kao prostor za studio sa terasom, sa koje se pruža predivan pogled na poslovni centar Birmingema. Krov potkrovlja je izveden u zahtevanoj visini, nagibu i orijentaciji za postavljanje fotonaponskih panela i solarnih kolektora, koji snabdevaju kuću sa 92% potrebne energije.
Rekonstrukcijom je kuća dobila oznaku nivoa 6, koji je najviši – najbolji nivo („zero carbon”), a prema Pravilniku za održive zgrade u Velikoj Britaniji. To zapravo znači da se u celoj kući ne koriste fosilna goriva za grejanje, zagrevanje tople vode, rasvetu, kompjutere… Sve je obnovljiva energija. Nema radijatora za grejanje prostora, samo peć na drva koja se koristi kada su najhladniji dani u zimskom periodu. Cirkulacija vazduha je kontrolisana da bi se izbegli gubici u grejanju. Unutar zidova i podova su membrane koje služe da spreče protok hladnog vazduha unutar zgrade i onemoguće gubitke toplote iz unutrašnjeg prostora.
U osnovi, ova kuća je kao veliki balon koji mora da bude nepropustljiv za vazduh. Mnoge ideje nisu zahtevale previše rada pri realizaciji. Postojeće jasenovo drvo u dvorištu obezbeđuje senku u letnjem periodu, a zimi pušta sunčeve zrake u kuću. Rasveta u potkrovlju je višeg nivoa žute boje nego što je to uobičajeno, „varajući” na taj način naš mozak da da je toplije no što jeste. „Mislio sam da će ljudi, dolazeći u kuću u kojoj nema grejanja, podsvesno misliti kako im je hladno, ali rasveta ima mnogo topliju temperaturu boje nego što je uobičajeno, što znači, ja se nadam, da će ljudi imati osećaj dodatne toplote u prostoru” – kaže arhitekta i vlasnik kuće Džon Kristofers.
Tokom izgradnje kuće primenjena je ekološka zelena tehnologija na novi način, a lekcije naučene na ovom projektu već se koriste na novim projektima. Integracija nove kuće sa postojećom okolinom veoma je važna. Iako ima potpuno različit karakter od ostalih kuća u ulici, ona doprinosi modernom izgledu ulične perspektive. Kuća se izdvaja svojim izgledom, jer je puna neobičnih, zadivljujićih i veoma dobro smišljenih detalja, sa snažnim i pažljivim dizajnom izuzetnog kvaliteta.// ekLJILJANA RADOJIČIĆ – Više u EKO KUĆI No03
Kibic fenster na engleski način
