Prickerova nagrada Balkrišna Doši
OVOGODIŠNJI DOBITNIK PRICKEROVE NAGRADE, INDIJSKI ARHITEKTA BALKRIŠNA DOŠI, NASTAVIO JE NIZ LAUREATA IZ PRETHODNIH NEKOLIKO GODINA, KOJI SU GRADILI I GRADE U LOKALNOM KONTEKSTU, ZA LOKALNE ZAJEDNICE, A ČIJE DELO PREPOZNAJE ČITAV SVET. NJEGOV PROFESIONALNI PUT IZUZETNO JE ZANIMLJIV I TEKAO JE OD SNA DA ŽIVI I STVARA NA ZAPADU, DO POVRATKA U DOMOVINU I IZGRADNJE VELIKOG BROJA OBJEKATA ČIJU JE VREDNOST SVET PREPOZNAO I NAGRADIO NAJVIŠIM SVETSKIM ODLIČJEM ZA ARHITEKTURU.
POČECI I RAZVOJ
Odrastao u porodici proizvođača nameštaja, Balkrišna Doši je od malena bio upućen na umetnost, proporciju i dizajn. Arhitekturu je počeo da studira 1947.godine u tadašnjem Bombaju, na najstarijoj arhitektonskoj školi u Indiji. Sa snom da živi i radi na zapadu, ukrcava se na brod i odlazi u London, a zatim i u Pariz, gde počinje da radi kod velikog Korbizjea. Po povratku u Indiju pomaže Korbizjeu na projektima za Čandigar i Ahmedabad, i tako upoznaje još jednog velikog arhitektu – Luja Kana. Sa njim sarađuje na projektu za Indijski Institut za menadžment, koji će kasnije postati velika Došijeva inspiracija. Zahvalan svojim učiteljima, Doši se vraćao njihovoj arhitekturi kroz citiranje i evociranje putem svojih dela.
SAMOSTALNOST
Sa iskustvom saradnje sa velikanima arhitekture, Doši otvara sopstveni studio Vastushilpa i formira veliki tim sa kojim je isprojektovao i sagradio preko stotinu objekata. Iako pod uticajem zapadne arhitekture, Doši ne zaboravlja svoje lokalne izvore i inspiraciju – hramove, krcate ulice, miris drveta iz dedine radionice – i stvara svoj stil, koji je spojio odlike lokalne arhitekture sa zapadnjačkom težnjom ka trajanju.
Među brojnim projektima koje je izgradio, Doši izdvaja jedan koji je za njega poseban – Sangath, svoj arhitektonski studio u Ahmedabadu, sagrađen 1980.godine. Za ovaj objekat Doši kaže: ‘Sangath spaja slike i asocijacije na indijski životni stil. Ovaj kompleks sadrži uspomene na mesta koja sam posetio, evocira i povezuje davno zaboravljene epizode. Sangath je škola u kojoj se uči, zaboravlja i ponovo uči. Postao je svetilište kulture, umetnosti i održivosti u kome su spojeni i naglašeni istraživački rad, institucionalni karakter objekta i održivost.’
MISIJA
Doši je i osnivač Vantushilpa fondacije za studije i istraživanje životne sredine. Radio je i kao profesor na Arhitektonskom fakultetu u Ahmedabadu. Profesura je, osim projektantske prakse, Došiju omogućila da svoj talenat i uticaj prenese na generacije budućih arhitkata, što je misija svih velikih stvaralaca.
NAGRADA
U obrazloženju žirija povodom dodele Prickerove nagrade piše: “Dodeljujući nagradu ove godine, žiri prepoznaje njegovu izuzetnu arhitekturu reflektovanu u preko stotinu objekata koje je izgradio, njegovu posvećenost svojoj domovini i zajednicama za koje je gradio, njegov uticaj kao učitelja, i izvrstan primer koji je tokom svoje duge karijere davao i daje profesionalcima i studentima širom sveta.”// ek JELENA BLAGOJEVIĆ
Institut Indologije ima prepoznatljive detalje Korbizjeovog La Tureta i objekata u Čandigaru
Paviljon u vrtu
Paviljon je neizostavni deo savremenih vrtova uživalaca jedinstvenih, ušuškanih i ambijentalno prepoznatljivih gradskih oaza. Okarakterisan kao konstrukcija koja definiše natkriveni otvoreni prostor, paviljon služi za zasenu delova vrta, pružanje zaštite od sunca ili iznenadne letnje kiše. Čitanje omiljene knjige, ispijanje kafe, zamišljeno leškarenje u udobnoj ležaljci, obrok, kao i večernje druženje sa prijateljima uz čašu vina postaju nezaboravni trenuci u bašti uz implementaciju paviljona u spoljašnji prostor. Kroz formiranje ambijenta i postizanje privatnosti zaštitom od neželjenih pogleda i vetra, uz mogućnost prihvatanja dekorativnih puzavica, dizajnirana konstrukcija predstavlja centar unapređenja estetskog i oblikovnog potencijala svakog eksterijera.
Sagledavajući vrt kroz potrebe savremenog korisnika, Sajrus Patel i Eliza Higins kreirali su svojevrsnu oazu za svog klijenta. Prostor jasno definisanih granica u gradskom jezgru Sadašivnagar, Bangalore u Indiji, pravilih formi i pretežno popločanih površina obogaćen je dizajniranim elementima i ušuškan raznovrsnim biljkama. Ovim projektom, dugačak neiskorišćeni deo eksterijera površine 70m2 u nastavku jedne porodične stambene parcele, transformisan je u gusto zasađeni vrt i ličnu biblioteku sa kutkom za čitanje. Kao fokus dizajneri uzimaju paviljon.
Kako bi svoju zamisao implementirali u postojeću konfiguraciju tla, polazeći od zasebnog ulaza sa ulice, postojeći nivo terena je ukopan i na taj način kreirana je staza završno obrađena u lokalnom crnom granitu. Okolni slobodni deo zemljišta na kome su planirane biljne vrste, blago je zatalasan radi stvaranja utiska prirodnog, a celina je završno upotpunjena postavkom svojevrsnog portala – paviljona. Denivelacija u kombinaciji sa gustom sadnjom rastinja pruža akustičku izolovanost i vizuelnu privatnost od susednog placa. Iako je zidanjem zida kutak fizički odvojen od prostorija za dnevni boravak klijenta, strateški su postavljeni otvori i perforacije koji omogućavaju pogled na vrt iza. Struktura obložena u tanke trake obrađenog lokalno iskrčenog drveta, deluje kao portal za kadriranje dva kontrastna scenarija vrta, gusta “divlja” bašta i travnati amfiteatar, kao ugodni prostor za sedenje. U posebnim prilikama, sedenje može biti organizovano i tako da paviljon predstavlja malu pokrivenu binu za porodične nastupe.
Svojom veličinom, namenom i pozicijom, drvena kubična struktura se nameće kao središnji objekat u eksterijeru. Kako bi se produžio period korišćenja, a vlasnici bili neometani vremenskim uslovima, kreativni tim je centralni deo paviljona dodatno zaštitio pokrivanjem gornje površine staklom. Na taj način dobijeno je višestruko rešenje – obezbeđena je dovoljna količina dnevne svetlosti i istovremeno rešen problem padavina. Paviljon čistih i jednostavnih linija omogućio je da se na njega sa obe strane nadovezuju udobne drvene klupe zabačenih naslona. Kao suprotnost jednostavnoj vrtnoj formi, protivtežu stvaraju biljke, “džungla“ rastinja. Više u EKO KUĆI No16
ČITANJE OMILJENE KNJIGE, ISPIJANJE KAFE, ZAMIŠLJENO LEŠKARENJE U UDOBNOJ LEŽALJCI, POSTAVLJANJE OBROKA NA OTVORENOM, KAO I VEČERNJE DRUŽENJE SA PRIJATELJIMA UZ ČAŠU VINA POSTAJU NEZABORAVNI TRENUCI U BAŠTI UZ IMPLEMENTACIJU PAVILJONA U SPOLJAŠNJI PROSTOR. USPEŠNO DIZAJNIRANA KONSTRUKCIJA, UZ MOGUĆNOST PRIHVATANJA DEKORATIVNIH PUZAVICA, PREDSTAVLJA CENTAR UNAPREĐENJA ESTETSKOG I OBLIKOVNOG POTENCIJALA EKSTERIJERA, KROZ FORMIRANJE AMBIJENTA I POSTIZANJE PRIVATNOSTI ZAŠTITOM OD NEŽELJENIH POGLEDA I VETRA.
