Search
Close this search box.
congress

Prolećna sadnja

STARO JE PRAVILO DA VRT NIKAD NIJE KOMPLETNO ZAVRŠEN, A BAŠTOVAN NIKADA KOMPLETNO SREĆAN UKOLIKO VEĆ NEMA ZAMISAO I PLAN ŠTA ĆE SLEDEĆE DA RADI.

Stojim danas na toplom suncu. Baš je toplo, što je u Londonu inače neobično za ovo doba godine, i svi se tome veoma radujemo. Pade mi na pamet da je leto u stvari vrlo blizu i da će ovi topli dani biti još i duži kad krajem meseca pomerimo časovnike unapred. Bašte će uskoro izaći iz zimskog sna, treba se spremiti za tu eksploziju života.

Posle svih ovih dugih godina bavljenja baštama, još uvek ne mogu ni jednu od tih lepotica da zapostavim. Ipak, pošto moram da stegnem srce, počeću sa obliko, pa ću se odlučiti za Buxus, po jednu nisku loptu sa svake strane. Lepo bi se uklopio mali žbun, možda Philadelphus, i to baš Bel Etoal, moj omiljeni varijetet, mada bi on previsoko rastao, tako da je ipak bolja ruža Margaret Meril. Ona je vioka oko 1.5m, a grana se u krug prečnika oko 1m.

Ako možete da suzbijete lisne vaši i puževe, onda posadite Lupinus i užuvajte u njegovoj lepoti. Osteljiv je na prekomernu vlagu zimi, i takvim uslovima često podlegne. Sa druge strane, njegova stabljika poput strele, sa mekim cvetovima koji vas plene, daje vertikalu vašoj beloj postavci i dobro se slaže sa cvetnicama koje slede.
Kao i kod svake sadnje, ono što će vam obezbediti uspešnost na dugi rok je priprema zemljišta. Ovde u Londonu se već dugo u osnovnu glinu dodaje organski otpad da bi se oplemenilo tle za sadnju. Rezultet tog mukotrpnog posla je da sada u Londonu imamo do prilične dubine bogato rastresito tle koje zadržava vlagu, puno je glista i u njemu se uspešno korene biljke.
Staro je pravilo da vrt nikad nije kompletno završen, a baštovan nikad kompletno srećan ukoliko već nema zamisao i plan šta će sledeće da uradi.//

Zeleni krov

TIM NAUČNIKA SA UNIVERZITETA MERILEND POKRENUO JE PROJEKAT ISTRAŽIVANJA I EDUKACIJE U POGLEDU ZELENIH KROVOVA, KAKO BI SVOJ GRAD UČINILI LEPŠIM I ZDRAVIJIM.

U državi Viktorija u Australiji, univerzitet u Melburnu se vrlo ozbiljno posvetio proučavanju uticaja zelenih površina na poboljšanje gradskih klimatskih uslova. Problem nedostatka zelenila u urbanim sredinama je globalan, i gradovi širom sveta smišljaju nove i kreativne načine da u već izgrađenim zonama nađu malo mesta za prirodu. Poslednjih godina, postavljanje zelenila na krovovima i zidovima zgrada pokazalo se kao odlično rešenje, jer su se do tada neiskorišćene površine stavile u funkciju zaštite životne sredine. Zeleni krovovi i zidovi veoma povoljno utiču na snižavanje temperature u gradu tokom letnjih meseci i predstavljaju prave oaze za biljni i životinjski svet. Pored toga, zeleni krovovi deluju poput sunđera koji skuplja i polako otpušta kišnicu, čime se smanjuje opasnost od poplava, što je za Melburn od posebnog značaja, budući da ima veliki problem ove vrste.

Australijanci su shvatili prednosti zelenih krovova, i njihov broj se iz godine u godinu povećava. U državi Viktorija, 2011. godine bilo je 87 zelenih krovova, dok je tokom 2013. zabeležena izgradnja 50 novih.
Najveći broj istraživanja o zelenim krovovima sproveden je u Evropi, SAD-u i Kanadi, u zonama sa hladnijom klimom u odnosu na Australiju, i sa biljkama primerenim za te uslove. U okviru univerziteta u Melburnu, grupa koja se bavi edukacijom i istraživanjem u oblasti hortikulture, 2007. godine je započela projekat Barnli zeleni krov, kao istraživački i edukativni projekat svetskog ranga, i prvi te vrste u Australiji.

Projekat je pokrenut kako bi se ispitalo koje su biljke najpogodnije za sadnju na krovovima Australije, kao i da se široj javnosti predstave zeleni krovovi i njihov značaj za grad. Zeleni krov Barnli postavljen je na krovu upravne zgrade Barnli kampusa univerziteta Melburn. Kako je zgrada na listi kulturne baštine Viktorije, pored funkcionalnosti krova moralo se voditi računa i o njegovoj dekorativnosti. Zato je u dizajnu krova, pored naučnika sa Univerziteta učestvovala firma Hassel, koja se bavi projektovanjem zelenih površina.

Zeleni krov Barnli sastoji se iz tri odvojene celine, od kojih su dve namenjene istraživanju u oblasti tehnologije zelenih krovova i njihovog značaja za biodiverzitet, a treća za demonstraciju i podizanje svesti o zelenim krovovima. Zeleni krov za ispititivanje biodiverziteta zauzima površinu od 52 m2, a pristup je omogućen samo profesorima i studentima koji rade na istraživanju. Namena ovog dela krova jeste stvaranje novog staništa za lokalne vrste ptica, gmizavaca i insekata, i iz tih razloga posađene su samo domaće vrste biljaka, poput raznih vrsta trava i višegodišnjih biljaka, razne vrste zeljastih biljaka, orhideje i paprati. //ek ALEKSANDRA RADINOVIĆ- Više u EKO KUĆI No11

Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113

Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113