Život na ivici… grada
PITANJE NA KOJE VEĆINA POSLOVNIH LJUDI TRAŽI ODGOVOR JE: KAKO NAĆI MIR U BEKSTVU IZ CENTRA GRADA, A OSTATI BLIZU POSLA I SVAKODNEVNIH OBAVEZA? ODGOVOR KOJI SE NAMEĆE JE: PRONAĆI MESTO KOJE SPAJA URBANI ŽIVOT I PRIRODU, A TO JE UPRAVO SAMA IVICA GRADA, GDE URBANI ELEMENTI NESTAJU I PRELAZE U ZELENA POLJA I ČISTU PRIRODU. NA JEDNOM OVAKVOM MESTU, NA IVICI GRADA ZOTERMAR U HOLANDIJI, KREIRAN JE NOVI ARHITEKTONSKI PRAVAC TRADICIONALNE PORODIČNE KUĆE.
Arhitekta Arjen Riz je na zahtev investitora kreirao porodičnu kuću koja odgovora potrebama poslovnog čoveka željnog prirode i odmora. Poštujući tradiciju koja je na ovim prostorima vekovima oblikovala arhitekturu, iz zahteva je proizašao moderan dizajn kuće koja pozajmljuje od svojih predaka i uspostavlja ujedinjenje između tradicionalnog i modernog pristupa projektovanju.
Zaboravljena tradicionalna arhitektura na ovim prostorima koristila je jednostavne i čiste forme za oblikovanje arhitekture i životnog prostora, a osnovni materijali gradnje bili su završni slojevi slame za krovove i zidove čija je noseća konstrukcija od kamena, a spojni elementi i malteri od gline. Dakle, sve što se moglo naći u prirodi primenjeno je na jednom mestu i stvoren je novi pravac – tradicionalna arhitektura moderne porodične kuće.
Primenjujući principe stare gradnje, ali uz prožimanje savremenih elemenata, nastala je čista forma koja interpretira jednostavnost, izdržljivost i ekspresiju implementiranu u jednom kubičnom obliku. Čista i jednostavna prizmatična forma krova sa bazom u kvadru, odignuta je od zemlje i postavljena na belo obojenu bazu od kamena. Ovaj detalj se dalje nastavlja sa horizontalne u vertikalnu projekciju, formirajući u istoj masi nadstrešnice sa obe bočne strane objekta. Na ovaj način se fina, ali u isto vreme i gruba tekstura slame kojom su obloženi zidovi i krov, suprotstavlja, ali i kombinuje sa glatkom, belom površinom baze kubusa, koji prožima primarnu formu i stvara kontrast, formirajući vrlo modernu i u isto vreme tradicionalnu kuću.// ek JELENA ALEKSIĆ – Više u EKO KUĆI No27
Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113
Print your city!
NAČIN ŽIVOTA U SAVREMENIM GRADOVIMA I SVE INTENZIVNIJE BACANJE NEPOTREBNIH STVARI EKSPONENCIJALNO SU POVEĆALI KOLIČINU PLASTIČNOG OTPADA. PLASTIČNI OTPAD SE, MEĐUTIM, MOŽE KORISTITI ZA PROIZVODNJU NAMEŠTAJA ZA JAVNE PROSTORE, ČIME SE PODSTIČE ANGAŽOVANJE GRAĐANA I ISTOVREMENO SMANJUJE EMISIJA CO2.
Print Your City! je inicijativa roterdamskog dizajn studija The New Raw, čiji stručnjaci istražuju koncept primene 3D štampanja na plastičnom otpadu kao način za ponovno dizajniranje urbanih prostora. Reč je o pozivu na akciju koji treba da podstakne građane da recikliraju plastični otpad u domaćinstvu kako bi se on kasnije putem 3D štampe iskoristio kao sirovina za proizvodnju nameštaja za javne prostore. Ciljevi projekta su više angažovanih građana i manja emisija CO2, a prvi rezultat je XXX klupa, namenjena postavljanju na javnim gradskim površinama u Amsterdamu.
Način života u savremenim gradovima i sve intenzivnije bacanje nepotrebnih stvari eksponencijalno su povećali količinu plastičnog otpada. Samo u Amsterdamu, stanovnici generišu u proseku 23 kg plastičnog otpada po osobi godišnje. To je dovoljno otpada za 3D štampanje jedne klupe na dva stanovnika godišnje.
XXX klupa je teška 50 kg, dužina joj je 150 cm a širina 80 cm, napravljena je od reciklirane plastike i 100% se može ponovo reciklirati. Proizvedena je u saradnji sa Aectual-om, koji je bio zadužen za 3D štampanje, a zahvaljujući stalnom prilivu plastičnog otpada projekat se prilagođava razvijajućim potrebama grada.
Na XXX klupi mogu sedeti dve do četiri osobe. Dvostrana je i dizajnirana je tako da podstiče zajedništvo, jer korisnici zajedno moraju da pronađu ravnotežu ili da koriste svoju energiju da se ljuljaju. Oblik i funkcija se lako prilagođavaju, a ljudi na njoj mogu ostaviti poruke ili logotipe. Na taj način građani se pozivaju ne samo da doprinesu sakupljanju materijala, već i da učestvuju u procesu dizajna, čime se razvija osećaj pripadanja zajednici.//
Prugasta kuća
ZAHVALJUJUĆI PERIODU INTENZIVNOG RAZVOJA U POSLEDNJOJ DECENIJI 20. VEKA, ARHITEKTONSKA POJAVA NAZVANA MINIMALIZAM U ARHITEKTURI OSTALA JE ZAPAMĆENA KAO ’STIL DEVEDESETIH’, KOJI U MORFOLOŠKOM SMISLU KARAKTERIŠU JEDNOSTAVNOST I FORMALNA REDUKCIJA. KADA UPOTREBIMO AKSIOM ‘ARCHITECTURA SINE LUCE NULLA ARCHITECTURA EST’, BAESA (ALBERTO CAMPO BAEZA), MI TADA KAŽEMO DA NEMA ARHITEKTURE KOJA JE MOGUĆA BEZ SVETLOSTI. JEDNO SREDIŠTE POSMATRANJA JE VEZA IZMEĐU ONOGA ŠTO LJUDI VIDE I KONSTRUKCIJE ZGRADE. DRAGANA VASILISKI U ’’O SVETLOSTI U ARHITEKTURI MINIMALIZMA’’
Prugasta kuća je minimalistička kuća mešovite namene koja se nalazi u gradu Lajdenu, u Holandiji. Projektovana je od strane arhitektonskog studija GAAGA prema važećim energetskim principima, jer svi novi objekti u Holandiji moraju biti u skladu sa državnim propisima koji se tiču energetske efikasnosti. Struktura ovog minimalističkog objekta počiva na relativno jednostavnom, elegantnom dizajnu. Ukrasi su malobrojni, ali znalački odabrani, vešto postavljeni, i odlikuje ih izuzetno visok kvalitet. Lepota objekta se postiže igrom svetlosti i korišćenjem osnovnih geometrijskih oblika za konture. Ujednačenost je postignuta korišćenjem jednostavnih kombinacija svetlih boja. Naziv je objekat dobio po karakterističnoj fasadi sa duboko urezanim horizontalnim žljebovima – prugama.
Lociran je u novoj urbanističkoj zoni, gde se ulicama kreće mnogo manji broj motornih vozila, a njeni stanovnici mogu slobodno da dograđuju i restauriraju svoje domove. Prugasta kuća se nalazi na samom uglu parcele, u blizini parka i severozapadno od pešačke zone. Jedna četvrtina parcele je rezervisana za malu zatvorenu baštu, čime se stvara blagi prelaz iz javnog u privatni prostor i drži se rastojanje od susedne kuće.
Kuća je izgrađena sa sistemom podnog grejanja kojim se blago temperiraju prostorije, a koji se centralno napaja ‘otpadnom’ energijom, tj. toplotom koja se stvara kao nuzprodukt u industrijskim postrojenjima u okolini i dovodi se do potrošača. //ek IVANA NIKOLIĆ- Više u EKO KUĆI No08
“NARAVNO DA UVEK MOŽE BOLJE, ALI MISLIM DA JE OVA KUĆA USPELA DA POSTIGNE DOBAR BALANS LEPE ARHITEKTURE, TRAJNOSTI, TEHNIČKOG KVALITETA, TROŠKOVA I ODRŽIVOSTI”, KAŽE ARIE BERGSMA IZ GAAGA STUDIJA.
Prugasta kuća
ZAHVALJUJUĆI PERIODU INTENZIVNOG RAZVOJA U POSLEDNJOJ DECENIJI 20. VEKA, ARHITEKTONSKA POJAVA NAZVANA MINIMALIZAM U ARHITEKTURI OSTALA JE ZAPAMĆENA KAO ’STIL DEVEDESETIH’, KOJI U MORFOLOŠKOM SMISLU KARAKTERIŠU JEDNOSTAVNOST I FORMALNA REDUKCIJA. KADA UPOTREBIMO AKSIOM ‘ARCHITECTURA SINE LUCE NULLA ARCHITECTURA EST’, BAESA (ALBERTO CAMPO BAEZA), MI TADA KAŽEMO DA NEMA ARHITEKTURE KOJA JE MOGUĆA BEZ SVETLOSTI. JEDNO SREDIŠTE POSMATRANJA JE VEZA IZMEĐU ONOGA ŠTO LJUDI VIDE I KONSTRUKCIJE ZGRADE. DRAGANAVASILISKI U ’’O SVETLOSTI U ARHITEKTURI MINIMALIZMA’’.
Prugasta kuća je minimalistička kuća mešovite namene koja se nalazi u gradu Lajdenu, u Holandiji. Projektovana je od strane arhitektonskog studija GAAGA prema važećim energetskim principima jer svi novi objekti u Holandiji moraju biti u skladu sa državnim propisima koji se tiču energetske efikasnosti. Struktura ovog minimalističkog objekta počiva na relativno jednostavnom, elegantnom dizajnu. Ukrasi su malobrojni, ali znalački odabrani, vešto postavljeni, i odlikuje ih izuzetno visok kvalitet. Lepota objekta se postiže igrom svetlosti i korišćenjem osnovnih geometrijskih oblika za konture. Ujednačenost je postignuta korišćenjem jednostavnih kombinacija svetlih boja.
Zahvaljujući svojoj nerazuđenoj, ograničenoj “kockastoj” strukturi, kuća je kompaktna i obuhvata tri sprata, slična po veličini, ali drugačija po programu. Svaki sprat ima svoju specifičnu funkciju. U prizemlju se nalazi kancelarijski, radni prostor i vrt, na prvom spratu su kuhinja, trpezarija i dnevni boravak, dok su na gornjem spratu privatne prostorije, dve spavaće sobe i kupatilo. Velika praznina duž severne fasade je ključna tačka na kući. Ona spaja dva gornja sprata i prostranu zonu duge linearne kuhinje koja se proteže duž celog zida.
Pošto se kuća nalazi na samom uglu dvaju ulica, ima višestranu orijentaciju. Ne postoji mnogo prozorskih otvora, ali oni koji su prisutni, veliki su i orijentisani ka interesantnim mestima. Na prvom spratu su tri zajednička prozora koji formiraju triptih. Na njima se odslikavaju tri različite scene: park na istočnoj strani, susedne kuće na zapadu i nebo na severu. //ek IVANA NIKOLIĆ – Više u EKO KUĆI No 08
“NARAVNO DA UVEK MOŽE BOLJE, ALI MISLIM DA JE OVA KUĆA USPELA DA POSTIGNE DOBAR BALANS LEPE ARHITEKTURE, TRAJNOSTI, TEHNIČKOG KVALITETA, TROŠKOVA I ODRŽIVOSTI”, KAŽE ARIE BERGSMA IZ GAAGA STUDIJA.
Energetski neutralna kuća 2.0
NAKON USPEŠNE REALIZACIJE ENERGETSKI EFIKASNE KUĆE 1.0 U AMSTERDAMSKOM NASELJU STEIGEREILAND, ARHITEKTONSKI BIRO FARO NAPRAVIO JE UNAPREĐENU, DRUGU VERZIJU ISTE KUĆE. NOVA KUĆA, NAZVANA 2.0, ENERGETSKI JE NEUTRALNA I SAGRAĐENA PO PRINCIPU CRADLE-TO-CRADLE.
U pogledu energetske efikasnosti, kuća je pravljena po pasivnim standardima, pa je emisija ugljendioksida smanjena za 95-100%. Nivo pasivne kuće je u ovom slučaju postignut trostrukim zastakljenjem, toplotnom izolacijom od bioloških materijala debljine 30 cm, kao i izolacijom od aerogela, zatim potpunim zaptivanjem svih mogućih toplotnih mostova (čak su i vrata za mačku izolovana i zaptivena), i upotrebom izmenjivača tolote. Svi izolacioni materijali su organski. Termička masa je postignuta malterisanjem pojedinih zidova glinom.
Integrisane vakuumske cevi u delu fasadnog venca sakupljaju toplotnu energiju za pripremanje tople vode, a pomoću 10 m2 vakuumskih kolektora, koji zadovoljavaju potrebe domaćinstva. Vetrenjača i fotonaponske ćelije, postavljeni na krovu, proizvode električnu energiju koja pokriva uobičajene potrebe korisnika.
Električna energije se proizvodi kada ima dovoljno vetra i sunca, i može se koristiti neposredno u kući. Višak energije se predaje elektrodistributivnoj mreži, odakle se kasnije, u danima bez dovoljno sunca ili bez vetra, može ponovo preuzeti. U tom slučaju mreža služi kao neka vrsta amortizera koji ravnomerno raspoređuje energiju tokom čitave godine. Sva prikupljena energija i tehnička voda skladište se na više mesta. Rezervoar zapremine 2 m3 služi za skladištenje energije, a za čuvanje sanitarne vode namenjen je bojler od 300 litara. Kišnica se sakuplja u rezervoaru u vrtu i služi kao sanitarna voda za toalete.
Toplotni sistem u kombinaciji sa trostrukim staklom obezbeđuje visok komfor u unutrašnjem prostoru. Veliki otvori na fasadi omogućavaju zagrevanje pomoću sunčeve energije, a podzemni toplotni razvod služi za zagrevanje vazduha tokom zime, odnosno – za hlađenje tokom leta. S obzirom na to da je kuća odlično izolovana, dodatno zagrevanje najčešće nije potrebno. U slučaju da je nepohodno povećati temperaturu u kući, za grejanje se koristi peć na pelet, koja se nalazi u dnevnom boravku. Snabdevanje vazduhom se obavlja direktno spolja, ali uz prethodno zagrevanje pomoću izmenjivača toplote.
ENTERIJER KUĆE JE UREĐEN U SKLADU SA ČITAVOM IDEJOM O ODRŽIVOSTI, OD PRIRODNIH MATERIJALA I BEZ NEPOTREBNIH UKRASA.
Arhitektonsko oblikovanje kuće urađeno je po sličnom principu gradnje, poput tipičnih amsterdamskih kuća u nizu. Volumen je definisan veličinom parcele i visinom susednih objekata, tako da je, poštujući ta pravila, sagrađena kuća koja se odlično uklapa u ulični niz. Spratovi su ostali istih visina, izuzev pojedinih delova koji su promenjeni, kao što je viseći dnevni boravak. Fasadna obloga je napravljena od spaljenog drveta. Spaljivanje površine drvenih dasaka je stara japanska tehnika, kojom se drvo prirodnim putem štiti od truljenja i insekata. Spoljašnji ugljenisani sloj služi kao zaštita, pa nije potrebno dodatno farbanje i lakiranje.// ekMILICA SAMARDŽIĆ – Više u EKO KUĆI No03
Dnevni boravak je oslonjen na ogromno stablo drveta, postavljeno horizontalno i učvršćeno zategama. Stablo drveta doneto je sa jednog od amsterdamskih kanala, gde je moralo da bude posečeno radi uređenja keja.
