Search
Close this search box.
congress

Kuća od kamena: Petra

eko

Kuća za odmor raspolaže sa pet spavaćih soba i velikim dnevnim boravkom. Smeštena je u mestu Kakapetra, na ostrvu…

Vila Mandra

VILA „MANDRA“ SLAVI SAVREMENI ŽIVOT, A UPUĆENOST NA TRADICIJU I PRIRODU OMOGUĆAVAJU JOJ DA TO ČINI SPONTANO I MIRNO. JEDNOSTAVNOST KAO GLAVNI I JEDINI PRINCIP NJENE ARHITEKTURE PREDOČAVA NAM NOVO LICE LUKSUZA.

Spojiti u arhitekturi drevno i savremeno, neodvojivo je povezano sa bekstvom od civilizacije. Pusto ostrvo ili teško pristupačan predeo, pružaju najzahvalniju priliku za ovako nešto. Međutim, kada bekstvo od civilizacije ne podrazumeva i bekstvo od ljudi, čovek je vođen stvaranjem životnog prostora koji je izrazito „socijalan“ i predstavlja humanu oazu u divljem odredištu.

Padina brda Aleomandra na kikladskom ostrvu Mikonosu bila je odredište mladog bračnog para, koji je tu zaželeo svoju kuću za odmor namenjenu aktivnom društvenom životu. Njihova vila Mandra koncipirana je tako da je vizuelno intimizirana u ambijentu, i gleda pravo na more i zalazak sunca nad susednim ostrvom Delos. Ona sadrži čak sa 6 spavaćih soba, namenjenih porodici i prijateljima, čije okupljanje je predviđeno u prostranim, neprekinutim dnevnim odajama. Prisna veza između spoljašnosti i unutrašnjosti, odnosno, gotovo izbrisane granice među njima, impliciraju na prirodu kao neodvojiv deo čovekove ličnosti i života. U svom mediteranskom izobilju priroda se slavi i u okućnici, u obliku pažljivo i smisleno uređene bašte.

LUKSUZ OVE VILE OGLEDA SE U BOGATSTVU VAZDUHOM I SVETLOŠĆU, I PREIMUĆSTVOM DODIRA SA ZEMLJOM I KAMENOM. PRISNA VEZA IZMEĐU SPOLJA I IZNUTRA, ODNOSNO GOTOVO IZBRISANE GRANICE MEĐU NJIMA, IMPLICIRAJU NA PRIRODU KAO NEODVOJIV DEO ČOVEKOVE LIČNOSTI I ŽIVOTA.

Vila „Mandra“ je nedvosmisleno luksuzna, ali njen luksuz nema uobičajenu formu i materijalizaciju. Ovde ne možemo sresti „nouveau riche“ atribute, skupocene i retke materijale, bogatu opremljenost, pokućstvo vezano za komfor. Luksuz ove vile ogleda se u bogatstvu vazduhom i svetlošću, i preimućstvom dodira sa zemljom i kamenom. Prostor koji doživljavamo boraveći u njoj ima, tako, direktan dodir sa sva četiri elementa kosmosa, i mi smo svesni njegove neograničenosti i neskučenosti. Arhitekturom kuće vešto je izbegnuta zamka da vlasnik gospodari prostorom.
Koncept vile je takav da omogućava stanarima da uživaju napolju tokom celog dana, i pored intenzivne letnje klime. Prostrana pergola inkorporirana je između dva bela kubusa, stvarajući fluidnu vezu sa dnevnim boravkom i kuhinjom. U eksterijeru dominira kamen, u najrazličitijem vidu primene (maestralno zanatski odrađeni suvi zid, monoliti iskopani na samom terenu i ugrađeni u konstrukciju na svom autentičnom mestu), ali uglavnom lokalnog porekla. Paletu tradicionalnih materijala upotpunjuju kreč i drvo. Aplikacija i završna besprekorna (isključivo ručna) obrada sva tri pomenuta materijala zasniva se strogo na savremenosti, čime je ostvarena željena veza sa istorijom i sadašnjim trenutkom. U svojoj suštini, vila slavi savremeni život, a upućenost na tradiciju i prirodu omogućavaju joj da to čini spontano i mirno.
U kući caruje jednostavnost. Takođe i prirodnost. Jednostavni beli volumeni, izostanak svake boje osim zemljanih tonova, ravni kameni zidovi i lagana pergola od lokalnog kestena, izvajani su sa velikom lakoćom u pejzažu. Nepretencioznost forme i kompozicije, orijentisanost na svakodnevni život i upućenost na prirodu, predstavljaju tri stožera svojevrsnog, novog luksuza koji sebi ova vila dopušta. //
-ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ u EKO KUĆI No41 

Kuća je utopljena u pejzaž prevashodno svojom kaskadnom konstitucijom.

Prostrani spoljašnji zidovi izgrađeni su ručno, u maestralnoj tehnici suve gradnje. Savršeno glatki i zaobljeni, simbolizuju kuću kao ukroćen „oblutak“ prirode.

Vikendica

Dizajn ove vikendice je u skladu sa svojim prirodnim okruženjem zbog svoje veličine i materijala koji je korišćen. 
Upotreba prirodnih materijala, poput lokalnog kamena i prirodnog drveta, pojačava međusobnu povezanost između ove zgrade namenjene za ljude i prirodnog sveta.

Oslanjajući se na planinsku stenu gotovo na vrhu rta Koutoulos, integrisana u divlji pejzaž i napravljena od zemljanih materijala, ova izdužena vikendica je zaštićena od severnog vetra i gleda na zapadno Kritsko more prema jugu.

Čvrst zid u obliku slova L, sagrađen od kamena, služi kao nastavak planine i definiše raspored svih unutrašnjih prostora. 

Dve jasne strukture, od kojih se jedna sastoji od dnevnog boravka, kuhinje i trpezarije, a druga od spavaćih soba, međusobno su povezane dugačkim poluotvorenim dnevnim boravkom, počevši od stene i završavajući se na uzdignutoj platformi koja pluta između planine i mora, neba i zemlje.

 Ploče od betona sive boje, premaz gline u boji tla na spoljnim zidovima, metal, prirodno drvo i lokalni prirodni kamen osnovni su materijali ove vikendice. 

ONO ŠTO OVU VIKENDICU ČINI SAVRŠENIM MESTOM ZA ODMOR JESTE NJEN SAVRŠENI SKLAD SA PRIRODOM KOJA JE OKRUŽUJE – ŠTO ZBOG ISKLJUČIVO PRIRODNIH MATERIJALA KOJI SU KORIŠĆENI ZA NJENU IZGADNJU, ŠTO ZBOG SVOJE STRUKTURE I OBLIKA.

Prirodni materijali čine da vikendica deluje kao produžetak prirodnih lepota koje je okružuju

Upotreba prirodnog kamena je prisutna kako u spoljašnjosti vikendice, tako i u unutrašnjosti 

Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113

Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113

Vikendica

Dizajn ove vikendice je u skladu sa svojim prirodnim okruženjem zbog svoje veličine i materijala koji je korišćen. 
Upotreba prirodnih materijala, poput lokalnog kamena i prirodnog drveta, pojačava međusobnu povezanost između ove zgrade namenjene za ljude i prirodnog sveta.

Oslanjajući se na planinsku stenu gotovo na vrhu rta Koutoulos, integrisana u divlji pejzaž i napravljena od zemljanih materijala, ova izdužena vikendica je zaštićena od severnog vetra i gleda na zapadno Kritsko more prema jugu.

Čvrst zid u obliku slova L, sagrađen od kamena, služi kao nastavak planine i definiše raspored svih unutrašnjih prostora. 

Dve jasne strukture, od kojih se jedna sastoji od dnevnog boravka, kuhinje i trpezarije, a druga od spavaćih soba, međusobno su povezane dugačkim poluotvorenim dnevnim boravkom, počevši od stene i završavajući se na uzdignutoj platformi koja pluta između planine i mora, neba i zemlje.

 Ploče od betona sive boje, premaz gline u boji tla na spoljnim zidovima, metal, prirodno drvo i lokalni prirodni kamen osnovni su materijali ove vikendice. 

ONO ŠTO OVU VIKENDICU ČINI SAVRŠENIM MESTOM ZA ODMOR JESTE NJEN SAVRŠENI SKLAD SA PRIRODOM KOJA JE OKRUŽUJE – ŠTO ZBOG ISKLJUČIVO PRIRODNIH MATERIJALA KOJI SU KORIŠĆENI ZA NJENU IZGADNJU, ŠTO ZBOG SVOJE STRUKTURE I OBLIKA.

Prirodni materijali čine da vikendica deluje kao produžetak prirodnih lepota koje je okružuju

Upotreba prirodnog kamena je prisutna kako u spoljašnjosti vikendice, tako i u unutrašnjosti 

Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113

Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113

Mesto pod suncem

VAŽAN ZNAK RASPOZNAVANJA JEDNOG PROSTORA OD DRUGOG JESTE VEZANOST ARHITEKTONSKE REALIZACIJE ZA TEREN I ODLIKE KRAJA KOJI MU DAJU AMBIJENTALNU VREDNOST. PRIRODNOST U POLOŽAJU I FORMI, AUTOHTONI MATERIJALI, BOJE I ZVUCI KOJI PREOVLAĐUJU U PROSTORU, KAO I MNOGOBROJNI DETALJI KOJI SLUŽE ZA IDENTIFIKACIJU ARHITEKTONSKE MISLI OVE PORODIČNE KUĆE, SVEDOCI SU HUMANOG ODNOSA PREMA OKRUŽENJU I RAZUMEVANJA PROBLEMATIKE AMBIJENTA U SVOJ NJEGOVOJ SLOŽENOSTI.
Porodična kuća za odmor smeštena na samoj obali mora na grčkom ostrvu Skiatos rezultat je ambicioznog projekta čiji je imperativ bio spektakularan pogled na more. Preispitivanje postojeće topografije i ideje koje su nastale iz prvog utiska o mestu zapravo su bile polazište za stvaranje objekta čiji je cilj da prikaže jedan poseban aspekt i određeni smisao koji ovo mesto razlikuje od univerzalnog prostora. Arhitektura prati prirodnu topografiju, a autorka je objasnila kako je gradnja predstavljala poseban izazov, budući da je kuća locirana na strmoj površini.
Tretirajući prirodu kao živi sistem čiji smo sastavni deo, kreiran je objekat razuđene forme upotpunjene estetikom industrijskog stila, koji je potpuna suprotnost često prisutnoj beživotnoj i uniformnoj arhitekturi na koju se bez pogovora navikavamo. Forma ove kuće potpuno je autonomna u likovnom smislu, ali njen cilj je da svojom suštinom objasni samu prirodu. Sastoji se iz tri  volumena od kojih je svaki na različitoj visini i prati topografiju terena, a njihovim smicanjem omogućen je jasan sistem kontrolisanja vizura, kako unutrašnjih tako i prema spolja, pa svaki deo kuće ima svoju privatnost. Ulazni hodnik postavljen je na najvišem delu i uvodi samu padinu u kuću.

Kuća čiji se jednostavni zidovi stapaju sa terenom i izranjaju iz Mediterana nudeći se sunčevoj svetlosti, odraz je svesti autora o značaju ravnoteže i spoja arhitekture i mesta.

Funkcija i forma se dopunjuju i prate jedna drugu, pa  je u svakom volumenu smešten drugačiji program. U centralnom delu je prostorija za dnevna druženja sa kuhinjom i trpezarijom, a sa bočnih strana su prostorije za goste i glavni apartman. Otvoreni plan i jednostavnost na polju povezanosti prostora u enterijeru daje mogućnost uživanja u fantastičnim pogledima iz svake prostorije. Organizacija objekta kao prizemne jednoetažne forme i snažno prožimanje unutrašnjih i spoljašnjih prostora stvara neprikosnovenu udobnost i anticipira radost življenja u harmoniji sa prirodom. Fluidnost funkcionalne organizacije omogućava da se unutrašnjost doživi celovito, što je i pandan samoj celovitosti prirode kao glavne inspiracije.

Čitava arhitektura objekata odiše čistoćom ideje i preciznom tranzicijom između artefakta i prirodnog pejzaža. Pažnja koja je posvećena promovisanju lepote ove lokacije prikazana je upotrebom autohtonih  materijala koji se uklapaju u prirodnu paletu boja i tekstura, ali ih autorka kombinuje i  predstavlja na nesvakidašnji način.

Sirovi betonski zidovi i teraco podovi teksturom materijala doprinose životnosti prostora i intenziviraju čulni doživljaj, dok je  likovnost površina obogaćena gradacijom odnosa hrapavo-glatko, puno-prazno, toplo-hladno. Ceo enterijer odiše dinamičnim pokretom koji stvaraju volumeni sa naglašenim kontrastima svetla i senke, a smenom obrađenih i neobrađenih površina uspostavljena je čvršča spona i ravnopravniji dijalog između prirode i novostvorenih oblika.

Boje nežne game pažljivo sukobljene sa jačim detaljima omogućavaju treperenje svetlosti i stvaraju liriku prostornog ambijenta, a svetlost daje poseban efekat i atmosferu iluzije u odnosu na pejzaž. Sistemi osvetljenja i ventilacije, kao i grejanja i izolacije, realizovani su po striktnim ekološkim principima tako da maksimalno štede energiju i u najvećoj meri se oslanjaju na prirodne resurse.

SIROVI BETONSKI ZIDOVI I TERACO PODOVI TEKSTUROM MATERIJALA DOPRINOSE  ŽIVOTNOSTI PROSTORA I INTENZIVIRAJU ČULNI DOŽIVLJAJ, DOK JE  LIKOVNOST POVRŠINA OBOGAĆENA GRADACIJOM ODNOSA HRAPAVO GLATKO, PUNO-PRAZNO, TOPLO-HLADNO.

Oštro integrisano u teren, ovo moderno porodično utočište  predstavlja originalan prostor koji je primer sklada između impresivnih lepota pejzaža i maestralno oblikovane arhitekture koja počiva na harmoničnom jedinstvu kontrastnih principa prirodnog i veštačkog, organskog i neorganskog, unutrašnjeg i spoljašnjeg.// ekVESNA RAVIĆ- Više u EKO KUĆI No23

U sedlu prirode

PROJEKAT ALONI HOUSE PREDSTAVLJA JEDINSTVEN REZULTAT STUDIOZNOG ISTRAŽIVANJA TOPOGRAFIJE I ISTORIJSKOG NASLEĐA LOKALITETA. NASTAO KAO INSPIRACIJA IZ PRIRODE, TEŽEĆI DA SE STO MANJE NAMETNE U AMBIJENTU, SVOJOM ARHITEKTUROM ON JE U POTPUNOSTI PODREĐEN PRIRODI I NJENIM ZAKONITOSTIMA

Kuća Aloni izrasla je u udolini između dva uzvišenja u brdovitoj regiji na ostrvu Antiparos u Kikladskom arhipelagu (Grčka). Po svojoj graditeljskoj koncepciji, ona pripada podzemnoj arhitekturi, ali je mnogo više od toga. Njene površine i volumeni oponašaju forme okolnog terena, nastavljajući ono što je započela Priroda. U isto vreme, istorijat razvoja poljoprivrede, kao ključne delatnosti ovog ostrva, utkan je na vrlo osoben način u koncept projekta. U tom smislu, objekat je i svedočanstvo istorijskog razvoja, ali i najsavremeniji korak u nastavku tog istorijskog iskustva.
Glavni metod kultivisanja zemljišta tokom istorije u ovom regionu bio je formiranje terasa. Na taj način se od neiskoristljivog strmog područja dobijalo ravno zemljište pogodno za sadnju svih kultura. Terase su formirane pomoću tzv. “suvih zidova”, odnosno vertikalnih površina dobijenih slaganjem neobrađenih masa kamena uz veznice od blata.Ti delovi od blata su vremenom iščezavali ispiranjem vodom, a ostajale su samo solidne i živopisne površine od kamena. Kamen je bio najrasprostranjeniji građevinski materijal na ostrvu, pa se na taj način on samo premeštao iz jedne uloge u prirodi u drugu, uz promišljenu intervenciju ljudske ruke i oka. Nizovi ovakvih terasa davali su ostrvu novu sliku, likovno bogatiju, u svakom smislu praktičniju, ali povrh svega – kultivisaniju. Njima je čovek pripitomio divlju prirodu ostrva ne izlazeći iz okvira same Prirode i njenih zakona. Danas smo svedoci ponovne metamorfoze ostrva. Preoblikovanje terena se vrši ponovo, ali je taj proces ovoga puta uslovljen potpuno drugačijim ciljevima – intenzivnim razvojem turizma i potrebom za izgradnjom kuća za odmor.

Sredstvo je ostalo isto – kameni zidovi kojima se dobijaju kaskadne terase sa platoima pogodnim za jednostavnu i brzu arhitektonsku izgradnju. Lokacija porodične kuće za odmor Aloni najslikovitije bi se mogla opisati kao sedlo između dve padine. Pravac sever-jug upire se između ta dva brda, dok se u osi istok-zapad, na kojoj prirodno opada kota terena, otvaraju impresivne vizure na more. Dva duga kamena zida, koja snažno asociraju na zidove nekadašnjih terasa, flankiraju padine, premošćavajući ih i povezujući, i omogućavaju da se kuća smesti u prostor između njih. Na taj način zadržan je kontinuitet pejzaža koji postoji, koji teče iznad kuće. Ova u suštini vrlo jednostavna koncepcija potire ivice i granice kuće, čineći da njena masa ostane neprimetna u okviru šireg horizonta ostrva.

Kuća Aloni izrasla je u udolini između dva uzvišenja u brdovitoj regiji na ostrvu Antiparos u Kikladskom arhipelagu (Grčka). Po svojoj graditeljskoj koncepciji, ona pripada podzemnoj arhitekturi, ali je mnogo više od toga. Njene površine i volumeni oponašaju forme okolnog terena, nastavljajući ono što je započela Priroda. U isto vreme, istorijat razvoja poljoprivrede, kao ključne delatnosti ovog ostrva, utkan je na vrlo osoben način u koncept projekta. U tom smislu, objekat je i svedočanstvo istorijskog razvoja, ali i najsavremeniji korak u nastavku tog istorijskog iskustva.

PO SVOJOJ GRADITELJSKOJ KONCEPCIJI, OBJEKAT PRIPADA PODZEMNOJ ARHITEKTURI, ALI JE MNOGO VIŠE OD TOGA. NJEGOVE POVRŠINE I VOLUMENI OPONAŠAJU FORME OKOLNOG TERENA, NASTAVLJAJUĆI ONO ŠTO JE ZAPOČELA PRIRODA.

Postojanje kuće u ambijentu se otkriva uvođenjem četiri dvorišta koja usecaju kuću. Po jedno dvorište postoji na svakoj od četiri strane, i sva se međusobno razlikuju po formi i koncepciji – dva su atrijumskog, a dva poluotvorenog tipa. Kada se ima u vidu da se radi o podzemnom objektu, jasno je da su ovi prostori od najvitalnijeg značaja za kuću. Osim što uvode autentičnu prirodu u prostor kuće, oni je snabdevaju i neophodnom svetlošću i vizurama.//ek Mare Janakova Grujić
– Više u EKO KUĆI No13

Nekada je primarna delatnost na ostrvu bila poljoprivreda, a danas je to turizam koji zahteva ubrzanu izgradnju kuća za odmor.

Dragulj Mediterana

UPADLJIVA SUPROTNOST IZMEĐU IZUZETNO STRMOG TERENA NA KOME JE OVA KUĆA NAPRAVLJENA I SAMOG OBJEKTA, PREDSTAVLJA NEOČEKIVANO LEP KONTRAST KOJI ODIŠE ELEGANCIJOM, A NASTOJI DA USPOSTAVI DIJALOG IZMEĐU UNUTRAŠNJEG ŽIVOTNOG PROSTORA I SPOLJAŠNJEG OKRUŽENJA.
Grčko ostrvo Naksos pripada grupi ostrva Kiklada u Egejskom moru. Poznato je po svojoj bogatoj kulturi antičkog doba, a danas ga odlikuju jednostavna arhitektura, slikovita sela sa malim belim kućama, kamenitim stazama i uskim uličicama. Pozicionirana uz more ili sa pogledom na more, nude spektakularan pogled na panoramu ostrva i privlače turiste iz celog sveta. Brojne lepe građevine i spomenici svedoče o prošlosti ostrva dajući mu jedinstven i interesantan karakter. Ovo ostrvo je tokom istorije bilo veoma poznato po kamenolomu mermera od koga su izgrađeni brojni hramovi i kuće. Gradovi su zadržali svoju tradicionalnu arhitekturu, sa belim i niskim kućama, pa tako i objekat letnjikovca u brdima ima naznake ovakve arhitekture.
Kuća ima na raspolaganju dovoljno vode zahvaljujući visokim planinama koje je okružuju i pospešuju izlivanje kiše. Ovo je posebno važno s obzirom na to da je ostrvo pod uticajem sredozemne klime sa dugim, toplim, sušnim letima i blagim zimama sa malo padavina.
Na planinskom placu od 9.000m², koji je orijentisan ka zapadu i sa pogledom na more, izgrađen je ovaj izuzetno interesantan objekat od 280m² za petočlanu porodicu i njihove goste. Smešten je na teško pristupačnom terenu, što mu daje osobenost i izuzetnu draž.

Objekat je izgrađen kaskadno na strmoj padini, i sastoji se iz dve etaže. Donja etaža sadrži veliku spavaću sobu, dnevni boravak, kuhinju sa trpezarijom i bazen, a gornja kuhinju sa trpezarijom, dva kupatila, ostavu, glavnu spavaću sobu, dve manje spavaće sobe i gostinske odaje. Terasa sa velikim bazenom koji služi kao centar okupljanja tokom letnjih dana na ostrvu i kao prostor za održavanje skupova i druženja, savršeno je mesto za zabavu ili jedostavno za sunčanje i uživanje.

Stepenište od 3.10 m širine prolazi duž celog objekta i glavni je smer kretanja u njemu. Ono posetioce vodi od parkinga u podnožju objekta do unutrašnjosti svih delova kuće, prolazeći kroz terasu u privatne prostorije, i završava se sa prekrasnim otvorenim pogledom na more. //ek IVANA NIKOLIĆ- Više u EKO KUĆI No8

GLAVNI ELEMENTI OVOG IZUZETNOG I SPEKTAKULARNOG PROJEKTA SU MODERNIZAM, PROSTORNOST, PROZRAČNOST I IZNAD SVEGA-BELA BOJA.

Objekat je smešten na teško pristupačnom terenu.

Ovaj objekat ujedno predstavlja i deo ogradnog zida kojim je ograničen unutrašnji prostor za boravak.

Dragulj Mediterana

UPADLJIVA SUPROTNOST OKOLNOG, IZUZETNO STRMOG, TERENA NA KOJOJ JE OVA KUĆA NAPRAVLJENA I SAMOG OBJEKTA, PREDSTAVLJA VELIKI KONTRAST KOJI ODIŠE TRANSPARENTNOŠĆU I ELEGANCIJOM, A NASTOJI DA USPOSTAVI DIJALOG IZMEĐU UNUTRAŠNJEG ŽIVOTNOG PROSTORA I SPOLJAŠNJEG OKRUŽENJA.

Objekat je izgrađen kaskadno na strmoj padini, i sastoji se iz dve taže. Donja etaža sadrži veliku spavaću sobu, dnevni boravak, kuhinju sa trpezarijom i bazen, a gornja kuhinju sa trpezarijom, dva kupatila, ostavu, glavnu spavaću sobu, dve manje spavaće sobe i gostinjske odaje. Terasa sa velikim bazenom koji služi kao centar okupljanja tokom letnjih dana na ostrvu i kao prostor za održavanje skupova i druženja, savršeno je mesto za zabavu ili jednostavno za sunčanje i uživanje. Ovaj objekat ujedno predstavlja i deo ogradnog zida kojim je ograničen unutrašnji boravak, dok je ostatak placa ostavljen netaknutim i čini se kao da predstavlja deo pejzaža.
Osvetljenje je ključan element u opremanju svakog prostora, pa i ovog. Enterijeri ovog objekta su maksimalno otvoreni za svetlost i vazduh kako bi atmosfera unutar prostorija bila što prijatnija tokom letnjih meseci. Prozorski otvori su veliki, dizajnirani da prime što više svetla, a osvetljenje se dodatno poboljšava velikim staklenim površinama i znatnim korišćenjem bele boje u enterijeru.

Glavni elementi su medernizam, prostornost, prozračnost I, iznad svega-bela boja. Bela boja je izabrana jer stvara atmosferu jasnoće I sjaja u eksterijeru I enterijeru, atmosferu opuštanja, u skladu sa arhitektonskim geometrijskim linijama. Ovakvi enterijer ne moraju biti ni nalik “bolničkom” i “sterilnom” ambijentu već, naprotiv, može da odiše toplinom i udobnošću.

Određeni i čisti odnosi mase i staklenih otvora prikazuju kuću kao umetničko delo evropske elegancije. Ovaj način gradnje zahteva mnogo nege, ali je ukupan ambijent vrlo udoban, a ceolukupan projekat veoma funkcionalan. Belinom, jednostavnim linijama, dobro odmerenim odnosom belih zidova i staklenih otvora, ova kuća se prefinjeno nameće kao još jedan izuzetan i spektakularan projekat arhitektonskog tima. //ek IVANA NIKOLIĆ- Više u EKO KUĆI No8

ENTERIJERI SU OBLIKOVANI SA ŠTO MANJE NAMEŠTAJA, TAKO DA OKOLNI PROSTOR PREOVLAĐUJE U ODNOSU NA AKTIVNOSTI SAMOG OBJEKTA.

Enterijer ovog objekta je maksimalno otvoren za svetlost i vazduh, kako bi atmosfera unutar prostorija bila što prijatnija.

Bela boja i obilje svetlosti ostavljaju vizuelni utisak čistote, stvarajući savršen ambijent za odmor i opuštenje.