enterijer - EKO KUĆA magazin

The Paintworks: Svetlost kao platno

DROO je stvorio unutrašnji svet gde svetlost postaje ključni materijal. Ovaj prostor je poput pažljivo oslikane slike gde svetlost igra ulogu četkice ističući teksture, boje i linije svakog elementa.

KUĆA OD KAMENA

Kuća za odmor raspolaže sa pet spavaćih soba i velikim dnevnim boravkom. Smeštena je u mestu Kakapetra, na ostrvu…

Neprolazna lepota kamena

Odnos čoveka prema kamenu, kao i prirodi, čini osnovu ovog arhitektonskog rešenja. Uticaj ostaje minimalan, slaveći jedinstveni pejzaž Kiklada

Paviljon u parku: integracija sa okolinom

Portugalski paviljon predstavlja filozofsku manifestaciju koja teži uspostavljanju harmoničnog dijaloga između ljudi, prirode i arhitekture. Centralna ideja ovog projekta je potraga za suštinom, čistoćom elemenata i jednostavnošću

Paviljon u parku – harmonični dijalog ljudi, prirode i arhitekture

Značenja koja se uspostavljaju ovim konceptom nisu unapred određena, prethodno definisana ili projektovana kroz arhitekturu, već spontano nastaju i manifestuju u određenom trenutku, kada se aktiviraju prepoznatljivi elementi ovog prostora

B.R.I.O: Živopisno spajanje arhitekture i okruženja

B.R.I.O. objekat simbolizuje suptilnu uniju arhitekture i prirode. Njegova ritmična fasada, povezanost sa prirodom i društvena svrha čine ga ne samo prostorom za stanovanje, već i zajedničkim delom umetnosti. Arhitektura postaje više od betona i čelika – postaje sredstvo koje oblikuje i podupire životne priče stanovnika.

Građevina prefinjene estetike i čistih oblika

U srcu pulsirajućeg Šordiča u Londonu, gde se moderna dinamika susreće sa prošlošću natopljenom kreativnošću, usidreno je arhitektonsko zdanje koje na prefinjen način plete niti između epoha vremena…

Kuća most

BRIDGE HOUSE KORISTI PREDNOSTI SAVREMENE TEHNOLOGIJE I ZASNIVA SE NA ENERGETSKI EFIKASNIM SISTEMIMA GRADNJE. TIME STIČE MOGUĆNOST KOMUNIKACIJE I SAMOUPRAVLJANJA U REALNOM VREMENU. UZ TO SE VEŠTO BORI SA DRAMATIČNIM I OSETLJIVIM TEMAMA U GRADITELJSTVU VEZANIM ZA LJUDSKU I UMETNIČKU EGZISTENCIJU, POPUT ODNOSA SAVREMENE ARHITEKTURE PREMA PRIRODI. OVAJ OBJEKAT JE PRIMER BESKOMPROMISNOG I NEPOKOLEBLJIVOG POŠTOVANJA PRIRODNOG PEJZAŽA UPOTPUNJENOG I NADOGRAĐENOG MOGUĆNOSTIMA SAVREMENIH TEHNOLOŠKIH SISTEMA.

Bakar u brisanom prostoru

VIKTOR GONZALES MARTI I FAIDRA MATZIARAKI SU 2012. GODINE OSNOVALI COMETA ARCHITECTS, STUDIO ORIGINALNIH, ENERGIČNIH I POSVEĆENIH ARHITEKATA IZ BARSELONE I ATINE, KOJE ODLIKUJE KREATIVNOST U DIZAJNIRANJU I PROCESU IZGRADNJE.
Nesvakidašnji dizajn enterijera ovog stančića u blizini olimpijske marine u Barseloni inspirisan je morem i lukom. Njegovi autori Faidra Matziaraki i Viktor Gonzalez Marti iz studija Kometa arhitekti, izveli su kompletnu rekonstrukciju enterijera vođeni vizijom stvaranja čistog neprekinutog prostora. Rušenjem svih unutrašnjih zidova i otvaranjem frontalnog spoljašnjeg zida dobijene su upečatljive urbane vizure.

U ovako ispražnjenom prostoru izvršena je studijska analiza održivosti funkcija i enterijerske opreme i odlučeno je da se uvede samo ono što je bitno i neophodno. Ukupno 56 m2 stambenog prostora koncipirano je kao minimalistički projekat sa karakterom nautičke arhitekture. Apartman podseća na brodsku kabinu okruženu vodom i vazduhom. Ovakva asocijacija izvedena je s obzirom na činjenicu da se stan nalazi na vrhu stambene zgrade, čime se potencira njegova neometana vizuelna veza sa lukom i morem. Prostor je u celini kompaktan i introvertan, a realizovan je u jasnom duhu čuvanja intime i privatnosti. Čist jednostavan prostor purističko-racionalističke orijentacije lišen je svakog viška i u svakom smislu predstavlja resteretujući, relaksirajući kutak, oazu za telo i um.

Stan se neprekinuto nastavlja na terasu, okupan je prirodnom svetlošću i osvežen strujanjima vazduha sa mora.

Investitoru, bračnom paru iz Barselone, ovo je drugi stan u ovom gradu koji svakodnevno koriste, i s obzirom na to želeli su da se on razlikuje od svih mesta koja su oni do tada koristili kao životni prostor. Stan neodoljivo podseća na ploveću barku, što je izvedeno, kako u totalu prostora tako i u njegovim sekvencama, pojedinim komadima mobilijara. Primenjena su rešenja koja su preuzeta iz nautičke arhitekture, čime je značajno izmenjen prethodni izgled prostora stana. Ta rešenja se mogu svesti na sledeće: prostor je oslobođen nepotrebnog sadržaja i ostavljen je da egzistira kao čist oblik. Kvadratni plan stana je organizovan oko kompaktne drvene ‘kabine’ u kojoj se nalaze toalet, plakari, oprema za pranje i sušenje veša i instalacije. Oko nje se odvija glavno konzumiranje prostora. Kuhinja i ostava su sa desne strane, dneveni boravak i deo za spavanje okrenuti su frontalno, a kupatilo je levo. Zidovi i podovi su obrađeni svetlo sivom mikrocementacijom. Inspiracija je došla sa obližnjih dokova, od sirovog betona. Najinteresantniji autorski gest u stanu su izložene instalacije: bakarne cevovodne kompozicije, okovi i svetiljke. Oni su postavljeni vrlo precizno, tako da formiraju jednostavne a upečatljive likovne akcente, i protežu se preko najprominentnijih zidnih površina.

U minimalističkoj plejadi detalja, u svakoj od njih je posvećena puna pažnja, od izbora materijala do finalne zanatske obrade.

Jedinstvena crvenkasta gama bakra i topao metalni sjaj ovih zidnih asamblaža predstavljaju jedini ukrasni element enterijera. Njihova specifična upotreba pomorskom inženjeringu transformisana je u nespecifičnu primenu na nivou estetike, što predstavlja potpuno jedinstven i originalan autorski čin. Bakar kao jedini i samodovoljni vizuelni akcenat enterijera nije odabran samo zbog upečatljivih koloritskih senzacija koje pruža, već i zbog njegovih prirodnih antibakterijskih svojstava. Dva čisto bela volumena, kuhinjsko ostrvo i kada, mapiraju i predstavljaju mokre čvorove u stanu. Smešteni su u otvorenom prostoru, naglašeni su i odaju utisak da lebde nad podom. Oni daju notu elegancije i ekskluzivnosti inače minimalističkom ambijentu, sublimirajući dizajnersku filozofiju enterijera u laganu, odvažnu i striktno pravu liniju. Ekonomičnost je atribut ovog projekta – kreveti, sofe, sav namštaj od drveta i ugradni ormari imaju funkciju skladišta.

Sve instalacije su neskrivene, čime se potcrtava iskrenost i konstruktivistički ton u arhitekturi. Otklon od uobičajenosti, serijalnosti, svega klasičnog i sladunjavog, predstavlja ključnu reč projekta, ali i graditeljski kredo studija Kometa arhitekti. Uprkos ograničenoj kvadraturi, apartman je znatno povećan zahvaljujući povezanosti enterijera i eksterijera, čime je njegova površina gotovo udvostručena. Okupan je prirodnom svetlošću i osvežen strujanjima vazduha sa mora. Kultura življenja zasnovana na ‘potrebnom i dovoljnom’, na minimalizaciji navika i potreba, a načelo da se pročišćenom atmosferom deluje na mentalnu higijenu i ekologiju duha, predstavlja imperativ našeg veka, iako toga još uvek nismo svesni. U minimalističkoj plejadi detalja, svakom od njih je posvećena puna pažnja, od izbora materijala do finalne zanatske obrade. Keramičke pločiće, po kojima je prepoznatljiva katalonska a i cela španska arhitektura, ručne su izrade. Fabrika Rovira je po specijalnim nacrtima izradila slavine, a Arredo3 kuhinju.

Vikendica

Dizajn ove vikendice je u skladu sa svojim prirodnim okruženjem zbog svoje veličine i materijala koji je korišćen.
Upotreba prirodnih materijala, poput lokalnog kamena i prirodnog drveta, pojačava međusobnu povezanost između ove zgrade namenjene za ljude i prirodnog sveta.

Oslanjajući se na planinsku stenu gotovo na vrhu rta Koutoulos, integrisana u divlji pejzaž i napravljena od zemljanih materijala, ova izdužena vikendica je zaštićena od severnog vetra i gleda na zapadno Kritsko more prema jugu.

Čvrst zid u obliku slova L, sagrađen od kamena, služi kao nastavak planine i definiše raspored svih unutrašnjih prostora.

Dve jasne strukture, od kojih se jedna sastoji od dnevnog boravka, kuhinje i trpezarije, a druga od spavaćih soba, međusobno su povezane dugačkim poluotvorenim dnevnim boravkom, počevši od stene i završavajući se na uzdignutoj platformi koja pluta između planine i mora, neba i zemlje.

Ploče od betona sive boje, premaz gline u boji tla na spoljnim zidovima, metal, prirodno drvo i lokalni prirodni kamen osnovni su materijali ove vikendice.

ONO ŠTO OVU VIKENDICU ČINI SAVRŠENIM MESTOM ZA ODMOR JESTE NJEN SAVRŠENI SKLAD SA PRIRODOM KOJA JE OKRUŽUJE – ŠTO ZBOG ISKLJUČIVO PRIRODNIH MATERIJALA KOJI SU KORIŠĆENI ZA NJENU IZGADNJU, ŠTO ZBOG SVOJE STRUKTURE I OBLIKA.

Prirodni materijali čine da vikendica deluje kao produžetak prirodnih lepota koje je okružuju

Upotreba prirodnog kamena je prisutna kako u spoljašnjosti vikendice, tako i u unutrašnjosti

Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113

House Bücker – Hahn

Kuća iz jednog dela bez tradicionalnog rasporeda prostorija u kojoj je celokupni spoljni deo središnje zgrade zajedno sa krovnim površinama i krovnom terasom napravljen od istog materijala i u skulpturalnom obliku.
Podnožje kuće je bela kocka, oko koje se nalazi veća, središnja zgrada u prizemlju – delimično slobodna, a delimično na kocki.

Nagib u prizemlju je paralelan sa kosim krovom. Slobodni deo zgrade sa kosim krovom ujedno formira i natkriveni ulazni prostor sa parkingom za automobile.

Zahvaljujući ovoj ujednačenoj spoljašnjosti, središnja struktura izgleda kao da je izgrađena od jednog komada. Eksterijer istovremeno daje kući skulptularni karakter. Ne postoje čak ni cevi koje bi mogle narušiti ovu savršenu strukturu, jer su one jednostavno integrisane u zidove. Spoljašnji oblik zgrade odražava unutrašnje funkcije.

Na primer, iza kosog ulaza nalaze se stepenice ka prvom spratu. Raspored prostorija koji se nalazi unutra je suprotan od onog tradicionalnog. U prizemlju se nalaze kancelarija, spavaća soba s garderobom, kupatilo i soba za goste.

Na prvom spratu, ispod stepenica, nalaze se kupatilo za goste i prostrani dnevni boravak sa otvorenom kuhinjom koja izlazi na krovnu terasu. Kupatila su opremljena plemenitim mermerom spokojnog, sakralnog izgleda. Svi oblici, materijali i boje ove kuće se savršeno podudaraju.

ONO ŠTO OVU KUĆU ČINI POSEBNOM JE NJEN SKULPTURALNI ASPEKAT POSTIGNUT TIME ŠTO DEO KUĆE SLOBODNO LEBDI IZNAD TLA, DOK JE DRUGI DEO OSLONJEN NA BELU KOCKU. SPOLJAŠNJE KROVNE POVRŠINE I TERASA NAPRAVLJENI OD ISTIH MATERIJALA UPOTPUNUJU OVAJ BEZVREMENSKI SKLAD.

Deo kuće lebdi slobodno, a drugi deo je oslonjen na podnožje od kocke

Stepenice iza kosog ulaza vode ka prvom spratu

Eclipse House

Kreativan odgovor arhitekte na zahtev da praktične potrebe savremene porodice uobliči u poetsku formu prilagođenu socijalnom kontekstu i celokupnom ambijentu iznedrio je introvertan objekat koji svojom celovitošću i punoćom forme ističe jednostavne geometrijske oblike i odsustvom sadržaja, tj njegovim skrivanjem, povećava emocionalnu dimenziju i interesovanje posmatrača.
Introvertna kuća isprepletanih zatvorenih i otvorenih prostora ravnopravno vezanih u celinu, smeštena je u atraktivnom naselju na periferiji Sofije, u Bugarskoj. Osnovna ideja projektanta jeste prikrivanje odnosno zatvaranje kuće u odnosu na ulicu.

Složenost programa konfrontira veličini lokacije i određuje strukturu kuće. Svaka od tri etaže iz kojih se objekat sastoji- garaža, prizemlje i sprat razlikuje se i u veličini i u strategiji prikrivanja.

Garaža je podzemna, ali prirodno osvetljena i direktno povezana sa ulicom i vrtom. Povučeno prizemlje , većim delom zastakljene fasade, zajedno sa malom baštom skriveno je iza živice. Privatnost i sunčevu svetlost velikog gornjeg sprata pažljivo kontrolišu klizni paneli velikih razmera.

Sa ulice je vidljiv samo jednostavni, lebdeći, pigmentirani volumen koji po potrebi može biti potpuno zatvoren, dok ostatak složene strukture ostaje neotkriven.

Prostori unutar objekta integrisani su oko svetlosti centralnog atrijuma. Reflektujući krov duboke verande oslikava baštu I dublje je povezuje sa unutrašnjošću. Linearni podzemni prostor bazena ima vizuelni i fizički kontakt sa vrtom, dok je svetla garaža povezana sa ostatkom kuće stepeništem.

SA ULICE JE VIDLJIV SAMO JEDNOSTAVNI, LEBDEĆI, PIGMENTIRANI VOLUMEN KOJI PO POTREBI MOŽE BITI POTPUNO ZATVOREN, DOK OSTATAK SLOŽENE STRUKTURE OSTAJE NEOTKRIVEN.

Elementi vanjskog vrta oslikavaju se po fasadi objekta ujedinjujući prirodu i artefakt.

Polihromija, kontrast i minimalistički dizajn – odlike su enterijera koji pleni svojom autentičnošću.

Vreme kao vitalni element

Intervencija izvedena s poštovanjem prirode i mesta, zasnovana na brisanju suvišnog i traženju slobode i mira bez gubitka uspomena, predstavlja priznanje vremenu koje ostavlja svoj trag u svakoj materiji vrednujući nepravilnosti, teksture i krajnje savršene nesavršenosti.
U impozantnom krajoliku koji čuva prirodnu baštinu tipičnu za zapadnu asturijsku obalu, u selu Sabugo de Otur smešten je objekat koji svedoči o vremenu i čuva sećanje na detinjstvo, iluzije i nade.

Forma se nenametljivo nadovezuje na predeo u kome plaže i planine dele pejzaž, oplemenjene kućama čistih i odvažnih volumena, sa kosim krovovima i zabatima od škriljca.

U pitanju je rekonstrukcija kuće kompaktnog volumena, izuzetne u svojoj skromnosti i energetsoj efikasnosti, kojoj je trebalo udahnuti novi život, svetlost, vazduh, more, ali poštujući njenu prošlost i sećanje. Sačuvana je okosnica, ali je srušen istočni masivni zid i umesto njega postavljen stakleni čija je prozirnost omogućila rast unutrašnjih prostorija, odvodeći granice kuće do horizonta, do mora, neba i planinskih pejzaža.

Unutrašnji prostor lišen je suvišnih pregrada i stvoren je jedinstven ambijent razvijen u tri etaže. Celokupan koncept zasniva se u isticanju nepravilnosti, hrapavosti, nesavršenosti, tekstura, erozije, za razliku od precijenjene i sveprisutne lažne savršenosti i urednosti.

Korišćeni su isključivo lokalni materijali- kamen i drvo, uz dodatak čelika i stakla koji imaju za cilj da predstave vreme kao vitalni element- čelik, ostavljajući vidljive mrlje po fasadi, a staklo zamagljujući granice svojom transparentnošću i dajući život unutrašnjem prostoru.

PROZIRNOST NOVOG ZIDA OMOGUĆILA JE RAST UNUTRAŠNJIH PROSTORIJA, ODVODEĆI GRANICE KUĆE DO HORIZONTA, DO MORA, NEBA I PLANINSKIH PEJZAŽA.

Čelik koji ostavlja tragove na fasadi naglašava fenomen vremena i prolaznosti.

Harmoničan spoj starih i novih elemenata u enterijeru konstituiše kompaktnu estetsku celinu.

3-Square House

Pravilni geometrijski elementi postavljeni u neočekivan međusobni odnos koji strukturi daje dramatičnost i vizuelnu tenziju, čuvaju u sebi delić prirode na koju se nadovezuju, tretirajući je ne kao resurs već kao kompleksan živi sistem čiji su sastavni deo.
Snažna arhitektonska scena od tri međusobno povezana volumena smeštena je na obali jezera Saima u Finskoj. Lokacije prostora strogo su raspoređene u skladu sa funkcijama- glavni volumen sadrži dnevne, spavaće i trpezarijske prostore, a manji sadrže saunu i pomoćne prostore.

Dizajn kuće u potpunosti je uklopljen u teren, pa je prema jezeru pod viši od okolnog terena kako bi se stvorio utisak da lebdenja iznad jezera , dok se u dnevnom boravku može osetiti duh smrekove šume.

Umesto prekrivanja velikih staklenih površina unutrašnjim zavesama, u spoljašnji deo zida integrisana su senila koja ne dozvoljavaju ulazak toplotnog zračenja, ali omogućavaju uživanje u pogledu na pejzaž iznutra. Sam pejzaž je najvažniji element unutrašnjosti, koji je živ i neprestano se menja u skladu sa dobom dana i godišnjim dobima.

Za obradu fasade korišćeno je prirodno drvo , staklo i patinirani lim, dok u enterijeru nedvosmisleno preovladavaju orah i hrast. Akcenat je stavljen na održivost, pa se zgrada zagreva geotermalnom toplotom I koristi podno grejanje. Ne postoji tradicionalna podela na sobe, ali prostori se po potrebi mogu odvojiti kliznim vratima.

Posebna atmosfera prostora u velikoj meri je posledica upotrebe prirodne svetlosti i različitih nivoa refleksije od prirodno obrađenih drvenih površina. Dizajn prostora zgrade se ne boji tame koju je pretvorio u snagu, te kuća ima mesta sa ogromnom količinom svetlosti i mesta na kojima preovladavaju senke- u skladu sa situacijom i raspoloženjem.

NE POSTOJI TRADICIONALNA PODELA NA SOBE, ALI PROSTORI SE PO POTREBI MOGU ODVOJITI KLIZNIM VRATIMA.

Boje, površine i materijali – na fasadi grade jedinstveni entitet u harmoničnoj simbiozi prirodnih i arhitektonskih elemenata.

Poigravanje svetlosti i senke – i prelazak iz osvetljenih u tamne delove transformiše narativnu strukturu enterijera dajući mu notu spektakla.

Hara House

Kompaktna kompozicija sastavljena od trouglova različitih tekstura i pravaca prostiranja težnja je autora da vrati čoveka iz beskonačnog ništavila savremenih tendencija i materijalizma i obnovi izgubljeni balans između unutrašnje i spoljašnje realnosti , sopstvenog postojanja i onog što nas okružuje.
Kuća Hara smeštena je u selu Tsurugasone, u Japanu. Cilj dizajna bio je stvaranje zgrade koja revitalizuje strukture koje su već prisutne na imanju i imaju potencijal prilagođavanja novim funkcijama.

Uzimajući u obzir već izgrađene objekte, kao što su glavna porodična kuća i skladišni prostori, većina funkcija koje su potrebne potpuno samostalnoj kući već je bila prisutna, tako da je umesto konvencionalne, potpuno samostalne kuće, dizajnirana otvorenija i slobodnija struktura koja nudi veći polu-javni prostor. Hara je ‘nepotpuno’ daljinsko proširenje glavne kuće i stoga se oslanja na svoje okruženje i okolne zgrade.

Drvena fasadna struktura stvara sliku velikog šatora i uklapa se u tradicionalnu japansku arhitekturu. Prostor je koncipiran kao otvoren i fluidan, sa malo pregrada i privatnih delova.

Ova “kuća nepotpunosti” zamišljena je da postane snažan apsorber, jer prazan prostor poziva ljude i događaje u selu da je iskoriste te na taj način kuća postaje deo šireg ambijenta.

Uspostavljanjem ovakve vrste arhitekture, sa nedostatkom i praznim prostorom, rađa se zgrada koja se u selu utvrđuje kao atrakcija interesovanja i aktivnosti. Ova jedinstvena građevina briše granice i stvara mogućnost formiranja novih veza ujedinjujući elemente tradicije, budućnosti i zajednice i pokušaj je revitalizacije sela čiji su problemi isti ma gde u svetu se nalazilo.

OVA “KUĆA NEPOTPUNOSTI” ZAMIŠLJENA JE DA POSTANE SNAŽAN APSORBER, JER PRAZAN PROSTOR POZIVA LJUDE I KUĆA POSTAJE DEO ŠIREG AMBIJENTA.

Fasadni trouglovi – upotpunjeni ritmičnim drvenim horizontalama impliciraju balans i smirenost.

Suverena vladavina – drveta u enterijeru pruža osećaj topline i komfora.

Apartman Kinuta

Afirmišući kontinuitet i veze istorijskog i savremenog razvoja arhitekture i kreativnog izraza, dizajnirana je otvorena struktura čiji je primarni motiv korisnik kao njen vitalni i reprezentativni deo i koja se temelji na shvatanju arhitekture kao vrste filozofije o sredini i okolini. oslanjanje na bezvremene tradicionalne vrednosti dve kulture – Skandinavske i Japanske, iznedrilo je prostor koji je prava oaza mira i spokoja u bučnom Tokiju.
Enterijer u kome vlada čudesna prisnost čoveka i prostora ostvarena svetlošću, senkom i teksturom materijala, rezultat je saradnje između lokalnog dizajna studija iz Tokija Keiji Ashizava i Norm arhitekata sa sedištem u Kopenhagenu. Spojilo ih je obostrano divljenje i ljubav prema prirodnom bogatstvu i beskonačnim dizajnerskim mogućnostima, uz poštovanje obe tradicije. Projekat se zasniva na obnovi dva stana u kompleksu apartmana Kinuta Terrace. On je prvobitno sagrađen još 1980- ih i ima integrisano dvorište, što kompleks čini jedinstvenim, a živeti mirno u skladnom okruženju velika je privilegija u gradu poput Tokija.

TIŠINA I SVETLOST Sofisticiranost projekta proizilazi iz interpretacije odnosa svih elemenata koji čine kompozicionu celinu prostora – oblik, površina, tekstura, refleksija, transparentnost, boja i osvetljenje. Senka zbog svoje moći transformacije postaje element forme u prostoru, ne manje važan od zida ili plafona, a svojim pokretom naglašava prolaznost vremena.

Formalno-prostorni odnosi elemenata i sama struktura arhitektonskog prostora nastali su kao ekvivalent ekspresije i vizuelne percepcije doživljaja stvarnosti, pri čemu je dnevna svetlost, kao najvažnije sredstvo kojim su projektanti raspolagali, s pravom postavljena na pijedestal. Kombinujući uravnotežen industrijski i prirodni izgled i osećaj, svaki prostor je dizajniran tako da propušta vazduh i svetlost, čime se stvara prijatna atmosfera.

U radu sa duplim visinama i velikim prozorima okolina se poziva unutra i obrnuto, a ponavljajući uzorci koriste se za stvaranje umirujućeg osećaja poznatog. Interesovanje autora je usmereno prema igri svetlosti u prostoru, boji i uticaju koji svetlo ima na korisnika zbog svoje sposobnosti da menja ljudska osećanja, ističe teksturu i naglašava vrednost ambijenta. Usred energičnog i bučnog Tokija stvorena je prava oaza mira, tišine i spokoja, koja u skladu sa japanskim konceptom zena nudi osećaj oslobađanja i suštine postojanja.

TRADICIJA KAO INSPIRACIJADva dizajnerska studija su u saradnji sa vodećim japanskim proizvođačem drvenog nameštaja Karimokuom radila na jednoj rekonstrukciji i tom prilikom je nastala ideja o novoj kolekciji nameštaja. Otuda inauguralna kolekcija Kinuta predstavlja seriju od 12 komada nameštaja izrađenih po meri koji se u potpunosti oslanjaju na prirodne reference povezanog dvorišta u pokušaju da se što više integrišu u prirodu ne samo svojim dizajnerskim jezikom, nego i materijalnim sastavom.

Detalji naglašavaju dominantnu lakoću i prozračnost celokupne atmosfere. Tu spadaju elegantna ograda stepeništa i galerije, mermerna ploča na drvenim nosačima stola i veliki luster u kuhinji koji razigrava plafon. Geometrizovani elementi enterijera u zavisnosti od prostornog rasporeda i međusobnih odnosa dobijaju novo značenje i grade formu figurativnog karaktera koja asocira na konkretne pojave.

Ostvarivanje kontinualnosti prostora i uvođenje prirode u enterijer omogućeno je ranije postavljenim arhitektonskim okvirom – belim volumenima orijentisanim prema dvorištu koji kombinacijom bazičnih formi sa svetlom ostavljaju snažan utisak. Isticanje konstruktivnih elemenata kao deo umetničkog izraza (vidne i naglašene grede koje se seku u dnevnoj sobi) nudi neposredniji doživljaj i identifikaciju sa prostorom, svedočeći o njegovoj iskrenosti i ozbiljnosti, ali i o veštini autora da ovladaju prostorom definisanim strogim konturama i organizovanim rasporedom.

Dizajn nameštaja -inspirisan je strukturama iz japanskih hramova i vrtova.

DIZAJN NAMEŠTAJA INSPIRISAN JE UGLAVNOM STRUKTURAMA VIĐENIM U JAPANSKIM HRAMOVIMA I VRTOVIMA. TAKO JE NAPRIMER RITAM KROVNIH LINIJA NA HRAMOVIMA KOJE SU AUTORI POSETILI VIDLJIV NA DUGAČKOM NISKOM STOLU.

Nova finska kuća – Ceo život na jednom mestu

KUĆA U ŠUMI KOLIKO I ŠUMA U KUĆI – ARHITEKTURA ZAUZIMA ULOGU POSREDNIKA IZMEĐU SAVREMENOG ČOVEKA I PRIRODE.
Kuća Apelle je sagrađena pre svega da bude deo prirode. Okolna šuma je pretvara u sklonište za potrebe jedne savremene porodice modernih navika. Kuća je u šumi koliko i šuma u kući – arhitektura zauzima ulogu posrednika između savremenog čoveka i prirode.
Ovu jednoporodičnu kuću u finskom gradu Karji dizajnirao je biro Casagrande Laboratory. Već na prvi pogled nalik je na brod usidren u luci. Potpuno nenametljiva u ambijentu, nepretencioznog dizajna sa pretečom u daščanoj kolibi, ova zgrada je utopljena u krajolik na jednostavan i prirodan način. Život koji se u njoj odvija je specifičan po tome što je naglašeno jedinstven, što sublimira sve životne funkcije na jednom mestu, što je adaptibilan i slobodan – bez konformističkih stega i poštovanja normi klasične arhitekture. Pod krovom ove kuće druži se, radi, obeduje i spava, u jednom dahu i u jednoj istoj odaji.
Unutrašnji prostor kuće je izrazito longitudinalan i neprekinut – to je fluid koji se razliva kretanjem kroz kuću da bi se na kraju te ose utopio u šumu. Na ovoj putanji nižu se javni i privatni segmenti, i to tako što se isti prostor koristi za različite namene u zavisnosti od trenutka – danju ili noću. Tako se u delu enterijera tradicionalno korišćenom za obedovanje može spavati, a dnevna soba, po pravilu centar porodičnog druženja, pruža pogodnosti za studijski rad, pa čak i za fitnes trening. Ovakav multifunkcionalni prostor svoje korene vuče od tzv. ’tupa’ ili ’pirtti”’, drvene kolibe tipične za tradicionalnu finsku arhitekturu.

Sa ovako udruženim životnim funkcijama ukućana i namenama prostora, enterijer nas šarmira svojom polivalentnošću i duhovitošću. Slična duhovitost postoji i spolja, na fasadi, gde se čita simbol lađe usidrene na kopnu, usred šume. Asocijaciju na brod stvaraju kružni prozori, kao i brodski pod u unutrašnjosti kuće. Fasada je potpuno bela, i u zimskom delu godine stapa se sa snežnim ambijentom. Snabdevena je raznolikim grupacijama prozora – kružnih, kvadratnih, linijskih, koji predstavljaju ključ za dešifrovanje funkcionalne organizacije enterijera.
Objekat Apelle je dobro izolovan materijalom na bazi drveta. Tokom duge i jake zime zagreva se geotermalno i iz još dva izvora toplote, peći i kamina. Peć u spavaćoj sobi, visoka i snežno-bela poput brodskih jarbola na palubi, razdvaja prostor sa krevetom od ostatka odaje. Masivni kamin od crne cigle u dnevnoj sobi jedini je detalj u enterijeru koji nije beo. Spolja gledano, on je još jedan nautički simbol. Liči na dimnjak, a kuća uz njega – na parobrod.

Spavaća soba je u elevaciji domišljato povezana sa kuhinjom tako što ima pristup do spavaće lođe -ležaja izvedenog na vrhu viseće kuhinje. Ukupna površina kuće od 140m2 iskorišćena je maksimalno štedljivo i na najfunkcionalniji način. Kuća je okupana svetlošću, enterijer gotovo potpuno beo, a sve to uz efektnu upotrebu ogledala stvara optičku varku veće zapremine prostora. Mobilijar i oprema su svedeni, minimalistički, malobrojni. Prostor je rasterećen svakog suvišnog detalja, i kao takav izrazito duhovan i kontemplativan.

SPECIFIČNOST KUĆE OGLEDA SE U TOME ŠTO SE ISTI PROSTOR KORISTI U RAZLIČITE SVRHE U ZAVISNOSTI OD TRENUTKA – DANJU ILI NOĆU. OVAKAV MULTIFUNKCIONALNI PROSTOR SVOJE KORENE VUČE OD TZV. ’TUPA’ ILI ’PIRTTI’ DRVENE KOLIBE, KOJA JE TIPIČNA ZA TRADICIONALNU FINSKU ARHITEKTURU.

Kuću su izgradila dva lokalna stolara specijalizovana za izgradnju ne samo objekata, već i drvenih brodova. Nije čudno, stoga, što su konstrukciju tretirali kao lađu, počev od forme do načina materijalizacije. Tako je duh lokalnog finskog neimara ugrađen u kuću zajedno sa duhom tradicije, ambijenta, arhitekte i na kraju – korisnika. //ek Mare Janakova Grujić-Više u EKO KUĆI No29

Masivni kamin od crne cigle u dnevnoj sobi jedini je detalj u enterijeru koji nije beo.

Spavaća soba je u elevaciji domišljato povezana sa kuhinjom tako što ima pristup do spavaće lođe – ležaja izvedenog na vrhu viseće kuhinje.

Unutrašnji prostor objekta je izrazito longitudinalan i neprekinut – to je fluid koji se razliva kroz kuću.

Voda kao inspiracija

INOVATIVAN ARHITEKTONSKI KONCEPT PRKOSI OGRANIČENJIMA TRADICIONALNOG POIMANJA PROGRAMSKE STRUKTURE. URAVNOTEŽENIM SPOJEM RAZLIČITIH VRSTA UMETNOSTI DIZAJNA, VAJARSTVA I SLIKARSTVA OBJEDINJENIH U POLJU ARHITEKTONSKE POJAVNOSTI STVARA SE NOV ESTETIČKI ORGANIZAM SA LICEM ŽIVOG UMETNIČKOG PROSTORNOG OBLIKA.
Panorama, inspirativan i prostran dupleks apartman u Sao Paolu, projektovan je za bračni par bez dece koji su želeli da implementiraju bazen u svoj enterijer, što je arhitekta Fernanda Markes radosno dočekala, smatrajući ovaj projekat izazovom i ističući da je doživljaj arhitekture znatno različit od onoga što donosi puko upravljanje geometrizovanim prostornim konceptima. Potreba za istraživanjem i inovacijom inicirana je pre svega težnjom za ukazivanjem na različite potencijale, nivoe i oblike aktivnosti arhitektonskog prostora i pojavnosti arhitekture. Rezultat ovakvog promišljanja bio je stvaranje uravnoteženog odnosa i sadejstva prostora i njegovog sadržaja u svim aspektima njihovih odrednica, karakteristika i uslovljenosti.
AUTONOMIJA UMETNIČKIH DELA
Apartman ima površinu od 477 m2 i podeljen je na dva nivoa. Prizemlje se sastoji od dnevnog boravka, trpezarije i kuhinje. Na spratu se nalaze glavna spavaća soba i sobe za goste, fitnes soba, radna soba i pristup bazenu. Mezanin povezuje prostore između glavne spavaće sobe i dnevne sobe. Vlasnik apartmana radi na finansijskom tržištu i strastveni je kolekcionar umetničkih dela, te poseduje radove brojnih istaknutih umetnika koji direktno govore o pitanju prostora – stoga je važnost njihovog plasiranja u projekat bila od suštinskog značaja.

PROSTOR OTVORENIH MOGUĆNOSTI – MOTIV VODE
Sa vodom kao inspiracijom i primenom jasno definisanih geometrizovanih oblika prostranih volumena uz korišćenje dvostruke visine i bašte, autorka je postigla efekat lakoće i prozračnosti u enterijeru, u potpunosti iskoristivši prednosti prirodnog osvetljenja. Izraženo je otvaranje teme nekomercijalizovanih arhitektonskih rešenja, kao i elemenata promenljivog, dinamičnog i neočekivanog u fazi njihove eksploatacije. Time je postignuto usmeravanje enterijera ka temama otvorenog i aktivnog prostora. Kao kompleksan sistem sila koje u značajnoj meri utiču na preispitivanje metoda i procesa arhitektonskog projektovanja, ove teme pokreću pitanja programske fleksibilnosti i definisanosti u funkciji realizacije stambenog prostora otvorenih mogućnosti, slobodnih za nepredviđene i nesvakidašnje upotrebe.

Uvođenje motiva vode u centar arhitektonskog zbivanja pripada aspektu produktivnosti prostornosti, koji potencijalno može da omogući nove i neočekivane tokove životnog prostora. Izgradnja bazenske strukture bila je najizazovniji deo projekta, a za njenu realizaciju korišćeno je debelo uvezeno staklo i bio je potreban visoko specijalizovan rad na instaliranju. Voda je element koji omogućava posebno iskustvo, doživljaj i konkretan narativ ovog apartmana.

VODA SIMBOLIZUJE CIRKULACIJU ŽIVOTA, DINAMIČNOST I ULIVANJE ENERGIJE. U SADEJSTVU SA OSTALIM ELEMENTIMA ENTERIJERA ONA ČINI ODREDNICU ZA HUMANISTIČKO OSTVARENJE U ČIJEM JE SREDIŠTU BRIGA ZA KORISNIKA I NJEGOVE ŽIVOTNE POTREBE.

Ona nije reprezentacija prethodno definisanog sadržaja u arhitekturi, već nastaje pod uticajem i kao posledica specifičnih procesa u kojima je arhitektura prisutna kao važan integralni deo. Voda simbolizuje cirkulaciju života, dinamičnost i ulivanje energije, a u sadejstvu sa ostalim elementima enterijera čini odrednicu za humanističko ostvarenje u čijem je središtu interesovanje za korisnika i njegove životne potrebe. Uz sve, tu je i impresivna zelena bašta koja naglašava lepotu vodene površine i podržava koncept održive udobnosti. // ek VESNA RAVIĆ – Više u EKO KUĆI No28

Dominantan je minimalistički stil u dizajniranju nameštaja.

Umetnička dela istaknuta su prirodnim osvetljenjem i prostranošću.

Ex of In

KROZ AUTORSKI RAZVOJ ARHITEKTONSKOG DELOVANJA, STVARALAC ISTRAŽUJE UNUTRAŠNJI PROSTOR KOJI PROIZILAZI IZ SKULPTURALNOSTI KAO REZULTAT RAZMATRANJA MOGUĆNOSTI ENTERIJERA. OBLIKOVNOST OBJEKTA TRETIRA ARHITEKTURU KAO UMETNOST I ISPITUJE STALAN POTENCIJAL JAVNOG PROSTORA I DRUŠTVENE OTVORENOSTI. POVEZANOST SERIJE KUBIČNIH FORMI ISTRAŽEN JE PREKLAPANJEM PUNOG I PRAZNOG PROSTORA SFERNIH OBLIKA I KOCKI, KAO VIŠEDIMENZIONALNI GEOMETRIJSKI KOLAŽ.
Objekat istražuje jezik prostora sa ciljem da energiju unutrašnjeg prostora poveže sa ekologijom okruženja ispitujući tekuće klišee arhitektonskog stila i komercijalne prakse. Ex of In kuća predstavlja izveden manifest istraživačkog projekta IN arhitektonskog biroa Steven Holl Architects, čija je tema analiza pojma ’unutra’.

Ovakav eksperimentalni pristup projektovanju rezultat je višegodišnjeg istraživanja kroz izradu modela od orahovog laminiranog drveta i niza crteža kojima arhitekta pokušava da obnovi prave vrednosti arhitekture postavljajući principe koji ga vode kroz stvaranje ovog objekta.
Na 28 ari šumovitog područja pojavljuje se prostor nazvan T2, rezervat ustanovljen kao eksperimentalni topografski predeo. Planirano rešenje ovog područja ogleda se u podeli na pet suburbanih parcela sa kućama, da bi se kasnije lokalitet objedinio u jedno prirodno zaštićeno područje. Kao kompresovana forma od 85m2 na 28 ari ruralnog zaštićenog prostora izdiže se objekat modernističkog stila.

ISKLESANA DRVENA ORBITA DOČEKUJE POSETIOCA
Arhitektonska geometrija ove kuće se ogleda kroz preklapanja i presecanja sfera i trapezoida sa jakom namerom čišćenja volumena enterijera. Oblik arhitekture nastaje prodorima trapeza i sfera koji formiraju uzbudljive forme koje se mogu osetiti pristupom na ulazni trem.
Kuća je skoro u potpunosti napravljena od prirodnih materijala. Upotrebljeno je drvo mahagonija, od kojeg su napravljeni prozorski okviri, vrata i stepenište, kao i šperploče od breze, izrađene u tankim slojevima, koje su korišćene u oblaganju unutrašnjih zakrivljenih površina. Prednost upotrebe ovih materijala očituje se kroz spokojstvo, kvalitet i ambijentalnost enterijera koji emituje osećaj duhovne samoće i budističke filozofije.

UNUTRAŠNJOST JE ELEMENTARNA SILA SENZUALNE LEPOTE
Funkcionalno rešenje objekta izvedeno je kroz prostornu organizaciju smicanja horizontalnih platformi sa dinamičnim vertikalnim preklapanjima, pozicioniranih oko centralnog prostora u koji autor smešta kuhinju sa trpezarijom, stepenište i multifunkcionalni prostor sa različitim mogućnostima korišćenja. Kuća je projektovana kao prostor bez spavaćih soba, ali opet, zahvaljujući podeli volumena na tri nivoa, na komforan način može da ugosti do petoro korisnika. //ek MARKO VUKAJLOVIĆ – Više u EKO KUĆI No 28

Ex of in

Na 28 ari šumovitog područja pojavljuje se prostor nazvan T2, rezervat ustanovljen kao eksperimentalni topografski predeo. Planirano rešenje ovog područja ogleda se u podeli na pet suburbanih parcela sa kućama, da bi se kasnije lokalitet objedinio u jedno prirodno zaštićeno područje. Kao kompresovana forma od 85m2 na 28 ari ruralnog zaštićenog prostora izdiže se objekat modernističkog stila.

Sa aspekta energetske efikasnosti i održivosti, objekat je osmišljen kao nezavistan sistem koji koristi sve resurse ovakvog tipa gradnje. Kuća se energetski napaja pomoću Sunca korišćenjem foto ćelija proizvedenih od bio- plastike, povezanih u sistem skladištenja energije. Gradivni elementi drvo i staklo lokalnog su porekla. //ek MARKO VUKAJLOVIĆ – Više u EKO KUĆI No 28

Otisci tradicije

CENTAR ZA POSETIOCE SMEŠTEN U VELIČANSTVENOM KRAJOLIKU PROVINCIJE HEBEJ U KINI PREDSTAVLJA VIŠESTRUKO KODIRANO ARHITEKTONSKO DELO, OD SVEDENOSTI U DUHU SAVREMENE ESTETIKE I PRIVILEGOVANJA UTILITARNOSTI DO REFERENCE NA VERNAKULARNU ARHITEKTURU JURTA IZ REGIONA I MODERNOG TRANSPONOVANJA REGIONALNE TRADICIJE U DUHU KINESKE ARHITEKTONSKE PARADIGME.
Inspirisani tradicijom i prirodom, autori ovog zanimljivog centra za posetioce na sveobuhvatan način razmatraju odnose spajanja ili sinergijskog delovanja osnovnih parametara savremene arhitekture i vremena u kome živimo. Arhitektonska forma, funkcija, utilitarnost i program u kontekstu su fizičkih i društvenih činilaca. U traganju za istinom kao ciljem ishodišta arhitektonskog delovanja, oni eksperimentišu sa postojećim arhitektonskim i nearhitektonskim elementima i stvaraju nešto novo, proširujući svoj horizont rada i istraživanja na odnos arhitekture i pejzaža sa svim kompleksnostima koje oni sa sobom nose – od socijalnih do ekoloških.

Vizitorski kulturni centar, kao višenamensko zdanje potpuno uklopljeno u nenarušenu prirodu ovog područja, koristiće se za organizaciju brojnih aktivnosti kako pojedinaca tako i grupa – održavanje seminara i predavanja, uživanje u prirodi i jačanje svesti o ekološkoj zašti, različitih programa za decu, a koristiće se i kao biblioteka. Ideja o postojanju kontinuiteta tradicije iskazuje se u stvaralaštvu većine savremenih kineskih arhitekata. Forma objekta nastala je po ugledu na vernakularnu arhitekturu regiona. Jurt (yurt) je jedan od najranijih prototipova arhitekture u ljudskoj istoriji u vidu okruglih portabl kuća koje se još nazivaju i ger (u Mongoliji) i odslikavaju nomadski način života stanovnika centralne Azije. Okrugli oblik jurta stvara neverovatan odnos harmonije između prirode i ljudi. Dvostruki krug, koji u azijskoj kulturi predstavlja sreću, koristi se kao osnovni element arhitektonskog izraza. On oblikuje glavnu dnevnu sobu dopunjujući tradicionalni izgled jurta, dok proširenja u vidu kutija postaju polujavni prostor.

Ideja o postojanju kontinuiteta tradicije iskazuje se u stvaralaštvu većine savremenih kineskih arhitekata. Forma objekta nastala je po ugledu na vernakularnu arhitekturu regiona. Jurt (yurt) je jedan od najranijih prototipova arhitekture u ljudskoj istoriji u vidu okruglih portabl kuća koje se još nazivaju i ger (u Mongoliji) i odslikavaju nomadski način života stanovnika centralne Azije. Okrugli oblik jurta stvara neverovatan odnos harmonije između prirode i ljudi. Dvostruki krug, koji u azijskoj kulturi predstavlja sreću, koristi se kao osnovni element arhitektonskog izraza. On oblikuje glavnu dnevnu sobu dopunjujući tradicionalni izgled jurta, dok proširenja u vidu kutija postaju polujavni prostor.//ek VESNA RAVIĆ – Više u EKO KUĆI No 28