Search
Close this search box.

Kuća inovativnosti materijala : SALTVIGA HOUSE

Saltviga House 11 Ph Johan Dehlin

Kuća Saltviga je kuća za odmor koja se suptilno uklapa u fascinantnu šumu na norveškoj jugoistočnoj obali prilagođavajući se pojedinostima lokalnog pejzaža. Koristeći oplemenjeni drveni otpad, Saltviga akcenat stavlja na održive resurse i energetsku efikasnost, pa priroda ostaje neometena prefinjenim objektom stvaralačke realnosti.

Svetski brend u proizvodnji sudopera – ALVEUS

Zeljka 7 (2)

Razgovaramo sa Željkom Bugarski, direktorkom kompanije Lož doo Šimanovci, koji zastupa brend ALVEUS SRBIJA, o načinima kako postati i opstati svetski brend, da li je za takav status dovoljan samo kvalitetan proizvod ili je danas potreban

Arhitektura u stomatologiji: dr Dragana Čakan

Dragana čakan 3

Razgovaramo sa dr Draganom Čakan, iz prestižnog C Dental Centra – koji je osnovala sa suprugom Dr Vladimirom Čakanom – o arhitekturi u stomatologiji, o njihovim koincidirajućim međusobnim vezama, od temelja, rasta, strukture, konstrukc…

Deca su ukras sveta

MALA DECA, KOJOJ JE PROSTOR NAMENJEN, BILA SU INSPIRACIJA ZA FILOZOFIJU PROJEKTA SHVAĆENOG KAO “TABULA RASA”. AUTORI SU SE VRLO PAŽLJIVO KRETALI UNUTAR SISTEMA POTREBNOG I DOVOLJNOG” PRONALAZEĆI MINIMUM U SREDSTVIMA, A MAKSIMUM U IMAGINACIJI.
Kada je državna predškolska ustanova Villa Aimilia dobila u atinskom predgrađu Psihiko novu jedinicu, javio se izazovni zadatak redizajniranja postojećeg objekta – srednjoškolske ustanove iz sedamdesetih godina prošlog veka. Ova predškolska ustanova osnovana je još davne 1963. godine. Odluka je bila da se od projektanata zatraži da razmotre najnovije tendencije u okviru teme koju nameće namena prostora, kao i da vokabular bude strogo savremen. Sve je to otelotvoreno u tri glavna postulata: stilizovanost i svedenost izraza, maksimalna humanizacija ambijenta i uvođenje simbolike boja i oblika.

Glavni koncept projekta je nenametljivo ali angažovano praćenje detetovog razvoja i rasta. Arhitektura je stoga u svakom smislu prilagođena svetu deteta, i u prvom planu ogleda se u razmeri i veličini autorskog poteza. Daleko dublji simisao ima artikulisanje vokabulara, što otvara prostor za univerzalna adaptibilna rešenja, a do njih su autori došli pažljivim studiranjem pedagoške nauke. Prilagodljivost ovih rešenja ogleda se u praćenju mentalnog i kinetičkog rasta i u pružanju osnova za učenje zasnovano na aktivnostima i igri uloga.

Isti princip primenjen je i u enterijeru. Umesto stereotipnih previše šarenih rešenja, uvedena je stroga kontrola i mera. Mobilijar je deo total dizajna projekta i napravljen je po meri uzrasnih kategorija dece. Prozorski otvori su široki i propuštaju obilje dnevnog svetla iz dvorišta. Boje su preuzete iz uske palete prirode, tematski su odabrane i odlikuju se jasnom simbolikom i sugestivnošću. Uz sve to, one imaju i narativno značenje, jer integrišu i interpretiraju prostor i po vertikali i po horizontali.

GLAVNI KONCEPT PROJEKTA JE NENAMETLJIVO ALI ANGAŽOVANO PRAĆENJE DETTETOVOG RAZVOJA I RASTA. ARHITEKTURA JE STOGA U SVAKOM SMISLU PRILAGOĐENA SVETU DETETA, I U PRVOM PLANU OGLEDA SE U RAZMERI I VELIČINI AUTORSKOG POTEZA.

Kako škola “raste” sa uvođenjem dece u osnovce, tako se i konzumacija boja prenosi sa fižičkog, preko mentalnog, do emocionalnog razvoja. Ne samo bojama, već i oblicima i celinom svoje kompozicije, Villa Aimilia u Atini slavi nove tendencije specifične arhitektonske teme: nepretencioznost značenja, slobodnu igru, kreativnost i maštu. -ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ u EKO KUĆI No40 

Kuća Rio

CASA RIO JE SAVREMEN GRADITELJSKI PODUHVAT NA PROSTORU STAROG SEOSKOG IMANJA SMEŠTENOG U REGIONU PORTO, NA SEVERU PORTUGALIJE. OBELEŽJA SU MU POKUŠAJ BRISANJA GRANICA IZMEĐU SPOLJA I UNUTRA, I DIJALOG IZMEĐU PROŠLOSTI I SADAŠNJOSTI. INTERAKCIJE U PROSTORU I VREMENU ČINE OVU KUĆU IZRAZITO DINAMIČNOM, A TAKVI SU I ODNOSI USPOSTAVLJENI SA OKOLINOM I SAMOM PRIRODOM.
Jezgo projekta i osnovni koncept za njegov razvoj proizilaze iz prethodnog postojanja tri manje kuće, na kojima se pojavljuje podeljeni program u zavisnosti od njegove upotrebe.
 

Arhitekta zadržava staru, originalnu strukturu, i odlučuje se da tri volumena objedini betonskom pločom – zidom koji u središtu kompozicije formira centralnu terasu. Ova terasa omogućava impozantan ulazak prirodne svetlosti u objekat, a istovremeno predstavlja zeleni krov prizemlja. Prostor je razvijen u dva nivoa – jedinstveno rustično prizemlje i razuđeni beli sprat, i u svaki od njih ugrađena je njemu svojstvena naracija. Kuća je zapravo projektovana za korisnika koji uživa u uočavanju kontrasta između slojeva vremena i materijala.

Najveći kvalitet ovog stambenoog prostora predstavlja njegova interaktivnost. Objekat obiluje vizurama u svim pravcima, one su osmišljene tako da svaki kutak kuće učine fotogeničnim i neponovljivim.

POSTULATI DVA PRINCIPA GRADNJE, PRIMENJENI NA DVA SPRATA KUĆE, DUHOVITO SU POMEŠANI. U PRIZEMLJU JE PRISUTNA RUSTIČNA TEKSTURA, ALI I TIPIČNO SAVREMENO JEDINSTVO PROSTORA, DOK JE NA GORNJEM SPRATU POSTIGNUT OSEĆAJ ATMOSFERE PORTUGALSKE SEOSKE KUĆE, ALI U POTPUNO GLATKOJ I BEZBOJNOJ SAVREMENOJ MATERIJALIIZACIJI.

Prizvuk ruralnog života prisutan je na oba sprata, ali u potpuno drugačijem vidu. Na prizemlju se ogleda u sazvučju sa drvetom i kamenom, kao i u načinu ostvarivanja kontakta sa zemljom. -ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ u EKO KUĆI No40 

Zamisao lična, rešenja stručna

PORODIČNA KUĆA NAZVANA “J” NASTALA JE U ZANIMLJIVOJ KOLABORACIJI PETOČLANE PORODICE KOJOJ JE NAMENJENA, I ARHITEKTONSKOG BIROA AVANTO. ČLANOVI PORODICE SU SAMI OSMISLILI KUĆU PREMA SVOJIM POTREBAMA I ŽELJAMA, A SVE JE TO U ARHITEKTONSKI JEZIK PREVEO POMENUTI STRUČNI TIM. OBJEKAT SE NALAZI U JEDNOJ OD REZIDENCIJALNIH ZONA HELSINKIJA, NA VRHU ŠUMOVITOG BREGA.
Stambeno područje u kome se nalazi kuća “J” predstavlja inspirativnu lokaciju za gradnju, budući da ga čine velike parcele sa bujnom vegetacijom. Miran i tih, ekološki i zdrav ambijent nudi kvalitet života kakav je odavno nedostižan u centru grada. Intimizacija privatnog života prisutna je, stoga, od samog odabira lokacije, do koncepcije objekta.
 

S obzirom da su susedne kuće postavljene prema severu i istoku, na ovim stranama je objekat zatvoren. Otvara se prema jugu i zapadu, prema šumi. Neobičan L oblik osnove temelji se na zadatku da se sačuva stari bor, pri čemu je rezultat prostrano krilo sa sunčanim i zaštićenim dvorištem.

Za razliku od strogo geometrijski determisane kompozicije objekta, dvorište karakteriše slobodna forma. Kontrastirani su jednostavnost i minimalizam arhitektonskog izraza sa jedne strane, i bujnost i raznolikost vegetacije bašte, sa druge. Visina zgrade je pažljivo prilagođena koti susednih zgrada. Iako je euklidovska geometrija bila svestran izbor autora, u raspodeli masa prisutan je izvestan dijalog sa “negeometrijskom” prirodom i konstitucijom terena. Spratna etaža konzolno izlazi iz volumena prizemlja, stvarajući pritom nadstrešnicu iznad ulaza u prizemlju. Prema istoj formuli, krov prizemlja stvara terasu koja okružuje sprat, nudeći vezu ovih prostora sa dvorištem, i dalje, sa šumom.

IDEAL KOME SE TEŽILO U PROJEKTU JESTE DOČARATI IZGLED OBIČNE SEOSKE KUĆE KOJA SE INTEGRISALA SA LOKALNIM EKOSISTEMOM, UZ ODRŽIVOST, VISOKE EKO-STANDARDE I KONCEPT RECIKLAŽE.

Dnevni boravak u prizemlju široko je otvoren prema dvorišnoj panorami. Čitava fasada na toj strani materijalizovana je u staklu, kao stakleni zid-zavesa. Time je ostvarena čvrsta vizuelna veza dva sveta, a kada su pregrade otvorene, i fizička. Spavaće sobe organizovane su na spratu. Zbog veće privatnosti, povučene su u zadnji plan, dok je između njih i terase umetnut prostran hodnik okupan dnevnim svetlom, funkcionalno koncipiran kao foaje. -ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ u EKO KUĆI No40 

Arhitektura i pejsaž

HOLISTIČKIM PRISTUPOM ARHITEKTURI I PEJSAŽU, DIZAJN PREVODI ISTORIJU MESTA U JEDINSTVENI ARHITEKTONSKI REČNIK. U TOM PROCESU ČUVA PASTORALNI KARAKTER LOKALITETA, STVARA ZAPIS O PROŠLOSTI I OBOGAĆUJE PORODIČNI DOM DUBLJIM ZNAČENJEM.
Najgušće naseljeno američko ostrvo, Long Ajlend, zanimljivo je po svojoj istoriji, geografiji i prirodi. Što se više udaljavamo od Njujorka, idući ovim izduženim ostrvom u pravcu istoka, urbane predele smenjuje sve prisutnija priroda. Upravo tu nailazimo na naselje Amaganset, koje je, iako neveliko po svojim dimenzijama, slavno po ličnostima koje su ovde živele ili imale kuće za odmor – od bračnog para Merilin Monro – Artur Miler, do novijih američkih predsednika. Intenzivno prisustvo živopisne prirode u ovom naselju formiranom još krajem 17. veka, nadahnuće je modernim graditeljima za nove arhitektonske podvige.

U kompozicionom smislu,
kompleks je podeljen na tri manja volumena, od kojih se svaki odnosi na jednu od zona pejzaža: javni prostor, privatni prostor i prostor za goste.

Porodična kuća Stony Hill u Amagansetu dom je jedne mlade porodice. Nastala je u pastoralnom ambijentu, na granici između livade i šume, na tlu koje je nekada bilo lovište američkih indijanaca. Nakon što je na ovoj lokaciji prvi doseljenik sagradio kuću 1680. godine, glavna delatnost je postala stočarstvo, jer je mesto imalo veliki potencijal za ispašu stoke. Livada na kojoj je danas porodična kuća, bila je nekada podeljena na parcele omeđene niskim kamenim zidovima. Farmeri su rotirali, odnosno prebacivali stoku sa jedne na drugu parcelu kako se ne bi preteralo sa ispašom i time trajno oštetila vegetacija. Ova sinergija između zemlje, stoke i ljudske intervencije upravljala je i oblikovala pejzaž generacijama, obeleživši istoriju.

S OBZIROM DA JE ŠINDRA KARAKTERISTIČAN LOKALNI MATERIJAL, ODLUČENO JE DA I KROVNE I FASADNE OBLOGE BUDU OD OVOG MATERIJALA, TE JE ONA PRISUTNA OD PODA DO SLEMENA. PORED ŠINDRE, KORIŠĆENA JE I TRADICIONALNA SLAMNA OBLOGA, KAKO SPOLJA TAKO I UNUTRA.

U kompozicionom smislu, kompleks je podeljen na tri manja volumena, od kojih se svaki odnosi na jednu od zona pejzaža: javni prostor, privatni prostor i prostor za goste. Međusobno povezane zabatne strukture upućuju na tradiciju lokalnog graditeljstva, prevashodno na štale, ali su sada one oblikovane modernim vokabularom kao nedvosmislenom atribucijom savremenosti. Oštar nagib krova glavnog objekta obezbeđuje dovoljno prostora na drugom spratu, koji je ostavljen bez veznih prostorija. Na samim krovnim grebenima postoji vrlo domišljato rešenje – izvedeni su duboki useci kako bi se u prostor potkrovlja unelo prirodno svetlo. -ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ u EKO KUĆI No40 

Seoce na kraju sveta

NA KRAJNJEM SEVERU NORVEŠKE, NA MALOM OSTRVU U ARHIPELAGU FLEINVAER, KOJI SE NALAZI UNUTAR ARTIČKOG KRUGA, KOMPOZITOR I MUZIČAR HAVARD LUND STVORIO JE UTOČIŠTE ZA UMETNIKE I SVE ONE KOJI ŽELE DA POBEGNU OD REALNOSTI. IMPRESIVNO PRIRODNO OKRUŽENJE NADAHNJUJE, PODSTIČE KREATIVNOST I KONTEMPLACIJU, VRAĆA ČOVEKA SAMOM SEBI.
Ovo artičko skrovište je malo moderno selo koje se sastoji od deset monofunkcionalnih kuća namenjenih izdavanju. Ove kolibe izgrađene su od kebonijevog drveta i počivaju na štulama, dok su čeličnim kablovima pričvršćene za krševitu stenu.

Postoje četiri objekta za spavanje, kupatilo, kuća za kuvanje i trpezarija, dnevni boravak (koncipiran kao studijska soba sa klavirom), sauna, kuhinja na otvorenom i kuća zvana “kula za velike misli”. I sam naziv kompleksa, “Fordipningsrommet” prevodi se kao “prostor za duboke misli”.

Oličenje ove ideje najprisutnije je u kolibi smeštenoj na samom vrhu padine, koja podseća na džinovsku kućicu za ptice. Iz nje se pruža prekrasan pogled na more i susedna ostrva.To je savršeno mesto za posmatranje fenomena Aurora borealis, severnog svetla koje se pojavljuje na nebu arhipelaga od septembra do aprila. Od novembra do sredine januara, na ovom lokalitetu nema direktne sunčeve svetlosti, ali postoje neverovatni pogledi na Mesec i zvezde.

SVAKA OD DESET EKOLOŠKIH STAMBENIH KABINA GOSTIMA PRUŽA UVEK NOV I DRUGAČIJI POGLED NA NORVEŠKO MORE, OBLIŽNJA OSTRVA, BIOCENOZE PTICA, IZLASKE I ZALASKE SUNCA, SEVERNU SVETLOST, PONOĆNO SUNCE I DRUGO.

Dizajnirane su kao slobodnostojeće kutije presvučene održivim tropskim drvetom. Kompozicija objekata spušta se niiz padinu brežuljka i time pokreće inicijativu za istraživanjem ne samo ostrva i njegovih vizura ka horizontu, već i sopstvenih unutrašnjih misli i osećanja. Kompleks je dizajniran i izgrađen tako da funkcioniše kao jedinstven oblik i nudi svojevrsno komforan smeštaj. Umesto luksuza, ponuženi su najkvalitetniji prirodni materijali i samo ono što je potrebno da bi se obavljale najosnovnije životne funkcije- kuvanje, čišćenje, spavanje. Prostor je strogo minimalistički i opremljen je po principu “potrebnog i dovoljnog”. -ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ u EKO KUĆI No38 

Žiža kompleksa je koliba smeštena, na samom vrhu padine. Ona podseća na džinovsku kućicu za ptice iz koje se pruža prekrasan pogled na more i susedna ostrva.

Oberholz skijaški raj

SA IVICE ITALIJANSKIH DOLOMITA, NA NADMORSKOJ VISINI OD 2.096 METARA NENAMETLJIVO SE SPUŠTA I RAZVIJA STRUKTURA U VIDU TRI GRANE IZ KOJIH SE PRUŽA PANORAMSKI POGLED NA TRI PLANINSKA VRHA CENTRALNIH ALPA.
Skijaški raj Oberholc koji krasi osunčana terasa, neprimetno se uklapa u prirodni planinski pejzaž, a rezultat je studioznog dizajna arhitektonskog biroa Peter Pichler Architecture i njihovog saradnika, italijanskog arhitekte Pavola Mikolajcaka. Autori su za ovaj projekat dobili prvu nagradu na konkursu 2015. godine. Restoran Oberholz Mountain Hut nalazi se pored skijališta Oberholc u Oberegenu. Postavljen je na malom nasipu i ima direktnu vezu sa ski stazom.
Konzolna konstrukcija koja ’raste’ iz brda rezemblira oboreno drvo sa tri glavne grane koje stvaraju simbiozu sa pejzažom. Svaka od ovih grana gleda na jedan od tri vrha okolnih planina. Na krajevima grana velika staklena fasada uramljuje pejzaž i daje fokus na veličanstveni planinski svet. Dvovodni krov preuzet je iz arhitekture koliba karakterističnih za tu oblast, dok kompleksno razvijen unutrašnji prostor izražava novu i savremenu interpretaciju tradicionalnog oblika planinske drvene kućice.
Unutrašnjost je definisana kompleksnom krivolinijskom vidljivom strukturom drveta koja postepeno bledi približavajući se zidovima od natur betona, kreirajući pri tome ’džepove’ – niše koje dele prostor restorana na manje kutke sa intimnijom atmosferom. Cela struktura je izgrađena od drveta i predstavlja homogenu skulpturu izvedenu lokalnim materijalima: strukturni elementi i unutrašnjost izrađeni su od smrče, fasada od ariša, a nameštaj od hrasta – drveta karakterističnog za šume ovog područja. Prelazne oblasti variraju po veličini i razmaku i obložene su drvenom oplatom.

U prizemlju objekta nalaze se glavni restoran, salon, prostor za skladištenje i dostavljanje hrane i kuhinja, dok se glavni toaleti, prostorija za osoblje i tehnički objekti nalaze na nivou ispod prizemlja. Enterijer je sveden, ali udoban, obrađen prirodnim bojama materijala, sa rasporedom sedenja od izloženog, javnih klupa i fotelja, do zaklonjenog, stolova koji su ugrađeni u niše duž zakrivljenih cementnih strukturnih zidova. U baru pored ulaza, koji je direktno povezan sa restoranom, nastavlja se ta prirodna skulpturalna tema, sa visokim stolovima i stolicama od hrastovog drveta, tavanicama od smrče i cementnim šankom.

DVOVODNI KROV PREUZET JE IZ ARHITEKTURE DRVENIH KUĆICA KARAKTERISTIČNIH ZA TU OBLAST, DOK KOMPLEKSNO RAZVIJEN UNUTRAŠNJI PROSTOR IZRAŽAVA NOVU I SAVREMENU INTERPRETACIJU TRADICIONALNOG OBLIKA PLANINSKE KOLIBE

Nasuprot šanku prostire se zid od kliznih staklenih vrata koja vode prema spoljašnjem prostoru – velikoj terasi orijentisanoj ka jugozapadu. Sa ovog mesta, formiranog duž jedne od zakrivljenih grana, pruža se spektakularan pogled na pejzaž. Simbioza planinskog utočišta sa prirodnim dramatičnim okruženjem je savršena, a posmatrač potpuno opčinjen.//
ek ALEKSANDRA ĐURIĆ – Više u EKO KUĆI No26

Nasuprot šanku prostire se zid od kliznih staklenih vrata koja vode prema spoljašnjem prostoru – velikoj terasi odakle se pruža spektakularan pogled na pejzaž.

Strukturni elementi i unutrašnjost izrađeni su od smrče, fasada od ariša, a nameštaj od hrasta.

Mesto gde stanuje drveće

JUŽNO OD JEDNOG VIJETNAMSKOG AERODROMA NALAZI SE PREPOZNATLJIVA I KRAJNJE NEOBIČNA ZGRADA, ISTO TAKO NEOBIČNO NAZVANA – KUĆA ZA DRVEĆE. OVO JE MESTO GDE STANUJE DRVEĆE. UŠUŠKAN U TIPIČNI VIJETNAMSKI OBRAZAC ULICE, OVAJ OBJEKAT U SEBI USPEŠNO KOMBINUJE JEDNOSTAVNE IDEJNE AMBICIJE SA UPEČATLJIVIM, DOBRO UTEMELJENIM FORMALNIM IZRAZOM.
Za neke generacije Vijetnam predstavlja sinonim za zemlju koja nosi svoje mesto u istoriji obeleženo brutalnošću i pobunom, tragedijom i užasom. Godinama su takva osećanja bila prisutna kao realnost ove azijske zemlje. U međuvremenu, Vijetnam je tiho i stoički nastavio dalje. Zemlja je ponovo ujedinjena 1976. godine i počela je njena svestrana ekspanzija.
Ho Ši Min je najveće urbano područje u Vijetnamu i ekonomski centar zemlje, sa visokom godišnjom stopom privrednog, ekonomskog i kulturnog rasta. Gradska populacija se takođe rapidno uvećava.

Za većinu turista, uske bučne ulice i zagušeni autoputevi jednostavno su deo autentičnog iskustva. Ali stvarnost mnogih delova grada podrazumeva preveliku gustinu stanovništva koju dodatno pogoršava loša infrastruktura, zagađenost, neadekvatno rešen saobraćaj i prisustvo siromaštva i nejednakosti. Baš kao i močvarna područja delte Mekonga, delovi grada su skloni poplavama, a samim tim je i ekspanzivni razvoj u novim urbanim područjima ograničena opcija. Pored svega toga, većina zemljišta koje se tradicionalno koristilo za odbranu od poplava, već je izgrađeno.

Kao i u urbanim centrima mnogih zemalja u razvoju, rast populacije grada Ho Ši Min je prvenstveno bio na periferiji. Jedan od najtežih udara prenaseljenosti osetio se severozapadno od centra, oko aerodroma Tan Son Nhat, na osam kilometara od srca grada. Ovde se urbani rast skoro utrostručio u poslednjih 20 godina. Upravo tu, na glavnom međunarodnom aerodromu kroz koji godišnje prođe oko 20 miliona putnika, stičete uvid u staro i novo – suočavate se sa Vijetnamom u tranziciji.

Južno od aerodroma nalazi se prepoznatljiva i neobična zgrada isto tako neobičnog naziva – Kuća za drveće. Ovo je mesto gde stanuje drveće. Ušuškan u tipični vijetnamski obrazac ulice, ovaj objekat u sebi uspešno kombinuje jednostavne idejne ambicije sa upečatljivim, dobro utemeljenim formalnim izrazom.//ek DEJAN POPOV – Više u EKO KUĆI No26

Sajam građevinarstva 2013. – Oduvek i zauvek graditi

NA TRADICIONALNOM 39. MEĐUNARODNOM SAJMU GRAĐEVINARSTVA UČESTVOVAO JE, PORED IZLAGAČA IZ SRBIJE, I VELIKI BROJ FIRMI I NACIONALNIH IZLOŽBI IZ EVROPE I AZIJE.
Vodeća sajamska manifestacija u oblasti građevinarstva u regionu – Međunarodni sajam građevinarstva SEEBE, ove godine je održana od 16 do 20 aprila na Beogradskom sajmu, pod sloganom „Oduvek i zauvek graditi“. Na ovogodišnjoj manifestaciji učestvovalo je 833 izlagača od kojih 254 dolaze iz 22 zemlje Evrope i Azije, a najveći broj izlagača je iz Italije, Turske i Slovenije. Na ovogodišnjem sajmu su tri zemlje priredile nacionalne izložbe – Češka, Turska i Slovenija.

Posetioci su imali priliku da vide najraznovrsniju ponudu iz ove privredne grane, najnovije tehnologije i dostignuća u oblasti energetske efikasnosti, savremene elemente i sisteme građenja, instalacione sisteme, kao i trendove u uređenju i opremanju enterijera i eksterijera.

Sajam građevinarstva je i ove godine potvrdio vitalitet i uprkos ekonomskoj krizi dokazao neophodnost svog postojanja, jer pored promovisanja novih materijala i tehnologija, utvrđuje značaj postojanja velikog broja firmi koje su stalni gosti Sajma, ali i novih izlagača, posebno iz inostranstva, koji nude nove tehnologije građenja i orijentaciju ka novom načinu razmišljanja i energetski efikasnom projektovanju na ekološkim principima.

U OKVIRU MEĐUNARODNOG SAJMA GRAĐEVINARSTVA, EKO KUĆA, MAGAZIN ZA EKO ARHITEKTURU I ARHISOLAR, PREDUZEĆE SPECIJALIZOVANO ZA EKO ARHITEKTURU, ORGANIZOVALI SU IZLOŽBU EKO TEHNOLOGIJE GRAĐENJA.

Velux je svetski proizvođač krovnih prozora i koji svake godine unapređuje tehnička rešenja.

Kompanija Tondach – Potisje Kanjiža potvrdila je izuzetno kvalitetnim proizvodima najviši rejting među proizvođačima krvnih pokrivača.