Hara House
Kompaktna kompozicija sastavljena od trouglova različitih tekstura i pravaca prostiranja težnja je autora da vrati čoveka iz beskonačnog ništavila savremenih tendencija i materijalizma i obnovi izgubljeni balans između unutrašnje i spoljašnje realnosti , sopstvenog postojanja i onog što nas okružuje.
Kuća Hara smeštena je u selu Tsurugasone, u Japanu. Cilj dizajna bio je stvaranje zgrade koja revitalizuje strukture koje su već prisutne na imanju i imaju potencijal prilagođavanja novim funkcijama.
Uzimajući u obzir već izgrađene objekte, kao što su glavna porodična kuća i skladišni prostori, većina funkcija koje su potrebne potpuno samostalnoj kući već je bila prisutna, tako da je umesto konvencionalne, potpuno samostalne kuće, dizajnirana otvorenija i slobodnija struktura koja nudi veći polu-javni prostor. Hara je ‘nepotpuno’ daljinsko proširenje glavne kuće i stoga se oslanja na svoje okruženje i okolne zgrade.
Drvena fasadna struktura stvara sliku velikog šatora i uklapa se u tradicionalnu japansku arhitekturu. Prostor je koncipiran kao otvoren i fluidan, sa malo pregrada i privatnih delova.
Ova “kuća nepotpunosti” zamišljena je da postane snažan apsorber, jer prazan prostor poziva ljude i događaje u selu da je iskoriste te na taj način kuća postaje deo šireg ambijenta.
Uspostavljanjem ovakve vrste arhitekture, sa nedostatkom i praznim prostorom, rađa se zgrada koja se u selu utvrđuje kao atrakcija interesovanja i aktivnosti. Ova jedinstvena građevina briše granice i stvara mogućnost formiranja novih veza ujedinjujući elemente tradicije, budućnosti i zajednice i pokušaj je revitalizacije sela čiji su problemi isti ma gde u svetu se nalazilo.
OVA “KUĆA NEPOTPUNOSTI” ZAMIŠLJENA JE DA POSTANE SNAŽAN APSORBER, JER PRAZAN PROSTOR POZIVA LJUDE I KUĆA POSTAJE DEO ŠIREG AMBIJENTA.
Fasadni trouglovi – upotpunjeni ritmičnim drvenim horizontalama impliciraju balans i smirenost.
Suverena vladavina – drveta u enterijeru pruža osećaj topline i komfora.
Hara House
Kompaktna kompozicija sastavljena od trouglova različitih tekstura i pravaca prostiranja težnja je autora da vrati čoveka iz beskonačnog ništavila savremenih tendencija i materijalizma i obnovi izgubljeni balans između unutrašnje i spoljašnje realnosti , sopstvenog postojanja i onog što nas okružuje.
Kuća Hara smeštena je u selu Tsurugasone, u Japanu. Cilj dizajna bio je stvaranje zgrade koja revitalizuje strukture koje su već prisutne na imanju i imaju potencijal prilagođavanja novim funkcijama.
Uzimajući u obzir već izgrađene objekte, kao što su glavna porodična kuća i skladišni prostori, većina funkcija koje su potrebne potpuno samostalnoj kući već je bila prisutna, tako da je umesto konvencionalne, potpuno samostalne kuće, dizajnirana otvorenija i slobodnija struktura koja nudi veći polu-javni prostor. Hara je ‘nepotpuno’ daljinsko proširenje glavne kuće i stoga se oslanja na svoje okruženje i okolne zgrade.
Drvena fasadna struktura stvara sliku velikog šatora i uklapa se u tradicionalnu japansku arhitekturu. Prostor je koncipiran kao otvoren i fluidan, sa malo pregrada i privatnih delova.
Ova “kuća nepotpunosti” zamišljena je da postane snažan apsorber, jer prazan prostor poziva ljude i događaje u selu da je iskoriste te na taj način kuća postaje deo šireg ambijenta.
Uspostavljanjem ovakve vrste arhitekture, sa nedostatkom i praznim prostorom, rađa se zgrada koja se u selu utvrđuje kao atrakcija interesovanja i aktivnosti. Ova jedinstvena građevina briše granice i stvara mogućnost formiranja novih veza ujedinjujući elemente tradicije, budućnosti i zajednice i pokušaj je revitalizacije sela čiji su problemi isti ma gde u svetu se nalazilo.
OVA “KUĆA NEPOTPUNOSTI” ZAMIŠLJENA JE DA POSTANE SNAŽAN APSORBER, JER PRAZAN PROSTOR POZIVA LJUDE I KUĆA POSTAJE DEO ŠIREG AMBIJENTA.
Fasadni trouglovi – upotpunjeni ritmičnim drvenim horizontalama impliciraju balans i smirenost.
Suverena vladavina – drveta u enterijeru pruža osećaj topline i komfora.
2Y, Sinergija sklada & kontrasta
ISTINSKI POVRATAK PRIRODI I STAPANJE SA NJENIM ELEMENTIMA NAJBOLJE JE DOŽIVETI AKO SE U PRIRODI BORAVI. ARHITEKTURA 2Y PORODIČNE KUĆE USPELA JE DA MAKSIMALNO PRIHVATI POTENCIJALE LOKACIJE I DA PRIRODNU TOPOGRAFIJU TERENA ISKORISTI ZA OBLIKOVANJE OBJEKTA. POTPUNIM VIZUELNIM OTVARANJEM FASADA, ISKUSTVO JEDINSTVA SA PRIRODOM JE PREDATO KORISNIKU.
Izazovi u arhitektonskom smislu postaju sve veći, kako iz ugla korisnika prostora, tako i pod lupom arhitektonskih timova. Povratak čoveka prirodi uz zadržavanje komfora modernog života, glavna je ideja kojom se danas vode ove dve strane, težeći ka zajedničkom cilju da želje i potrebe pretoče u delo koje će služiti i čoveku i prirodi. Ovim principima vodili su se i investitori iz Čilea, želeći za sebe oazu mira u dinamičnom okruženju, ali ovog puta prirodnom. Strm teren prekriven gustim zelenilom i šumom useca se u jezero Koliko u Čileu, koje svojim plavetnilom obavija parcelu i celo brdo i dodaje novu, petu dimenziju.
Kako bi se u ovako izazovnom okruženju odgovorilo ličnim zahtevima na najbolji način, investitori su odabrali projektanta koji dobro poznaje teren, lokalnu arhitekturu i tradicionalne materijale koji su karakteristični za ovu sredinu. Na veliki izazov pristao je stručni tim na čijem je čelu čileanski arhitekta Sebastian Delpiano. Potrebno je bilo odgovoriti na zahteve investitora da se izvrši interpolacija prirode i šume u svakodnevno korišćenje prostora, i da se u objekat integriše što više svetlosti i sunca. Arhitekta je ovde pažljivo osmotrio teren, oblikovnost prirode, zelenila i jezera, kao i klimatske uslove i karakteristike. Rešio je da dva zahteva pretoči u pozadinsku simboliku broja dva koja će repeticijom uneti dodatnu dinamiku u koncept i krajnji produkt. Tako je raspored osnove postavljen u dijagram sastavljen od dva slova Y spojena u ogledalu, čime je omogućena dvostruka funkcionalna dobit. Prva je da se prostor orijentiše ka različitim stranama sveta, što dozvoljava pravilno zoniranje prostorija tako da u toku celog dana sunčeva svetlost prodire u objekat.
Druga dobit ovakve postavke je da poglede korisnika maksimalno otvara ka prirodi koja ga okružuje, čime je odgovoreno na bazične zahteve projekta. Na prvi pogled neskladan oblik osnove nalik skaliranoj drvenoj grančici izgubljenoj u šumi, savršeno se uklopio u uslove koje diktira teren, pa je sa ekološkog aspekta kuća dobila dodatni poen. Objekat se interpolirao između postojećeg drveća tako da ni jedno stablo nije posečeno. Oblik osnove je prilagođen nagibu tako što su kaskadiranja terena iskorišćena da se osnova funkcionalno podeli po zonama korišćenja, pri čemu se teren i objekat međusobno prožimaju. Ulaz u objekat je sa severne strane. Tu hodnik – galerija susreće dva kraka u kojima se nalaze spavaće sobe.
2Y DIJAGRAM STVARA DINAMIKU OBJEKTA KOJI KORESPONDIRA TERENU NA RAZLIČITE NAČINE . PROLAZEĆI KROZ OBJEKAT, U JEDNOM TRENUTKU TEREN JE DOMINANTAN U ODNOSU NA PROSTORIJE KOJE LEŽE NA NJEMU.
U jednom kraku je soba za roditelje sa terasom poput vidikovca, a u drugom je soba za decu sa mogućnošću korišćenja zasebnog ulaza. Iz hodnika – galerije se dalje stepenište spušta duž centralne ose u središnji deo u kome se nalaze kuhinja i trpezarija. Iz ovog prostora se bočno izlazi na terasu – podaščan plato koji proširuje iskustvo prostora ka novoj dimenziji i bočnoj osi i zadire direktno u otvorenu šumu i prirodu.// ekJELENA ALEKSIĆ – Više u EKO KUĆI No28
Bočne niše osamljuju korisnika i pružaju mu osećaj potpune predanosti prirodi.
Ceo enterijer, kao i ceo objekat, potpuno su urađeni u jednoličnom drvetu koje svojim oblikom daje vibraciju i osećaj beskrajne repeticije koji se javlja u šumi.
<Crvena boja objekta daje kontrast i ističe objekat u odnosu na zelenilo drveća.
2Y, Sinergija sklada & kontrasta
ISTINSKI POVRATAK PRIRODI I STAPANJE SA NJENIM ELEMENTIMA NAJBOLJE JE DOŽIVETI AKO SE U PRIRODI BORAVI. ARHITEKTURA 2Y PORODIČNE KUĆE USPELA JE DA MAKSIMALNO PRIHVATI POTENCIJALE LOKACIJE I DA PRIRODNU TOPOGRAFIJU TERENA ISKORISTI ZA OBLIKOVANJE OBJEKTA. POTPUNIM VIZUELNIM OTVARANJEM FASADA, ISKUSTVO JEDINSTVA SA PRIRODOM JE PREDATO KORISNIKU.
Izazovi u arhitektonskom smislu postaju sve veći, kako iz ugla korisnika prostora, tako i pod lupom arhitektonskih timova. Povratak čoveka prirodi uz zadržavanje komfora modernog života, glavna je ideja kojom se danas vode ove dve strane, težeći ka zajedničkom cilju da želje i potrebe pretoče u delo koje će služiti i čoveku i prirodi. Ovim principima vodili su se i investitori iz Čilea, želeći za sebe oazu mira u dinamičnom okruženju, ali ovog puta prirodnom. Strm teren prekriven gustim zelenilom i šumom useca se u jezero Koliko u Čileu, koje svojim plavetnilom obavija parcelu i celo brdo i dodaje novu, petu dimenziju.
Kako bi se u ovako izazovnom okruženju odgovorilo ličnim zahtevima na najbolji način, investitori su odabrali projektanta koji dobro poznaje teren, lokalnu arhitekturu i tradicionalne materijale koji su karakteristični za ovu sredinu. Na veliki izazov pristao je stručni tim na čijem je čelu čileanski arhitekta Sebastian Delpiano. Potrebno je bilo odgovoriti na zahteve investitora da se izvrši interpolacija prirode i šume u svakodnevno korišćenje prostora, i da se u objekat integriše što više svetlosti i sunca. Arhitekta je ovde pažljivo osmotrio teren, oblikovnost prirode, zelenila i jezera, kao i klimatske uslove i karakteristike. Rešio je da dva zahteva pretoči u pozadinsku simboliku broja dva koja će repeticijom uneti dodatnu dinamiku u koncept i krajnji produkt. Tako je raspored osnove postavljen u dijagram sastavljen od dva slova Y spojena u ogledalu, čime je omogućena dvostruka funkcionalna dobit. Prva je da se prostor orijentiše ka različitim stranama sveta, što dozvoljava pravilno zoniranje prostorija tako da u toku celog dana sunčeva svetlost prodire u objekat.
Druga dobit ovakve postavke je da poglede korisnika maksimalno otvara ka prirodi koja ga okružuje, čime je odgovoreno na bazične zahteve projekta. Na prvi pogled neskladan oblik osnove nalik skaliranoj drvenoj grančici izgubljenoj u šumi, savršeno se uklopio u uslove koje diktira teren, pa je sa ekološkog aspekta kuća dobila dodatni poen. Objekat se interpolirao između postojećeg drveća tako da ni jedno stablo nije posečeno.
Oblik osnove je prilagođen nagibu tako što su kaskadiranja terena iskorišćena da se osnova funkcionalno podeli po zonama korišćenja, pri čemu se teren i objekat međusobno prožimaju. Ulaz u objekat je sa severne strane. Tu hodnik – galerija susreće dva kraka u kojima se nalaze spavaće sobe. U jednom kraku je soba za roditelje sa terasom poput vidikovca, a u drugom je soba za decu sa mogućnošću korišćenja zasebnog ulaza. Iz hodnika – galerije se dalje stepenište spušta duž centralne ose u središnji deo u kome se nalaze kuhinja i trpezarija.
2Y DIJAGRAM STVARA DINAMIKU OBJEKTA KOJI KORESPONDIRA TERENU NA RAZLIČITE NAČINE . PROLAZEĆI KROZ OBJEKAT, U JEDNOM TRENUTKU TEREN JE DOMINANTAN U ODNOSU NA PROSTORIJE KOJE LEŽE NA NJEMU.
Iz ovog prostora se bočno izlazi na terasu – podaščan plato koji proširuje iskustvo prostora ka novoj dimenziji i bočnoj osi i zadire direktno u otvorenu šumu i prirodu. Prateći tok centralne ose, kaskadiranje terena nam otkriva sledeći nivo ovog ’neizvesnog’ koncepta. Stepenište sada vodi još niže, do drugog slova Y u čijim su kracima na ovoj strani dnevna soba sa velikim samostojećim kaminom i još jedan multifunkcionalni spavaći prostor. Iz predprostora koji spaja ova dva donja kraka, kubična forma razdvaja stepenište u enterijeru, dok u isto vreme sakriva jedini izlaz – dugu stazu ka jezeru koja sama za sebe predstavlja novo iskustvo.// ekJELENA ALEKSIĆ – Više u EKO KUĆI No28
Crvena boja objekta daje kontrast i ističe objekat u odnosu na zelenilo drveća.
Ceo enterijer, kao i ceo objekat, potpuno su urađeni u jednoličnom drvetu koje svojim oblikom daje vibraciju i osećaj beskrajne repeticije koji se javlja u šumi.
Centralnu tačku objekta predstavlja kuhinja sa trpezarijom, odakle se objekat bočno širi ka šumi i otvorenom prostoru.
Plutajući smeštaj kabine od velikog bilja
NA JEDNOM JEZERU U JUGOISTOČNOJ FRANCUSKOJ POJAVILE SU SE NOVE STRUKTURE. STVORENE SU LJUDSKOM RUKOM, ALI TAKO DA PODSEĆAJU NA JEZERSKE NASIPE ERODIRANE U UPEČATLJIVE VERTIKALNE OBLIKE KOJI OMOGUĆAVAJU UŽIVANJE U NETAKNUTOJ PRIRODI.
Izgradnja na lokaciji jezera okruženog vinogradima, na čarobnom terenu formiranom od gustog žbunja, gde je priroda jedini protagonista scene, predstavlja još jedan u nizu sličnih poduhvata pariskog arhitektonskog Ateljea LAVIT. Kako bi zaštitili netaknuti region od upečatljivih i nametljivih struktura, imperativ u projektovanju bio je potpuna kamuflaža objekta postojećim pejzažem. Smešten na tirkiznim vodama ribarskog rezervata Lac de la Lionne u mestu Šatonef di Pap na jugoistoku Francuske, nekoliko kilometara od Avinjona, eko-hotel pod nazivom Cabanes des Grands Cepages (u prevodu: Kabine od velikog bilja) sastoji se od deset individualnih jedinica postavljenih na obalu jezera i u okolni pejzaž.
Jednostavne sofisticirane kabine okružene jezerskom trskom podsećaju na primitivne kružne i kvadratne konstrukcije koje plutaju na vodi kao splavovi, izviru iz nje na pilonima, kao sojenice, ili su delimično ukopane u obalu, kao objekti trogloditnog (pećinskog) stanovanja. Najupečatljiviji element kolibe, koji ujedno i definiše spoljašnji izgled stukture, predstavljaju vertikalne drvene letve čija je forma proistekla iz okolnog rastinja, a potom je u realizaciji geometrijski oblikovana i multiplikovana tako da vizuelno objedinjuje različite kabine. Zajedno sa prirodnom trščanom zavesom oko kabina, raznoliko proređeni i preklopljeni drveni paravani pružaju korisnicima dodatnu privatnost i zaštitu od sunca i vetra.
Promenom godišnjih doba i delova dana konstantno se menja i prisustvo, odnosno dijalog izgrađenih struktura sa prirodom. U proleće, kada gole grane drveća dobiju svoje zelene omotače, kabine se stapaju u okruženje savršenom kamuflažom. Zimi, kada je obala sakrivena ispod snežnog ćebeta, vertikalne linije drvenih letvi reflektuju se na ledenu površinu jezera. Tokom dana, filtriranjem sunčevih zraka kroz drvenu oblogu kabine odvija se igra svetlosti i senke na podu i zidovima unutar apartmana.// ek ALEKSANDRA ĐURIĆ – Više u EKO KUĆI No27
Kuća promišljene arhitekture
PORODIČNA KUĆA NAPRAVLJENA OD EKOLOŠKIH MATERIJALA PREDSTAVLJA IDEALAN DOM ZA LJUBITELJE TRADICIONALNE I ODRŽIVE ARHITEKTURE. SPAJANJEM NARODNOG I MODERNOG GRADITELJSTVA NASTALA JE SAVREMENA KUĆA, ZDRAVA ZA ŽIVOT.
KUĆA JE ODLIČAN PRIMER PROMIŠLJENE ARHITEKTURE, KOJA SE SKLADNO UKLAPA U SPOLJNI PROSTOR.
Nedaleko od Zagreba, u okolini Bistre, na parceli od 2.000 m2, nalazi se kuća porodice Zajec, u okolini tipičnoj za ruralni severozapad Hrvatske. Parcela je pretežno ravna, smeštena na području Parka prirode “Medvednica”, sa pogledom prema zapadu, koji seže daleko preko polja.
U želji da izbegnu bučan i neurotičan ritam gradskog života i da postignu oslobađanje od zagađenosti svake vrste, mladi bračni par Zajec se odlučio na život u prirodi, i tako je nikla ova neobična kuća, koja privlači poglede svakog prolaznika, jer ni po čemu ne liči na tradicionalne drvene kuće. Drvena arhitektura je već odavno kod nas potpuno zapostavljena. A ovaj objekat je primer vraćanja prirodnim materijalima iz našeg neposrednog okruženja. Vlasnica i arhitekta, Marina Zajec, zaljubljenik u tradicionalnu arhitekturu, ostvarila je klasičnim arhitektonskim elementima, ali i svojom kreativnošću, savremenu modernu građevinu, zdravu za život.
Pored modernog izgleda, ova kuća ima još jednu specifičnost, a to je upotreba slame kao visokoizolacionog prirodnog građevinskog materijala. Slamu su sakupljali baliranjem na vlastitim poljima i u saradnji sa lokalnim stanovništvom. Samostalno su pratili izradu drvene obloge pročelja – od vađenja balvana iz šume do obrade drveta. Kuća je, može se reći, njihov ručni rad. Dok se Marina bavila razradom projekta, njen suprug Miro Zajec, po zanimanju agronom, brinuo se o nabavci materijala i izvođenju radova.
Drvena fasada se svojim oblikom i odabirom materijala razlikuje od okolnih kuća. Krov je neobične forme, a zahvaljujući odgovarajućem nagibu i materijalizaciji, nema opasnosti od gomilanja snega i kišnice.
Ova kuća od drveta i slame je odličan primer promišljene arhitekture, koja je i po svome enterijeru u skladu sa okolinom.
KUĆA JE ODLIČAN PRIMER PROMIŠLJENE ARHITEKTURE, KOJA SE SKLADNO UKLAPA U SPOLJNI PROSTOR.
Kuća je koncipirana tako da su prostori dnevnog boravka u prizemlju, orijentisani ka zapadu, dok su spavaće sobe na spratu. Podrum je izveden uobičajeno, sa armirano-betonskom konstrukcijom, a ima namenu pomoćnih prostorija. Prizemlje i sprat su u potpunosti napravljeni od drveta. Na aksonometrijskom prikazu noseće drvene konstrukcije jasno se vidi način slaganja elemenata.// ekIVANA NIKOLIĆ – Više u EKO KUĆI No03
Grejanje je rešeno samo jednom pećnicom na drva, postavljenom u dnevnu prostoriju, koja istovremeno služi kao centralno grejanje vode u kupatilima.
