Tag: dizajn

Stona lampa Octagon

Uz pomoć bežične Gingko Octagon One stone lampe, koja sadrži punjivu bateriju, može se lako i efektno personalizovati radni prostor. Svetiljka se sastoji od dva osnovna dela, a izrađena je od drveta i mermera. Sa njene osmougaone osnove pruža se struktura koja emituje svetlost na svom kraju. Lampa na stolu može da stoji vertikalno, horizontalno ili pod uglom od 45 stepeni, a podešava se ručno. Moguće je postići čak četiri različita nivoa osvetljenosti, u zavisnosti od toga da li crtate, pišete, čitate ili jednostavno želite ambijentalnu svetlost dok gledate televiziju. Boje i materijali takođe mogu da variraju u zavisnosti od potreba i ukusa korisnika. Mermer može biti beo ili crn, a drvo javorovo ili jasenovo. Lampa se temelji na aluminijskom kućištu, ali je završna obrada od drveta. Dioda tipa 36 LED obezbeđuje prijatnu svetlost.

Origami

Za nekoga je to umetnost, za nekoga hobi, za nekoga terapija. Origami predstavlja tradicionalnu japansku tehniku kreiranja modela od papira, najčešće u obliku ždrala. On danas predstavlja sinonim za ovu veštinu.

Zvezdani prasak u sred pustinje

KOMPOZICIJA RAZIGRANIH KONTEJNERA OBOJENIH U BELO PRIVLAČI POGLED U SUROVOM KAMENITOM PEJZAŽU KALIFORNIJSKE PUSTINJE. POPUT ZVEZDANOG PRASKA, KONTEJNERI SU ORIJENTISANI U SVIM PRAVCIMA, KAKO BI UKLJUČILI POGLED NA NESVAKIDAŠNJE VIZURE, NEBO I PUSTINJSKI PEJZAŽ.
Na proleće 2017. godine, klijent iz Los Anđelesa doveo je prijatelje na svoj posed u mestu Džošua Tri. Dok su bili u ovom suvom i kamenitom pejzažu, njegova prijateljica predložila mu je projekat koji bi se savršeno uklapao na ovoj lokaciji. Bio je to projekat kancelarijskog prostora arhitekte Džejmsa Vitakera koji nikad dotada nije izgrađen. I tako, sledeći put kada je klijent bio u Londonu, otpočela je saradnja na projektu stambenog objekta Džošua Tri.

Smeštena na parceli od 36 ha, kuća je poput gnezda ušuškana u kamenitu planinsku padinu u blizini nacionalnog parka. Kuća od 200m2 ima 3 spavaće sobe sa toaletima, kuhinju, dnevnu sobu i egzoskelet formiran od kontejnera. Svaki od kontejnera orijentisan je kako bi maksimalno iskoristio vizure prema pejzažu, kontrolisao svetlost koja ulazi u objekat i koristio prednosti topografije kako bi omogućio privatnost u skladu sa individualnim potrebama. Kuća se snabdeva energijom pomoću solarnih panela koji su ugrađeni na krov garaže.

Originalni dizajn, koji je investitor video proleća 2017. godine, bio je Hečigen studio – kancelarijski prostor iz 2010. godine. Projektovan je za prijatelja arhitekte koji je planirao da se preseli u južnu Nemačku kako bi osnovao reklamnu agenciju sa kolegom, pa im je bila potrebna kancelarija za preduzeće. U procesu osmišljavanja buduće kancelarije, počeli su da slažu drvene kocke na kuhinjskom pultu, nakon čega su potražili savet arhitekte. Arhitekta Džejms Vitaker odrastao je u Liverpulu i prva asocijacija na kontejnere, koje su planirali da iskoriste za svoju kancelariju, bili su dokovi. Detinjstvo je proveo vozeći se pored naslaganih kontejnera koji su čekali na putovanje preko Atlantskog okeana. Iako pojedinačno mogu biti interesantan oblikovni materijal, gomila kontejnera nije preterano inspirativna za budući kancelarijski prostor. Zato je za početni koncept arhitekta našao inspiraciju u školskom eksperimentu u kojem zrno soli obešeno na kraj pamučne niti visi iznad rastvora soli. Tokom sledećih nekoliko dana to zrno soli postaje katalizator i izvlači ostatak soli iz rastvora formirajući predivne kristale. Ovo je poslužilo kao analogija za reklamnu kompaniju. Zadržavši kontejnere sa kojima su počeli da rade, arhitekta je osmislio dizajn koji odgovara progresivnoj, kreativnoj kompaniji. Nažalost, njihova kompanija nije zaživela i projekat nije nikad izgrađen.

Objekat poput gnezda ušuškan u kameniti pejzaž

Projekat je sada konačno dočekao svetlost dana. Investitor je filmski producent poznat kao pokrovitelj brojnih kreativnih projekata, pa je i saradnja s njim bila idealna. Gradnja ovog nesvakidašnjeg objekta predviđena je za početak 2021. godine.

RAZIGRANE KOMPOZICIJE KRISTALA SOLI POSLUŽILE SE KAO INSPIRACIJA ZA NEOBIČNI EGZOSKELET OVOG OBJEKTA.

Tinaʹs Barnhouse

STAMBENI OBJEKAT TINAʹS BARNHOUSE PROJEKTOVAN JE ZA MLADU PORODICU ČIJI JE ZAHTEV BIO DA SE NA MODERAN NAČIN INTERPRETIRA KUĆA U STILU AMBARA. OVAJ ZAHTEV ODREDIO JE FORMU KUĆE I NJENU UNUTRAŠNJU ORGANIZACIJU, KAO I UPOTREBU DVOVODNOG KOSOG KROVA.
Ovakva vernakularna forma kombinuje se sa jednostavnim, modernim detaljima i tradicionalnim materijalima što rezultira intimnom, toplom estetikom. Čelična struktura obavijena je sistemom izolovane fasade koja se nastavlja do krova kako bi se izbegli termalni mostovi i objektu dao uniformisan izgled. Izgrađeni volumen naglašen je upotrebom lokalnog kamena u eksterijeru i drvenih letvi na kosinama plafona. Rezultat je prostor koji naglašava tradicionalne forme i materijale sa dodatkom savremenih detalja i estetike.

Krov je produžen u odnosu na volumen kuće kako bi istovremeno služio kao nadstrešnica za verandu sa otvorenom kuhinjom i trpezarijom i time naglasio da je veranda sastavni deo dnevnog prostora. Toplina drvenog plafona od iroko letvi u kontrastu je sa hladnim, uglačanim betonskim podovima, a istovremeno povezuje verandu sa enterijerom, prostorom za roštilj i kuhinjom. Kuhinja je otvorena u vidu galerije, široka i profesionalno opremljena, budući da je vlasnik po zanimanju kuvar i zaljubljenik u hranu. Kuhinjsko ostrvo je istovremeno i bar za doručak, a njegova svetla, bela mermerna masa suprotna je toplini drveta i betona.

Tavanski prostor nalazi se iznad spavaćih soba i kupatila i doseže do ivice dnevne sobe. On predstavlja dodatni, fleksibilni prostor, dovoljno veliki da se u njega može smestili i krevet po potrebi. Zbog toga što se završava uz ivicu dnevne sobe, ovo je idealan prostor za dečju igru. Sve spavaće sobe imaju velika staklena klizna vrata koja uvode dnevnu svetlost i otvaraju se direktno na verandu koja se prostire duž objekta. Veličina i otvoreni raspored prostorija nude porodici dovoljno fleksibilnosti i mesta za širenje. Sam dizajn i materijalizacija razvijeni su u bliskoj saradnji sa klijentom i rezultat je kuća po meri koja može da pruži ovoj porodici dugovečan dom.

Glavni volumen obuhvata verandu čineći je sastavnim delom kuće. 

VERNAKULARNA ARHITEKTURA KOMBINUJE SE SA MODERNIM DETALJIMA I SAVREMENOM ESTETIKOM.

Kuća uronjena u planinske padine

PROJEKTOVANJE KUĆE U NETAKNUTOJ PRIRODI KRKONOŠA JE SAMO PO SEBI UZBUDLJIV IZAZOV, A POGOTOVO KADA PROJEKTUJETE ZA DUGOGODIŠNJEG PRIJATELJA I NJEGOVU MLADU PORODICU.
Kuća svojom veličinom prati postojeći objekat, koji se nalazi u ovoj zaštićenoj oblasti još od davnina kao jedina ljudska tvorevina u beskrajnom prostranstvu. Odgovornost prema okruženju i stroga pravila regulacije opredelili su arhitekte za arhetipski oblik kuće. Kao dodatni uslov, investitor je zahtevao sofisticiran pristup prema oblikovanju prostora, sa naglaskom na spiritualnosti, neobičnosti i čistoti.

Kuća je umetnuta u teren u padu tako da se sa nižeg nivoa sa bazenom može pristupiti podrumskom prostoru. Glavni prilaz objektu sa kolskim pristupom nalazi se na višem nivou, u visini prizemlja kuće. Podrumska etaža projektovana je od armiranog betona, dok je od kote ± 0.00 primenjena drvena konstrukcija. Krovna konstrukcija sastoji se od četiri okvirna nosača koji svojim oblikovanjem omogućavaju bolje korišćenje prostora, akustički komfor i adekvatno osvetljenje.

Suprotno eksterijeru koji je u potpunosti prekriven letvama od ariša, enterijer je beo i čist, uključujući i podove. Belina enterijera postaje čisto platno na kojem se umetnost manifestuje u formi pozitivnog razmišljanja. Upravo na ovaj način investitor posmatra kuću. Dugo putovanje kroz šumske predele izaziva nestrpljenje, a u kući se sumiraju ovi doživljaji. Jedna od prednosti promišljene veličine kuće je ekonomično korišćenje prostora i njegovo lako održavanje. Kasnije je dodata nadstrešnica za automobile sa solarnim panelima, kao i staklenik povezan sa toplotnom pumpom.

Belina enterijera poput čistog platna

Arhitekta naglašava da su ovakve jednostavne forme kuća specifične, jer ih naručuju jake ličnosti koji imaju svoju predstavu i ideju o oblikovanju objekta koje je u skladu sa njihovim životnim stilom. Ono što odlikuje eksterijere ovih objekata su likovnost, lepota starenja i uklapanje u okolni pejzaž. U neku ruku oni su u harmoniji sa univerzumom i prenose viđenje svojih korisnika da ništa ne traje večno, ali i da je sadašnji trenutak jedinstven i neponovljiv. Čistota enterijera podstiče nesmetan tok misli i naglašava individualnost i intelekt korisnika prostora.

Glavni pristup objektu sa nivoa prizemlja i izlazak u dvorišni prostor sa bazenom. 

Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113

Kuća uronjena u planinske padine

PROJEKTOVANJE KUĆE U NETAKNUTOJ PRIRODI KRKONOŠA JE SAMO PO SEBI UZBUDLJIV IZAZOV, A POGOTOVO KADA PROJEKTUJETE ZA DUGOGODIŠNJEG PRIJATELJA I NJEGOVU MLADU PORODICU.
Kuća svojom veličinom prati postojeći objekat, koji se nalazi u ovoj zaštićenoj oblasti još od davnina kao jedina ljudska tvorevina u beskrajnom prostranstvu. Odgovornost prema okruženju i stroga pravila regulacije opredelili su arhitekte za arhetipski oblik kuće. Kao dodatni uslov, investitor je zahtevao sofisticiran pristup prema oblikovanju prostora, sa naglaskom na spiritualnosti, neobičnosti i čistoti.

Kuća je umetnuta u teren u padu tako da se sa nižeg nivoa sa bazenom može pristupiti podrumskom prostoru. Glavni prilaz objektu sa kolskim pristupom nalazi se na višem nivou, u visini prizemlja kuće. Podrumska etaža projektovana je od armiranog betona, dok je od kote ± 0.00 primenjena drvena konstrukcija. Krovna konstrukcija sastoji se od četiri okvirna nosača koji svojim oblikovanjem omogućavaju bolje korišćenje prostora, akustički komfor i adekvatno osvetljenje.

Suprotno eksterijeru koji je u potpunosti prekriven letvama od ariša, enterijer je beo i čist, uključujući i podove. Belina enterijera postaje čisto platno na kojem se umetnost manifestuje u formi pozitivnog razmišljanja. Upravo na ovaj način investitor posmatra kuću. Dugo putovanje kroz šumske predele izaziva nestrpljenje, a u kući se sumiraju ovi doživljaji. Jedna od prednosti promišljene veličine kuće je ekonomično korišćenje prostora i njegovo lako održavanje. Kasnije je dodata nadstrešnica za automobile sa solarnim panelima, kao i staklenik povezan sa toplotnom pumpom.

Kuća u beskrajnom planinskom prostranstvu

Arhitekta naglašava da su ovakve jednostavne forme kuća specifične, jer ih naručuju jake ličnosti koji imaju svoju predstavu i ideju o oblikovanju objekta koje je u skladu sa njihovim životnim stilom. Ono što odlikuje eksterijere ovih objekata su likovnost, lepota starenja i uklapanje u okolni pejzaž. U neku ruku oni su u harmoniji sa univerzumom i prenose viđenje svojih korisnika da ništa ne traje večno, ali i da je sadašnji trenutak jedinstven i neponovljiv. Čistota enterijera podstiče nesmetan tok misli i naglašava individualnost i intelekt korisnika prostora.

Glavni pristup objektu sa nivoa prizemlja i izlazak u dvorišni prostor sa bazenom. 

SUPROTNO EKSTERIJERU KOJI JE U POTPUNOSTI PREKRIVEN LETVAMA OD ARIŠA, ENTERIJER JE BEO I ČIST, UKLJUČUJUĆI I PODOVE.

Radost jednostavnog življenja

TEŽEĆI DA KROZ DELO ODGONETNE JEDNAČINU PROSTORNOG ODNOSA IZMEĐU FORME, VOLUMENA I PEJZAŽA, KUĆA LESONS JE IDEALNO POSTAVLJENA U PRIRODI – SASVIM LAKO I NENAMETLJIVO, A U PROSTORNOM SMISLU POTPUNO JASNO I ANTROPOGENO.
POZIVAJUĆI SE NA LOKALNU TRADICIJU OVOG PODNEBLJA, KUĆA JE KONCIPIRANA IZ DVA ODVOJENA ELEMENTA, OD KOJIH JE JEDAN ZA DNEVNI BORAVAK, A DRUGI ZA SPAVANJE. OVA DVA KORPUSA SU JEDNOSTAVNE ARHITEKTURE, NADOVEZUJU SE NA TRADICIONALNO GRADITELJSTVO, PODRAZUMEVAJU KRUPNE VOLUMENE, A ČELIČNI KROVOVI NASTALI SU KAO PANDAN POCINKOVANOM KROVU POSTOJEĆEG OBJEKTA ŠTALE.
McGonigle McGrath je arhitektonski biro čije je sedište u Belfastu, Severna Irska. Centralna tema njihovog interesovanja jeste jednoporodična kuća. Predstavnici ovog ofisa u projekte se upuštaju studijski, uz temeljnu analizu konteksta i lokaliteta, svesni da objekat mora biti jednostavnog izraza i kvalitetne izrade. Autorski pristup zaokuružuje uticaj modernih tokova u ostalim umetnostima, posebno u slikarstvu i umetničkoj fotografiji.

Jedna od sposobnosti njihovih projekata jeste prizvuk ruralne arhitekture koji se zapravo oslanja na uverenje da čovek u svojoj genetskoj memoriji nosi sećanje o svojim korenima. Težeći da kroz delo odgonetnu jednačinu prostornog odnosa između forme, volumena i pejzaža, njihovi projekti su idealno postavljeni u prirodi- sasvim lako i nenametljivo, a u prostornom smislu potpuno jasno i antropogeno, bez ikakve vremenske konotacije, bez određenja u stilu i laskanja trendu. U rasporedu masa potencira se veza objekta sa terenom, a pre donošenja konačnog suda, održivost forme objekta proverena je na tri načina – crtežima, fotografijama i na kraju starom, dobrom tehnikom izrade makete. Svakom projektu pristupa se na nov, jedinstven i originalan način, i svaka kuća zapravo je rezultat trougaone saradnje arhitekta-investitor-lokalitet.

Kuća Lesans predstavlja jednostavan odgovor na želju investitora da ima skromno prebivalište na selu. Na malom seoskom imanju u Conty Downu u Severnoj Irskoj postojala je samo zapuštena tradicionalna štala sa impresivnim pogledom na dolinu. Procenjen kao vredan i elegantan, stari objekat je zadržan, a novi elementi građenog tkiva su izvedeni tako da mu budu ograda, ali i da se samostalno uključe u pejzaž. Ti novi oblici su pre svega jednostavni, nadovezuju se na tradiciju i podrazumevaju krupne volumene. Čelični krovovi u elevaciji nastali su kao pandan pocinkovanom krovu štale, ali svojom svežinom i materijalizacijom daju jasan potpis savremenosti, proklamajući ideju o ulasku savremene arhitekture u selo. Projekat je pratila jednostavna metoda gradnje i paleta osnovnih, prostih materijala, zbog čega je ukupan budžet za projekat bio skroman.

Posebna pažnja posvećena je proporcionisanju i pozicioniranju prozora, koji u prostoru imaju funkciju uramljene slike. Njima je omogućeno povezivanje unutrašnjosti sa pejzažom i dvorištima, ali i intimizacija prostora tamo gde je potrebno. Posebna obrada i postojanje naglašenih okvira prozora (ugrađivanje u zid koje je vidljivo i spolja i iznutra) uvode mogućnost da se zidni otvori i spolja čitaju kao praznine, slično otvorima za štale, kao i da se maksimalizuje širina otvora u odnosu na prostor spoljašnjosti.

Pozivajući se na lokalnu tradiciju ovog podneblja, kuća je koncipirana iz dva odvojena elementa, od kojih je jedan za aktivan dnevni život a drugi za spavanje.

Kao vredan i elegantan, stari objekat je zadržan, a novi elementi građenog tkiva su izvedeni tako da mu budu ograda ali i da se samostalno uključe u pejzaž.

Loop lampa blistava svetlost

Kompaktna stona lapma Loop podseća na klasičnu petlju i nema nikakvih ivica. Sastoji se od neprozirne LED svetiljke koja je postavljena u metalnu bazu i obložena dvema koncentričnim elipsama u obliku petlje. Jedna elipsa je izrađena od furnira i funkcioniše kao difuzor. Druga elipsa je od metala. Njena uloga je dekorativna, mada može da posluži i kao drška. Loop lampa može da koncentriše ili da rasprši svetlost. U svaki prostor unosi blistavo osvetljenje.

Change toothpaste alternativna pasta za zube

Startup Change Toothpaste iz Edmontona u Kanadi, lansirao je prirodnu alternativu tradicionalnoj pasti za zube, u obliku tableta koje nakon upotrebe ne ostavljaju otpad. Svake godine više od 900 miliona praznih tuba paste za zube širom sveta završi na deponijama i u okeanima. Standardnim tubama je potrebno više od 500 godina da se razgrade. Tableta za pranje zuba Change u potpunosti eliminiše potrebu za pakovanjem u tube. Njeno pakovanje je 100% biorazgradivo. Change Topas je proizvod u potpunosti dizajniran u skladu sa okruženjem i prirodom. Čak su i pakovanja za slanje poštom napravljena od recikliranog papira i šalju se preko unapred utvrđenih poštanskih pravaca.

Ovo je mali doprinos smanjenju plastičnog zagađenja i nadamo se da ćemo planetu ostaviti u boljem stanju od onog u kome su je zatekla naša deca, kažu iz Change Toothpaste. Znajući da tablete treba da se koriste i deluju kao i tradicionalna pasta za zube zato da ljudi ne bi promenili urođenu naviku, osnivači ovog startupa su nakon detaljnih konsultacija sa stomatolozima pronašli savršenu kombinaciju teksture, ukusa i efikasnosti. Tableta ne sadrži jake hemikalije, gluten, laktozu i druge potencijalne alergene i prihvatljiva je i za vegane. Jednostavna je za upotrebu. Potrebno ju je samo nekoliko puta zagristi potom četkati zube vlažnom četkicom. Zbog toga je veoma pogodna za upotrebu na putovanjima.

Kuća iza krova

OVA PORODIČNA KUĆA SIMBOL JE FUNKCIJE ŽIVLJENJA KOJA JE PREDATA PRIMARNOJ FORMI. JEDNOSTAVNE I JASNE LINIJE PREDSTAVLJAJU OBRIS TRADICIONALNE KUĆE, A VELIKI ZELENI KROV I SOLARNI PANELI DAJU OVOM OBJEKTU JOŠ JEDNO ZNAČENJE – KUĆA U SKLADU SA PRIRODOM.
Zbog sve dinamičnijeg razvoja gradova, moderne porodice se trude da vode zdrav i miran život, te se zelena područja van grada sve više koriste za izgradnju porodičnih kuća. Sve ono što se uzme prirodi mora joj se i nadoknaditi, pa je zeleni pristup i ekološko projektovanje posebno važno. Vođen ekološkim principima, arhitektonski tim Superhelix Pracownia Projektowa projektovao je porodičnu kuću u prigradskom naselju u Krakovu. Kuća je prvobitno zamišljena kao kubus ravnog zelenog krova, ali lokalni propisi striktno određuju primenu kosog krova u celom području. Upravo ova zakonska odredba je postala glavna ideja za oblikovanje nešto drugačije arhitekture.

Površina objekta je 189 m2 i prostire se na dve etaže. Jednostavna pravougaona forma zamišljena je kao reinterpretacija izgleda tradicionalnog ambara. Masa objekta se objedinjuje sa kosim krovom i na prvi pogled liči na već viđenu tradicionalnu kuću, ali u malo modernijem stilu. Međutim, ono što ovaj primer čini drugačijim jeste veliki kosi krov postavljen pod uglom od 45 stepeni, tako da u potpunosti zaklanja i štiti ceo objekat. Upravo ovaj element objedinjuje regulativu sa potrebama ekološkog projektovanja, a zadovoljava i želju vlasnika kuće i njegove porodice da im se obezbedi potpuna privatnost. Ideja je bila da se objekat orijentiše duž ose istok-zapad, da se njegova severna fasada potpuno zakloni krovom, a južna otvori prema prirodi. Na severnoj strani pozicioniran je pristup objektu i ulaz u kuću, dok se iza velikog zelenog zida nalazi ‘porodično gnezdo’ koje svoje prostorije otvara velikim staklenim portalima i povezuje ih sa zelenim dvorištem.

Veliki krovni plato postavljen je tako da objekat štiti sa severne strane i potpuno je pokriven zelenilom koje je primereno lokalnim klimatskim uslovima. Na ovoj strani nema prozora, tako da se pogled na krov utapa i nadovezuje na zelenilo u daljini. Na južnoj strani, ravan krova je kaskadirana i prekrivena solarnim panelima. Na spoju velikog i malog krova formiran je svetlarnik koji se proteže celom dužinom objekta, što enterijeru obezbeđuje dodatno prirodno osvetljenje i daje mu notu razigranosti, a pojačava se i efekat ventilacije prostora. Unutrašnja strana velikog krova ne stoji samo kao veliki štit, već dijagonalno postavljeni nosači konstrukcije od lameliranog drveta čine dinamičnu mrežu formiranu kontrastiranjem svetlog drveta i tamnog metala. Oni se usecaju u svetlarnik i nastavljaju ka unutrašnjem prostoru, kreirajući tako još jedan sloj na fasadnom platnu, ali i razigrani element u enterijeru.

Otvoreni prostor terase ušuškan , ispod velikog krovnog platna.

Fasada kuće je jednolična, svedena. Celokupna površina izvedena je u crvenoj kedrovini postavljenoj bez prethodnog tretiranja, kako bi tokom vremena poprimila siv, patiniran izgled. Kontrast ovoj svetloj boji daju tamni okviri prozora i portala koji se usecaju u masu i otvaraju enterijer. U istom maniru tretirani su i čelični nosači koji prate oblik kuće i vizuelno štite otvorenu terasu van objekta. Kao treći i najveći element, iza kuće se izdiže krovna ravan koja objedinjuje tamnu boju čelika i svetlu boju drveta. U petoj fasadi, čini se kao da se kompozicija pokreće, kao da se veliki zeleni krov podiže sa horizontale, a iz zemlje izlazi forma jednostavne arhitekture… i kuća je rođena.

Jednostavnost forme ostvarena je i na horizontalnom planu. Ortogonalni raspored osnove obezbedio je funkcionalnu zastupljenost prostorija svih namena,  jasnom etažnom granicomdnevnih i noćnih prostorija. U prizemlju, glavni ulaz u objekat predstavlja centralnu tačku od koje kreće slaganje celina. Na jednoj strani su tehničke prostorije i garaža, a na drugoj strani se nalaze dnevne prostorije. Velika otvorena površina prostora za dnevni boravak svoju funkcionalnu podelu određuje pozicioniranjem nameštaja tako da on razdvaja kuhinju, trpezariju i dnevnu sobu. Veliki klizni portal dalje otvara prostor ka terasi, koja ispod dela velikog krova formira kutak za sedenje i obedovanje, takođe zaklonjen od pogleda. Jednokrako stepenište ne ometa korišćenje prostora u prizemlju i vodi na sprat, na kome su smeštene sobe-roditeljska, dečija i igraonica. Dnevnom boravku je ostavljena ‘visinska sloboda’ i njegov volumen je povećan duplom spratnom etažom.

Peta fasada odaje utisak otvaranja velike zelene ploče i  rađanja novog objekta iza nje.

Mygdal Plantlight lampa sa biljkama

Poznato je da biljke i zelenilo pozitivno utiču ne samo na raspoloženje, već i na sveukupno blagostanje, pa je u urbanom okruženju sve važnije njihovo prisustvo. Ipak, nisu svi prostori pogodni za uzgajanje biljaka. Stoga je nemački Nui studio došao na ideju da razvije samoodrživi ekosistem koji će omogućiti da se biljke gaje u svim uslovima. Mygdal Plantlight omogućava biljkama da rastu i na mestima bez prozora jer nemaju potrebu za sunčevom svetlošću i zalivanjem. Kombinacija biljaka i LEDa unutar ručno izrađene staklene lampe emituje umirujuću svetlost.

Naziv je dobila po danskom proizvođaču čaša iz mesta Mygdal na severu Danske, a u u slobodnom prevodu ta reč znači: plodna zemlja. Kombinacija prirode, tehnike i dizajna čini svaki primerak ove lampe jedinstvenim. U osnovi, Mygdal funkcioniše kao naša atmosfera. Ako se LED uključi u struju, biljka je u stanju da u procesu fotosinteze stvara kiseonik. Kada se isključi, biljke žive koristeći kiseonik. Mygdal Plantlight je hermetički zatvoren. Na taj način voda ostaje unutra i nema potrebe za dodatnim zalivanjem. Aluminijumski delovi se mogu ukloniti kada treba zasaditi drugu biljku.

Bakar u brisanom prostoru

VIKTOR GONZALES MARTI I FAIDRA MATZIARAKI SU 2012. GODINE OSNOVALI COMETA ARCHITECTS, STUDIO ORIGINALNIH, ENERGIČNIH I POSVEĆENIH ARHITEKATA IZ BARSELONE I ATINE, KOJE ODLIKUJE KREATIVNOST U DIZAJNIRANJU I PROCESU IZGRADNJE.
Nesvakidašnji dizajn enterijera ovog stančića u blizini olimpijske marine u Barseloni inspirisan je morem i lukom. Njegovi autori Faidra Matziaraki i Viktor Gonzalez Marti iz studija Kometa arhitekti, izveli su kompletnu rekonstrukciju enterijera vođeni vizijom stvaranja čistog neprekinutog prostora. Rušenjem svih unutrašnjih zidova i otvaranjem frontalnog spoljašnjeg zida dobijene su upečatljive urbane vizure.

U ovako ispražnjenom prostoru izvršena je studijska analiza održivosti funkcija i enterijerske opreme i odlučeno je da se uvede samo ono što je bitno i neophodno. Ukupno 56 m2 stambenog prostora koncipirano je kao minimalistički projekat sa karakterom nautičke arhitekture. Apartman podseća na brodsku kabinu okruženu vodom i vazduhom. Ovakva asocijacija izvedena je s obzirom na činjenicu da se stan nalazi na vrhu stambene zgrade, čime se potencira njegova neometana vizuelna veza sa lukom i morem. Prostor je u celini kompaktan i introvertan, a realizovan je u jasnom duhu čuvanja intime i privatnosti. Čist jednostavan prostor purističko-racionalističke orijentacije lišen je svakog viška i u svakom smislu predstavlja resteretujući, relaksirajući kutak, oazu za telo i um.

Stan se neprekinuto nastavlja na terasu, okupan je prirodnom svetlošću i osvežen strujanjima vazduha sa mora.

Investitoru, bračnom paru iz Barselone, ovo je drugi stan u ovom gradu koji svakodnevno koriste, i s obzirom na to želeli su da se on razlikuje od svih mesta koja su oni do tada koristili kao životni prostor. Stan neodoljivo podseća na ploveću barku, što je izvedeno, kako u totalu prostora tako i u njegovim sekvencama, pojedinim komadima mobilijara. Primenjena su rešenja koja su preuzeta iz nautičke arhitekture, čime je značajno izmenjen prethodni izgled prostora stana. Ta rešenja se mogu svesti na sledeće: prostor je oslobođen nepotrebnog sadržaja i ostavljen je da egzistira kao čist oblik. Kvadratni plan stana je organizovan oko kompaktne drvene ‘kabine’ u kojoj se nalaze toalet, plakari, oprema za pranje i sušenje veša i instalacije. Oko nje se odvija glavno konzumiranje prostora. Kuhinja i ostava su sa desne strane, dneveni boravak i deo za spavanje okrenuti su frontalno, a kupatilo je levo. Zidovi i podovi su obrađeni svetlo sivom mikrocementacijom. Inspiracija je došla sa obližnjih dokova, od sirovog betona. Najinteresantniji autorski gest u stanu su izložene instalacije: bakarne cevovodne kompozicije, okovi i svetiljke. Oni su postavljeni vrlo precizno, tako da formiraju jednostavne a upečatljive likovne akcente, i protežu se preko najprominentnijih zidnih površina.

U minimalističkoj plejadi detalja, u svakoj od njih je posvećena puna pažnja, od izbora materijala do finalne zanatske obrade.

Jedinstvena crvenkasta gama bakra i topao metalni sjaj ovih zidnih asamblaža predstavljaju jedini ukrasni element enterijera. Njihova specifična upotreba pomorskom inženjeringu transformisana je u nespecifičnu primenu na nivou estetike, što predstavlja potpuno jedinstven i originalan autorski čin. Bakar kao jedini i samodovoljni vizuelni akcenat enterijera nije odabran samo zbog upečatljivih koloritskih senzacija koje pruža, već i zbog njegovih prirodnih antibakterijskih svojstava. Dva čisto bela volumena, kuhinjsko ostrvo i kada, mapiraju i predstavljaju mokre čvorove u stanu. Smešteni su u otvorenom prostoru, naglašeni su i odaju utisak da lebde nad podom. Oni daju notu elegancije i ekskluzivnosti inače minimalističkom ambijentu, sublimirajući dizajnersku filozofiju enterijera u laganu, odvažnu i striktno pravu liniju. Ekonomičnost je atribut ovog projekta – kreveti, sofe, sav namštaj od drveta i ugradni ormari imaju funkciju skladišta.

Sve instalacije su neskrivene, čime se potcrtava iskrenost i konstruktivistički ton u arhitekturi. Otklon od uobičajenosti, serijalnosti, svega klasičnog i sladunjavog, predstavlja ključnu reč projekta, ali i graditeljski kredo studija Kometa arhitekti. Uprkos ograničenoj kvadraturi, apartman je znatno povećan zahvaljujući povezanosti enterijera i eksterijera, čime je njegova površina gotovo udvostručena. Okupan je prirodnom svetlošću i osvežen strujanjima vazduha sa mora. Kultura življenja zasnovana na ‘potrebnom i dovoljnom’, na minimalizaciji navika i potreba, a načelo da se pročišćenom atmosferom deluje na mentalnu higijenu i ekologiju duha, predstavlja imperativ našeg veka, iako toga još uvek nismo svesni. U minimalističkoj plejadi detalja, svakom od njih je posvećena puna pažnja, od izbora materijala do finalne zanatske obrade. Keramičke pločiće, po kojima je prepoznatljiva katalonska a i cela španska arhitektura, ručne su izrade. Fabrika Rovira je po specijalnim nacrtima izradila slavine, a Arredo3 kuhinju.
 

Kuća A

UVERENI DA JE USPOSTAVLJANJE ARHITEKTONSKOG KONCEPTA I STVARANJE OBLIKA DEO INTERAKTIVNOG PROCESA U KOME FORMA ISPLIVA ZAJEDNO SA PROGRAMSKOM ORGANIZACIJOM, A U SKLADU SA MNOGOBROJNIM USLOVIMA I ZAHTEVIMA OKOLINE I NARAVNO, KORISNIKA, AUTORI KROZ NAGLAŠENE ODNOSE INTROVERTNO-EKSTROVERTNO I PUNO-PRAZNO ISTIČU ŠIROKE MOGUĆNOSTI SAVREMENOG DOBA KROZ NAGLAŠAVANJE KREATIVNOSTI I SLOBODE IZRAZA.
Savremena kuća od 450 m2 izgrađena u portugalskom mestu Guimaraes, delo je arhitektonskog studija REM’A. Njena arhitektura pokazuje izrazitu okrenutost budućnosti i koncipiranju futurističkih vizija u sadejstvu sa prirodnim okruženjem. Specifičnim načinom projektovanja redefinisani su ne samo kvalitet i funkcija, već i sam pojam arhitektonskog prostora, kao i oblici, granice i polje arhitektonskog delovanja. Osnovna idejna rešenja proizašla su iz analize strukture šireg okruženja i morfologije terena, sa naročitim akcentovanjem hijerarhije značaja vizura.

DIVERGENTNOST FORME
Povučenost u odnosu na frekventne gradske zone i izdvojenost prostornom denivelacijom, prostoru daju intiman karakter, suprotan duhu savremnog grada. Ono što dominira formom kuće jeste njena dvojnost, otvoreno prizemlje suprotstavljeno potpuno zatvorenom kubusu koji kao da lebdi iznad njega. Ispoljena težnja ka uspostavljanju prostornog i fizičkog jedinstva artefakta i prirode istovremeno stvara uslove promenljivog tretmana otvorenog i zatvorenog, slobodnog i obuhvaćenog, unutrašnjeg i spoljašnjeg.

Zahvaljujući transparentnosti i fleksibilnosti pregrada, otvorenosti prostora prizemlja i nestalnim fizičkim granicama, stvorena je mogućnost korišćenja enterijera u raznim režimima. Upravo ta neodgovornost obezbeđuje prilagodljivost i kreiranje novog karaktera i namene prostora. Ovakvim razdvajanjem je determinisana ideja koja obuhvata prirodnu divergentnost izgrađene sredine i prirode. U oblikovanju su korišćeni svedeni elementi, sa korenima u modernističkoj arhitekturi i kubizmu. Autentični koncept savremene arhitekture nadograđen je kroz princip rasta prilagođavanja posebnom programskom zahtevu uklapanja u teren, pa struktura ovako definisanog prostora proističe iz prostorno-fizičkih elemenata regulacije i uslova lokacije u neposrednom i širem okruženju.

Čvrste i jednostavne linije istvoremeno otkrivaju i ističu sklad konstrukcije ispod površine. U odsustvu bilo kakvih ornamenata, ovaj objekat krasi preciznost izvedbe njegovih uglova, oblikovanih ravnina i drugih poteza. U dostojanstvu svoje ortogonalnosti, on stoji kao svedok trijumfa savremenog arhitektonskog izraza i svrsishodnosti. Glavnu ulogu u materijalizaciji preuzima drvo u sadejstvu sa staklom i betonom. Dijagonalno postavljena drvena obloga odlikuje se gracioznom jednolikošću, dok je svaki komad autentičan i neponovljiv. Linije neprekinute otvorima predstavljaju izjednačavajuće načelo i omogućavaju diskreciju i anonimnost sadržaja smeštenih iza njih.

Pogledi usmereni ka pejzažu spajaju se sa svetlom koje reflektuje voda iz bazena.

U ODSUSTVU BILO KAKVIH ORNAMENATA, OVAJ OBJEKAT KRASI PRECIZNOST IZVEDBE NJEGOVIH UGLOVA, OBLIKOVANIH RAVNINA I DUGIH POTEZA. U DOSTOJANSTVU SVOJE ORTOGONALNOSTI, ON STOJI KAO SVEDOK TRIJUMFA SAVREMENOG ARHITEKTONSKOG IZRAZA I SVRSISHODNOSTI.

Kuća sa zelenim plaštom

Vila Vanoosh nastala je interesantnom sintezom pouka tradicionalnog graditeljstva Irana i moderne internacionalne arhitekture. Sagrađena je u gusto naseljenoj iranskoj provinciji Mazandaran. Živopisnom predelu smeštenom između južne obale Kaspijskog mora i planinskog masiva Alborz.
Vila Vanoosh je na prvi pogled kontrovezan objekat, koji je otvoren isto koliko i zatvoren, javan isto koliko i intiman, brutalan i betonski isto koliko romantičan, zelen i upućen na prirodu. Takođe, on je moderan i savremen u istoj meri u kojoj se poziva na tradiciju i drevno neimarsko umeće Irana. Pomiriti sve ove suprotnosti bilo je izvodljivo jedino kroz inventivan i kreativan pristup, zaboravljajući sve šablone i uobičajene arhitektonske prakse.

Predstavnici arhitektonskog biroa ’35-51′ iz Teherana želeli su da Vanoosh vila bude nadahnuto izveden objekat za stanovanje uz korišćenje tradicionalnog načina razmišljanja sa jedne, a strogo savremenog vokabulara sa druge strane. Ovakav pristup autori objašnjavaju ‘neophodnošću eliminisanja svih nepotrebnih elemenata arhitekture, ali ne i načina života’ što je prirodno dovelo do rigoroznog apstrahovanja arhitekture i samim tim do minimalističkog, rafiniranog prostora koji je najpreciznija formula vlasnikovog života.

Siguran i feksibilan prostor koji štiti i prilagođava se potrebama vlasnika, predstavlja viševekovnu tradiciju iranskog graditeljstva. Ovo je iskorišćeno kao osnova za kreaciju doma koji potpuno pripada svom vremenu. Pored toga, jednako značajna potka bili su i zahtevi klijenta: da se projekat ne ograniči prostorom vile, da se uvede ‘sigurna soba’ za goste i da se obezbedi neprikosnovena privatnost. Suprotno uobičajenoj praksi celovitog prostornog plana, pri kojoj je osnova objekta jedinstvena i zauzima tačno definisano mesto na parceli, vilu Vanoosh odlikuje inventivno, disperzivno rešenje organizacije prostora.

Celokupna paleta života u kući grupisana je u tri glavne funkcionalne celine – mesto za okupljanje porodice (dnevna soba), mesto za pripremu hrane (kuhinja) i mesto za spavanje (spavaća soba). Ove tri celine koncipirane su kao jedinstveni, zasebni paviljoni sa toplim međusobnim vezama – koridorima. Simbolički, oni su ujedinjeni postojanjem drvene mreže u elevaciji koja nije ravna. Njene dinamične ustalasane površine oponašaju brdoviti reljef ovog podneblja. Dok svaki od tri paviljona ima svoj jedinstven nepromenljiv vizuelni izgled sa karakterističnim vizurama i funkcionalnim markerima, koridori između njih su koncipirani tako da mogu da menjaju izgled, a time i funkciju.

Pokretni stakleni zidovi koridora mogu se ukloniti u toplijim sezonama, a u hladnijim pojačavaju osećaj izolovanosti i intime. Zahvaljujući njima objekat postaje kuća sa hiljadu lica, jer se kombinovanjem otvorenih i zatvorenih partija, u dodatnoj kombinaciji sa sezonskim izgledom dvorišta, on uvek na nov način doživljava i konzumira. S obzirom da su ovi delovi osmišljeni tako da obezbede bolju ventilaciju, oni omogućavaju severozapadnim vetrovima da hlade celu kuću tokom toplih letnjih meseci. Na kraju, arhitektonska koncepcija projekta u celini ima glavni cilj da oplemeni život u kući što većim stepenom boravka na otvorenom, a takav stil života podjednako je i savremen i ukotvljen u tradiciju.

Funkcija koridora je da obezbede dobru ventilaciju.

PROJEKAT JE KONCIPIRAN TAKO DA KORISNIKE NAVEDE DA ŠTO VIŠE VREMENA PROVEDU NAPOLJU.

Enterijer vile je maksimalno uprošćen. U prostoru se nalazi samo neophodan moblijar.

Nova finska kuća – Ceo život na jednom mestu

KUĆA U ŠUMI KOLIKO I ŠUMA U ​​KUĆI – ARHITEKTURA ZAUZIMA ULOGU POSREDNIKA IZMEĐU SAVREMENOG ČOVEKA I PRIRODE.
Kuća Apelle je sagrađena pre svega da bude deo prirode. Okolna šuma je pretvara u sklonište za potrebe jedne savremene porodice modernih navika. Kuća je u šumi koliko i šuma u ​​kući – arhitektura zauzima ulogu posrednika između savremenog čoveka i prirode.
Ovu jednoporodičnu kuću u finskom gradu Karji dizajnirao je biro Casagrande Laboratory. Već na prvi pogled nalik je na brod usidren u luci. Potpuno nenametljiva u ambijentu, nepretencioznog dizajna sa pretečom u daščanoj kolibi, ova zgrada je utopljena u krajolik na jednostavan i prirodan način. Život koji se u njoj odvija je specifičan po tome što je naglašeno jedinstven, što sublimira sve životne funkcije na jednom mestu, što je adaptibilan i slobodan – bez konformističkih stega i poštovanja normi klasične arhitekture. Pod krovom ove kuće druži se, radi, obeduje i spava, u jednom dahu i u jednoj istoj odaji.
Unutrašnji prostor kuće je izrazito longitudinalan i neprekinut – to je fluid koji se razliva kretanjem kroz kuću da bi se na kraju te ose utopio u šumu. Na ovoj putanji nižu se javni i privatni segmenti, i to tako  što se isti prostor koristi za različite namene u zavisnosti od trenutka – danju ili noću. Tako se u delu enterijera tradicionalno korišćenom za obedovanje može spavati, a dnevna soba, po pravilu centar porodičnog druženja, pruža pogodnosti za studijski rad, pa čak i za fitnes trening. Ovakav multifunkcionalni prostor svoje korene vuče od tzv. ’tupa’ ili ’pirtti”’, drvene kolibe tipične za tradicionalnu finsku arhitekturu.

Sa ovako udruženim životnim funkcijama ukućana i namenama prostora, enterijer nas šarmira svojom polivalentnošću i duhovitošću. Slična duhovitost postoji i spolja, na fasadi, gde se čita simbol lađe usidrene na kopnu, usred šume. Asocijaciju na brod stvaraju kružni prozori, kao i brodski pod u unutrašnjosti kuće. Fasada je potpuno bela, i u zimskom delu godine stapa se sa snežnim ambijentom. Snabdevena je raznolikim grupacijama prozora – kružnih, kvadratnih, linijskih, koji predstavljaju ključ za dešifrovanje funkcionalne organizacije enterijera.
Objekat Apelle je dobro izolovan materijalom na bazi drveta. Tokom duge i jake zime zagreva se geotermalno i iz još dva izvora toplote, peći i kamina. Peć u spavaćoj sobi, visoka i snežno-bela poput brodskih jarbola na palubi, razdvaja prostor sa krevetom od ostatka odaje. Masivni kamin od crne cigle u dnevnoj sobi jedini je detalj u enterijeru koji nije beo. Spolja gledano, on je još jedan nautički simbol. Liči na dimnjak, a kuća uz njega – na parobrod.

Spavaća soba je u elevaciji domišljato povezana sa kuhinjom tako što ima pristup do spavaće lođe -ležaja izvedenog na vrhu viseće kuhinje. Ukupna površina kuće od 140m2  iskorišćena je maksimalno štedljivo i na najfunkcionalniji način. Kuća je okupana svetlošću, enterijer gotovo potpuno beo, a sve to uz efektnu upotrebu ogledala stvara optičku varku veće zapremine prostora. Mobilijar i oprema su svedeni, minimalistički, malobrojni. Prostor je rasterećen svakog suvišnog detalja, i kao takav izrazito duhovan i kontemplativan.

SPECIFIČNOST KUĆE OGLEDA SE U TOME ŠTO SE ISTI PROSTOR KORISTI U RAZLIČITE SVRHE U ZAVISNOSTI OD TRENUTKA – DANJU ILI NOĆU. OVAKAV MULTIFUNKCIONALNI PROSTOR SVOJE KORENE VUČE OD TZV. ’TUPA’ ILI ’PIRTTI’ DRVENE KOLIBE, KOJA JE TIPIČNA ZA TRADICIONALNU FINSKU ARHITEKTURU.

Kuću su izgradila dva lokalna stolara specijalizovana za izgradnju ne samo objekata, već i drvenih brodova. Nije čudno, stoga, što su konstrukciju tretirali kao lađu, počev od forme do načina materijalizacije. Tako je duh lokalnog finskog neimara ugrađen u kuću zajedno sa duhom tradicije, ambijenta, arhitekte i na kraju – korisnika. //ek Mare Janakova Grujić-Više u EKO KUĆI No29

Masivni kamin od crne cigle u dnevnoj sobi jedini je detalj u enterijeru koji nije beo.

Spavaća soba je u elevaciji domišljato povezana sa kuhinjom tako što ima pristup do spavaće lođe – ležaja izvedenog na vrhu viseće kuhinje.

Unutrašnji prostor objekta je izrazito longitudinalan i neprekinut – to je fluid koji se razliva kroz kuću.

Stolica sa džepovima

‘Pocket stolica’ je kreacija nemačkih dizajnera iz studija Rudolph Schelling Webermann.  Zamišljena je kao ekscentrično rešenje za malu fotelju sa prirodnim soft-touch efektom koji daje cuoietto koža. Telo ove stolice je poput vrećice navučeno na drvenu konstrukciju, čime se garantuje prilagodljivost sedišta. Oblik joj je prepoznatljiv, ali veoma sofisticiran. Jednostavno se održava, otporna je i može se koristiti u različitim kontekstima, od kuće do kancelarije, ali i u baštama, vinarijama i restoranima. Izrađena je od hrastovog drveta i kože, a proizvodi se u nekoliko različitih boja.

Plutajući arhipelag

KOPENHAGEN JE GRAD U KOME LJUDI VOLE DA ISTRAŽUJU I STVARAJU NOVE TIPOVE JAVNIH PROSTORA U SVRHU ANIMIRANJA GRAĐANA I AKTIVIRANJA NJEGOVIH ZANEMARENIH DELOVA. U LUCI SE NEDAVNO POJAVIO PROTOTIP PRVOG PLUTAJUĆEG OSTRVA, NAZVAN ‘CPH – Ø1’, KOJI PREDSTAVLJA POČETAK ZANIMLJIVE PRIČE, ZA SADA JEDINSTVENE NA SVETU.
‘Ostrva Kopenhagena’ je najnoviji projekat eksperimentalnog plovećeg javnog prostora kojim će gradu biti ponuđen pravi arhipelag malih veštačkih ostrva koje će građani moći besplatno da koriste na različite načine – kao platformu za pecanje, sunčanje, roštiljanje, piknike, koncerte. Koristiće ih plivači, kajakaši, ribari, kao i oni koji vole da posmatraju zvezde. Moći će da se koriste i kao male farme za uzgajanje školjki ili kao plutajući vrtovi.

Prvo ostrvo je metafora pustog ostrva. Na njemu je zasađeno drvo lipe, najzastupljenije vrste drveta u Kopenhagenu. Ostrvo je proizvedeno u lokalnom brodogradilištu tehnikom kojom se grade brodovi – sa drvenom podkonstrukcijom i oblogom. Podrazumeva se da je proizvodnja sledila principe održivosti, čime je od lokalnih materijala stvorena potpuno ekološka struktura. Ostrvo je površine 25m2 i već pluta gradskom lukom, kao simbolična prethodnica ostatku arhipelaga. Uslediće objekti CPH – Ø2, CPH – Ø3 i drugi, svi međusobno različiti po dimenzijama i nameni.

Dizajner Maršal Blečer i njegov studio Foxtrot nadaju se da će dopadljivi drveni ansambl zaintrigirati stanovnike Kopenhagena i da će ih vratiti vodi, koja je u gradskoj zoni izuzetno čista, pa je u njoj bezbedno plivati i pecati. Oni trenutno rade na dva slična projekta – plovećoj ribljoj pijaci i plovećoj kolibi, sa ciljem da snažnije afirmišu vezu stanovnika danske prestonice sa morem.//ek JELENA BLAGOJEVIĆ – Više u EKO KUĆI No28

Šukov stolica

Stolica Shukhov je omaž proslavljenom ruskom arhitekti Vladimiru Šukovu. Dizajnerski dvojac koji čine Anna Strupinskaya i Alexey Ivashkevich inspiraciju je pronašao u tornju koji je prema Šukovljevom projektu sagrađen u Moskvi početkom dvadesetih godina prošlog veka. On predstavlja specifičnu strukturu sastavljenu od niza hiperboloidnih delova složenih jedan na drugi kako bi se dobio konačni oblik. Kula je poznata po svojoj diagrid strukturi koja joj omogućava da izdrži velika opterećenja. Dizajneri su primenili isti konstruktivni princip u dizajnu ove stolice.

Stolica Shukhov je sastavljena od 24 drvena elementa. Svi zglobovi za malu stolicu su 3D štampani. Ovaj komad nameštaja se može montirati i demontirati mnogo puta, a potrebno je svega 10 minuta da se stolica sklopi.
Anna i Alexey su predvideli različite varijante sedalnog dela – od verzije izrađene od vinskih čepova  od plute, do jastuka različitih boja. Zahvaljujući svojoj razigranosti, stolica se jednostavno može uklopiti u različite enterijere, a posebno je interesantno da može izdržati opterećenje i do 300 kilograma.

L3 stona lampa

Stona lampa L3 se jednostavno kontroliše postavljanjem metalne loptice u različite magnetske prolaze na površini koja je napravljena od čvrstog monolitnog materijala crne boje.  Predstavljajući energetski izvor sistema, glatka reflektujuća lopta odgovarajuće težine poziva nas da se sa njom poigramo i svojom težinom nas vuče prema centru svetlosnog prstena. I svetlost i interfejs postaju protagonisti geometrijske igre. Autori iz berlinskog dizajn studija RLON stvaraju objekte i instalacije koje karakterišu minimalizam, interakcija i poetični pokreti. Njihovi radovi proističu iz posebnog interesa za metafiziku, prostornu spoznaju i eksperimente sa materijalima i procesima. Za lampu L3 autori kažu: ‘L3 lampa priča priču o putovanju do centra. O jedinstvu i razdvajanju. O simetriji i napetosti. L3 lampa se igra gravitacionim poljima. Ona je most od unutrašnjosti ka spoljašnjosti.’

Paviljon zvani kapljica

SVE JE INSPIRISALA JEDNA OBIČNA KAPLJICA. U PRIČU SE UMEŠALA IKONA ARHITEKTURE – GEODEZIJSKA KUPOLA BAKMINSTERA FULERA, I NASTAO JE NOVI PROJEKAT KOJI IMA POTENCIJAL DA FORMOM UKRASI I NAMENOM DOPUNI GOTOVO SVAKI AMBIJENT – OD MALOG VRTA IZA KUĆE, DO VELIKIH SAJAMSKIH KOMPLEKSA. MOGUĆNOST IZBORA MATERIJALA I DODATNIH ELEMENATA KOJI OD SVAKOG PAVILJONA PRAVE DRUGAČIJI OBJEKAT ČINE GA PRILAGODLJIVIM NAJRAZLIČITIJIM KORISNICIMA I NJIHOVIM LIČNIM SCENARIJIMA.
Inspiracija jednom danskom arhitekti da projektuje ovaj paviljon bila je obična kapljica vode u stanju mirovanja. Njena forma, obla a ipak stabilna, dala je Kristoferu Tejlgardu ideju da dizajnira samonoseću strukturu koja se može koristiti kao izložbeni prostor, gostinska soba, staklena bašta, vrtni paviljon ili prostor za rekreaciju.

Paviljon može biti opremljen vratima od drveta ili aluminijuma, može imati otvarajuće panele koji omogućavaju ventilaciju unutrašnjeg prostora i može, u zavisnosti od želja korisnika, imati zavese ili tende okačene na kuke sa unutrašnje strane strukture, što omogućava vizuelno odvajanje i zasenčenje enterijera kada je to neophodno.

Pre svega, elementi od kojih se paviljon sastoji proizvedeni su od polikarbonata debljine 6mm koji se može reciklirati. Svi segmenti su kvadratnog i romboidnog oblika, pa je procenat neiskorišćenog materijala nakon sečenja panela smanjen čak za 62%, što predstavlja ogroman napredak u odnosu na pentagonalne i heksagonalne elemente koje je koristio Fuler. Paneli se na licu mesta spajaju čeličnim vijcima, a za montažu paviljona nije potrebna skela, već samo merdevine i dvoje ljudi koji obavljaju montažu panela spolja i zatežu vijke iznutra. //ek JELENA BLAGOJEVIĆ – Više u EKO KUĆI No28

Noordung

SVAKOG DANA NA ULICAMA JE SVE VIŠE ELEKTRIČNIH BICIKALA, KOJI OMOGUĆAVAJU LAGANU I BEZBRIŽNU VOŽNJU BEZ IMALO NAPREZANJA. U TAKVOM OKURŽENJU, MLADI SLOVENAČKI START UP NOORDUNG PONUDIO JE NEŠTO NOVO – ELEKTRIČNI BICIKL KOJI PRUŽA POTPUNO NOVO ISKUSTVO SLUŠANJA MUZIKE TOKOM VOŽNJE.
Ako ste do sada tokom vožnje bicikla muziku slušali koristeći slušalice, verovatno ste svesni opasnosti koju to može izazvati u saobraćaju. Mladi slovenački start-up Noordung ima rešenje. Oni su razvili ekskluzivnu mini seriju od 15 unikatnih i ručno izrađenih urbanih električnih bicikala, koju su nazvaliNoordung Angel Edition, a čija je specifičnost upravo u spoju muzike i vožnje. Naime, ovaj bicikl sadrži multifunkcionalni uređaj Boobox koji ima 32 Li-Ion baterije i dva zvučnika velike jačine, i uz pomoć bluetooth-ase povezuje sa pametnim telefonom. Zvuk iz Boombox-a je usmeren ka biciklisti i ne uznemirava druge ljude, a smanjuje opasnost koju može izazvati slušanje muzike preko slušalica u toku vožnje.  Ovakva postavka omogućava iskustvo biciklizma i slušanja muzike kakvo do sada nije viđeno.

Pored baterija i zvučnika, multifunkcionalni Boombox uređaj sadrži senzore za merenje kvaliteta vazduha. Ovo omogućava biciklisti da u svakom trenutku zna nivo zagađenja vazduha tamo gde putuje, a sistem predlaže putanju u kojoj je vazduh čistiji. Dva USB porta omogućavaju korisniku da preko Boombox-a napuni pametne telefone, prenosive računare i druge elektronske uređaje.
Biti lagan je ključna karakteristika u segmentu premium električnih bicikala. Ram ovog bicikla je izrađen je od karbon kompozita, pa iako masivan, on je jedan od najlakših urbanih električnih bicikala na svetu. Tome doprinosi i ultra lagan Vivax Assist električni motor, koji važi za jedan od najboljih električnih motora na svetu.

Suština urbanog putovanja nije u kretanju od tačke A do tačke B, već u uživanju u samo vožnji, smatraju u Noordungu. Ovime se se i vodili prilikom dizajniranja serije Noordung Angel Editioni nastojali su da pruže spoj savršenog korisničkog iskustva i odličnog dizajna.// ekTIJANA JANKOVIĆ – Više u EKO KUĆI No28