Alumil Exl1

Mygdal Plantlight lampa sa biljkama

Poznato je da biljke i zelenilo pozitivno utiču ne samo na raspoloženje, već i na sveukupno blagostanje, pa je u urbanom okruženju sve važnije njihovo prisustvo. Ipak, nisu svi prostori pogodni za uzgajanje biljaka. Stoga je nemački Nui studio došao na ideju da razvije samoodrživi ekosistem koji će omogućiti da se biljke gaje u svim uslovima. Mygdal Plantlight omogućava biljkama da rastu i na mestima bez prozora jer nemaju potrebu za sunčevom svetlošću i zalivanjem. Kombinacija biljaka i LEDa unutar ručno izrađene staklene lampe emituje umirujuću svetlost.

Naziv je dobila po danskom proizvođaču čaša iz mesta Mygdal na severu Danske, a u u slobodnom prevodu ta reč znači: plodna zemlja. Kombinacija prirode, tehnike i dizajna čini svaki primerak ove lampe jedinstvenim. U osnovi, Mygdal funkcioniše kao naša atmosfera. Ako se LED uključi u struju, biljka je u stanju da u procesu fotosinteze stvara kiseonik. Kada se isključi, biljke žive koristeći kiseonik. Mygdal Plantlight je hermetički zatvoren. Na taj način voda ostaje unutra i nema potrebe za dodatnim zalivanjem. Aluminijumski delovi se mogu ukloniti kada treba zasaditi drugu biljku.

Bakar u brisanom prostoru

Enterijer apartmana 1

VIKTOR GONZALES MARTI I FAIDRA MATZIARAKI SU 2012. GODINE OSNOVALI COMETA ARCHITECTS, STUDIO ORIGINALNIH, ENERGIČNIH I POSVEĆENIH ARHITEKATA IZ BARSELONE I ATINE, KOJE ODLIKUJE KREATIVNOST U DIZAJNIRANJU I PROCESU IZGRADNJE.
Nesvakidašnji dizajn enterijera ovog stančića u blizini olimpijske marine u Barseloni inspirisan je morem i lukom. Njegovi autori Faidra Matziaraki i Viktor Gonzalez Marti iz studija Kometa arhitekti, izveli su kompletnu rekonstrukciju enterijera vođeni vizijom stvaranja čistog neprekinutog prostora. Rušenjem svih unutrašnjih zidova i otvaranjem frontalnog spoljašnjeg zida dobijene su upečatljive urbane vizure.

U ovako ispražnjenom prostoru izvršena je studijska analiza održivosti funkcija i enterijerske opreme i odlučeno je da se uvede samo ono što je bitno i neophodno. Ukupno 56 m2 stambenog prostora koncipirano je kao minimalistički projekat sa karakterom nautičke arhitekture. Apartman podseća na brodsku kabinu okruženu vodom i vazduhom. Ovakva asocijacija izvedena je s obzirom na činjenicu da se stan nalazi na vrhu stambene zgrade, čime se potencira njegova neometana vizuelna veza sa lukom i morem. Prostor je u celini kompaktan i introvertan, a realizovan je u jasnom duhu čuvanja intime i privatnosti. Čist jednostavan prostor purističko-racionalističke orijentacije lišen je svakog viška i u svakom smislu predstavlja resteretujući, relaksirajući kutak, oazu za telo i um.

Stan se neprekinuto nastavlja na terasu, okupan je prirodnom svetlošću i osvežen strujanjima vazduha sa mora.

Investitoru, bračnom paru iz Barselone, ovo je drugi stan u ovom gradu koji svakodnevno koriste, i s obzirom na to želeli su da se on razlikuje od svih mesta koja su oni do tada koristili kao životni prostor. Stan neodoljivo podseća na ploveću barku, što je izvedeno, kako u totalu prostora tako i u njegovim sekvencama, pojedinim komadima mobilijara. Primenjena su rešenja koja su preuzeta iz nautičke arhitekture, čime je značajno izmenjen prethodni izgled prostora stana. Ta rešenja se mogu svesti na sledeće: prostor je oslobođen nepotrebnog sadržaja i ostavljen je da egzistira kao čist oblik. Kvadratni plan stana je organizovan oko kompaktne drvene ‘kabine’ u kojoj se nalaze toalet, plakari, oprema za pranje i sušenje veša i instalacije. Oko nje se odvija glavno konzumiranje prostora. Kuhinja i ostava su sa desne strane, dneveni boravak i deo za spavanje okrenuti su frontalno, a kupatilo je levo. Zidovi i podovi su obrađeni svetlo sivom mikrocementacijom. Inspiracija je došla sa obližnjih dokova, od sirovog betona. Najinteresantniji autorski gest u stanu su izložene instalacije: bakarne cevovodne kompozicije, okovi i svetiljke. Oni su postavljeni vrlo precizno, tako da formiraju jednostavne a upečatljive likovne akcente, i protežu se preko najprominentnijih zidnih površina.

U minimalističkoj plejadi detalja, u svakoj od njih je posvećena puna pažnja, od izbora materijala do finalne zanatske obrade.

Jedinstvena crvenkasta gama bakra i topao metalni sjaj ovih zidnih asamblaža predstavljaju jedini ukrasni element enterijera. Njihova specifična upotreba pomorskom inženjeringu transformisana je u nespecifičnu primenu na nivou estetike, što predstavlja potpuno jedinstven i originalan autorski čin. Bakar kao jedini i samodovoljni vizuelni akcenat enterijera nije odabran samo zbog upečatljivih koloritskih senzacija koje pruža, već i zbog njegovih prirodnih antibakterijskih svojstava. Dva čisto bela volumena, kuhinjsko ostrvo i kada, mapiraju i predstavljaju mokre čvorove u stanu. Smešteni su u otvorenom prostoru, naglašeni su i odaju utisak da lebde nad podom. Oni daju notu elegancije i ekskluzivnosti inače minimalističkom ambijentu, sublimirajući dizajnersku filozofiju enterijera u laganu, odvažnu i striktno pravu liniju. Ekonomičnost je atribut ovog projekta – kreveti, sofe, sav namštaj od drveta i ugradni ormari imaju funkciju skladišta.

Sve instalacije su neskrivene, čime se potcrtava iskrenost i konstruktivistički ton u arhitekturi. Otklon od uobičajenosti, serijalnosti, svega klasičnog i sladunjavog, predstavlja ključnu reč projekta, ali i graditeljski kredo studija Kometa arhitekti. Uprkos ograničenoj kvadraturi, apartman je znatno povećan zahvaljujući povezanosti enterijera i eksterijera, čime je njegova površina gotovo udvostručena. Okupan je prirodnom svetlošću i osvežen strujanjima vazduha sa mora. Kultura življenja zasnovana na ‘potrebnom i dovoljnom’, na minimalizaciji navika i potreba, a načelo da se pročišćenom atmosferom deluje na mentalnu higijenu i ekologiju duha, predstavlja imperativ našeg veka, iako toga još uvek nismo svesni. U minimalističkoj plejadi detalja, svakom od njih je posvećena puna pažnja, od izbora materijala do finalne zanatske obrade. Keramičke pločiće, po kojima je prepoznatljiva katalonska a i cela španska arhitektura, ručne su izrade. Fabrika Rovira je po specijalnim nacrtima izradila slavine, a Arredo3 kuhinju.
 

Kuća A

UVERENI DA JE USPOSTAVLJANJE ARHITEKTONSKOG KONCEPTA I STVARANJE OBLIKA DEO INTERAKTIVNOG PROCESA U KOME FORMA ISPLIVA ZAJEDNO SA PROGRAMSKOM ORGANIZACIJOM, A U SKLADU SA MNOGOBROJNIM USLOVIMA I ZAHTEVIMA OKOLINE I NARAVNO, KORISNIKA, AUTORI KROZ NAGLAŠENE ODNOSE INTROVERTNO-EKSTROVERTNO I PUNO-PRAZNO ISTIČU ŠIROKE MOGUĆNOSTI SAVREMENOG DOBA KROZ NAGLAŠAVANJE KREATIVNOSTI I SLOBODE IZRAZA.
Savremena kuća od 450 m2 izgrađena u portugalskom mestu Guimaraes, delo je arhitektonskog studija REM’A. Njena arhitektura pokazuje izrazitu okrenutost budućnosti i koncipiranju futurističkih vizija u sadejstvu sa prirodnim okruženjem. Specifičnim načinom projektovanja redefinisani su ne samo kvalitet i funkcija, već i sam pojam arhitektonskog prostora, kao i oblici, granice i polje arhitektonskog delovanja. Osnovna idejna rešenja proizašla su iz analize strukture šireg okruženja i morfologije terena, sa naročitim akcentovanjem hijerarhije značaja vizura.

DIVERGENTNOST FORME
Povučenost u odnosu na frekventne gradske zone i izdvojenost prostornom denivelacijom, prostoru daju intiman karakter, suprotan duhu savremnog grada. Ono što dominira formom kuće jeste njena dvojnost, otvoreno prizemlje suprotstavljeno potpuno zatvorenom kubusu koji kao da lebdi iznad njega. Ispoljena težnja ka uspostavljanju prostornog i fizičkog jedinstva artefakta i prirode istovremeno stvara uslove promenljivog tretmana otvorenog i zatvorenog, slobodnog i obuhvaćenog, unutrašnjeg i spoljašnjeg.

Zahvaljujući transparentnosti i fleksibilnosti pregrada, otvorenosti prostora prizemlja i nestalnim fizičkim granicama, stvorena je mogućnost korišćenja enterijera u raznim režimima. Upravo ta neodgovornost obezbeđuje prilagodljivost i kreiranje novog karaktera i namene prostora. Ovakvim razdvajanjem je determinisana ideja koja obuhvata prirodnu divergentnost izgrađene sredine i prirode. U oblikovanju su korišćeni svedeni elementi, sa korenima u modernističkoj arhitekturi i kubizmu. Autentični koncept savremene arhitekture nadograđen je kroz princip rasta prilagođavanja posebnom programskom zahtevu uklapanja u teren, pa struktura ovako definisanog prostora proističe iz prostorno-fizičkih elemenata regulacije i uslova lokacije u neposrednom i širem okruženju.

Čvrste i jednostavne linije istvoremeno otkrivaju i ističu sklad konstrukcije ispod površine. U odsustvu bilo kakvih ornamenata, ovaj objekat krasi preciznost izvedbe njegovih uglova, oblikovanih ravnina i drugih poteza. U dostojanstvu svoje ortogonalnosti, on stoji kao svedok trijumfa savremenog arhitektonskog izraza i svrsishodnosti. Glavnu ulogu u materijalizaciji preuzima drvo u sadejstvu sa staklom i betonom. Dijagonalno postavljena drvena obloga odlikuje se gracioznom jednolikošću, dok je svaki komad autentičan i neponovljiv. Linije neprekinute otvorima predstavljaju izjednačavajuće načelo i omogućavaju diskreciju i anonimnost sadržaja smeštenih iza njih.

Pogledi usmereni ka pejzažu spajaju se sa svetlom koje reflektuje voda iz bazena.

U ODSUSTVU BILO KAKVIH ORNAMENATA, OVAJ OBJEKAT KRASI PRECIZNOST IZVEDBE NJEGOVIH UGLOVA, OBLIKOVANIH RAVNINA I DUGIH POTEZA. U DOSTOJANSTVU SVOJE ORTOGONALNOSTI, ON STOJI KAO SVEDOK TRIJUMFA SAVREMENOG ARHITEKTONSKOG IZRAZA I SVRSISHODNOSTI.

Kuća sa zelenim plaštom

Vila Vanoosh nastala je interesantnom sintezom pouka tradicionalnog graditeljstva Irana i moderne internacionalne arhitekture. Sagrađena je u gusto naseljenoj iranskoj provinciji Mazandaran. Živopisnom predelu smeštenom između južne obale Kaspijskog mora i planinskog masiva Alborz.
Vila Vanoosh je na prvi pogled kontrovezan objekat, koji je otvoren isto koliko i zatvoren, javan isto koliko i intiman, brutalan i betonski isto koliko romantičan, zelen i upućen na prirodu. Takođe, on je moderan i savremen u istoj meri u kojoj se poziva na tradiciju i drevno neimarsko umeće Irana. Pomiriti sve ove suprotnosti bilo je izvodljivo jedino kroz inventivan i kreativan pristup, zaboravljajući sve šablone i uobičajene arhitektonske prakse.

Predstavnici arhitektonskog biroa ’35-51′ iz Teherana želeli su da Vanoosh vila bude nadahnuto izveden objekat za stanovanje uz korišćenje tradicionalnog načina razmišljanja sa jedne, a strogo savremenog vokabulara sa druge strane. Ovakav pristup autori objašnjavaju ‘neophodnošću eliminisanja svih nepotrebnih elemenata arhitekture, ali ne i načina života’ što je prirodno dovelo do rigoroznog apstrahovanja arhitekture i samim tim do minimalističkog, rafiniranog prostora koji je najpreciznija formula vlasnikovog života.

Siguran i feksibilan prostor koji štiti i prilagođava se potrebama vlasnika, predstavlja viševekovnu tradiciju iranskog graditeljstva. Ovo je iskorišćeno kao osnova za kreaciju doma koji potpuno pripada svom vremenu. Pored toga, jednako značajna potka bili su i zahtevi klijenta: da se projekat ne ograniči prostorom vile, da se uvede ‘sigurna soba’ za goste i da se obezbedi neprikosnovena privatnost. Suprotno uobičajenoj praksi celovitog prostornog plana, pri kojoj je osnova objekta jedinstvena i zauzima tačno definisano mesto na parceli, vilu Vanoosh odlikuje inventivno, disperzivno rešenje organizacije prostora.

Celokupna paleta života u kući grupisana je u tri glavne funkcionalne celine – mesto za okupljanje porodice (dnevna soba), mesto za pripremu hrane (kuhinja) i mesto za spavanje (spavaća soba). Ove tri celine koncipirane su kao jedinstveni, zasebni paviljoni sa toplim međusobnim vezama – koridorima. Simbolički, oni su ujedinjeni postojanjem drvene mreže u elevaciji koja nije ravna. Njene dinamične ustalasane površine oponašaju brdoviti reljef ovog podneblja. Dok svaki od tri paviljona ima svoj jedinstven nepromenljiv vizuelni izgled sa karakterističnim vizurama i funkcionalnim markerima, koridori između njih su koncipirani tako da mogu da menjaju izgled, a time i funkciju.

Pokretni stakleni zidovi koridora mogu se ukloniti u toplijim sezonama, a u hladnijim pojačavaju osećaj izolovanosti i intime. Zahvaljujući njima objekat postaje kuća sa hiljadu lica, jer se kombinovanjem otvorenih i zatvorenih partija, u dodatnoj kombinaciji sa sezonskim izgledom dvorišta, on uvek na nov način doživljava i konzumira. S obzirom da su ovi delovi osmišljeni tako da obezbede bolju ventilaciju, oni omogućavaju severozapadnim vetrovima da hlade celu kuću tokom toplih letnjih meseci. Na kraju, arhitektonska koncepcija projekta u celini ima glavni cilj da oplemeni život u kući što većim stepenom boravka na otvorenom, a takav stil života podjednako je i savremen i ukotvljen u tradiciju.

Funkcija koridora je da obezbede dobru ventilaciju.

PROJEKAT JE KONCIPIRAN TAKO DA KORISNIKE NAVEDE DA ŠTO VIŠE VREMENA PROVEDU NAPOLJU.

Enterijer vile je maksimalno uprošćen. U prostoru se nalazi samo neophodan moblijar.

Nova finska kuća – Ceo život na jednom mestu

KUĆA U ŠUMI KOLIKO I ŠUMA U ​​KUĆI – ARHITEKTURA ZAUZIMA ULOGU POSREDNIKA IZMEĐU SAVREMENOG ČOVEKA I PRIRODE.
Kuća Apelle je sagrađena pre svega da bude deo prirode. Okolna šuma je pretvara u sklonište za potrebe jedne savremene porodice modernih navika. Kuća je u šumi koliko i šuma u ​​kući – arhitektura zauzima ulogu posrednika između savremenog čoveka i prirode.
Ovu jednoporodičnu kuću u finskom gradu Karji dizajnirao je biro Casagrande Laboratory. Već na prvi pogled nalik je na brod usidren u luci. Potpuno nenametljiva u ambijentu, nepretencioznog dizajna sa pretečom u daščanoj kolibi, ova zgrada je utopljena u krajolik na jednostavan i prirodan način. Život koji se u njoj odvija je specifičan po tome što je naglašeno jedinstven, što sublimira sve životne funkcije na jednom mestu, što je adaptibilan i slobodan – bez konformističkih stega i poštovanja normi klasične arhitekture. Pod krovom ove kuće druži se, radi, obeduje i spava, u jednom dahu i u jednoj istoj odaji.
Unutrašnji prostor kuće je izrazito longitudinalan i neprekinut – to je fluid koji se razliva kretanjem kroz kuću da bi se na kraju te ose utopio u šumu. Na ovoj putanji nižu se javni i privatni segmenti, i to tako  što se isti prostor koristi za različite namene u zavisnosti od trenutka – danju ili noću. Tako se u delu enterijera tradicionalno korišćenom za obedovanje može spavati, a dnevna soba, po pravilu centar porodičnog druženja, pruža pogodnosti za studijski rad, pa čak i za fitnes trening. Ovakav multifunkcionalni prostor svoje korene vuče od tzv. ’tupa’ ili ’pirtti”’, drvene kolibe tipične za tradicionalnu finsku arhitekturu.

Sa ovako udruženim životnim funkcijama ukućana i namenama prostora, enterijer nas šarmira svojom polivalentnošću i duhovitošću. Slična duhovitost postoji i spolja, na fasadi, gde se čita simbol lađe usidrene na kopnu, usred šume. Asocijaciju na brod stvaraju kružni prozori, kao i brodski pod u unutrašnjosti kuće. Fasada je potpuno bela, i u zimskom delu godine stapa se sa snežnim ambijentom. Snabdevena je raznolikim grupacijama prozora – kružnih, kvadratnih, linijskih, koji predstavljaju ključ za dešifrovanje funkcionalne organizacije enterijera.
Objekat Apelle je dobro izolovan materijalom na bazi drveta. Tokom duge i jake zime zagreva se geotermalno i iz još dva izvora toplote, peći i kamina. Peć u spavaćoj sobi, visoka i snežno-bela poput brodskih jarbola na palubi, razdvaja prostor sa krevetom od ostatka odaje. Masivni kamin od crne cigle u dnevnoj sobi jedini je detalj u enterijeru koji nije beo. Spolja gledano, on je još jedan nautički simbol. Liči na dimnjak, a kuća uz njega – na parobrod.

Spavaća soba je u elevaciji domišljato povezana sa kuhinjom tako što ima pristup do spavaće lođe -ležaja izvedenog na vrhu viseće kuhinje. Ukupna površina kuće od 140m2  iskorišćena je maksimalno štedljivo i na najfunkcionalniji način. Kuća je okupana svetlošću, enterijer gotovo potpuno beo, a sve to uz efektnu upotrebu ogledala stvara optičku varku veće zapremine prostora. Mobilijar i oprema su svedeni, minimalistički, malobrojni. Prostor je rasterećen svakog suvišnog detalja, i kao takav izrazito duhovan i kontemplativan.

SPECIFIČNOST KUĆE OGLEDA SE U TOME ŠTO SE ISTI PROSTOR KORISTI U RAZLIČITE SVRHE U ZAVISNOSTI OD TRENUTKA – DANJU ILI NOĆU. OVAKAV MULTIFUNKCIONALNI PROSTOR SVOJE KORENE VUČE OD TZV. ’TUPA’ ILI ’PIRTTI’ DRVENE KOLIBE, KOJA JE TIPIČNA ZA TRADICIONALNU FINSKU ARHITEKTURU.

Kuću su izgradila dva lokalna stolara specijalizovana za izgradnju ne samo objekata, već i drvenih brodova. Nije čudno, stoga, što su konstrukciju tretirali kao lađu, počev od forme do načina materijalizacije. Tako je duh lokalnog finskog neimara ugrađen u kuću zajedno sa duhom tradicije, ambijenta, arhitekte i na kraju – korisnika. //ek Mare Janakova Grujić-Više u EKO KUĆI No29

Masivni kamin od crne cigle u dnevnoj sobi jedini je detalj u enterijeru koji nije beo.

Spavaća soba je u elevaciji domišljato povezana sa kuhinjom tako što ima pristup do spavaće lođe – ležaja izvedenog na vrhu viseće kuhinje.

Unutrašnji prostor objekta je izrazito longitudinalan i neprekinut – to je fluid koji se razliva kroz kuću.

Stolica sa džepovima

‘Pocket stolica’ je kreacija nemačkih dizajnera iz studija Rudolph Schelling Webermann.  Zamišljena je kao ekscentrično rešenje za malu fotelju sa prirodnim soft-touch efektom koji daje cuoietto koža. Telo ove stolice je poput vrećice navučeno na drvenu konstrukciju, čime se garantuje prilagodljivost sedišta. Oblik joj je prepoznatljiv, ali veoma sofisticiran. Jednostavno se održava, otporna je i može se koristiti u različitim kontekstima, od kuće do kancelarije, ali i u baštama, vinarijama i restoranima. Izrađena je od hrastovog drveta i kože, a proizvodi se u nekoliko različitih boja.

Plutajući arhipelag

KOPENHAGEN JE GRAD U KOME LJUDI VOLE DA ISTRAŽUJU I STVARAJU NOVE TIPOVE JAVNIH PROSTORA U SVRHU ANIMIRANJA GRAĐANA I AKTIVIRANJA NJEGOVIH ZANEMARENIH DELOVA. U LUCI SE NEDAVNO POJAVIO PROTOTIP PRVOG PLUTAJUĆEG OSTRVA, NAZVAN ‘CPH – Ø1’, KOJI PREDSTAVLJA POČETAK ZANIMLJIVE PRIČE, ZA SADA JEDINSTVENE NA SVETU.
‘Ostrva Kopenhagena’ je najnoviji projekat eksperimentalnog plovećeg javnog prostora kojim će gradu biti ponuđen pravi arhipelag malih veštačkih ostrva koje će građani moći besplatno da koriste na različite načine – kao platformu za pecanje, sunčanje, roštiljanje, piknike, koncerte. Koristiće ih plivači, kajakaši, ribari, kao i oni koji vole da posmatraju zvezde. Moći će da se koriste i kao male farme za uzgajanje školjki ili kao plutajući vrtovi.

Prvo ostrvo je metafora pustog ostrva. Na njemu je zasađeno drvo lipe, najzastupljenije vrste drveta u Kopenhagenu. Ostrvo je proizvedeno u lokalnom brodogradilištu tehnikom kojom se grade brodovi – sa drvenom podkonstrukcijom i oblogom. Podrazumeva se da je proizvodnja sledila principe održivosti, čime je od lokalnih materijala stvorena potpuno ekološka struktura. Ostrvo je površine 25m2 i već pluta gradskom lukom, kao simbolična prethodnica ostatku arhipelaga. Uslediće objekti CPH – Ø2, CPH – Ø3 i drugi, svi međusobno različiti po dimenzijama i nameni.

Dizajner Maršal Blečer i njegov studio Foxtrot nadaju se da će dopadljivi drveni ansambl zaintrigirati stanovnike Kopenhagena i da će ih vratiti vodi, koja je u gradskoj zoni izuzetno čista, pa je u njoj bezbedno plivati i pecati. Oni trenutno rade na dva slična projekta – plovećoj ribljoj pijaci i plovećoj kolibi, sa ciljem da snažnije afirmišu vezu stanovnika danske prestonice sa morem.//ek JELENA BLAGOJEVIĆ – Više u EKO KUĆI No28

Šukov stolica

Stolica Shukhov je omaž proslavljenom ruskom arhitekti Vladimiru Šukovu. Dizajnerski dvojac koji čine Anna Strupinskaya i Alexey Ivashkevich inspiraciju je pronašao u tornju koji je prema Šukovljevom projektu sagrađen u Moskvi početkom dvadesetih godina prošlog veka. On predstavlja specifičnu strukturu sastavljenu od niza hiperboloidnih delova složenih jedan na drugi kako bi se dobio konačni oblik. Kula je poznata po svojoj diagrid strukturi koja joj omogućava da izdrži velika opterećenja. Dizajneri su primenili isti konstruktivni princip u dizajnu ove stolice.

Stolica Shukhov je sastavljena od 24 drvena elementa. Svi zglobovi za malu stolicu su 3D štampani. Ovaj komad nameštaja se može montirati i demontirati mnogo puta, a potrebno je svega 10 minuta da se stolica sklopi.
Anna i Alexey su predvideli različite varijante sedalnog dela – od verzije izrađene od vinskih čepova  od plute, do jastuka različitih boja. Zahvaljujući svojoj razigranosti, stolica se jednostavno može uklopiti u različite enterijere, a posebno je interesantno da može izdržati opterećenje i do 300 kilograma.

L3 stona lampa

Stona lampa L3 se jednostavno kontroliše postavljanjem metalne loptice u različite magnetske prolaze na površini koja je napravljena od čvrstog monolitnog materijala crne boje.  Predstavljajući energetski izvor sistema, glatka reflektujuća lopta odgovarajuće težine poziva nas da se sa njom poigramo i svojom težinom nas vuče prema centru svetlosnog prstena. I svetlost i interfejs postaju protagonisti geometrijske igre. Autori iz berlinskog dizajn studija RLON stvaraju objekte i instalacije koje karakterišu minimalizam, interakcija i poetični pokreti. Njihovi radovi proističu iz posebnog interesa za metafiziku, prostornu spoznaju i eksperimente sa materijalima i procesima. Za lampu L3 autori kažu: ‘L3 lampa priča priču o putovanju do centra. O jedinstvu i razdvajanju. O simetriji i napetosti. L3 lampa se igra gravitacionim poljima. Ona je most od unutrašnjosti ka spoljašnjosti.’

Paviljon zvani kapljica

SVE JE INSPIRISALA JEDNA OBIČNA KAPLJICA. U PRIČU SE UMEŠALA IKONA ARHITEKTURE – GEODEZIJSKA KUPOLA BAKMINSTERA FULERA, I NASTAO JE NOVI PROJEKAT KOJI IMA POTENCIJAL DA FORMOM UKRASI I NAMENOM DOPUNI GOTOVO SVAKI AMBIJENT – OD MALOG VRTA IZA KUĆE, DO VELIKIH SAJAMSKIH KOMPLEKSA. MOGUĆNOST IZBORA MATERIJALA I DODATNIH ELEMENATA KOJI OD SVAKOG PAVILJONA PRAVE DRUGAČIJI OBJEKAT ČINE GA PRILAGODLJIVIM NAJRAZLIČITIJIM KORISNICIMA I NJIHOVIM LIČNIM SCENARIJIMA.
Inspiracija jednom danskom arhitekti da projektuje ovaj paviljon bila je obična kapljica vode u stanju mirovanja. Njena forma, obla a ipak stabilna, dala je Kristoferu Tejlgardu ideju da dizajnira samonoseću strukturu koja se može koristiti kao izložbeni prostor, gostinska soba, staklena bašta, vrtni paviljon ili prostor za rekreaciju.

Paviljon može biti opremljen vratima od drveta ili aluminijuma, može imati otvarajuće panele koji omogućavaju ventilaciju unutrašnjeg prostora i može, u zavisnosti od želja korisnika, imati zavese ili tende okačene na kuke sa unutrašnje strane strukture, što omogućava vizuelno odvajanje i zasenčenje enterijera kada je to neophodno.

Pre svega, elementi od kojih se paviljon sastoji proizvedeni su od polikarbonata debljine 6mm koji se može reciklirati. Svi segmenti su kvadratnog i romboidnog oblika, pa je procenat neiskorišćenog materijala nakon sečenja panela smanjen čak za 62%, što predstavlja ogroman napredak u odnosu na pentagonalne i heksagonalne elemente koje je koristio Fuler. Paneli se na licu mesta spajaju čeličnim vijcima, a za montažu paviljona nije potrebna skela, već samo merdevine i dvoje ljudi koji obavljaju montažu panela spolja i zatežu vijke iznutra. //ek JELENA BLAGOJEVIĆ – Više u EKO KUĆI No28

Noordung

SVAKOG DANA NA ULICAMA JE SVE VIŠE ELEKTRIČNIH BICIKALA, KOJI OMOGUĆAVAJU LAGANU I BEZBRIŽNU VOŽNJU BEZ IMALO NAPREZANJA. U TAKVOM OKURŽENJU, MLADI SLOVENAČKI START UP NOORDUNG PONUDIO JE NEŠTO NOVO – ELEKTRIČNI BICIKL KOJI PRUŽA POTPUNO NOVO ISKUSTVO SLUŠANJA MUZIKE TOKOM VOŽNJE.
Ako ste do sada tokom vožnje bicikla muziku slušali koristeći slušalice, verovatno ste svesni opasnosti koju to može izazvati u saobraćaju. Mladi slovenački start-up Noordung ima rešenje. Oni su razvili ekskluzivnu mini seriju od 15 unikatnih i ručno izrađenih urbanih električnih bicikala, koju su nazvaliNoordung Angel Edition, a čija je specifičnost upravo u spoju muzike i vožnje. Naime, ovaj bicikl sadrži multifunkcionalni uređaj Boobox koji ima 32 Li-Ion baterije i dva zvučnika velike jačine, i uz pomoć bluetooth-ase povezuje sa pametnim telefonom. Zvuk iz Boombox-a je usmeren ka biciklisti i ne uznemirava druge ljude, a smanjuje opasnost koju može izazvati slušanje muzike preko slušalica u toku vožnje.  Ovakva postavka omogućava iskustvo biciklizma i slušanja muzike kakvo do sada nije viđeno.

Pored baterija i zvučnika, multifunkcionalni Boombox uređaj sadrži senzore za merenje kvaliteta vazduha. Ovo omogućava biciklisti da u svakom trenutku zna nivo zagađenja vazduha tamo gde putuje, a sistem predlaže putanju u kojoj je vazduh čistiji. Dva USB porta omogućavaju korisniku da preko Boombox-a napuni pametne telefone, prenosive računare i druge elektronske uređaje.
Biti lagan je ključna karakteristika u segmentu premium električnih bicikala. Ram ovog bicikla je izrađen je od karbon kompozita, pa iako masivan, on je jedan od najlakših urbanih električnih bicikala na svetu. Tome doprinosi i ultra lagan Vivax Assist električni motor, koji važi za jedan od najboljih električnih motora na svetu.

Suština urbanog putovanja nije u kretanju od tačke A do tačke B, već u uživanju u samo vožnji, smatraju u Noordungu. Ovime se se i vodili prilikom dizajniranja serije Noordung Angel Editioni nastojali su da pruže spoj savršenog korisničkog iskustva i odličnog dizajna.// ekTIJANA JANKOVIĆ – Više u EKO KUĆI No28

Plama / marbel run 2D slagalica

Marbel Run 2d je igračka za decu i odrasle. U setu se nalazi 12 magnetnih ploča različitih oblika i boja. Dizajn omogućava korisniku da stvori veliki niz putanja po kojima se kliker kreće preko namagnetisanih površina. Dok se igračka ne koristi, formira pravougaoni oblik koji može delovati kao detalj na zidu ili lep i jednostavan dekor. Pomaže u razvoju dečje kreativnost i logičkog razmišljanja i poboljšava razumevanje dvodimenzionalnog prostora i proporcija.// Više u EKO KUĆI No27

Clippa lady višenamenska šnalica za kosu

Pobijajući stereotip da žene ne mogu ništa da urade same, razvijena je jedinstvena multifunkcionalna šnalica za kosu, koja u trenutku može postati odvrtač, otvarač za flaše, lenjir, sečivo, turpija za nokte. Multifunkcionalni modni dodatak u jednom trenutku može postati pokretna kutija sa sitnim alatkama koje će vam pomoći u rešavanju različitih nepredviđenih problema, kada vam odgovarajući alat nije pri ruci. Ova neobična šnala je izrađena je od nerđajućeg čelika, i dostupna je u različiim bojama i dimenzijama.// Više u EKO KUĆI No27

Svetlost i čistoća kao imperativ

TERASA POVRŠINE 18M2 PREDSTAVLJA SVOJSTVEN POKUŠAJ DA SE STANOVNIKU GRADA OBEZBEDI ČISTIJI VAZDUH STVARANJEM MESTA ZA BILJKE KOJE MOGU POMOĆI NJEGOVOJ DETOKSIKACIJI. PRIKLADNO NAZVANA PAVILJONOM POSTANKA, OVA TERASA U SVOJIM OKVIRIMA OKUPLJA BILJKE KOJE NISU TU ISKLJUČIVO U DEKORATIVNE SVRHE, VEĆ SLUŽE PREČIŠĆAVANJU VAZDUHA TAKO ŠTO APSORBUJU TOKSIČNE MATERIJE IZ SPOLJAŠNJE SREDINE. SVEUKUPNO POSMATRANO, REČ KOJA NAJSAŽETIJE OPISUJE PROSTOR TERASE SMEŠTENE U GUSTO NASELJENU GRADSKU SREDINU ZAGAĐENE I SIVE ATMOSFERE, JESTE – SVETLOST.
Ugroženost životne sredine na globalnom nivou jedan je od velikih problema današnjice. Eskalacija zagađenja je dramatična i sveprisutna, a posebno je izražena u pogledu pada kvaliteta vazduha. Hanoj u Vijetnamu spada u najzagađenije i najugroženije gradove na svetu. Zagađenje vazduha podrazumeva prisustvo hemikalija, mehaničkih čestica ili bioloških materijala koji nanose štetu ili uzrokuju nelagodnost kod čoveka i drugih živih bića, preteći tako njihovom opstanku. Tokom 2016. godine količina čestica zabeležena u Hanoju iznosila je PM 2.5, što je sedam puta više od dozvoljenog nivoa aerozagađenja koji je propisala Svetska zdravstvena organizacija. Pad kvaliteta vazduha u Hanoju potiče od gustog saobraćaja, ogromne količine izduvnih gasova i velike industrijske aktivnosti.

Glavnu strukturu paviljona koji je smešten na terasi jedne trospratne kuće u Hanoju čine brojni kubusi sastavljeni od metalnih okvira. Svaki manji kubus u prostoru stoji kao pojedinačni mali paviljon za smeštaj po nekoliko biljaka. Terasa od svega 18m2 čiji dizajn potpisuje arhitektonski studio Hung Nguyena, realizovana početkom 2017. godine, predstavlja svojevrstan pokušaj da se stanovniku grada obezbedi čistija atmosfera pomoću biljaka koje mogu pomoći detoksikaciji vazduha u njegovom okruženju. Shodno svojoj funkciji nazvana Paviljonom postanka, u svojim okvirima sadrži biljke koje nisu tu isključivo u dekorativne svrhe, već služe prečišćavanju vazduha time što apsorbuju štetne materije iz spoljašnje sredine.

Grupisanjem i različitim dispozicijama mnoštva kvadara, od ramova se stvaraju veliki paviljoni ergonomski primereni ljudskim razmerama. Na različitim visinama, prostori koje formiraju metalne konstrukcije prepliću se, korespondiraju i ulivaju jedan u drugi. Svetlost se rasipa sa vrha, a vetar i vazdušna strujanja prodiru kroz praznine u strukturi i ulaze u prostor natkrivene terase. Granice između unutrašnje celine i okoline nejasne su i neupadljive.

Prostor terase komunicira sa okolinom jer je pregrađen jedino transparentnim belim mrežastim panelima. Ambijent deluje prozračno, lako i neopterećujuće. Autor je prilikom osmišljavanja paviljona smeštenog na terasi bio vođen željom da uspostavi skladan odnos između tri aktera: čoveka, prirode i prostora.// ek Dejan Popov -Više u EKO KUĆI No27

FLIP TABLES Kolekcija stolova i stolica Flip

Nameštaj se mora prilagoditi životnom prostoru, pa je multifunkcionalni, modularni nameštaj sve popularniji, naročito za opremanje malih stanova i kuća. Kolekcija stolova i stolica Flip, koje je dizajnirao studio MIO, može se sklopiti tako da se dobije mnoštvo različitih oblika. Autori su dizajnirali četiri komponente koje se mogu kombinovati na način da se ličnim potrebama prilagode visina, oblik i boja. Dva osnovna oblika mogu se i okrenuti da bi se kreirali različiti neobični komadi nameštaja. Dodavanje čelične baze stvara stolove i stolice različitih visina i stilova, koji se lako podešavaju u bilo kojoj situaciji. Stolica se može udvostručiti i postati sto ili barska stolica, što smanjuje broj komada nameštaja u manjem prostoru, a istovremeno svako bar na trenutak može postati dizajner.

Little Nest Kolevka malo gnezdo

Little Nest je kolevka koja simbolizuje malo gnezdo. Komforna, prijatna kolevka za bebe koju je dizajnirao Oszkar Vagi, a ručno izradio majstor László Girard napravljena je iz jednog dvoslojnog komada Merino vune. Čvrste kožne trake obezbeđuju sigurnost bebe. Savršeno jednostavna geometrija i 100% prirodni materijal bebama pružaju osećaj koji podseća na njihov položaj pre rođenja.

Kolevka reaguje na svaki pokret i mahanje beba i blago se pomera, a autor dinamiiku kretanja opisuje kao prirodno laganu i fleksibilnu. Ideja za ovakvu kolevku proistekla je iz lične motivacije autora. Nemirni potezi vlastitog deteta inspirisali su autora da dizajnira kolevku koja će bebi pružiti najbolje uslove za miran san. Konačni oblik kolevke postignut je praćenjem obrasca prirode. Na njoj nema nikakvih dodatnih detalja ni igračaka.

HILT SIDE TABLE – Sto sa drškom

Ovaj sto je dobio ime po reči ‘hilt’ koja u holandskom jeziku označava držalje na vrhu lopate. Sastoji se iz ploče i jednog stuba koji na svom vrhu ima dršku pomoću koje se može lako preneti i postaviti gde god poželite – pored kauča u dnevnoj sobi ili uz krevet u spavaćoj sobi. Drška je izrađena od jasenovog drveta, što je čini toplom i mekom na dodir, dok je tabla od bukovog drveta i obojena je u belo. Traka od nerđajućeg čelika koja se nalazi pri dnu ima funkciju dvaju nogu i sa trećom nogom, koju čini stub stola, postiže ravnotežu i stabilnost  bez obzira na kvalitet površine na kojoj se nalazi sto. Dimenzije stola su 40x40x60cm, tako da ne zauzima previše prostora. Holandski dizajner Reinier de Jong je ovaj sto dizajnirao za brend ‘Stilst’.

Forest wool – Vunena stolica

Drvo bora je čovekov glavni izvor drveta za građu. Svake godine više od 600 miliona borova bude posečeno samo u Evropskoj uniji. Međutim, 20 do 30 procenata mase svakog bora sačinjavaju borove iglice. Tamara Orjola je kroz istraživanje došla do toga da su bilioni borovih iglica koje ostanu neiskorišćene odlična alternativa za sve vrste vlakna. Standardnim tehnikama proizvodnje – natapanjem, vezivanjem i potiskanjem – borove iglice lako mogu biti pretvorene u tekstil, razne kompozite i papir, uz ispuštanje mirisnih ulja u procesu. Elegantna serija stolica i tepiha napravljenih samo od borovih iglica pokazuju kako ekološke materijale takođe može da odlikuje i primamljiv izgled.

Mygdal lampa

Mygdal ‘biljna’ lampa predstavlja praktičan način inkorporiranja živih biljaka u zatvoren prostor bez prirodnog osvetljenja. Lampa poseduje sopstveni potpuno održiv ekosistem koji omogućava život biljaka bez potrebe za dodatnim sunčevim svetlom ili vodom. Biljna lampa Mygdal, što u prevodu znači ‘plodno tlo’, dizajnirana je u varijanti stojeće lampe i lustera, u dve različite veličine. Dizajnerski studio We Love Eames i dizajnerski tim Nui studija uspeli su svojim tehnološkim inovacijama da otvore vrata novim mogućnostima u dizajnu osvetljenja.

Kafić za mačke

Koncept  kafića za mačke nastao je još devedesetih godina, prvobitno  u azijskim zemljama zbog malih stanova i vlasnika koji zakupcima nisu dozvoljavali da u njima drže životinje. Njujork je tek nedavno dobio svoj prvi kafić u kome mačke imaju prednost.  Meow Parlour je mesto gde se mačke zabavljaju u toplom  i ušuškanom prostoru, dizajniranom u skladu sa njihovim potrebama, i čekaju posetioce koji će se sa njima poigrati, a možda ih čak i usvojiti. Kafić je otvorenog tipa, tako da i ako nemate svoju mačku, možete ući i igrati se sa umiljatim životinjama bez obaveza. Dok čekaju svoje nove vlasnike, udobno smeštene u izlogu okrenutom ka ulici, mačke posmatraju prolaznike.

Ideja zapravo i jeste da mačke privuku prolaznike, svoje potencijalne buduće vlasnike. Prostor je organizovan u tri glavne celine. To su plato ispred prodavnice, prijemni deo i glavna dnevna  prostorija u kojoj borave mačke. Istaknutu signalizaciju, odnosno veliki drveni natpis MEOW, koji predstavlja i prostor za skrivanje i igru ljubimaca,  dizajneri su vešto smestili u izlog, tako da, zajedno sa mačkama koje su tu prisutne, smelo komunicira sa ulicom i prolaznicima i intrigira ih da posete ovo neobično mesto. Sve ostalo je na životinjama.

Staklena ulazna vrata vode do recepcije u kojoj se nalazi pult izrađen od javorovog drveta, sa prostorom za odlaganje stvari. U 80 kvadratnih metara dnevnog boravka nalaze se sedišta različitih oblika i dimenzija.  Deo za sedenje  dizajniran je tako da zapravo predstavlja vertikalni lavirint za mačke, gde se one igraju dok njihovi vlasnici i posetioci ispijaju kafu ili čaj. Niski šestougaoni stolovi sa izrezima u obliku glave mačke takođe su mesto za skrivanje i umivanje.

Mačke mogu da se smeste i u prostor ispod ploča stolova za kojima sede gosti. Prozirna staklena  površina stola omogućava vlasnicima da posmatraju kako se njihovi ljubimci igraju ili spavaju. Modularni nameštaj, rupe i skrovišta – sve su ovo autori iz arhitektonskog studija Sonya Lee pažljivo osmislili i izabrali kako bi mačke mogle potpuno da uživaju, da se slobodno penju, skaču, igraju i dremaju na elementima koji su kreirani u skladu sa njihovim svakodnevnim aktivnostima.  Meow Parlour  je po svom konceptu ugodno i bezbedno carstvo mačaka u kome su vlasnici i potencijalni vlasnici  njihovi dobrodošli gosti. //ek   TIJANA JANKOVIĆ – Više u EKO KUĆI No24

Mesto pod suncem

VAŽAN ZNAK RASPOZNAVANJA JEDNOG PROSTORA OD DRUGOG JESTE VEZANOST ARHITEKTONSKE REALIZACIJE ZA TEREN I ODLIKE KRAJA KOJI MU DAJU AMBIJENTALNU VREDNOST. PRIRODNOST U POLOŽAJU I FORMI, AUTOHTONI MATERIJALI, BOJE I ZVUCI KOJI PREOVLAĐUJU U PROSTORU, KAO I MNOGOBROJNI DETALJI KOJI SLUŽE ZA IDENTIFIKACIJU ARHITEKTONSKE MISLI OVE PORODIČNE KUĆE, SVEDOCI SU HUMANOG ODNOSA PREMA OKRUŽENJU I RAZUMEVANJA PROBLEMATIKE AMBIJENTA U SVOJ NJEGOVOJ SLOŽENOSTI.
Porodična kuća za odmor smeštena na samoj obali mora na grčkom ostrvu Skiatos rezultat je ambicioznog projekta čiji je imperativ bio spektakularan pogled na more. Preispitivanje postojeće topografije i ideje koje su nastale iz prvog utiska o mestu zapravo su bile polazište za stvaranje objekta čiji je cilj da prikaže jedan poseban aspekt i određeni smisao koji ovo mesto razlikuje od univerzalnog prostora. Arhitektura prati prirodnu topografiju, a autorka je objasnila kako je gradnja predstavljala poseban izazov, budući da je kuća locirana na strmoj površini.
Tretirajući prirodu kao živi sistem čiji smo sastavni deo, kreiran je objekat razuđene forme upotpunjene estetikom industrijskog stila, koji je potpuna suprotnost često prisutnoj beživotnoj i uniformnoj arhitekturi na koju se bez pogovora navikavamo. Forma ove kuće potpuno je autonomna u likovnom smislu, ali njen cilj je da svojom suštinom objasni samu prirodu. Sastoji se iz tri  volumena od kojih je svaki na različitoj visini i prati topografiju terena, a njihovim smicanjem omogućen je jasan sistem kontrolisanja vizura, kako unutrašnjih tako i prema spolja, pa svaki deo kuće ima svoju privatnost. Ulazni hodnik postavljen je na najvišem delu i uvodi samu padinu u kuću.

Kuća čiji se jednostavni zidovi stapaju sa terenom i izranjaju iz Mediterana nudeći se sunčevoj svetlosti, odraz je svesti autora o značaju ravnoteže i spoja arhitekture i mesta.

Funkcija i forma se dopunjuju i prate jedna drugu, pa  je u svakom volumenu smešten drugačiji program. U centralnom delu je prostorija za dnevna druženja sa kuhinjom i trpezarijom, a sa bočnih strana su prostorije za goste i glavni apartman. Otvoreni plan i jednostavnost na polju povezanosti prostora u enterijeru daje mogućnost uživanja u fantastičnim pogledima iz svake prostorije. Organizacija objekta kao prizemne jednoetažne forme i snažno prožimanje unutrašnjih i spoljašnjih prostora stvara neprikosnovenu udobnost i anticipira radost življenja u harmoniji sa prirodom. Fluidnost funkcionalne organizacije omogućava da se unutrašnjost doživi celovito, što je i pandan samoj celovitosti prirode kao glavne inspiracije.

Čitava arhitektura objekata odiše čistoćom ideje i preciznom tranzicijom između artefakta i prirodnog pejzaža. Pažnja koja je posvećena promovisanju lepote ove lokacije prikazana je upotrebom autohtonih  materijala koji se uklapaju u prirodnu paletu boja i tekstura, ali ih autorka kombinuje i  predstavlja na nesvakidašnji način.

Sirovi betonski zidovi i teraco podovi teksturom materijala doprinose životnosti prostora i intenziviraju čulni doživljaj, dok je  likovnost površina obogaćena gradacijom odnosa hrapavo-glatko, puno-prazno, toplo-hladno. Ceo enterijer odiše dinamičnim pokretom koji stvaraju volumeni sa naglašenim kontrastima svetla i senke, a smenom obrađenih i neobrađenih površina uspostavljena je čvršča spona i ravnopravniji dijalog između prirode i novostvorenih oblika.

Boje nežne game pažljivo sukobljene sa jačim detaljima omogućavaju treperenje svetlosti i stvaraju liriku prostornog ambijenta, a svetlost daje poseban efekat i atmosferu iluzije u odnosu na pejzaž. Sistemi osvetljenja i ventilacije, kao i grejanja i izolacije, realizovani su po striktnim ekološkim principima tako da maksimalno štede energiju i u najvećoj meri se oslanjaju na prirodne resurse.

SIROVI BETONSKI ZIDOVI I TERACO PODOVI TEKSTUROM MATERIJALA DOPRINOSE  ŽIVOTNOSTI PROSTORA I INTENZIVIRAJU ČULNI DOŽIVLJAJ, DOK JE  LIKOVNOST POVRŠINA OBOGAĆENA GRADACIJOM ODNOSA HRAPAVO GLATKO, PUNO-PRAZNO, TOPLO-HLADNO.

Oštro integrisano u teren, ovo moderno porodično utočište  predstavlja originalan prostor koji je primer sklada između impresivnih lepota pejzaža i maestralno oblikovane arhitekture koja počiva na harmoničnom jedinstvu kontrastnih principa prirodnog i veštačkog, organskog i neorganskog, unutrašnjeg i spoljašnjeg.// ekVESNA RAVIĆ- Više u EKO KUĆI No23