Otisak u pejzažu

IDEJU SOKRATOVOG PRINCIPA ENERGETSKI EFIKASNE KUĆE ARHITEKTI SU NA INOVATIVAN NAČIN, UZ PRIMENU SAVREMENIH TEHNOLOGIJA I UPOTREBU MATERIJALA NAĐENIH U OKRUŽENJU, ISKORISTILI PRILIKOM PROJEKTOVANJA OVOG PORODIČNOG OBJEKTA NA OSTRVU VIS. AUTORI SU SVOJIM DIZAJNOM ZADOVOLJILI SVE ZAHTEVE I POTREBE KORISNIKA I UNAPREDILI FUNKCIONALNOST I ŽIVOT OVE GRAĐEVINE, I TO U USLOVIMA NEPRISTUPAČNE LOKACIJE I UPRKOS POTPUNOM ODSUSTVU INFRASTRUKTURE.
Issa Megaron, arhitektonsko ostvarenje hrvatskog arhitekte Davora Matekovića i projektantske firme PROARH, nagrađeno je prestižnom svetskom nagradom Architizer+Award u kategoriji Architecture+Landscape 30. jula ove godine. Objekat je ugraviran u topografiju terena ostrva Vis na hrvatskom primorju. Lociran je u unutrašnjosti ostrva, u prirodnom okruženju, na strmom terenu sa visinskom razlikom od 100m na parceli i jugoistočno je orijentisan. Sa lokacije i iz samog objekta pružaju se bajkovite vizure na šumska i brdovita prostranstva ostrva Vis. Ime objekta vodi poreklo iz drevnih vremena. Isa je staro naselje koje se nekada nalazilo na ostrvu Vis, dok se drugi deo naziva odnosi na prvu pasivnu kuću, Sokratov Megaron.

TRADICIJA KAO INSPIRACIJA
Zadatak arhitekata bio je da projektuju kuću za povremeni boravak gradske porodice u potpuno prirodnom okruženju bez infrastrukture, ali uz zadržavanje visokih životnih standarda. Arhitektonski koncept zasnovan je na tri principa iz daleke prošlosti – oblik pećine kao čovekovog prvog praistorijskog skloništa, sklop Sokratovog Megarona kao preteče energetski efikasne arhitekture i tehnika tzv. ‘suvog’ zida od prirodnog kamena bez vezivnog materijala. Poetski pristup projektovanju stvorio je objekat pun simbolike koji je moguće različito interpretirati.
SITE-CRAFT
Arhitekti su se vešto poigrali terenom. Čini se kao da su na licu mesta skalpelom oblikovali građevinu razlistavajući zemljinu koru i izdubljujući je na delovima predviđenim za smeštanje čovekovog životnog prostora. Pejzaž je inkorporiran u objekat isto kao i objekat u pejzaž, te se čini kao da je on sastavni deo topografije terena i čitavog pejzaža. Reinterpretirajući drevni ’suvi’ zid od kamena, uz jednostavne građevinske tehnologije karakteristične za područje Mediterana, arhitekti su preoblikovali topografiju terena i postigli raslojavanje masivnih horizontalnih betonskih ploča po horizontali i vertikali. Poštovan je i potpuno zadovoljen arhitektonski princip ’genius loci’. Na sličan način lokacije posmatra i analizira i Tadao Ando, nazivajući taj čin ’site-craft’.

OBJEKAT IMA PUNU ENEGRETSKU AUTONOMNOST. ODSUSTVO INFRASTRUKTURE I NEPRISTUPAČNOST LOKACIJE USLOVILI SU STVARANJE OBJEKTA KOJI ĆE POTPUNO SAMOSTALNO FUKCIONISATI I ŽIVETI U SKLADU SA PRIRODOM, KORISTEĆI PRIRODNE RESURSE KOJE MU PRUŽA LOKACIJA. SAMOODRŽIVOST SE OGLEDA U SVAKOM SEGMENTU DIZAJNA OBJEKTA.

Objekat je podeljen na dva nivoa. Pristupa mu se sa gornje, severozapadne strane parcele, ulaskom na gornji nivo kuće, te se unutrašnjim jednokrakim stepeništem spušta na prizemnu etažu. Objekat je u svojoj unutrašnjosti čiste pravougaone forme, i prostorno je linearno organizovan. U prizemnoj etaži smešteni su otvoreni prostor trpezarije i kuhinje, prostor za zabavu i teretana, spavaća soba sa kupatilom i servisne prostorije. Dnevni boravak (jedini dvostrano orijentisani prostor) i spavaća zona sa šest spavaćih soba sa zasebnim kupatilima, pozicionirani su na nivou iznad.//ek MILICA NIKOLIĆ-Više u EKO KUĆI No29

Objekat je ugraviran u topografiju terena.

Vikendica od slame

SAVREMEN I INOVATIVAN PRISTUP GRADNJI SLAMOM OMOGUĆAVA DA NOVE I STARE OBJEKTE NAČINIMO DUGOTRAJNIM I ODRŽIVIM, KORISTEĆI SVE PREDNOSTI KOJE PRUŽA OVAJ ORGANSKI I OBNOVLJIVI MATERIJAL.
Upotreba slame za gradnju kuća kod nas se još uvek smatra arhaičnom. Međutim, inovativni pristup gradnji slamom, čvrsto baziran na održivoj, ’’zelenoj’’ kulturi i tradicionalnim načinima upotrebe balirane slame, doneo je građevinskoj industriji mnogo novih i korisnih ideja o energetskoj efikasnosti jednog objekta, pokazujući tako i odgovornost prema prirodnoj sredini u kojoj se on nalazi. Slama je prirodan, ekološki materijal koji se lako modifikuje, dovoljno je fleksibilan da se koristi na više načina, a opet dovoljno čvrst, izdržljiv i lak za održavanje a služi kao odlična termička izolacija. Izuzetan odnos prema krajoliku u smislu njegove topografije, fizičkih i prostornih komponenti, pokazao je arhitekta Davor Mateković iz arhitektonskog biroa PROARH prilikom projektovanja novog izraza jedne jednostavne zagorske ’’hiše“ i njenog pretvaranja u vlastiti letnjikovac.

Na gusto pošumljenoj parceli stajala je elementarna vernakularna drvena kuća sa tremom i krovom nagnutim pod uglom od 45 stepeni. Pažljivom i suzdržanom razradom projekta sačuvana je memorija, kao i poštovanje prema narodnom građevinarstvu zagorskog kraja.
Objekat je obnovljen tako što su tokom izrade projekta uzete u obzir karakteristike lokalnog nasleđa i dizajna. Zadržani su postojeći gabariti kuće, dok je trem zamenjen staklenom ’’kockom’’. Kako bi se povećala južna izloženost vikendice, velika staklena površina kliznim pokretanjem izlazi iz gabarita objekta, formirajući tako još jedan ulaz u kuću. Ovim otvaranjem omogućena je interakcija unutrašnjih i spoljnih prostorija.

Vikendica se sastoji od tri etaže: podruma, prizemlja i sprata. Dnevni boravak, trpezarija i kuhinja se nalaze u prizemlju i raspoređene su prema tradicionalnom sistemu organizacije zajedničkog prostora, sa ognjištem u sredini, dok se spavaće sobe nalaze na prvom spratu. Pristupna staza je izvedena od starih panjeva, kao i sama ograda, što prilaz kući čini izuzetno zanimljivim. Kameni postament objekta je zadržan, a sa redizajnirane terase koja je takođe obložena drvetom pruža se  pogled na impresivni pejzaž Zagorja.

VIKENDICA POSTAJE “ORGANSKA” ZGRADA, LAKO OBNOVLJIVA ZAHVALJUJUĆI UPOTREBI LOKALNO RASPOLOŽIVIH RESURSA, KOJA SE VREMENOM MENJA I DIŠE, ŠTO REZULTIRA KVALITETNIJIM VAZDUHOM U PROSTORIJAMA I STVARA ZDRAVIJU ŽIVOTNU SREDINU.

Krovni pokrivač od slame zamenjen je novim, i produžen  na fasadu objekta, dok su zabati napravljeni od drveta. U ovoj kući vlada prijatna mikroklima, a njeni zidovi od slame obezbeđuju prirodnu filtraciju i razmenu vazduha u prostorijama. Prednost ovakvih kuća je višestruka, počev od dobro rešene termičke i zvučne izolacije, pa sve do optimalnih vrednosti ostalih životno važnih parametara prostora.// ek IVANA NIKOLIĆ – Više u EKO KUĆI No10

Kako bi se povećala južna izloženost vikendice, velika staklena površina klizeći izlazi iz gabarita objekta.