Plutajući arhipelag
KOPENHAGEN JE GRAD U KOME LJUDI VOLE DA ISTRAŽUJU I STVARAJU NOVE TIPOVE JAVNIH PROSTORA U SVRHU ANIMIRANJA GRAĐANA I AKTIVIRANJA NJEGOVIH ZANEMARENIH DELOVA. U LUCI SE NEDAVNO POJAVIO PROTOTIP PRVOG PLUTAJUĆEG OSTRVA, NAZVAN ‘CPH – Ø1’, KOJI PREDSTAVLJA POČETAK ZANIMLJIVE PRIČE, ZA SADA JEDINSTVENE NA SVETU.
‘Ostrva Kopenhagena’ je najnoviji projekat eksperimentalnog plovećeg javnog prostora kojim će gradu biti ponuđen pravi arhipelag malih veštačkih ostrva koje će građani moći besplatno da koriste na različite načine – kao platformu za pecanje, sunčanje, roštiljanje, piknike, koncerte. Koristiće ih plivači, kajakaši, ribari, kao i oni koji vole da posmatraju zvezde. Moći će da se koriste i kao male farme za uzgajanje školjki ili kao plutajući vrtovi.
Prvo ostrvo je metafora pustog ostrva. Na njemu je zasađeno drvo lipe, najzastupljenije vrste drveta u Kopenhagenu. Ostrvo je proizvedeno u lokalnom brodogradilištu tehnikom kojom se grade brodovi – sa drvenom podkonstrukcijom i oblogom. Podrazumeva se da je proizvodnja sledila principe održivosti, čime je od lokalnih materijala stvorena potpuno ekološka struktura. Ostrvo je površine 25m2 i već pluta gradskom lukom, kao simbolična prethodnica ostatku arhipelaga. Uslediće objekti CPH – Ø2, CPH – Ø3 i drugi, svi međusobno različiti po dimenzijama i nameni.
Dizajner Maršal Blečer i njegov studio Foxtrot nadaju se da će dopadljivi drveni ansambl zaintrigirati stanovnike Kopenhagena i da će ih vratiti vodi, koja je u gradskoj zoni izuzetno čista, pa je u njoj bezbedno plivati i pecati. Oni trenutno rade na dva slična projekta – plovećoj ribljoj pijaci i plovećoj kolibi, sa ciljem da snažnije afirmišu vezu stanovnika danske prestonice sa morem.//ek JELENA BLAGOJEVIĆ – Više u EKO KUĆI No28
Paviljon zvani kapljica
SVE JE INSPIRISALA JEDNA OBIČNA KAPLJICA. U PRIČU SE UMEŠALA IKONA ARHITEKTURE – GEODEZIJSKA KUPOLA BAKMINSTERA FULERA, I NASTAO JE NOVI PROJEKAT KOJI IMA POTENCIJAL DA FORMOM UKRASI I NAMENOM DOPUNI GOTOVO SVAKI AMBIJENT – OD MALOG VRTA IZA KUĆE, DO VELIKIH SAJAMSKIH KOMPLEKSA. MOGUĆNOST IZBORA MATERIJALA I DODATNIH ELEMENATA KOJI OD SVAKOG PAVILJONA PRAVE DRUGAČIJI OBJEKAT ČINE GA PRILAGODLJIVIM NAJRAZLIČITIJIM KORISNICIMA I NJIHOVIM LIČNIM SCENARIJIMA.
Inspiracija jednom danskom arhitekti da projektuje ovaj paviljon bila je obična kapljica vode u stanju mirovanja. Njena forma, obla a ipak stabilna, dala je Kristoferu Tejlgardu ideju da dizajnira samonoseću strukturu koja se može koristiti kao izložbeni prostor, gostinska soba, staklena bašta, vrtni paviljon ili prostor za rekreaciju.
Paviljon može biti opremljen vratima od drveta ili aluminijuma, može imati otvarajuće panele koji omogućavaju ventilaciju unutrašnjeg prostora i može, u zavisnosti od želja korisnika, imati zavese ili tende okačene na kuke sa unutrašnje strane strukture, što omogućava vizuelno odvajanje i zasenčenje enterijera kada je to neophodno.
Pre svega, elementi od kojih se paviljon sastoji proizvedeni su od polikarbonata debljine 6mm koji se može reciklirati. Svi segmenti su kvadratnog i romboidnog oblika, pa je procenat neiskorišćenog materijala nakon sečenja panela smanjen čak za 62%, što predstavlja ogroman napredak u odnosu na pentagonalne i heksagonalne elemente koje je koristio Fuler. Paneli se na licu mesta spajaju čeličnim vijcima, a za montažu paviljona nije potrebna skela, već samo merdevine i dvoje ljudi koji obavljaju montažu panela spolja i zatežu vijke iznutra. //ek JELENA BLAGOJEVIĆ – Više u EKO KUĆI No28
Kupola vizije 3.0
KRISTOFFER TEJLGAARD NA MEĐUNARODNOM KONGRESU ODRŽIVA ARHITEKTURA-ENERGETSKA EFIKASNOST ODRŽANO OD 6-8 OKTOBRA 2017 U JUGOSLOVENSKOJ KINOTECI U BEOGRADU
ATELJE KRISTOFFER TEJLGAARD RADI NA STVARANJU FUNKCIONALNE, ESTETSKE I ODRŽIVE ARHITEKTURE ZASNOVANE NA RACIONALNIM PRINCIPIMA IZGRADNJE I PRIRODNOJ INTEGRACIJI SVETLOSTI I PRIRODE. U ATELJEU SE TRUDE DA SE NE PRIDRŽAVAJU STANDARDIZOVANIH METODA IZGRADNJE U INDUSTRIJI, EKPERIMENTIŠU SA ALTERNATIVNIM OBLICIMA PROSTORA I STVARAJU ZGRADE POVOLJNIJE UKLOPLJENE U ŽIVOTNU SREDINU, NE BI LI SA MANJE RESURSA POSTIGLI VIŠE. KRISTOFER TEJLGAARD JE OSNOVAO SVOJ STUDIO 2011. GODINE, SA FOKUSOM NA EKSPERIMENTISANJE DRVETOM U ARHITEKTURI, KAKO SA TEHNOLOŠKE STRANE, TAKO I SA KULTUROLOŠKE. OD KADA JE DIPLOMIRAO NA DANSKOJ KRALJEVSKOJ AKADEMIJI LEPIH UMETNOSTI, KRISTOFFER TEJLGAARD JE RADIO NA STVARANJU ODRŽIVIH REŠENJA U METODAMA IZGRADNJE I PROIZVODNJI MATERIJALA.
Vizija pasivne budućnosti ovog projekta predstavljena je kao Kupola vizije i treći je u nizu eksperimenata arhitekte Kristofera Tejlgarda. Ovaj objekat predstavlja tačku susreta različitih aktivnosti u neobičnom prostoru, čije postojanje nije samo cilj arhitektonskog dela, već prvenstveno rezultat novog pogleda na edukaciju, pasivnu gradnju i budućnost. Ceo koncept bazira se na protočnosti u arhitekturi i održivosti materijala u smislu njegovog najboljeg iskorišćenja u odnosu na čoveka i na prirodu koja ga okružuje. Zato je konstrukcija objekta lagana i privremena, a činjenica da je Kupola 3 zamišljena pre kao privremena konstrukcija nego kao stabilna, poput većine drugih objekata, upućivala je na razmišljanje o materijalima koji će je činiti i način na koji će biti izgrađena.
Glavna vodilja u projektovanju serije objekata kupola dolazi iz neizvesnosti, premise koja promoviše osetljivost za izbore koje činimo i posledice tog zakona, za prostor koji stvaramo i svet u kome živimo i sa kojim živimo. Projektant kaže da ako uradimo nešto drugačije, stvari će biti drugačije – dakle, šta i kako radimo je zapravo veoma važno. On sebi postavlja seriju pitanja: Odakle su građevinski materijali došli? Kakva je šteta učinjena zemlji odakle su izvađeni materijali? Kako će izgradnja biti vraćena u prvobitni lanac i može li da se reciklira i sastavi na takav način da se može odvojiti, promeniti i ponovo iskoristiti u novom kontekstu? Ova pitanja su predstavljala polaznu osnovu prilikom kreiranja objekta DOV 3.0 u gradu Arhus, u jesen 2016. godine.
Objekat je zamišljen kao polovina sfere unutar koje se nalazi kuća, reinterpretacija zemljinog omotača i nas koji se nalazimo u njemu. Istraživanje ima za cilj da pokaže da li i kako sferni oblik objekta deluje u različitim godišnjim dobima, pokazujući energetski efikasnu takozvanu ’treću sobu’ – prostoriju kojoj su jedini izvori toplote sunce i toplota koju oslobađa tehnička oprema i ljudi koji u njoj borave. Kako su njen oblik i konstrukcija metafora staklene bašte, u zimskim danima će ipak, usled oslabljenog sunčevog zračenja, i zagrevanje unutrašnjeg prostora biti manje.
SVA MATERIJA KRUŽI U PRIRODI, PA JE OSNOVNI CILJ EKSPERIMENATA POKAZATI KAKO OVA TEMA UTIČE NA PASIVNU ARHITEKTURU I GRADNJU I KAKO METAFORA ZEMLJINOG OMOTAČA PRENOSI PRIRODNE KLIMATSKE KARAKTERISTIKE NA OMOTAČ ZGRADE I STVARANJE TAKOZVANE ’TREĆE KLIME’.
U pokušaju da se minimizira količina čelika u nosaču i istovremeno dobije uglađena i elegantna rešetkasta kupola, dizajneri su razvili novi sistem. Upotrebom zakrivljenih drvenih greda omogućeno je da se formiraju drveni nosači sa čeličnim flahovima i zavrtnjima, koji se susreću u jednom centru i formiraju čvor u obliku zvezde, čime su projektanti izbegli složene i skupe zavarene čvorove primenjene u prvim verzijama Kupole vizije.// ek JELENA ALEKSIĆ – Više u EKO KUĆI No25
Terasa ispunjena zelenilom otvara pogled ka nebu i moru.
