Silva House – Višeznačnost pojma svetlosti u arhitekturi
STALNA PROMENLJIVOST ODNOSA SVETLOSTI I SENKE DETERMINIŠE DINAMIČAN I INTRIGANTAN PROSTOR PRUŽAJUĆI NEVEROVATNO SENZUALNO ISKUSTVO INTENZIVNIH ODNOSA I KONTRASTA, ŠTO OBJEKTU DAJE PROŠIRENO ZNAČENJE I UVODI MOMENAT TRANSCEDENTALNOG.
Projekat porodične kuće Silva u Brazilu ističe smisaonost arhitektonskog stvaralaštva u sveopštem savremenom haosu, jer se ne pokorava površnom i trenutnom već uspostavljanjem mere kroz ideju i formu stvara kompozicioni red i harmoniju. Kuća je izgrađena na parceli površine oko 1.800 m2 pravougaonog oblika koja se odlikuje velikom zaravni i blagim nagibom, sa autohtonom šumom u pozadini. Objekat pokušava da nadvlada primitivizam savremenog doba tražeći izlaz u energiji stvaralaštva istovremenom nadgradnjom i razgradnjom kompozicije i inventivnim spajanjem materijala i oblika sa višeslojnim pojmom svetlosti, čuvajući autentičnost ideje i njenu nepromenjenu suštinu.
Kameni zidovi, pored estetske važnosti, imaju i psihološku konotaciju jer predstavljaju sigurnost
Ono što ostavlja najjači utisak svakako je prizma zastakljenog gornjeg sprata okružena izdubljenom drvenom opnom, koja se u pojedinim delovima pomera napred i zajedno sa staklenim panelima formira privatne terase . Ova drvena opna reinvencija je mašrabija (drveni zastori koji propuštaju svetlost, arapska arhitektura), i elemenata tradicionalne japanske arhitekture. Praznine i pukotine omogućavaju okolnoj atmosferi da se uvuče u svaki delić unutrašnjeg prostora. Zastori primenjeni na fasadi ovog objekta otelotvorenje su poetike prostora. Oni uvode korisnika u jedan tajnovit i neverovatan svet obogaćen bezvremenošću i daju mu novu dimenziju i vrednost koja nije upotrebna već nematerijalna- duhovna i humana. Sve to je postignuto zahvaljujući osvetljenju kao centralnom motivu arhitektonske kompozicije, kojim su determinisani mistični i sugestivni ambijenti koji pozivaju na promišljanje i inteziviraju meditativni doživljaj.
ZASTORI PRIMENJENI NA FASADI OVOG OBJEKTA OTELOTVORENJE SU POETIKE PROSTORA. ONI UVODE KORISNIKA U JEDAN TAJNOVIT I NEVEROVATAN SVET OBOGAĆEN BEZVREMENOŠĆU I DAJU MU NOVU DIMENZIJU I VREDNOST KOJA NIJE UPOTREBNA VEĆ NEMATERIJALNA- DUHOVNA I HUMANA.
Ovaj projekat je, pored uobičajenih, imao niz veoma specifičnih zahteva u pogledu dimenzija i proporcija svakog od glavnih prostora kuće, budući da je klijent već imao na umu mnogo unapred definisanih zadataka. Kuća je organizovana od ulice do zadnjeg dela parcele kao veliki kontinuirani plan, u kome se prostori pretaču jedan u drugi. Bočni delovi zemljišta su iskopani kako bi se omogućio pristup garaži i sekundarnim delovima rezidencije. Prednja fasada je okrenuta ka istoku, a fasada bazena prema zapadu, što garantuje rezidenciji adekvatnu solarnu orijentaciju. Sve sobe gledaju na istok, osim glavne spavaće sobe, koja gleda na šumu na zapadu. Prostor je u najvećoj meri lišen pregrada i ograničenja, ređanjem različitih i srodnih funkcija unutar jedne celine koja govori sopstvenim jezikom i nosi sa sobom čitavu priču koja u korisniku budi osećaj balansa i spokoja.
Čelična konstrukcija bila je najpogodnija tehnika za željeni rezultat, uglavnom zbog svojih tanjih proporcija od armiranog betona, pružajući veću lakoću i transparentnost celini. Veliki paneli, strukturirani od samog stakla, izgledaju potpuno transparentno i omogućavaju otvaranje velikih raspona. Laminirano i kompozitno staklo različitih debljina, upotpunjeno najsavremenijim zaptivačima, garantuje savršenu toplotnu i zvučnu izolaciju u skladu sa energetskim zahtevima.
U enterijeru ostajemo zavedeni odnosom jednostavne forme naspram ekspresivnog osvetljenja, jer je ambijent arhitektonskog prostora pažljivim promišljanjem svetlosti kao teme doveden na transcedentalan nivo. Dominiraju prirodni materijali, pre svega drvo, a centralno mesto u enterijeru zauzima spiralno stepenište koje daje poetičnu notu rigidnoj geometriji. Različiti oblici teksture- glatkoća, hrapavost , toplota, tvrdoća – multipliciraju doživljaj prostora vodeći računa da se ne razbije celovitost.// -ek Vesna Ravić
Spiralno stepenište koje daje poetičnu notu rigidnoj geometriji
Voda kao inspiracija
INOVATIVAN ARHITEKTONSKI KONCEPT PRKOSI OGRANIČENJIMA TRADICIONALNOG POIMANJA PROGRAMSKE STRUKTURE. URAVNOTEŽENIM SPOJEM RAZLIČITIH VRSTA UMETNOSTI DIZAJNA, VAJARSTVA I SLIKARSTVA OBJEDINJENIH U POLJU ARHITEKTONSKE POJAVNOSTI STVARA SE NOV ESTETIČKI ORGANIZAM SA LICEM ŽIVOG UMETNIČKOG PROSTORNOG OBLIKA.
Panorama, inspirativan i prostran dupleks apartman u Sao Paolu, projektovan je za bračni par bez dece koji su želeli da implementiraju bazen u svoj enterijer, što je arhitekta Fernanda Markes radosno dočekala, smatrajući ovaj projekat izazovom i ističući da je doživljaj arhitekture znatno različit od onoga što donosi puko upravljanje geometrizovanim prostornim konceptima. Potreba za istraživanjem i inovacijom inicirana je pre svega težnjom za ukazivanjem na različite potencijale, nivoe i oblike aktivnosti arhitektonskog prostora i pojavnosti arhitekture. Rezultat ovakvog promišljanja bio je stvaranje uravnoteženog odnosa i sadejstva prostora i njegovog sadržaja u svim aspektima njihovih odrednica, karakteristika i uslovljenosti.
AUTONOMIJA UMETNIČKIH DELA
Apartman ima površinu od 477 m2 i podeljen je na dva nivoa. Prizemlje se sastoji od dnevnog boravka, trpezarije i kuhinje. Na spratu se nalaze glavna spavaća soba i sobe za goste, fitnes soba, radna soba i pristup bazenu. Mezanin povezuje prostore između glavne spavaće sobe i dnevne sobe. Vlasnik apartmana radi na finansijskom tržištu i strastveni je kolekcionar umetničkih dela, te poseduje radove brojnih istaknutih umetnika koji direktno govore o pitanju prostora – stoga je važnost njihovog plasiranja u projekat bila od suštinskog značaja.
PROSTOR OTVORENIH MOGUĆNOSTI – MOTIV VODE
Sa vodom kao inspiracijom i primenom jasno definisanih geometrizovanih oblika prostranih volumena uz korišćenje dvostruke visine i bašte, autorka je postigla efekat lakoće i prozračnosti u enterijeru, u potpunosti iskoristivši prednosti prirodnog osvetljenja. Izraženo je otvaranje teme nekomercijalizovanih arhitektonskih rešenja, kao i elemenata promenljivog, dinamičnog i neočekivanog u fazi njihove eksploatacije. Time je postignuto usmeravanje enterijera ka temama otvorenog i aktivnog prostora. Kao kompleksan sistem sila koje u značajnoj meri utiču na preispitivanje metoda i procesa arhitektonskog projektovanja, ove teme pokreću pitanja programske fleksibilnosti i definisanosti u funkciji realizacije stambenog prostora otvorenih mogućnosti, slobodnih za nepredviđene i nesvakidašnje upotrebe.
Uvođenje motiva vode u centar arhitektonskog zbivanja pripada aspektu produktivnosti prostornosti, koji potencijalno može da omogući nove i neočekivane tokove životnog prostora. Izgradnja bazenske strukture bila je najizazovniji deo projekta, a za njenu realizaciju korišćeno je debelo uvezeno staklo i bio je potreban visoko specijalizovan rad na instaliranju. Voda je element koji omogućava posebno iskustvo, doživljaj i konkretan narativ ovog apartmana.
VODA SIMBOLIZUJE CIRKULACIJU ŽIVOTA, DINAMIČNOST I ULIVANJE ENERGIJE. U SADEJSTVU SA OSTALIM ELEMENTIMA ENTERIJERA ONA ČINI ODREDNICU ZA HUMANISTIČKO OSTVARENJE U ČIJEM JE SREDIŠTU BRIGA ZA KORISNIKA I NJEGOVE ŽIVOTNE POTREBE.
Ona nije reprezentacija prethodno definisanog sadržaja u arhitekturi, već nastaje pod uticajem i kao posledica specifičnih procesa u kojima je arhitektura prisutna kao važan integralni deo. Voda simbolizuje cirkulaciju života, dinamičnost i ulivanje energije, a u sadejstvu sa ostalim elementima enterijera čini odrednicu za humanističko ostvarenje u čijem je središtu interesovanje za korisnika i njegove životne potrebe. Uz sve, tu je i impresivna zelena bašta koja naglašava lepotu vodene površine i podržava koncept održive udobnosti. // ek VESNA RAVIĆ – Više u EKO KUĆI No28
Dominantan je minimalistički stil u dizajniranju nameštaja.
Umetnička dela istaknuta su prirodnim osvetljenjem i prostranošću.
Stan za dva brata
PROJEKTOVANJE ENTERIJERA NIJE NIŠTA DRUGO NEGO KREIRANJE SVOJEVRSNE SCENOGRAFIJE ZA KORISNIKE, A U SKLADU SA NJIHOVIM NAVIKAMA, OBAVEZAMA, RITMOM, PREMA NJIHOVOM LIČNOM SCENARIJU. STAN O KOME ĆE OVDE BITI REČI NIJE VELIKI, ALI JE SAVRŠENO ODGOVORIO NA JEDAN TAKAV SCENARIO DVA BRATA.
Projekat adaptacije stana u Sao Paolu, u kome žive dva brata, imao je očigledno samo par ciljeva – privatni prostor za svakog od korisnika, što slobodniji prostor dnevnog boravka i uklanjanje svih suvišnih pregrada. Uklanjanje zida između zatečene kuhinje i dnevnog boravka i rušenje parapeta kod terase bili su prvi potezi u cilju oslobađanja i sagledavanja ambijenta koji je trebalo da postane centar društvenog života mladih stanara. Ovom jednostavnom intervencijom dobijen je prostran svetao ambijent koji zauzima čak polovinu stana od šezdesetak kvadratnih metara.
Blok ugradnog nameštaja odmah uz ulaz sadrži kuhinjske elemente i uspešno krije i servisni deo. Svetla tirkizna nijansa ovog velikog plakara-kuhinje, ulaznih vrata i jednog dela poda predstavlja ne jedini, ali sigurno najdominantniji koloristički akcenat u celom stanu. Boja ovde služi i kao vizuelna granica ambijenata različitih namena.
Unutrašnji sadržaj ovog bloka vešto je sakriven iza kliznih i rotirajućih vrata, čak je i ploča za kuvanje sakrivena na klizačima, nalik fioci. Kako je ceo zid do ulaznih vrata zauzet, i kako je omogućeno neometano korišćenje svakog od segmenata, ostatak prostora mogao je da se organizuje prema željama korisnika.
Parapet ka terasi zamenjen je kliznim vratima, pa odatle pogled slobodno ‘puca’ ka gradu, a velika staklena površina osvetljava enterijer i istovremeno ga vizuelno povećava. Dodatni prostor za odlaganje predviđen je upravo iznad ovih vrata, kako ne bi zauzimao dragoceni centralni prostor stana.
Zid naspram terase opremljen je samo dvema konzolnim policama na koje su postavljene biljke i oslonjene slike. Sofa, stočići, tepih, stolice i rasveta neobičnih su oblika, a sve ih krasi lagana konstrukcija i materijali koji omogućavaju lako premeštanje unutar dnevnog boravka, kako bi se ambijent prilagodio posetiocima.
Treba napomenuti da su elementi komadnog nameštaja i asesoara bili vrlo pažljivo odabrani – među njima se nalaze kafe – stočić Tulip koji je dizajnirao Eero Saarinen, stolica One Konstantina Grčića, klupa brenda Bertoia i drugi. Enterijer kupatila rešen je kombinacijom tamnog drveta i crnih glaziranih pločica. Sve ove boje, uključujući tirkiznu, nekoliko nijansi sive, oker, crnu boju, tamno plavu i malo crvene nikako ne narušavaju upečatljivi karakter momačkog stana.
Kako bi ne tako veliki prostor u noćnoj zoni – spavaćim sobama, bio optimalno iskorišćen, opremljen je minimumom nameštaja – krevet, noćni stočići i plakar, bez kolorističkih i oblikovnih akcenata, jer je primat dat dnevnom boravku i njegovoj fleksibilnosti i prilagodljivosti.
Iako je stan skromne površine, može se reći da je dimenziono, koloristički i funkcionalno svaki njegov ambijent odigrao svoju ulogu prema scenariju koji ima samo jedno ime – mladost.//
ek Jelena Blagojević -Više u EKO KUĆI No27
Terasa i vizuelno i funkcionalno povećava prostor dnevnog boravka.
Arhitektura kao dizajn
SA SVAKOM NOVOM IZLOŽBOM, ENTERIJER FIRME KAZA SE NEPRESTANO MENJA. NOVI EKSPONATI I SKLUPTURE ČINE DA UNUTRAŠNJI PROSTOR POPRIMI DRUGAČIJE BOJE I OBLIKE. ONO ŠTO OSTAJE NEPROMENJENO JESTE PRIJATNA I UVEK PRIVLAČNA ATMOSFERA ZA POSETIOCE.
Firmu Kaza (Firma Casa) osnovala je Sonia Diniz Bernardini još1994. godine, kao prodajni salon i galeriju dizajniranog nameštaja. Vlasnica Sonia veoma ceni kreativnost i inovativnost, što se reflektuje na njen lični dizajn. Tokom svih ovih godina, od samog osnivanja firme, Sonia se trudi da pomogne i promoviše mlade talentovane dizajnere iz Brazila i drugih zemalja. Tako je za renoviranje Firme Kaza 2008. godine Sonia angažovala Super Limao Studio, u kome rade mladi arhitekti. Pored nijh, na projektu su radili i svetski poznati dizajneri Fernando i Umberto Kampana.
Vlasnica Sonia želela je da se renoviranjem Firme Kaza dobije neobičan, a opet funkcionalan dizajn. Tako su arhitekti Fernando i Umberto Campana predložili da čitavu fasadu prekriva zeleni zid, sastavljen od biljke sanseverije (SanseveriaTrifasciata), koja potiče iz Afrike. Kako bi odgovorili ovom izazovu, SuperLimao Studio dizajnirao je specijalne vaze od alumijuma, koje izgledaju poput origami figura.
Zgrada je prekrivena sa 3500 takvih vaza, u koje je posađeno ukupno 9000 sadnica sanseverije.Ova biljka je veoma popularna u brazilskoj kulturi. Veruje se da ima isceljujuće moći, kao i da štiti one koji je poseduju. Saksije su dizajnirane i raspoređene tako da se zalivanje obavlja na način da se kišnica ili voda za zalivanje sliva sa gornjih saksija na donje, dok višak vode završava u zemljištu.
Uočava se da je čitav dizajn zasnovan na konceptu da forma prati funkciju. Unutrašnji prostor krase veliki prozori i stakleni zidovi kroz koje se vidi prelepo uređeno zelenilo, a omogućavaju i maksimalnu osvetljenost prirodnom svetlošću. // ek Aleksandra Radinović- Više u EKO KUĆI No07
Arhitektura kao dizajn
SA SVAKOM NOVOM IZLOŽBOM, ENTERIJER FIRME KAZA SE NEPRESTANO MENJA. NOVI EKSPONATI I SKLUPTURE ČINE DA UNUTRAŠNJI PROSTOR POPRIMI DRUGAČIJE BOJE I OBLIKE. ONO ŠTO OSTAJE NEPROMENJENO JESTE PRIJATNA I UVEK PRIVLAČNA ATMOSFERA ZA POSETIOCE.
Firmu Kaza (Firma Casa) osnovala je Sonia Diniz Bernardini još1994. godine, kao prodajni salon i galeriju dizajniranog nameštaja. Vlasnica Sonia veoma ceni kreativnost i inovativnost, što se reflektuje na njen lični dizajn. Tokom svih ovih godina, od samog osnivanja firme, Sonia se trudi da pomogne i promoviše mlade talentovane dizajnere iz Brazila i drugih zemalja. Tako je za renoviranje Firme Kaza 2008. godine Sonia angažovala Super Limao Studio, u kome rade mladi arhitekti. Pored nijh, na projektu su radili i svetski poznati dizajneri Fernando i Umberto Kampana.
ZELENI ZID
Vlasnica Sonia želela je da se renoviranjem Firme Kaza dobije neobičan, a opet funkcionalan dizajn. Tako su arhitekti Fernando i Umberto Campana predložili da čitavu fasadu prekriva zeleni zid, sastavljen od biljke sanseverije (SanseveriaTrifasciata), koja potiče iz Afrike. Kako bi odgovorili ovom izazovu, SuperLimao Studio dizajnirao je specijalne vaze od alumijuma, koje izgledaju poput origami figura. Zgrada je prekrivena sa 3500 takvih vaza, u koje je posađeno ukupno 9000 sadnica sanseverije.
Sa svakom novom izložbom, enterijer Firme Kaza se neprestano menja. Novi eksponati i skulpture čine da unutrašnji prostor poprima drugačije boje i oblike. Ono što ostaje nepromenjeno jeste prijatna i uvek privlačna atmosfera kojoj doprinose zeleni zidovi sanseverija. Oni su postali sastavni deo magije ovog enterijera.// ek Aleksandra Radinović- Više u EKO KUĆI No07
ZELENI ZID SASTOJI SE OD 9000 SADNICA SANSEVERIJE POSAĐENIH U 3500 SPECIJALNIH VAZI, KOJE JE ZA TU PRILIKU DIZAJNIRAO SUPERLIMAO STUDIO.
ČITAV DIZAJN UNUTRAŠNJEG PROSTORA FIRME KAZA ZASNOVAN JE NA KONCEPTU DA FORMA PRATI FUNKCIJU. ENTERIJER JE URAĐEN TAKO DA SE MOŽE VEOMA BRZO I UZ MINIMALNE TROŠKOVE PRILAGODITI NOVIM IZLOŽBAMA.
