Ekotehnologije
DAN PLANETE ZEMLJE
U svetu se nizom manifestacija obeležava Dan planete Zemlje, 22. aprila sa ciljem da ljude podseti u kakvom se stanju nalazi priroda planete na kojoj žive. Sveha obeležavanja Dana planete je da se upozori na opasnost koja preti životu na Zemlji usled naglog razvoja industrije i porasta potrebe za energijom, što je dovelo do ispuštanja velikih količina otrovnih supstanci u atmosferu i povećanog iskoriščavanja fosilnog goriva, a posebno uticalo i na globalno zagrevanje i klimatske promene. Dan planete Zemlje je obeležen i u Srbiji nizom akcija koje su usmerene na upoznavanje građana sa problemima sa kojima se suočavaju ekosistemi i zagađene urbane zone i načinom na koji se može poboljšati stanje životne sredine.
SOLARNA ĆELIJA IZ ŠTAMPAČA ZA DVE SEKUNDE
Pomoću novog štampača, izuma naučnika sa univerziteta u Melburnu, moguće je štampanje solarnih ćelija veličine lista papira formata A3. Ovaj štampač koristi poluprovodno mastilo, a kapacitet proizvodnje mu je jedna solarna ćelija na svake dve sekunde. S obzirom da se štampanje vrši na fleksibilnim materijalima, solarne ćelije dobijene na ovaj način odlikuju se raznolikom primenom i većom prilagodljivošću u poređenju sa silicijumskim solarnim panelima. Moguće ih je koristiti za proizodnju električne energije bilo da su postavljene na krovu zgrade, na staklenim površinama ili na ličnim uređajima kao što su laptop ili mobilni telefon.
NOVI PRISTUP DOBIJANJA ČISTE ENERGIJE IZ BILJAKA
Milioni godina evolucije doveli su do toga da biljke postanu najefikasniji sakupljači solarne energije na planeti. Mnoga istraživanja se bave veštačkim izazivanjem procesa fotosinteze u uređajima kao što je veštačko lišće, ali istraživači sa Univerziteta u Džordžiji (UGA – University od Georgia) sada rade na drugačijem pristupu, koji daje novo značenje terminu “zelena energija“. Njihova tehnologija omogućava sakupljanje energije generisane kroz proces fotosinteze pre nego što je biljke iskoriste, što omogućava da se ta energija iskoristi za pokretanje malih električnih uređaja.
BIOMASA JE VELIKI POTENCIJAL SRBIJE
Predstavnici Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije, 15. maja 2013. godine na Forumu o obnovljivim izvorima energije istakli su da je jedan od ciljeva Vlade da ohrabri investitore u oblasti zelene gradnje. Na skupu održanom na Beogradskom sajmu u okviru Međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća, rečeno je da je najveći potencijal Srbije biomasa. Savetnik u Ministarstvu energetike Rastislav Kragić rekao je da to ministarstvo radi na formiranju tržišta biomase, dodavši da akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije do 2020. godine podrazumeva da se 27% ukupne energije dobija iz obnovljivih izvora. Najavio je i ulaganje u biomasu, male hidroelektrane, geotermalnu energiju i energiju vetra i sunca. Predstavnici Ministarstva energetike su takođe istakli da do marta sledeće godine treba da bude doneseno 30 podzakonskih akata, kako bi Zakon o efikasnom korišćenju energije, donet 15. marta ove godine, mogao uspešno da se sprovodi.
FLUORESCENTNA BOJA POVEĆAVA EFIKASNOST SOLARNIH ĆELIJA ZA 38%
Istraživači sa američkog Univerziteta Jejl otkrili su kako da na jednostavan način povećaju efikasnost polimernih solarnih ćelija za neverovatnih 38% – premazivanjem fluorescentnom bojom. Polimerne solarne ćelije su veoma popularne zbog niske cene, male težine, velike iskoristive površine i mehaničke fleksibilnosti, a jedina mana im je relativno niska efikasnost pri pretvaranju solarne energije u električnu. Organske fluorescentne boje poboljšavaju apsorpciju svetlosti i recikliraju elektrone, što dovodi do ubrzavanja pretvaranja svetlosti u energiju. Da bi postigli ovaj novi, radikalno viši nivo konverzije energije, istraživači sa Jejla oslonili su se na poznati biohemijski mehanizam – Forsterov rezonantni energetski transfer (FRET). Vođa projekta Andre D. Taylor rekao je da se njihovo otkriće može iskoristiti kako bi se poboljšao dizajn i kvalitet budućih solarnih ćelija.
BETON SA LJUSPICAMA SUNCOKRETOVIH SEMENKI
S obzirom da su ljuspice suncokretovih semenki jedan od bitnih otpadnih materijala u prehrambenoj industriji, istraživači sa Univerziteta Namik Kemal u Turskoj rade na pronalaženju novih primena ovog nusproizvoda kako bi smanjili ekološki otisak pri proizvodnji suncokretovog ulja. Jedan od načina smanjenja ove vrste otpada je i njegova inovativna primena u kompozitnim i ekološki prihvatljivim materijalima koji svoje mesto pronalaze u industriji i građevinarstvu. Istraživači navode da bi beton sa većom koncentracijom ljuspica bio pogodan za upotrebu kao izolacioni materijal. Niska gustina ljuspica karakteriše laki beton, koji bi mogao da nađe primenu u građevinarstvu, iako istraživači sugerišu da bi njegovo korišćenje trebalo da bude ograničeno na zgrade do jednog sprata visine. Pošto imaju visoku kaloričnu vrednost, ljuspice suncokretovih semenki takođe mogu biti presovane u pelet i korišćene za potrebe grejanja.
Biolampa
BIOLAMPA JE DIZAJNIRANA TAKO DA PRETVARA UGLJEN-DIOKSID U GORIVO. OVO GORIVO SE KORISTI ZA NAPAJANJE ULIČNIH SVETILJKI NOĆU, KAO I ZA NAPAJANJE EKOLOŠKIH VOZILA. DIZAJN OVE LAMPE SPROVODI SOLARNU ENERGIJU I KORISTI SPECIJALNE TEČNOSTI DA BI SE DESILA MAGIJA.
Smog sadrži ugljen-dioksid (CO2) koji dolazi iz automobila i fabrika. Smog se pojavljuje uglavnom u centru grada, kada nema vetra, a temperatura je visoka. Dizajnirano u cilju čišćenja vazduha i proizvodnje goriva za ekološke automobile, ovo rešenje uključuje i ulične LED lampe. Unutar lampi postoji tečnost na bazi algi pomešana sa vodom, koja iz ugljen dioksida (CO2) oslobađa kiseonik.
KAKO LAMPA FUNKCIONIŠE?
Na gornjem delu lampe (cev1) ventilator usisava smog i druge nečistoće iz vazduha. Unutar te cevi nalazi se tečnost od algi i vode. Tokom dana, biolampa uvlači smog u spiralni sistem gde se, zahvaljujući sistemu sa pumpom i prisustvu algi, bolje apsorbuje ugljen dioksid (CO2). U drugoj cevi (cev2) ovaj proces se zaustavlja. Ako tečnost ostane u uspravnom položaju, kiseonik se ispušta. Zahvaljujući mnogobrojnosti uličnih lampi, čišćenje vazduha je mnogo efikasnije. Dodatnom funkcijom svetlosti, ugljen dioksida (CO2) i vode, alge se transformišu u biomasu. Ostatak biomase se zatim filtrira kroz sistem cevi u podzemnom objektu, koji će ga pretvoriti u upotrebljivo gorivo za eko automobile. Te cevi vode biomasu u najbližu stanicu za punjenje (filler station). Nakon toga, ulične svetiljke se dopunjuju tečnošću od algi.
Reciklaža
Svaki materijal može biti recikliran i tako smanjiti zagađenost životne sredine, uz istovremeno smanjenje korišćenja prirodnih resursa, kao i potrošnje energije potrebne za procese ekstrakcije, proizvodnje i ugradnje novih materijala. Postoji mnogo prednosti reciklaže materijala, od kojih su najznačajnije sledeće: smanjenje upotrebe energije, smanjenje zagađenja životne sredine, čuvanje prirodnih resursa i očuvanje prostora koji inače zauzimaju deponije.
Reciklažom se smanjuje upotreba energije, kako za proizvodnju artikala od novih resursa, tako i za transport tih resursa. Smanjenjem energije prilikom proizvodnje smanjuje se i emisija štetnih gasova, pa se na taj način izbegava zagađenje životne sredine i globalno
zagrevanje. Korišćenjem starih sirovina za dobijanje novih proizvoda smanjuje se potreba za novim prirodnim resursima, što predstavlja ogoroman napredak u iskorišćenju ovih ograničenih resursa. Samim tim što se materijali ponovo koriste, umesto da se bace, deponije otpada su manje, tako da ostaje više korisnog prostora za zelene površine ili neku drugu namenu.
Prosečno domaćinstvo proizvodi oko 30,5 miliona tona otpada, koji sadrži do 60% materijala koji se može reciklirati. U razvijenijim evropskim zemljama reciklira se i preko 50% otpada, a u Srbiji – tek 8%.
Da li ste znali sledeće:
– Reciklažom jedne limenke može se sačuvati dovoljno energije da televizor bude uključen 3 sata.
– Jedna reciklirana staklena flaša omogućava 25 minuta rada kompjutera.
– Jedna reciklirana plastična flaša može da sačuva energiju da sijalica od 60 W svetli 3 sata.
– Za reciklažu papira potrebno je 70% manje energije nego za njegovu proizvodnju od novih sirovina.
Kao potpora ekološkim aspektima reciklaže, postoje i ekonomske pogodnosti. U planu je otvaranje više pogona za reciklažu, tako da će u skorijoj budućnosti to postati i unosan posao. Reciklaža je za prirodno okruženje, kao i za samog čoveka, povoljna sa više aspekata, a potreban je minimalan napor da bi ona postala svakodnevna navika ljudi.
MEDICINA STANOVANJA I ODRŽAVANJE
Kuće bi trebalo da predstavljaju zdrava i bezbedna mesta za život, i doskora niko o njima nije razmišljao kao o potencijanim uzrocima zdravstvenih problema. Ipak, u kući ima mnogo faktora koji mogu prouzrokovati zdravstvene probleme, pa tako, na primer, primena određenih materijala, farbi i premaza može izazvati alergijske reakcije kod ljudi.
Pri projektovanju kuće mora se voditi računa o izboru lokacije, kao i o orijentaciji kuće i izboru materijala za njenu izgradnju i izolaciju. Ukoliko jedna od navedenih stavki nije nu redu, to će se odraziti na kvalitet unutrašnje mikroklime.// Više u EKO KUĆI No 03
Reciklirani materijali
RECIKLIRANI PAPIR
Papir se ranije proizvodio od starih tkanina, a danas se proizvodi od celuloze koja se dobija iz drveta. Međutim, da bi se smanjilo uništavanje šuma, sve više se (oko 65%) koristi reciklirani materijal, jer se celulozna vlakna mogu upotrebljavati 5 do 7 puta. Osim što time čuvamo šume (sačuva se 17 stabala), prednost recilkiranog papira je i to što je za njegovu proizvodnju potrebno 60% manje primarne energije i 50% manje vode nego za dobijanje novih vlakana, a za 74% je manje zagađenje vazduha.
Reciklirani papir se koristi u industriji papira, u automobilskoj industriji, građevinarstvu (kao izolacioni materijal), u industriji nameštaja (zamena za ivericu), pri izradi elemenata za pakovanje, u dizajnu.
Papir je, inače, čista i lako dostupna sirovina, koje ima oko 30% u našem otpadu.
TERMOIZOLACIJA OD CELULOZNIH VLAKANA
Ovaj material je napravljen od recikliranog papira, koji je tretiran boraksom i bornom kiselinom radi zašitite od požara. Nisu poznati rizici po zdravlje vezani za ce-
RECIKLIRANI MATERIJALI
lulozna vlakna i, za razliku od mineralne vune, sa ovim materijalom je mnogo prijatnije raditi. Onemogućava razvoj plesni i buđi, ne izaziva koroziju aluminijuma, čelika i bakra, i uopšte nije toksičan.
U procesu proizvodnje ne dolazi do zagađivanje vode i zemljišta, i troši se veoma malo energije. Ova se vlakna koriste za termoizolaciju krovova, zidova i podova. U pod se postavljaju tako što se jednostavno ručno polože, a u zid se uglavnom ubrizgavaju pod pritiskom, u suvom obliku.
EKOLOŠKE GIPS-PLOČE
Ekološke gips-ploče za sistem suve gradnje proizvode se od običnih materijala na neobičan način. Reciklirani gips, reciklirana celulozna vlakna i reciklirana voda koriste se za dobijanje jedne homogene mase, koja se potom oblikuje u table. Nakon sušenja, table velikih dimenzija seku se po meri.
Jedinstvenost ovog proizvoda ogleda se u tome što se on u potpunosti može reciklirati, tako da ne dolazi do stvaranja otpada.
Revolucija materijala održivi materijali u arhitekturi
DOK VLASNICI KUĆA PRIDAJU SVE VEĆU VAŽNOST SMANJENJU POTROŠNJE ENERGIJE KORIŠĆENJEM OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE, ARHITEKTE SU OHRABRENE RAZVOJEM NOVIH MATERIJALA I TEHNOLOGIJA, KOJIMA SE POSTIŽE BOLJA ENERGETSKA EFIKASNOST OBJEKATA. KORISTE SE PRIRODNI I RECIKLIRANI MATERIJALI, I NA TAJ NAČIN SE GRADE UDOBNI OBJEKTI, POVOLJNI ZA LJUDE I NJIHOVO PRIRODNO OKRUŽENJE.
Izgrađeno materijalno okruženje obuhvata velike količine obnovljivih i neobnovljivih resursa, koje je čovek uzimao od zemlje da bi ih iskoristio za svoju dobrobit. Danas smo dostigli neverovatne cifre, koje govore da se u sistemima gradnje koji se danas najčešće koriste utroši oko 650 kg mat erijala za masivne konstrukcije i oko 450 kg za lake konstrukcije. Zato ne iznenađuje podatak da je građevinski sektor najveći potrošač resursa širom sveta, ali i da veliko učešće u proizvodnji otpada ima upravo građevinski otpad. Inovacije u materijalima iz 20. veka uglavnom se zasnivaju na sirovoj nafti, i za nekoliko godina će potpuno izgubiti svoj značaj. Razvoj gradnje u budućnosti zasnivaće se na pronalaženju materijala čiji će način proizvodnje, upotrebe i razgradnje štedeti resurse i neće biti štetni za čoveka i njegovu okolinu.
Odabiranje prihvatljivijih materijala je jedan od načina za poboljšanje ekoloških i energetskih karakteristika zgrada, ali i za smanjenje problema energetike i zagađenja na globalnom nivou. Odluku o izboru materijala čini više momenata, a najzastupljeniji su oni objektivni, oni kojii nam pružaju egzaktne podatke o fizičkim ili hemijskim karakteristikama, mogućnosti reciklaže, ceni i sl. Zahtevi su kompleksni: dugoročna i sigurna upotreba, otpornost na požar, zvučna i toplotna izolacija, kontrola vlažnosti i drugo, tako da ih često ne može zadovoljiti jedan materijal, pa se koriste višeslojne strukture, gde svaki sloj ima određenu funkciju. Potrošači su, takođe, svesni ekoloških aspekata materijala i njihovog životnog ciklusa, tako da je ulaganje u održive proizvode dobra investicija.
Bilo da smo proizvođač ili potrošač, imamo širok spektar mogućnosti izbora. Sada možemo da izaberemo materijale poput onih prirodnih iz neposrednog okruženja, poput onih napravljenih pomoću novih tehnologija, kao i poput recikliranih, koji nemaju negativan uticaj na prirodu, a koji će kroz ponovnu upotrebu na najbolji način poslužiti svrsi.
Sprovode se istraživanja u vezi sa prirodnim rastom biljaka i dobijanjem sirovina biološkim procesom. Poljoprivredni otpad se sve češće koristi za dobijanje kompozitnih materijala, zamenjujući konvencionalne komponente. Postaje skoro nezamislivo da se bilo šta baci – sve može da se reciklira i da se od novodobijenog materjala napravi novi proizvod.
