Od ruševina do svetionika održive gradnje : Transformacija K13
Nekada zaboravljena i ruinirana zgrada u središtu Osla, doživela je transformaciju koja je redefinisala granice održive arhitekture
Sunčalište sa azurnim pogledom : Punta sunčalište
Pokraj grada Velikog Lošinja, na jadranskom otoku Lošinju, veliki je hotelski kompleks, smještajno, ugostiteljski resort, dio kojeg je i hotel Punta. Izgrađen je 1986. po projektu vrsnog hrvatskog arhiteka Petra Kušana. Svojim prostornim, funkcionalnim i ponudbenim standardima zadovoljavao je tadašnje propise i očekivanja korisnika nivoa 3 zvijezdica.
Etnografski muzej u Budimpešti
Etnografski muzej u Budimpešti, jedan od najstarijih specijalizovanih muzeja u Evropi, konačno je dobio novi dom u modernoj zgradi sveobuhvatnog
Objekat inspirisan travom: Georgica Cove
U Amagansetu, gradiću na njujorškom Long Ajlendu, supružnici srednjih godina pronašli su parcelu na koju su planirali da smeste svoju kuću iz snova – tako je nastala kuća koja prisno korespondira sa zatečenom prirodom, kao i sa lokalnom graditeljskom tradicijom.
Energija vetra: Budućnost Sombora
Vetrogeneratori, poznati i kao vetroelektrane, deo su porodice obnovljivih izvora energije i ključni su igrači u borbi protiv klimatskih promena. Počinjemo sa pričom iz Sombora
Izložba “Jedna Planeta, Jedna porodica”
Ana Heringer će predstaviti projekte koje je dizajnirala u proteklim godinama na izložbi “Jedna Planeta, Jedna Porodica”. Kao deo izložbe Ani će biti dodeljena nagrada DG Art 2023.
Izložba traje do 14. decembra 2023. Otvaranje i ceremonija dodele DG Art Prize-a održaće se u četvrtak, 16. novembra 2023.
Svetlost kao platno : The Paintworks
DROO je stvorio unutrašnji svet gde svetlost postaje ključni materijal. Ovaj prostor je poput pažljivo oslikane slike gde svetlost igra ulogu četkice ističući teksture, boje i linije svakog elementa.
Kuća od kamena: Petra
Kuća za odmor raspolaže sa pet spavaćih soba i velikim dnevnim boravkom. Smeštena je u mestu Kakapetra, na ostrvu…
Javni poziv za energetsku sanaciju zgrada
Rok za podnošenje prijava je do 04.12.2023, a na konkurs se mogu prijaviti stanari stambenih zgrada sa minimalno pet stanova, pod uslovom da objekat nije pod zaštitom spomenika kulture, kao i da je zgrada upisana u odgovarauće registre stambenih zajednica.
Neprolazna lepota kamena : Petra
Odnos čoveka prema kamenu, kao i prirodi, čini osnovu ovog arhitektonskog rešenja. Uticaj ostaje minimalan, slaveći jedinstveni pejzaž Kiklada
Poziv za prijavu ideja za zelenu tranziciju
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji pozvao je danas organizacije i institucije da predlože inovativna poslovna rešenja za zelenu tranziciju.
Paviljon u parku – harmonični dijalog ljudi, prirode i arhitekture
Značenja koja se uspostavljaju ovim konceptom nisu unapred određena, prethodno definisana ili projektovana kroz arhitekturu, već spontano nastaju i manifestuju u određenom trenutku, kada se aktiviraju prepoznatljivi elementi ovog prostora
Deca su ukras sveta
MALA DECA, KOJOJ JE PROSTOR NAMENJEN, BILA SU INSPIRACIJA ZA FILOZOFIJU PROJEKTA SHVAĆENOG KAO “TABULA RASA”. AUTORI SU SE VRLO PAŽLJIVO KRETALI UNUTAR SISTEMA POTREBNOG I DOVOLJNOG” PRONALAZEĆI MINIMUM U SREDSTVIMA, A MAKSIMUM U IMAGINACIJI.
Kada je državna predškolska ustanova Villa Aimilia dobila u atinskom predgrađu Psihiko novu jedinicu, javio se izazovni zadatak redizajniranja postojećeg objekta – srednjoškolske ustanove iz sedamdesetih godina prošlog veka. Ova predškolska ustanova osnovana je još davne 1963. godine. Odluka je bila da se od projektanata zatraži da razmotre najnovije tendencije u okviru teme koju nameće namena prostora, kao i da vokabular bude strogo savremen. Sve je to otelotvoreno u tri glavna postulata: stilizovanost i svedenost izraza, maksimalna humanizacija ambijenta i uvođenje simbolike boja i oblika.
Glavni koncept projekta je nenametljivo ali angažovano praćenje detetovog razvoja i rasta. Arhitektura je stoga u svakom smislu prilagođena svetu deteta, i u prvom planu ogleda se u razmeri i veličini autorskog poteza. Daleko dublji simisao ima artikulisanje vokabulara, što otvara prostor za univerzalna adaptibilna rešenja, a do njih su autori došli pažljivim studiranjem pedagoške nauke. Prilagodljivost ovih rešenja ogleda se u praćenju mentalnog i kinetičkog rasta i u pružanju osnova za učenje zasnovano na aktivnostima i igri uloga.
Isti princip primenjen je i u enterijeru. Umesto stereotipnih previše šarenih rešenja, uvedena je stroga kontrola i mera. Mobilijar je deo total dizajna projekta i napravljen je po meri uzrasnih kategorija dece. Prozorski otvori su široki i propuštaju obilje dnevnog svetla iz dvorišta. Boje su preuzete iz uske palete prirode, tematski su odabrane i odlikuju se jasnom simbolikom i sugestivnošću. Uz sve to, one imaju i narativno značenje, jer integrišu i interpretiraju prostor i po vertikali i po horizontali.
GLAVNI KONCEPT PROJEKTA JE NENAMETLJIVO ALI ANGAŽOVANO PRAĆENJE DETTETOVOG RAZVOJA I RASTA. ARHITEKTURA JE STOGA U SVAKOM SMISLU PRILAGOĐENA SVETU DETETA, I U PRVOM PLANU OGLEDA SE U RAZMERI I VELIČINI AUTORSKOG POTEZA.
Kako škola “raste” sa uvođenjem dece u osnovce, tako se i konzumacija boja prenosi sa fižičkog, preko mentalnog, do emocionalnog razvoja. Ne samo bojama, već i oblicima i celinom svoje kompozicije, Villa Aimilia u Atini slavi nove tendencije specifične arhitektonske teme: nepretencioznost značenja, slobodnu igru, kreativnost i maštu. -ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ u EKO KUĆI No40
Arhitektura i pejsaž
HOLISTIČKIM PRISTUPOM ARHITEKTURI I PEJSAŽU, DIZAJN PREVODI ISTORIJU MESTA U JEDINSTVENI ARHITEKTONSKI REČNIK. U TOM PROCESU ČUVA PASTORALNI KARAKTER LOKALITETA, STVARA ZAPIS O PROŠLOSTI I OBOGAĆUJE PORODIČNI DOM DUBLJIM ZNAČENJEM.
Najgušće naseljeno američko ostrvo, Long Ajlend, zanimljivo je po svojoj istoriji, geografiji i prirodi. Što se više udaljavamo od Njujorka, idući ovim izduženim ostrvom u pravcu istoka, urbane predele smenjuje sve prisutnija priroda. Upravo tu nailazimo na naselje Amaganset, koje je, iako neveliko po svojim dimenzijama, slavno po ličnostima koje su ovde živele ili imale kuće za odmor – od bračnog para Merilin Monro – Artur Miler, do novijih američkih predsednika. Intenzivno prisustvo živopisne prirode u ovom naselju formiranom još krajem 17. veka, nadahnuće je modernim graditeljima za nove arhitektonske podvige.
U kompozicionom smislu,
kompleks je podeljen na tri manja volumena, od kojih se svaki odnosi na jednu od zona pejzaža: javni prostor, privatni prostor i prostor za goste.
Porodična kuća Stony Hill u Amagansetu dom je jedne mlade porodice. Nastala je u pastoralnom ambijentu, na granici između livade i šume, na tlu koje je nekada bilo lovište američkih indijanaca. Nakon što je na ovoj lokaciji prvi doseljenik sagradio kuću 1680. godine, glavna delatnost je postala stočarstvo, jer je mesto imalo veliki potencijal za ispašu stoke. Livada na kojoj je danas porodična kuća, bila je nekada podeljena na parcele omeđene niskim kamenim zidovima. Farmeri su rotirali, odnosno prebacivali stoku sa jedne na drugu parcelu kako se ne bi preteralo sa ispašom i time trajno oštetila vegetacija. Ova sinergija između zemlje, stoke i ljudske intervencije upravljala je i oblikovala pejzaž generacijama, obeleživši istoriju.
S OBZIROM DA JE ŠINDRA KARAKTERISTIČAN LOKALNI MATERIJAL, ODLUČENO JE DA I KROVNE I FASADNE OBLOGE BUDU OD OVOG MATERIJALA, TE JE ONA PRISUTNA OD PODA DO SLEMENA. PORED ŠINDRE, KORIŠĆENA JE I TRADICIONALNA SLAMNA OBLOGA, KAKO SPOLJA TAKO I UNUTRA.
U kompozicionom smislu, kompleks je podeljen na tri manja volumena, od kojih se svaki odnosi na jednu od zona pejzaža: javni prostor, privatni prostor i prostor za goste. Međusobno povezane zabatne strukture upućuju na tradiciju lokalnog graditeljstva, prevashodno na štale, ali su sada one oblikovane modernim vokabularom kao nedvosmislenom atribucijom savremenosti. Oštar nagib krova glavnog objekta obezbeđuje dovoljno prostora na drugom spratu, koji je ostavljen bez veznih prostorija. Na samim krovnim grebenima postoji vrlo domišljato rešenje – izvedeni su duboki useci kako bi se u prostor potkrovlja unelo prirodno svetlo. -ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ u EKO KUĆI No40
2Y, Sinergija sklada & kontrasta
ISTINSKI POVRATAK PRIRODI I STAPANJE SA NJENIM ELEMENTIMA NAJBOLJE JE DOŽIVETI AKO SE U PRIRODI BORAVI. ARHITEKTURA 2Y PORODIČNE KUĆE USPELA JE DA MAKSIMALNO PRIHVATI POTENCIJALE LOKACIJE I DA PRIRODNU TOPOGRAFIJU TERENA ISKORISTI ZA OBLIKOVANJE OBJEKTA. POTPUNIM VIZUELNIM OTVARANJEM FASADA, ISKUSTVO JEDINSTVA SA PRIRODOM JE PREDATO KORISNIKU.
Izazovi u arhitektonskom smislu postaju sve veći, kako iz ugla korisnika prostora, tako i pod lupom arhitektonskih timova. Povratak čoveka prirodi uz zadržavanje komfora modernog života, glavna je ideja kojom se danas vode ove dve strane, težeći ka zajedničkom cilju da želje i potrebe pretoče u delo koje će služiti i čoveku i prirodi. Ovim principima vodili su se i investitori iz Čilea, želeći za sebe oazu mira u dinamičnom okruženju, ali ovog puta prirodnom. Strm teren prekriven gustim zelenilom i šumom useca se u jezero Koliko u Čileu, koje svojim plavetnilom obavija parcelu i celo brdo i dodaje novu, petu dimenziju.
Kako bi se u ovako izazovnom okruženju odgovorilo ličnim zahtevima na najbolji način, investitori su odabrali projektanta koji dobro poznaje teren, lokalnu arhitekturu i tradicionalne materijale koji su karakteristični za ovu sredinu. Na veliki izazov pristao je stručni tim na čijem je čelu čileanski arhitekta Sebastian Delpiano. Potrebno je bilo odgovoriti na zahteve investitora da se izvrši interpolacija prirode i šume u svakodnevno korišćenje prostora, i da se u objekat integriše što više svetlosti i sunca. Arhitekta je ovde pažljivo osmotrio teren, oblikovnost prirode, zelenila i jezera, kao i klimatske uslove i karakteristike. Rešio je da dva zahteva pretoči u pozadinsku simboliku broja dva koja će repeticijom uneti dodatnu dinamiku u koncept i krajnji produkt. Tako je raspored osnove postavljen u dijagram sastavljen od dva slova Y spojena u ogledalu, čime je omogućena dvostruka funkcionalna dobit. Prva je da se prostor orijentiše ka različitim stranama sveta, što dozvoljava pravilno zoniranje prostorija tako da u toku celog dana sunčeva svetlost prodire u objekat.
Druga dobit ovakve postavke je da poglede korisnika maksimalno otvara ka prirodi koja ga okružuje, čime je odgovoreno na bazične zahteve projekta. Na prvi pogled neskladan oblik osnove nalik skaliranoj drvenoj grančici izgubljenoj u šumi, savršeno se uklopio u uslove koje diktira teren, pa je sa ekološkog aspekta kuća dobila dodatni poen. Objekat se interpolirao između postojećeg drveća tako da ni jedno stablo nije posečeno. Oblik osnove je prilagođen nagibu tako što su kaskadiranja terena iskorišćena da se osnova funkcionalno podeli po zonama korišćenja, pri čemu se teren i objekat međusobno prožimaju. Ulaz u objekat je sa severne strane. Tu hodnik – galerija susreće dva kraka u kojima se nalaze spavaće sobe.
2Y DIJAGRAM STVARA DINAMIKU OBJEKTA KOJI KORESPONDIRA TERENU NA RAZLIČITE NAČINE . PROLAZEĆI KROZ OBJEKAT, U JEDNOM TRENUTKU TEREN JE DOMINANTAN U ODNOSU NA PROSTORIJE KOJE LEŽE NA NJEMU.
U jednom kraku je soba za roditelje sa terasom poput vidikovca, a u drugom je soba za decu sa mogućnošću korišćenja zasebnog ulaza. Iz hodnika – galerije se dalje stepenište spušta duž centralne ose u središnji deo u kome se nalaze kuhinja i trpezarija. Iz ovog prostora se bočno izlazi na terasu – podaščan plato koji proširuje iskustvo prostora ka novoj dimenziji i bočnoj osi i zadire direktno u otvorenu šumu i prirodu.// ekJELENA ALEKSIĆ – Više u EKO KUĆI No28
Bočne niše osamljuju korisnika i pružaju mu osećaj potpune predanosti prirodi.
Ceo enterijer, kao i ceo objekat, potpuno su urađeni u jednoličnom drvetu koje svojim oblikom daje vibraciju i osećaj beskrajne repeticije koji se javlja u šumi.
<Crvena boja objekta daje kontrast i ističe objekat u odnosu na zelenilo drveća.
2Y, Sinergija sklada & kontrasta
ISTINSKI POVRATAK PRIRODI I STAPANJE SA NJENIM ELEMENTIMA NAJBOLJE JE DOŽIVETI AKO SE U PRIRODI BORAVI. ARHITEKTURA 2Y PORODIČNE KUĆE USPELA JE DA MAKSIMALNO PRIHVATI POTENCIJALE LOKACIJE I DA PRIRODNU TOPOGRAFIJU TERENA ISKORISTI ZA OBLIKOVANJE OBJEKTA. POTPUNIM VIZUELNIM OTVARANJEM FASADA, ISKUSTVO JEDINSTVA SA PRIRODOM JE PREDATO KORISNIKU.
Izazovi u arhitektonskom smislu postaju sve veći, kako iz ugla korisnika prostora, tako i pod lupom arhitektonskih timova. Povratak čoveka prirodi uz zadržavanje komfora modernog života, glavna je ideja kojom se danas vode ove dve strane, težeći ka zajedničkom cilju da želje i potrebe pretoče u delo koje će služiti i čoveku i prirodi. Ovim principima vodili su se i investitori iz Čilea, želeći za sebe oazu mira u dinamičnom okruženju, ali ovog puta prirodnom. Strm teren prekriven gustim zelenilom i šumom useca se u jezero Koliko u Čileu, koje svojim plavetnilom obavija parcelu i celo brdo i dodaje novu, petu dimenziju.
Kako bi se u ovako izazovnom okruženju odgovorilo ličnim zahtevima na najbolji način, investitori su odabrali projektanta koji dobro poznaje teren, lokalnu arhitekturu i tradicionalne materijale koji su karakteristični za ovu sredinu. Na veliki izazov pristao je stručni tim na čijem je čelu čileanski arhitekta Sebastian Delpiano. Potrebno je bilo odgovoriti na zahteve investitora da se izvrši interpolacija prirode i šume u svakodnevno korišćenje prostora, i da se u objekat integriše što više svetlosti i sunca. Arhitekta je ovde pažljivo osmotrio teren, oblikovnost prirode, zelenila i jezera, kao i klimatske uslove i karakteristike. Rešio je da dva zahteva pretoči u pozadinsku simboliku broja dva koja će repeticijom uneti dodatnu dinamiku u koncept i krajnji produkt. Tako je raspored osnove postavljen u dijagram sastavljen od dva slova Y spojena u ogledalu, čime je omogućena dvostruka funkcionalna dobit. Prva je da se prostor orijentiše ka različitim stranama sveta, što dozvoljava pravilno zoniranje prostorija tako da u toku celog dana sunčeva svetlost prodire u objekat.
Druga dobit ovakve postavke je da poglede korisnika maksimalno otvara ka prirodi koja ga okružuje, čime je odgovoreno na bazične zahteve projekta. Na prvi pogled neskladan oblik osnove nalik skaliranoj drvenoj grančici izgubljenoj u šumi, savršeno se uklopio u uslove koje diktira teren, pa je sa ekološkog aspekta kuća dobila dodatni poen. Objekat se interpolirao između postojećeg drveća tako da ni jedno stablo nije posečeno.
Oblik osnove je prilagođen nagibu tako što su kaskadiranja terena iskorišćena da se osnova funkcionalno podeli po zonama korišćenja, pri čemu se teren i objekat međusobno prožimaju. Ulaz u objekat je sa severne strane. Tu hodnik – galerija susreće dva kraka u kojima se nalaze spavaće sobe. U jednom kraku je soba za roditelje sa terasom poput vidikovca, a u drugom je soba za decu sa mogućnošću korišćenja zasebnog ulaza. Iz hodnika – galerije se dalje stepenište spušta duž centralne ose u središnji deo u kome se nalaze kuhinja i trpezarija.
2Y DIJAGRAM STVARA DINAMIKU OBJEKTA KOJI KORESPONDIRA TERENU NA RAZLIČITE NAČINE . PROLAZEĆI KROZ OBJEKAT, U JEDNOM TRENUTKU TEREN JE DOMINANTAN U ODNOSU NA PROSTORIJE KOJE LEŽE NA NJEMU.
Iz ovog prostora se bočno izlazi na terasu – podaščan plato koji proširuje iskustvo prostora ka novoj dimenziji i bočnoj osi i zadire direktno u otvorenu šumu i prirodu. Prateći tok centralne ose, kaskadiranje terena nam otkriva sledeći nivo ovog ’neizvesnog’ koncepta. Stepenište sada vodi još niže, do drugog slova Y u čijim su kracima na ovoj strani dnevna soba sa velikim samostojećim kaminom i još jedan multifunkcionalni spavaći prostor. Iz predprostora koji spaja ova dva donja kraka, kubična forma razdvaja stepenište u enterijeru, dok u isto vreme sakriva jedini izlaz – dugu stazu ka jezeru koja sama za sebe predstavlja novo iskustvo.// ekJELENA ALEKSIĆ – Više u EKO KUĆI No28
Crvena boja objekta daje kontrast i ističe objekat u odnosu na zelenilo drveća.
Ceo enterijer, kao i ceo objekat, potpuno su urađeni u jednoličnom drvetu koje svojim oblikom daje vibraciju i osećaj beskrajne repeticije koji se javlja u šumi.
Centralnu tačku objekta predstavlja kuhinja sa trpezarijom, odakle se objekat bočno širi ka šumi i otvorenom prostoru.
Kuća-cvet u borovoj šumi
BOROVA ŠUMA SKRIVA KUĆU KOJA JE DELIMIČNO UKOPANA, TAKO DA SE NA PRVI POGLED NE PRIMEĆUJE I NE REMETI PRIRODNO OKRUŽENJE.
Kuća u Aroreiri koristi sve klimatske pogodnosti lokacije i borove šume koja je okružuje. Forma kuće potencira korišćenje sunčeve energije i adekvatno provetravanje. Portugalske arhitekte su oduvek bile poznate kao majstori za “skulpture za stanovanje”. Zahvaljujući izuzetnim imenima, kao što su Alvaro Siza i Eduardo Souto de Moura, koji su već decenijama među najboljim svetskim arhitektama, i mlađe generacije projektanata sada imaju priliku da se proslave i van Iberijskog poluostrva. Među novijim arhitektonskim biroima izdvaja se biro braće Franciska i Manuela Aires Mateus iz Lisabona, koji su već više puta pokazali svoje umeće prilikom projektovanja nesvakidašnjih porodičnih kuća. Najnoviji primer je kuća u Aroeiri, nedaleko od portugalske prestonice.
Investitori su dugo tražili odgovarajuće arhitekte za svoju kuću. Kada su prvi put došli u biro Aires Mateus, poneli su sa sobom CD sa svojom omiljenom Bahovom muzikom, i na taj način su uspostavili kontakt sa arhitektama. Tako se razvilo međusobno razumevanje, pa su brzo i lako usledili projekat i izgradnja kuće
Kuća je izvanredno izvedena na terenu pod nagibom, pokrivenom borovom šumom u blizini plaže. Borova šuma skriva kuću koja je delimično ukopana, tako da se na prvi pogled ne primećuje i ne remeti prirodno okruženje. Iz daljine se vide samo niski beli zidovi, a kako se posetilac približava, postepeno se pojavljuju blistavi beli krovovi, koji okružuju šestougaono dvorište. Arhitekte su projektovale poluatrijumsku kuću koja pokriva čitavu površinu parcele, pa tako i preuzima njen oblik. Iako je volumen kuće jasno definisan veličinom i oblikom parcele, kuća zbog svoje forme i prirodnog okruženja izgleda kao da je veoma slobodno postavljena u prostor borove šume, bez ikakvih ograničenja. Počevši od slobodne forme, prva oštra granica ove kuće je spoljna kontura objekta, dok su fasadni zidovi oko dvorišta “mekših” linija, koje se na nekim mestima prekidaju i time omogućavaju vezu enterijera i spoljnog prostora.
Postepeno otkrivanje kuće u šumi i iznenađenje posetilaca nisu ključni efekti koje su arhitekte želele da postignu. Nesvakidašnja forma kuće nastala je kao rezultat mnogo ozbiljnije analize okruženja i mogućnosti iskorišćenja svih njegovih prednosti. Od početka projektovanja postojao je jasan koncept: dinamično presecanje parcele i postavljanje prozora tako da se maksimalno iskoristi sunčeva svetlost. Zaštićeno intimno dvorište, postavljeno u središte parcele, odgovara očekivanjima klijenata, a zahvaljujući svom položaju, na najpovoljniji način prima sunčevo zračenje, koje se koristi za pasivno zagrevanje unutrašnjeg prostora. Dvorište se otvara prema jugu i dalje fluidno širi u kuću. Sve prostorije su orijentisane ka dvorištu, koje predstavlja centralno jezgro, a one se poput latica obavijaju oko njega. Zbog toga su projektanti ovaj objekat i nazvali “kuća cvet”. Ovakvim rasporedom prostora formira se posebna mikroklima u okviru samog objekta, koja boravak u kući i unutrašnjem dvorištu čini izuzetno prijatnim tokom čitave godine, nezavisno od godišnjeg doba.
Na prelazima iz spoljašnjeg u unutrašnji prostor formiraju se natkriveni delovi dvorišta, popločani drvetom. Ovi delovi centralnog dvorišta, iako su u nivou travnjaka, imaju funkciju terase i predstavljaju prijatno mesto za odmor, leti zasenčeno, a zimi “ušuškano” i zaštićeno od vremenskih nepogoda. Time se stvara dodatni međuprostor, koji još više ublažava granicu između otvorenog i zatvorenog prostora.
Unutrašnjost kuće je jedan fluidan, beo, gotovo potpuno kontinualan prostor, “presečen” samo trima trouglovima u koje su smeštena kupatila. Smenjivanje prostorija suptilno je nagovešteno hodnikom, koji se naknadno ponovo stapa sa sobama. Nekoliko neophodnih vrata postavljeno je tako da deluju nenametljivo i da budu takoreći neprimetna. // ekMilica Samardžić – Više u EKO KUĆI No03
Osunčano unutrašnje dvorište omogućava da i unutrašnji prostori budu dobro osvetljeni.
Život na ivici… grada
PITANJE NA KOJE VEĆINA POSLOVNIH LJUDI TRAŽI ODGOVOR JE: KAKO NAĆI MIR U BEKSTVU IZ CENTRA GRADA, A OSTATI BLIZU POSLA I SVAKODNEVNIH OBAVEZA? ODGOVOR KOJI SE NAMEĆE JE: PRONAĆI MESTO KOJE SPAJA URBANI ŽIVOT I PRIRODU, A TO JE UPRAVO SAMA IVICA GRADA, GDE URBANI ELEMENTI NESTAJU I PRELAZE U ZELENA POLJA I ČISTU PRIRODU. NA JEDNOM OVAKVOM MESTU, NA IVICI GRADA ZOTERMAR U HOLANDIJI, KREIRAN JE NOVI ARHITEKTONSKI PRAVAC TRADICIONALNE PORODIČNE KUĆE.
Arhitekta Arjen Riz je na zahtev investitora kreirao porodičnu kuću koja odgovora potrebama poslovnog čoveka željnog prirode i odmora. Poštujući tradiciju koja je na ovim prostorima vekovima oblikovala arhitekturu, iz zahteva je proizašao moderan dizajn kuće koja pozajmljuje od svojih predaka i uspostavlja ujedinjenje između tradicionalnog i modernog pristupa projektovanju.
Zaboravljena tradicionalna arhitektura na ovim prostorima koristila je jednostavne i čiste forme za oblikovanje arhitekture i životnog prostora, a osnovni materijali gradnje bili su završni slojevi slame za krovove i zidove čija je noseća konstrukcija od kamena, a spojni elementi i malteri od gline. Dakle, sve što se moglo naći u prirodi primenjeno je na jednom mestu i stvoren je novi pravac – tradicionalna arhitektura moderne porodične kuće.
Primenjujući principe stare gradnje, ali uz prožimanje savremenih elemenata, nastala je čista forma koja interpretira jednostavnost, izdržljivost i ekspresiju implementiranu u jednom kubičnom obliku. Čista i jednostavna prizmatična forma krova sa bazom u kvadru, odignuta je od zemlje i postavljena na belo obojenu bazu od kamena. Ovaj detalj se dalje nastavlja sa horizontalne u vertikalnu projekciju, formirajući u istoj masi nadstrešnice sa obe bočne strane objekta. Na ovaj način se fina, ali u isto vreme i gruba tekstura slame kojom su obloženi zidovi i krov, suprotstavlja, ali i kombinuje sa glatkom, belom površinom baze kubusa, koji prožima primarnu formu i stvara kontrast, formirajući vrlo modernu i u isto vreme tradicionalnu kuću.// ek JELENA ALEKSIĆ – Više u EKO KUĆI No27
Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113
Oberholz skijaški raj
SA IVICE ITALIJANSKIH DOLOMITA, NA NADMORSKOJ VISINI OD 2.096 METARA NENAMETLJIVO SE SPUŠTA I RAZVIJA STRUKTURA U VIDU TRI GRANE IZ KOJIH SE PRUŽA PANORAMSKI POGLED NA TRI PLANINSKA VRHA CENTRALNIH ALPA.
Skijaški raj Oberholc koji krasi osunčana terasa, neprimetno se uklapa u prirodni planinski pejzaž, a rezultat je studioznog dizajna arhitektonskog biroa Peter Pichler Architecture i njihovog saradnika, italijanskog arhitekte Pavola Mikolajcaka. Autori su za ovaj projekat dobili prvu nagradu na konkursu 2015. godine. Restoran Oberholz Mountain Hut nalazi se pored skijališta Oberholc u Oberegenu. Postavljen je na malom nasipu i ima direktnu vezu sa ski stazom.
Konzolna konstrukcija koja ’raste’ iz brda rezemblira oboreno drvo sa tri glavne grane koje stvaraju simbiozu sa pejzažom. Svaka od ovih grana gleda na jedan od tri vrha okolnih planina. Na krajevima grana velika staklena fasada uramljuje pejzaž i daje fokus na veličanstveni planinski svet. Dvovodni krov preuzet je iz arhitekture koliba karakterističnih za tu oblast, dok kompleksno razvijen unutrašnji prostor izražava novu i savremenu interpretaciju tradicionalnog oblika planinske drvene kućice.
Unutrašnjost je definisana kompleksnom krivolinijskom vidljivom strukturom drveta koja postepeno bledi približavajući se zidovima od natur betona, kreirajući pri tome ’džepove’ – niše koje dele prostor restorana na manje kutke sa intimnijom atmosferom. Cela struktura je izgrađena od drveta i predstavlja homogenu skulpturu izvedenu lokalnim materijalima: strukturni elementi i unutrašnjost izrađeni su od smrče, fasada od ariša, a nameštaj od hrasta – drveta karakterističnog za šume ovog područja. Prelazne oblasti variraju po veličini i razmaku i obložene su drvenom oplatom.
U prizemlju objekta nalaze se glavni restoran, salon, prostor za skladištenje i dostavljanje hrane i kuhinja, dok se glavni toaleti, prostorija za osoblje i tehnički objekti nalaze na nivou ispod prizemlja. Enterijer je sveden, ali udoban, obrađen prirodnim bojama materijala, sa rasporedom sedenja od izloženog, javnih klupa i fotelja, do zaklonjenog, stolova koji su ugrađeni u niše duž zakrivljenih cementnih strukturnih zidova. U baru pored ulaza, koji je direktno povezan sa restoranom, nastavlja se ta prirodna skulpturalna tema, sa visokim stolovima i stolicama od hrastovog drveta, tavanicama od smrče i cementnim šankom.
DVOVODNI KROV PREUZET JE IZ ARHITEKTURE DRVENIH KUĆICA KARAKTERISTIČNIH ZA TU OBLAST, DOK KOMPLEKSNO RAZVIJEN UNUTRAŠNJI PROSTOR IZRAŽAVA NOVU I SAVREMENU INTERPRETACIJU TRADICIONALNOG OBLIKA PLANINSKE KOLIBE
Nasuprot šanku prostire se zid od kliznih staklenih vrata koja vode prema spoljašnjem prostoru – velikoj terasi orijentisanoj ka jugozapadu. Sa ovog mesta, formiranog duž jedne od zakrivljenih grana, pruža se spektakularan pogled na pejzaž. Simbioza planinskog utočišta sa prirodnim dramatičnim okruženjem je savršena, a posmatrač potpuno opčinjen.//
ek ALEKSANDRA ĐURIĆ – Više u EKO KUĆI No26
Nasuprot šanku prostire se zid od kliznih staklenih vrata koja vode prema spoljašnjem prostoru – velikoj terasi odakle se pruža spektakularan pogled na pejzaž.
Strukturni elementi i unutrašnjost izrađeni su od smrče, fasada od ariša, a nameštaj od hrasta.
Kuća u šumi
IDEJA O MINIMUMU, KAO SPECIFIČNOJ PREDNOSTI DUHA NAD MATERIJOM, KOMBINOVANA SA ISTINSKOM IMPRESIONIRANOŠĆU PRIRODNE LEPOTE MESTA, PREDSTAVLJALI SU POLAZIŠTE U PROCESU PROJEKTOVANJA OVE VILE. STUDIJSKA ANALIZA POTKREPLJENA JE SIMPATIJAMA PREMA SKANDINAVSKOM DIZAJNU, ALI I INTERESOVANJEM ZA TRADICIONALNO GRADITELJSTVO REGIJE. PRI SVEMU TOME UVAŽAVAN JE PRINCIP DUALITETA.
U pejzažu Kvebeka, u srcu šume na krajnjem severu Kanade, podignuta je porodična kuća koja je specifična po svojoj dualnosti. Njen spoljašnji izgled predstavlja savremenu interpretaciju šumske vikendice, pri čemu vešto krije komfornu unutrašnjost od čak 175 m2. Kontrastni princip black&white vidljiv je kako na fasadi, tako i u enterijeru, i predstavlja jasan determinator savremenosti. No, ostali elementi, posebno oni vezani za raspored masa, upućuju nas na prošlost i na stil lokalnog života od pre nekoliko vekova. Svaka strana fasade tretirana je kao nezavisno platno čija je kompozicija jednostavna, ali semiološki bogata – alterniraju se puno i prazno, uvučeno i ispupčeno, svetlost i senka, belo i crno, a elementi su raspoređeni uz poštovanje principa zlatnog preseka. Iz istorijske činjenice da je pre jednog veka Maljevičeva slika crnog kvadrata na belom platnu utrla put novom slikarstvu, ova kuća crpi snagu i sublimira sve tekovine moderne, počev od Bauhausa, pa sve do najnovijih varijeteta minimalizma u skandinavskom dizajnu.
Sa strane investitora, mladog i dinamičnog bračnog para, dolazio je neophodan impuls u procesu projektovanja, ali i duboko razumevanje autorske arhitektonske vizije. Sami arhitekti pozvali su se na istorijsku arhitekturu svog lokaliteta – današnja provincija Kvebek predstavljala je nekada francusku koloniju („Nova Francuska“), pa su rani, narodni oblici stanovanja pažljivo analizirani i apstrahovani. Otud visoki dvovodni krov sa plitkom strehom, upotreba lokalnih materijala (ponajviše drveta) i pojedine prostorne proporcije. Drvo koje je korišćeno jeste istočni (atlantski) beli kedar, čija je toplina i tekstura sučeljena sa mat metalnim šavovima konstrukcije.
Reč je o pasivnoj kući iz produkcije lokalnog biroa Cargo Architecture. Autore je prevashodno inspirisala priroda koja okružuje parcelu – šumovite doline, reka Sen Loren, obližnji planinski venci sa skijalištima. Od strane investitora, mladog i dinamičnog bračnog para, dolazio je neophodan impuls u procesu projektovanja, ali i duboko razumevanje autorske arhitektonske vizije.
Sami arhitekti pozvali su se na istorijsku arhitekturu svog lokaliteta – današnja provincija Kvebek predstavljala je nekada francusku koloniju, pa su rani, narodni oblici stanovanja pažljivo analizirani i apstrahovani. Otud visoki dvovodni krov sa plitkom strehom, upotreba lokalnih materijala, najviše drveta, i pojedine prostorne proporcije. Drvo koje je korišćeno jeste istočni (atlantski) beli kedar, čija je toplina i tekstura sučeljena sa mat metalnim šavovima konstrukcije.// ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ – Više u EKO KUĆI No26
Igre bez granica
STIMULISANJE MLADIH UMOVA I TELA OBEZBEĐIVANJEM SATI I SATI MAŠTOVITOG IGRANJA JEDINA JE SVRHA NESVAKIDAŠNJE IGRAONICE ’PET POLJA’ KOJA SE NALAZI U ISTOIMENOJ ZAJEDNIČKOJ ZONI SUSEDSTVA U LEKSINGTONU. AUTORI SU IMALI ZADATAK DA NAPRAVE IGRAONICU KOJA ĆE DECU IZ KRAJA OKUPLJATI U SLOBODNOJ I BEZBEDNOJ IGRI, ISTOVREMENO RAZVIJAJUĆI NJIHOVU RADOZNALOST I KREATIVNOST.
U potpunosti izgrađena od drveta i postavljena na kosom terenu, struktura igraonice ’Pet polja’ je prilagođena maloj deci i njihovoj velikoj mašti, sa vratima, stepeništima i hodnicima koji ne vode nikuda, ali gde ih kroz aktivnosti i sopstvenu kreativnost ona povezuju sa svetom bezbrižne igre.
Projekat ’Pet polja’ je urbani mobilijar za dečju igru i istraživanje. Autori su želeli da izbegnu standardizaciju u korist slobodnog korišćenja i nesmetane igre. Ovo nesvakidašnje igralište podstiče i neguje maštu i kreativnost deteta, a i odraslih, kroz otkrivanje prostora. Prvenstveno je namenjeno dečjoj igri, ali je dizajnirano tako da se i odrasli u njoj mogu prisetiti detinjstva i uživati u bezbrižnoj igri i istraživanju sa decom. Osnovne namene su joj deljenje radosnih trenutaka, razvijanje mašte, istraživanje i igra, kao i razvoj kolektivnog duha.
Igralište se nalazi na lokaciji koja ima bogatu istoriju. Izgrađeno je na komadu zemljišta koje zajednički koriste stanovnici leksingtonske četvrti Pet polja (Five Fields) još od pedesetih godina prošlog veka, kada je biro The Architects Collaborative (TAC) odvojio ovu parcelu sa namerom da podstakne razvoj kolektivnog duha stanovnika stvaranjem prostora za okupljanje.
Od samog osnivanja, zajednica je brinula o ovom zemljištu i poštovala ga kao celinu. Autori dečjeg igrališta su ovim projektom želeli da duh zajednice i zajedništva održe živim. Igralište Pet polja je u tom smislu spomenik kolektivnom eksperimentisanju. Namena mu je je da razvija istraživački duh, maštu i kreativnost deteta.// ek MARKO VUKAJLOVIĆ – Više u EKO KUĆI No26
