Zimska čarolija

U DUHU STARE PAGANSKE TRADICIJE, U DAVNIM DANIMA JE LJUDIMA BILO STALO DA TOKOM NAJTAMNIJIH MESECI UNESU BAR MALO SVETLA U SVOJE DOMOVE, BAŠTE I VRTOVE, SA JEDNE STRANE KAO PODSEĆANJE NA PROHUJALO LETO, A JOŠ VIŠE U ZNAK PRIZIVANJA DUŽIH, VESELIJIH DANA POSLE ONIH KRATKIH I TMURNIH. ZA TU SVRHU SU KORISTILI ZIMZELEN I BOBICE ŽIVIH BOJA. OVA TRADICIJA SE ODRŽALA DO DANAS, ALI JE OBOGAĆENA SVETLEĆIM UKRASIMA. MOTIV JE OSTAO ISTI – RAZVESELITI DUŠU, OŽIVETI LETNJE USPOMENE I IZRAZITI NADU I ŽELJU DA SE DUGI DANI OBASJANI SUNCEM ŠTO PRE VRATE.
Bašta zimi može biti kao mesto iz bajke. Stabljike i skeleti suvih biljaka i žbunja, polegli pod snegom ili okovani ledom, pod zimskim suncem deluju čarobno.
Obično razmišljamo kako da okačimo božićnu dekoraciju i skrenemo pažnju sa suvih golih grana, naročito u delu vrta pred kućom. Pri tome zaboravljamo na biljke koje i zimi predstavljaju prave dragulje kojima treba samo malo pažnje da i usred snega, leda, hladnoće i oskudnog sunca privuku poglede.
Kada tzv. Sibirska Cornus alba odbaci u jesen svoje listove, tek tada zablista u punoj lepoti. Od kraja novembra pa sve do proleća, ovaj izuzetni Cornus zahvaljujući svojim plameno crvenim granama postaje centar pažnje svake bašte koja ga ima. Ako je još i u kombinaciji sa Helleborus niger, belom Božićnom ružom i nežnom visibabom, cele zime ćete pred sobom imati prelep prizor.
Ilex aquifolium ‘Nellie Stevens’ je izuzetno plodan božićni bodljikavi grm koji rađa bobice tokom cele zime. Ako mu još obezbedite prisustvo oprašivača, odličnog partnera Ilex ‘Edward J. Stevens’ , biće još plodniji, biće bobica na sve strane. Ako se Nellie pusti da slobodno raste, dostići će visinu ovećeg grma, ali ako se redovno orezuje, dobićete lepe polegle grančice kojima se može veoma lepo ukrasiti dom za Božić.

Viburnum opulus, kao i Callicarpa bodinieri, varijacija Giraldii ‘Profusion’ obe rađaju prelepe bobice, prva crvene a druga sjajne bordo, što Callicarpu čini možda najneobičnijom biljkom koju ćete zapaziti u toku zime.
Ako su vam cvetovi draži od bobica, onda odaberite Viburnum bodnantense ‘Dawn’ koja će pustiti nežne ružičaste cvetove diskretnog slatkastog mirisa, ali samo pod uslovom da se temperatura ne spusti previše nisko. Ne traju dugo, naročito ako se odseku, ali vam njihova grančica u toploj sobi bar na kratko može doneti veliku radost.// – Više u EKO KUĆI No17

AKO HOĆETE PRAVU BOGATU PRAZNIČNU DEKORACIJU U SVOM PREDNJEM VRTU, MORAĆETE DA POSEGNETE ZA LAMPICAMA I LAMPIONIMA, CEVIMA SA SVETILJKAMA ILI KRUPNIJIM SVETLEĆIM UKRASIMA. OD VAŠEG UKUSA I VEŠTINE ZAVISI KAKO ĆETE IH POSTAVITI.

Urbana bašta

UREĐENJE EKSTERIJERA JEDNOG DOMA JEDNAKO JE VAŽNO KAO I UREĐENJE ENTERIJERA. VEĆINA LJUDI JE USREDSREĐENA SAMO NA UNUTRAŠNJOST KUĆE, ALI NE TREBA ZANEMARITI NI NJENU SPOLJAŠNOST UKOLIKO TEŽITE HARMONIJI.
Bašte u gradovima predstavljaju mesta u kojima njihovi vlasnici mogu da se razonode i opuste, i bar na kratko pobegnu od gradskog užurbanog života, a njihov dizajn je, pored neophodnog stručnog rešenja iz domena hortikulture, takođe veoma važan. Mali vrtovi mogu da postanu upravo takvi prostori gde se umetnost i priroda dopunjuju i stvaraju celinu koja kod njihovih korisnika izaziva posebnu emociju i uvodi ih u posebno stanje duha. Obložen kamenim pločama i drvenim podom, ukrašen biljkama, oplemenjen vatrom, ovaj vrt, iako mali, predstavlja jednu skladnu celinu koja daje utisak prostranosti zbog načina na koji je komponovan.
BAŠTA
Ova tipično duga i uska bašta gradske kuće sastoji se od tri komplementarna prostora, svaki različit i priča za sebe, ali su svi povezani kroz upotrebu materijala koji su korišćeni pri njenom uređenju kao i kroz sam odabir zelenila. Jednom stranom vrt je prislonjen uz objekat, dok su ostale strane ograđene zidovima prema susednim dvorištima, čime je pristup vrtu omogućen samo kroz kuću.

Od centralnih kuhinjskih vrata, uz stepenice i sve do središnjeg dela vrta, gde se nalazi izdignuti travnjak, proteže se staza koju čine velike svetle ploče od krečnjačkog kamena. U zadnjem delu nalazi se kamin, jedan od elemenata koji se neizostavno mora naći u jednoj bašti, a prostor oko njega je savršeno mesto za okupljanje i opuštanje, čak i kada su temperature niske, jer prisustvo otvorenog plamena stvara vrlo posebnu, toplu, romantičnu atmosferu. //ek IVANA NIKOLIĆ – Više u EKO KUĆI No14

Atrijumski vrt – Njujork Tajms

TRANSPARENTNOST KOJA SE PROŽIMA ČITAVIM DIZAJNOM OTKRIVA PRIRODU U SRCU ČOVEKOVE TVOREVINE.

U sedištu Njujork tajmsa, u najgušćem delu Njujorka, nalazi se simboličan fragment predela doline reke Hadson. Ogromni objekat od stakla i čelika, izdvaja se po atrijumskom vrtu smeštenom u njegovom središtu i zelenom krovu, koji u vidu krune krasi sam vrh zgrade.
Vrt u predvorju zgrade Njujork tajmsa, nastao je iz zajedničkog projekta Renzo Piano Building radionice i tima dizajnera FX Fowle Architect’s, u kojem je učestvovala i firma HM White zadužena za dizajn bašte. Ideja arhitekata bila je da se nasuprot pregusto izgrađenom susedstvu uredi vrt koji podseća na šumoviti pejzaž doline reke Hadson. Korišćene su autohtone vrste poput breze, paprati i oštrike koje će stvoriti dinamičnu pozadinu dvorani i lobiju zgrade Njujork tajmsa.
Ovakav vrt zahtevao je pažljivu analizu mikroklimatskih uslova i pre nego što je zgrada podignuta, pa su arhitekte primenile specijalnu kompjutersku simulaciju koja uzima u obzir veliki broj parametara, kao što su temperatura, svetlost, strujanje vazduha i vlažnost. Kompjuterski trodimenzionalni model zgrade i njene okoline, integrisan je sa solarnim simulatorom kako bi se definisao obrazac sunčeve svetlosti tokom različitih godišnjih doba. Jačina prirodne svetlosti i njena dužina uslovile su dizajn vrta.

Zahvaljući ovom programu utvrđeno je da prvobitna ideja pejzažnog arhitekte o sadnji drveća u pravilnim redovima ne bi omogućila ravnomernu raspodelu svetla. Zato je predložena sadnja breza u severozapadnom delu vrta, u nejednakim razmacima. Koliko manjak svetlosti ograničava izbor biljaka vidi se po tome što su pored breza po čitavom vrtu posađene samo još par vrsti biljaka, poput mahovina, paprati i šumske oštrike (Carex sylvatica).U vrtu je posađeno 7 odraslih primeraka breza (Betula papyrifera) visine oko 15 m, travni tepih od oštrike (Carex divulsa) i vrste paprati Dryopteris erythrosora, koja je karaktersitična po svojim crvenkastim listovima.

Paprati, oštrice i breze rastu na različitim tipovima zemljišta, i kako bi se omogućili optimalni uslovi za razvoj svih biljaka, urađena su dva različita sloja. Pored toga, sve vrste imaju veoma različite zahteve u pogledu vlažnosti, pa je vrt opremljen kompjuterski kontrolisanim sistemom za zalivanje, koji omogućava obilnije zalivanje drveća i fino zalivanje travnog tepiha, u vidu izmaglice, koja tokom letnjih dana povoljno utiče na hlađenje bašte. Konstrukcija vrta započeta je odmah nakon izgradnje zgrade, i bio je potreban ogroman tim ljudi kako bi se drveće breza starih 25 godina, i teških oko 14 tona, prenelo do unutrašnjeg dvorišta.

IDEJA ARHITEKATA JE BILA DA U OKVIRU NEUREĐENOG ATRIJUMA POSLOVNOG OBJEKTA NJUJORK TAJMSA NA MENHETNU UREDI VRT KOJI PODSEĆA NA ŠUMOVITI PEJSAŽ DOLINE REKE HADSON. KORIŠĆENE SU AUTOHTONE VRSTE POPUT BREZE, OŠTRIKE I PAPRATI DA BI SE STVORILA DINAMIČNA POZADINA.

Jedno po jedno drvo, kranom je prebacivano preko staklenog zida zgrade, visine 21 m, i pažljivo spuštano do obeleženog mesta u vrtu. Svako drvo je pripremljeno i negovano za lokaciju na kojoj će biti postavljeno, u zavisnosti od orijentacije i nivoa terena. Kako bi se dekorativnost vrta održala, urađen je plan održavanja i mera nega koja će se primenjivati tokom cele godine, a koje se odnose na pripremu zemljišta, negu biljaka i način zalivanja.//ek ALEKSANDRA RADINOVIĆ – Više u EKO KUĆI No13

Gradski vrt

KOMBINACIJA PRIRODNIH USLOVA I ONOGA ŠTO JE ČOVEK DODAO I STVORIO, U POTPUNOSTI JE ODREDILA JEDINSTVEN IZGLED OVOG MALOG VRTA.
Gradski vrt originalnog naziva Urban Spring deo je jedne porodične kuće u San Francisku, sagrađene još davne 1930 godine. Na prvi pogled, ovaj vrt izgleda kao bilo koji lepo uređen vrt, ali je ustvari jedinstven po tome što se u njemu nalazi izvor, po čemu je i dobio ime Urban Spring, odnosno Gradski izvor. Uređenje vrta predstavljalo je deo glavnog projekta kompletnog renoviranja ove porodične kuće, koji je uključivao ojačanje konstrukcije kuće, uređenje enterijera i izgradnju vrtne radionice.
Želja klijenta bila je da se u potpunosti iskoristi potencijal vrta u odnosu na njegov položaj, postojeće zelenilo i prisustvo izvora u prvom redu. Vlasnici, po profesiji pejzažni arhitekti, sarađivali su sa arhitektom u razradi idejnog rešenja. Zamisao vlasnika bila je da vrt sadrži prostor za vežbanje, deo za prijem gostiju, deo za igru dece i vrtnu radionicu za rad na umetničkim projektima.

Parcela je smeštena na nagnutom terenu, u gusto naseljenom delu San Franciska, gde su kuće poređane jedna uz drugu, čime je pristup vrtu moguć samo kroz kuću. Vrt je okrenut ka severu, pravougaonog je oblika, i  zauzima površinu od 116 m2. Većina postojeće vegetacije je uklonjena jer se usled nebrige nalazila u rđavom stanju, ali je zadržano veliko prekrasno drvo leptospermum (Leptospermum scoparium), koje je bilo zdravo i bujno.
Arhitekti su iskoristili nagnutost terena ovog placa tako što su izdvojili dva nivoa, međusobno povezana stepenicama i stazama napravljenim od recikliranih materijala.  U gornjem delu vrta nalazi se patio od brodskog poda, sa koga polaze interesantne drvene stepenice koje vode do travnjaka smeštenog u donjem delu placa.

Čitav plac je u senci, a jedini osunčani segment nalazi se u donjem delu, sa koga se pruža pogled na San Francisko i planine nadomak grada. Zato su vlasnici i arhitekti odlučili da upravo na tom mestu postave patio, odnosno deo za sedenje.  Kako  bi se omogućila privatnost, čitav plac ograđen je drvenom ogradom uz koju je puštena puzavica klematis. Na nekoliko metara od kuće, u gornjem delu vrta, izvire voda iz pukotina glinovitog zemljišta. Kako se voda  ne bi nekontrolisano razlivala, izvor je ograđen iskopanom glinom u vidu bazena.

BUJANJE VEGETACIJE U VRTU OMOGUĆENO JE ZAHVALJUJUĆI DOVOLJNOJ KOLIČINI IZVORSKE VODE, ŠTO JE ARHITEKTE NAVELO DA OVU GRADSKU OAZU NAZOVU URBAN SPRING, ODNOSNO GRADSKI IZVOR. KROZ CEO VRT SPROVEDEN JE SISTEM KANALA KOJI SE NAPAJAJU VODOM SA IZVORA, TAKO DA ONA STIŽE DO SVIH DELOVA BAŠTE, ČINEĆI DA VEGETACIJA IZGLEDA BUJNO U TOKU CELE GODINE.

Upravo je ovaj izvor bio najveća inspiracija za kreiranje konačnog izgleda vrta. Vlasnici su želeli da dočaraju tropske šume koje obiluju biljkama i vodom. Zato je kroz ceo vrt sproveden sistem kanala koji se pune vodom sa izvora i omogućavaju da voda stigne do svih delova bašte.// ek Aleksandra Radinović – Više u EKO KUĆI No12

Razne životinjice koje su svoje stanište pronašle u ovom vrtu.