Alumil Exl1

DAN POSLE-Vladimir Lovrić

Da li smo prisustvovali generalnoj probi jednog od scenarija mogućeg apokaliptičnog kraja ljudske civilizacije na planeti zemlji, ili će pandemija (golim okom nevidljivog) korona virusa ujediniti ljudsku zajednicu u naporu da korenito promeni stav i odnos prema prirodi i životu uopšte, što nameće odbacivanje ego-motivisanih ekscesa 20. i 21. veka u korist održivih, socijalno odgovornih i ekološki integrisanih postupaka, što u suštini podrazumeva da čovečanstvo ima primarnu misiju da se od ego-centričnog okrene ka eko-centričnom.

Kuća Rio

CASA RIO JE SAVREMEN GRADITELJSKI PODUHVAT NA PROSTORU STAROG SEOSKOG IMANJA SMEŠTENOG U REGIONU PORTO, NA SEVERU PORTUGALIJE. OBELEŽJA SU MU POKUŠAJ BRISANJA GRANICA IZMEĐU SPOLJA I UNUTRA, I DIJALOG IZMEĐU PROŠLOSTI I SADAŠNJOSTI. INTERAKCIJE U PROSTORU I VREMENU ČINE OVU KUĆU IZRAZITO DINAMIČNOM, A TAKVI SU I ODNOSI USPOSTAVLJENI SA OKOLINOM I SAMOM PRIRODOM.
Jezgo projekta i osnovni koncept za njegov razvoj proizilaze iz prethodnog postojanja tri manje kuće, na kojima se pojavljuje podeljeni program u zavisnosti od njegove upotrebe.
 

Arhitekta zadržava staru, originalnu strukturu, i odlučuje se da tri volumena objedini betonskom pločom – zidom koji u središtu kompozicije formira centralnu terasu. Ova terasa omogućava impozantan ulazak prirodne svetlosti u objekat, a istovremeno predstavlja zeleni krov prizemlja. Prostor je razvijen u dva nivoa – jedinstveno rustično prizemlje i razuđeni beli sprat, i u svaki od njih ugrađena je njemu svojstvena naracija. Kuća je zapravo projektovana za korisnika koji uživa u uočavanju kontrasta između slojeva vremena i materijala.

Najveći kvalitet ovog stambenoog prostora predstavlja njegova interaktivnost. Objekat obiluje vizurama u svim pravcima, one su osmišljene tako da svaki kutak kuće učine fotogeničnim i neponovljivim.

POSTULATI DVA PRINCIPA GRADNJE, PRIMENJENI NA DVA SPRATA KUĆE, DUHOVITO SU POMEŠANI. U PRIZEMLJU JE PRISUTNA RUSTIČNA TEKSTURA, ALI I TIPIČNO SAVREMENO JEDINSTVO PROSTORA, DOK JE NA GORNJEM SPRATU POSTIGNUT OSEĆAJ ATMOSFERE PORTUGALSKE SEOSKE KUĆE, ALI U POTPUNO GLATKOJ I BEZBOJNOJ SAVREMENOJ MATERIJALIIZACIJI.

Prizvuk ruralnog života prisutan je na oba sprata, ali u potpuno drugačijem vidu. Na prizemlju se ogleda u sazvučju sa drvetom i kamenom, kao i u načinu ostvarivanja kontakta sa zemljom. -ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ u EKO KUĆI No40 

Zamisao lična, rešenja stručna

PORODIČNA KUĆA NAZVANA “J” NASTALA JE U ZANIMLJIVOJ KOLABORACIJI PETOČLANE PORODICE KOJOJ JE NAMENJENA, I ARHITEKTONSKOG BIROA AVANTO. ČLANOVI PORODICE SU SAMI OSMISLILI KUĆU PREMA SVOJIM POTREBAMA I ŽELJAMA, A SVE JE TO U ARHITEKTONSKI JEZIK PREVEO POMENUTI STRUČNI TIM. OBJEKAT SE NALAZI U JEDNOJ OD REZIDENCIJALNIH ZONA HELSINKIJA, NA VRHU ŠUMOVITOG BREGA.
Stambeno područje u kome se nalazi kuća “J” predstavlja inspirativnu lokaciju za gradnju, budući da ga čine velike parcele sa bujnom vegetacijom. Miran i tih, ekološki i zdrav ambijent nudi kvalitet života kakav je odavno nedostižan u centru grada. Intimizacija privatnog života prisutna je, stoga, od samog odabira lokacije, do koncepcije objekta.
 

S obzirom da su susedne kuće postavljene prema severu i istoku, na ovim stranama je objekat zatvoren. Otvara se prema jugu i zapadu, prema šumi. Neobičan L oblik osnove temelji se na zadatku da se sačuva stari bor, pri čemu je rezultat prostrano krilo sa sunčanim i zaštićenim dvorištem.

Za razliku od strogo geometrijski determisane kompozicije objekta, dvorište karakteriše slobodna forma. Kontrastirani su jednostavnost i minimalizam arhitektonskog izraza sa jedne strane, i bujnost i raznolikost vegetacije bašte, sa druge. Visina zgrade je pažljivo prilagođena koti susednih zgrada. Iako je euklidovska geometrija bila svestran izbor autora, u raspodeli masa prisutan je izvestan dijalog sa “negeometrijskom” prirodom i konstitucijom terena. Spratna etaža konzolno izlazi iz volumena prizemlja, stvarajući pritom nadstrešnicu iznad ulaza u prizemlju. Prema istoj formuli, krov prizemlja stvara terasu koja okružuje sprat, nudeći vezu ovih prostora sa dvorištem, i dalje, sa šumom.

IDEAL KOME SE TEŽILO U PROJEKTU JESTE DOČARATI IZGLED OBIČNE SEOSKE KUĆE KOJA SE INTEGRISALA SA LOKALNIM EKOSISTEMOM, UZ ODRŽIVOST, VISOKE EKO-STANDARDE I KONCEPT RECIKLAŽE.

Dnevni boravak u prizemlju široko je otvoren prema dvorišnoj panorami. Čitava fasada na toj strani materijalizovana je u staklu, kao stakleni zid-zavesa. Time je ostvarena čvrsta vizuelna veza dva sveta, a kada su pregrade otvorene, i fizička. Spavaće sobe organizovane su na spratu. Zbog veće privatnosti, povučene su u zadnji plan, dok je između njih i terase umetnut prostran hodnik okupan dnevnim svetlom, funkcionalno koncipiran kao foaje. -ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ u EKO KUĆI No40 

Arhitektura i pejsaž

HOLISTIČKIM PRISTUPOM ARHITEKTURI I PEJSAŽU, DIZAJN PREVODI ISTORIJU MESTA U JEDINSTVENI ARHITEKTONSKI REČNIK. U TOM PROCESU ČUVA PASTORALNI KARAKTER LOKALITETA, STVARA ZAPIS O PROŠLOSTI I OBOGAĆUJE PORODIČNI DOM DUBLJIM ZNAČENJEM.
Najgušće naseljeno američko ostrvo, Long Ajlend, zanimljivo je po svojoj istoriji, geografiji i prirodi. Što se više udaljavamo od Njujorka, idući ovim izduženim ostrvom u pravcu istoka, urbane predele smenjuje sve prisutnija priroda. Upravo tu nailazimo na naselje Amaganset, koje je, iako neveliko po svojim dimenzijama, slavno po ličnostima koje su ovde živele ili imale kuće za odmor – od bračnog para Merilin Monro – Artur Miler, do novijih američkih predsednika. Intenzivno prisustvo živopisne prirode u ovom naselju formiranom još krajem 17. veka, nadahnuće je modernim graditeljima za nove arhitektonske podvige.

U kompozicionom smislu,
kompleks je podeljen na tri manja volumena, od kojih se svaki odnosi na jednu od zona pejzaža: javni prostor, privatni prostor i prostor za goste.

Porodična kuća Stony Hill u Amagansetu dom je jedne mlade porodice. Nastala je u pastoralnom ambijentu, na granici između livade i šume, na tlu koje je nekada bilo lovište američkih indijanaca. Nakon što je na ovoj lokaciji prvi doseljenik sagradio kuću 1680. godine, glavna delatnost je postala stočarstvo, jer je mesto imalo veliki potencijal za ispašu stoke. Livada na kojoj je danas porodična kuća, bila je nekada podeljena na parcele omeđene niskim kamenim zidovima. Farmeri su rotirali, odnosno prebacivali stoku sa jedne na drugu parcelu kako se ne bi preteralo sa ispašom i time trajno oštetila vegetacija. Ova sinergija između zemlje, stoke i ljudske intervencije upravljala je i oblikovala pejzaž generacijama, obeleživši istoriju.

S OBZIROM DA JE ŠINDRA KARAKTERISTIČAN LOKALNI MATERIJAL, ODLUČENO JE DA I KROVNE I FASADNE OBLOGE BUDU OD OVOG MATERIJALA, TE JE ONA PRISUTNA OD PODA DO SLEMENA. PORED ŠINDRE, KORIŠĆENA JE I TRADICIONALNA SLAMNA OBLOGA, KAKO SPOLJA TAKO I UNUTRA.

U kompozicionom smislu, kompleks je podeljen na tri manja volumena, od kojih se svaki odnosi na jednu od zona pejzaža: javni prostor, privatni prostor i prostor za goste. Međusobno povezane zabatne strukture upućuju na tradiciju lokalnog graditeljstva, prevashodno na štale, ali su sada one oblikovane modernim vokabularom kao nedvosmislenom atribucijom savremenosti. Oštar nagib krova glavnog objekta obezbeđuje dovoljno prostora na drugom spratu, koji je ostavljen bez veznih prostorija. Na samim krovnim grebenima postoji vrlo domišljato rešenje – izvedeni su duboki useci kako bi se u prostor potkrovlja unelo prirodno svetlo. -ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ u EKO KUĆI No40 

Zvezdani prasak u sred pustinje

KOMPOZICIJA RAZIGRANIH KONTEJNERA OBOJENIH U BELO PRIVLAČI POGLED U SUROVOM KAMENITOM PEJZAŽU KALIFORNIJSKE PUSTINJE. POPUT ZVEZDANOG PRASKA, KONTEJNERI SU ORIJENTISANI U SVIM PRAVCIMA, KAKO BI UKLJUČILI POGLED NA NESVAKIDAŠNJE VIZURE, NEBO I PUSTINJSKI PEJZAŽ.
Na proleće 2017. godine, klijent iz Los Anđelesa doveo je prijatelje na svoj posed u mestu Džošua Tri. Dok su bili u ovom suvom i kamenitom pejzažu, njegova prijateljica predložila mu je projekat koji bi se savršeno uklapao na ovoj lokaciji. Bio je to projekat kancelarijskog prostora arhitekte Džejmsa Vitakera koji nikad dotada nije izgrađen. I tako, sledeći put kada je klijent bio u Londonu, otpočela je saradnja na projektu stambenog objekta Džošua Tri.

Smeštena na parceli od 36 ha, kuća je poput gnezda ušuškana u kamenitu planinsku padinu u blizini nacionalnog parka. Kuća od 200m2 ima 3 spavaće sobe sa toaletima, kuhinju, dnevnu sobu i egzoskelet formiran od kontejnera. Svaki od kontejnera orijentisan je kako bi maksimalno iskoristio vizure prema pejzažu, kontrolisao svetlost koja ulazi u objekat i koristio prednosti topografije kako bi omogućio privatnost u skladu sa individualnim potrebama. Kuća se snabdeva energijom pomoću solarnih panela koji su ugrađeni na krov garaže.

Originalni dizajn, koji je investitor video proleća 2017. godine, bio je Hečigen studio – kancelarijski prostor iz 2010. godine. Projektovan je za prijatelja arhitekte koji je planirao da se preseli u južnu Nemačku kako bi osnovao reklamnu agenciju sa kolegom, pa im je bila potrebna kancelarija za preduzeće. U procesu osmišljavanja buduće kancelarije, počeli su da slažu drvene kocke na kuhinjskom pultu, nakon čega su potražili savet arhitekte. Arhitekta Džejms Vitaker odrastao je u Liverpulu i prva asocijacija na kontejnere, koje su planirali da iskoriste za svoju kancelariju, bili su dokovi. Detinjstvo je proveo vozeći se pored naslaganih kontejnera koji su čekali na putovanje preko Atlantskog okeana. Iako pojedinačno mogu biti interesantan oblikovni materijal, gomila kontejnera nije preterano inspirativna za budući kancelarijski prostor. Zato je za početni koncept arhitekta našao inspiraciju u školskom eksperimentu u kojem zrno soli obešeno na kraj pamučne niti visi iznad rastvora soli. Tokom sledećih nekoliko dana to zrno soli postaje katalizator i izvlači ostatak soli iz rastvora formirajući predivne kristale. Ovo je poslužilo kao analogija za reklamnu kompaniju. Zadržavši kontejnere sa kojima su počeli da rade, arhitekta je osmislio dizajn koji odgovara progresivnoj, kreativnoj kompaniji. Nažalost, njihova kompanija nije zaživela i projekat nije nikad izgrađen.

Objekat poput gnezda ušuškan u kameniti pejzaž

Projekat je sada konačno dočekao svetlost dana. Investitor je filmski producent poznat kao pokrovitelj brojnih kreativnih projekata, pa je i saradnja s njim bila idealna. Gradnja ovog nesvakidašnjeg objekta predviđena je za početak 2021. godine.

RAZIGRANE KOMPOZICIJE KRISTALA SOLI POSLUŽILE SE KAO INSPIRACIJA ZA NEOBIČNI EGZOSKELET OVOG OBJEKTA.

Tinaʹs Barnhouse

STAMBENI OBJEKAT TINAʹS BARNHOUSE PROJEKTOVAN JE ZA MLADU PORODICU ČIJI JE ZAHTEV BIO DA SE NA MODERAN NAČIN INTERPRETIRA KUĆA U STILU AMBARA. OVAJ ZAHTEV ODREDIO JE FORMU KUĆE I NJENU UNUTRAŠNJU ORGANIZACIJU, KAO I UPOTREBU DVOVODNOG KOSOG KROVA.
Ovakva vernakularna forma kombinuje se sa jednostavnim, modernim detaljima i tradicionalnim materijalima što rezultira intimnom, toplom estetikom. Čelična struktura obavijena je sistemom izolovane fasade koja se nastavlja do krova kako bi se izbegli termalni mostovi i objektu dao uniformisan izgled. Izgrađeni volumen naglašen je upotrebom lokalnog kamena u eksterijeru i drvenih letvi na kosinama plafona. Rezultat je prostor koji naglašava tradicionalne forme i materijale sa dodatkom savremenih detalja i estetike.

Krov je produžen u odnosu na volumen kuće kako bi istovremeno služio kao nadstrešnica za verandu sa otvorenom kuhinjom i trpezarijom i time naglasio da je veranda sastavni deo dnevnog prostora. Toplina drvenog plafona od iroko letvi u kontrastu je sa hladnim, uglačanim betonskim podovima, a istovremeno povezuje verandu sa enterijerom, prostorom za roštilj i kuhinjom. Kuhinja je otvorena u vidu galerije, široka i profesionalno opremljena, budući da je vlasnik po zanimanju kuvar i zaljubljenik u hranu. Kuhinjsko ostrvo je istovremeno i bar za doručak, a njegova svetla, bela mermerna masa suprotna je toplini drveta i betona.

Tavanski prostor nalazi se iznad spavaćih soba i kupatila i doseže do ivice dnevne sobe. On predstavlja dodatni, fleksibilni prostor, dovoljno veliki da se u njega može smestili i krevet po potrebi. Zbog toga što se završava uz ivicu dnevne sobe, ovo je idealan prostor za dečju igru. Sve spavaće sobe imaju velika staklena klizna vrata koja uvode dnevnu svetlost i otvaraju se direktno na verandu koja se prostire duž objekta. Veličina i otvoreni raspored prostorija nude porodici dovoljno fleksibilnosti i mesta za širenje. Sam dizajn i materijalizacija razvijeni su u bliskoj saradnji sa klijentom i rezultat je kuća po meri koja može da pruži ovoj porodici dugovečan dom.

Glavni volumen obuhvata verandu čineći je sastavnim delom kuće. 

VERNAKULARNA ARHITEKTURA KOMBINUJE SE SA MODERNIM DETALJIMA I SAVREMENOM ESTETIKOM.

Prefabrikovana Eko kuća

ORIGINALNOST U STAVU I VIZIJI SPROVEDENA KROZ FORMU, BOJU I MODULARNOST, SA PRIRODOM KAO GLAVNIM AKTEROM KOJI RACIONALNO, ČAK I POMALO NADMENO BELEŽI I POVEZUJE ELEMENTE U JEDINSTVENU KOMPOZICIJU, ODLIKE SU KUĆE S POGLEDOM NA JEZERO, DELO AUTORSKOG TIMA KOMPANIJE FIGURR ARCHITECTS COLLECTIVE. ONI NAM PREDSTAVLJAJU PRIRODU KROZ NOVU VIZUELNU FORMU KOJA INTEGRIŠE SVEUKUPNOST NJENOG POSTOJANJA I ZNAČAJA.
Zadatak i cilj umetnika je da prvenstveno izučava i produbljuje smisao i značenje beskrajnog vidljivog i nevidljivog sveta, a zatim da ga implementira u svoje delo i preoblikuje, te da tako ponudi sveobuhvatnu viziju, a potom i tumačenje suštine života, suštine koja sadrži dokučivu harmoniju, a to je svakako- priroda.
 

Slojevita tema prirode, koja je kroz celu ljudsku istoriju uticala na vizionarske misli i maštu stvaralaca, bila je neosporno inspiracija autora koji pokušavaju da nas vrate u vreme kada je čovek znao i osećao da je sastavni deo okolnog živog sveta.
PRIRODA KAO POČETAK I KRAJ
Ova kuća s pogledom na jezero Manitou nalazi se u mestu Ivri-sur-le-Lec u kanadaskoj pokrajini Kvebek. Perojektovao ju je tim kanadskih arhitekata kompanije Figurr Architects Collective. Ona slavi prirodu kao čistu i netaknutu radost, kao nadu koja nosi snažne poruke i govori složenim, a opet svima razumljivim jezikom- o prolaznosti, o sreći, o bolu, ljubavi i spokoju.

Spoljna fasada u prirodnim bojama lako se uklapa u šumski dekor. zemlji. Koncepcijski i koloritski, približava se okolnim stenama.

PRAKTIČNOST MODULARNOG DIZAJNA
Modularna, ekološki inspirisana vikendica predstavlja poverenje, pouzdanost i opuštenost, duhovnost, mladost i snagu. Kuća se sastoji od pet prefabrikovanih prilagođenih modula, svaki dužine od oko pedeset stopa , koji se sastavljaju pre isporuke na lokaciju. Koncept je omogućio izgradnju pod optimalnim radnim uslovima. Iako prefabrikovan i sastavljen u delove pre nego što je postavljen na samu lokaciju, on nije nakalemljen na svakodnevnicu čoveka bez motiva, estetičkog poriva i izazova, već je rezultat dubokog pomišljanja i sagledavanja celokupne forme, potom pojedinačnih oblika, tananih linija i šarolikosti boja. Koristeći modularan princip kreiranja objketa, arhitekta savladava prostor tako što svaki pojedinačni modul postavlja kao kompletnu celinu koju je moguće koristiti samostalno, a istovremno obezbeđuje da svi delovi svojim strukturnim i funkcionalnim odnosima čine holistički jedinstven sastav.

Enterijer kuće je dizajniran tako da svaki član porodice  ima svoj lični prostor. Otvoreni koncept prizemlja ima veliku kuhinju i trpezariju, dok je udoban prostor dnevne sobe sa tremom okružen jezerom i šumom. U prizemlju se nalazi i stolarski atelje. Nivo spušten ka jezeru projektovan je tako da ne remeti pogled na veličanstveni krajolik. Čista i sažeta geometrijska kompozicija, kao i jednostavnost i konciznost praktičnog dizajna, iskazuju prednosti modularnosti u oblikovanju, koje leže u visokoj racionalnosti i sveobuhvatnoj efikasnosti.

Otvoreni koncept prizemlja ima veliku kuhinju i trpezariju u kojoj se okupljaju svi članovi porodice. .

ODRŽIVOST
Koncipirana sa vizijom stvaranja izuzetno niskog uticaja na životnu sredinu, kuća je izgrađena od održivih i lokalnih materijala. Veliki prozori beleže lepotu prirode u punom sjaju i dopuštaju da unutrašnji prostor bude preplavljen svetlošću. Direktno sunčevo svetlo utiče na smanjenje troškova grejanja i osvetljenja. Drvo koje se koristi u unutrašnjem prostoru kreira toplu i prijatnu atmosferu . Čista i otvorena skala nekoliko nijansi drveta u kontrastu je sa metalom obojenim u crno, što doprinosi pomalo dramatičnom i ekspresivnom izrazu.

Skromnost nasuprot luksuzu

PROJEKAT ‘HORIZON’ POTEKAO JE SA SEVERA AMERIČKOG KONTINENTA I NAMENJEN JE REALIZACIJI NA PLANINI PAUDER, NAJVEĆEM SKIJALIŠTU U SAD-U. NJEGOVI AUTORI IZ RENOMIRANOG KANADSKOG ARHITEKTONSKOG STUDIJA MACKAY-LYONS SWEETAPPLE, KONCIPIRALI SU GA KAO MODERNO SELO NA NADMORSKOJ VISINI OD 2.700 M, NAMENJENO PREDUZETNICIMA I KREATIVCIMA KOJI U OKVIRU ‘SUMMIT SERIES’ TIMSKI RADE NA REŠAVANJU GLOBALNIH IZAZOVA. ONI SU DUBOKO INSPIRISANI NETAKNUTOM PRIRODOM, DREVNIM VREDNOSTIMA LJUDSKE ZAJEDNICE, PROSTOROM KOJI POTENCIRA JEDNOSTAVNOST I ISKRENOST UNUTAR I OKO SEBE.
Ovo svojevrsno ski-delo sastoji se od 30 jedinica veličine od 90 do 280 m2, koje se tipološki mogu podeliti na 4 vrste.  Svaka jedinica ima različitu osnovu, diktiranu konstitucijom terena i prostornom orijentacijom. Samim tim, svaka jedinica predstavlja unikatan, jedinstven opus u kome egzistiraju poseban kvalitet života i nazaboravne vizure na snežni predeo.
 

Projekat je  naručen kao matična baza za ‘Summit Series’, ambiciozni predavački program koji ima multidisciplinarno ustrojstvo i predstavlja zajednicu inovatora i investitora od jakog društvenog uticaja iz širokog spektra delovanja. Ovo moderno selo je arhitektonski, dakle materijalizovani odraz vrednosti Samita, i to kroz tri fundamenta: forsiranje zajednice, klimatsku odgovornost i pravilno upravljanje zemljištem. Jednostavne drvene kuće stoje nasuprot preambicioznoj arhitekturi koja je danas tipična za odmarališta na planinskom zapadu.  Kada se nađemo u jednoj od ovih nepretencioznih građevina, postajemo svesni da je skromnost neprevaziđena vrlina i da bilo kakav luksuz u ovoj formuli ne bi imao opravdanje.

Arhitektonska koncepcija biroa MacKay-Lyons Sweetapple poznata je po tome što se oslanja na regionalnu građevinsku praksu, upotrebu lokalnih materijala i poštovanje lokalne klime i pejzaža kao polaznih tačaka. krajnji produkt je savremena arhitektura koja je interaktivna i izražava arhetipske kvalitete i univerzalnu rezonancu. Svi navedeni postulati utkani su vrlo jasno u ovaj planinski projekat. Svaka kuća je tokom završne faze izgradnje prilagođena svom vlasniku, tako da od objekta do objekta variraju tema i organizacija prostora, što u kombinaciji sa dramatičnim i topografski diverzibilnim lokalitetom rezultira naseljem u kome istovremeno vladaju i jedinstvo i raznolikost.

Brvanarama se pristipa sa nivoa gornjeg sprata preko čeličnih mostova uvedenih zbog izuzetno visokih godišnjih snežnih padavina.

Horizon nije samo skijalište, već planski koncipirana zajednica za preduzetnike i kreativce koji zajedno rade na rešavanju globalnih izazova. Oni su ovde duboko inspirisani netaknutom prirodom, drevnim vrednostima ljudske zajednice i prostorom koji potencira jednostavnost i iskrenost unutar i oko sebe. Brvnare su koncentrisane oko centralnog dvorišta-parka na način koji istovremeno potencira i zajedištvo i privatnost, i to podsticajem slučajnih sastanaka i društvenih inetrakcija. // ek Mare Janakova Grujić

Enterijer je u celini čist i jednostavan i kao takav poziva na meditaciju pred vanredno lepim pejzažem.

SVAKA BRVNARA JE TOKOM ZAVRŠNE FAZE IZGRADNJE PRILAGOĐENA SVOM VLASNIKU, TAKO DA OD OBJEKTA DO OBJEKTA VARIRAJU TEMA I ORGANIZACIJA PROSTORA, ŠTO U KOMBINACIJI SA DRAMATIČNIM I TOPOGRAFSKI DIVERZIBILNIM LOKALITETOM REZULTIRA NASELJEM U KOME SE SNAŽNO ISTIČU I JEDINSTVO I RAZLIČITOSTI.

Kuća uronjena u planinske padine

PROJEKTOVANJE KUĆE U NETAKNUTOJ PRIRODI KRKONOŠA JE SAMO PO SEBI UZBUDLJIV IZAZOV, A POGOTOVO KADA PROJEKTUJETE ZA DUGOGODIŠNJEG PRIJATELJA I NJEGOVU MLADU PORODICU.
Kuća svojom veličinom prati postojeći objekat, koji se nalazi u ovoj zaštićenoj oblasti još od davnina kao jedina ljudska tvorevina u beskrajnom prostranstvu. Odgovornost prema okruženju i stroga pravila regulacije opredelili su arhitekte za arhetipski oblik kuće. Kao dodatni uslov, investitor je zahtevao sofisticiran pristup prema oblikovanju prostora, sa naglaskom na spiritualnosti, neobičnosti i čistoti.

Kuća je umetnuta u teren u padu tako da se sa nižeg nivoa sa bazenom može pristupiti podrumskom prostoru. Glavni prilaz objektu sa kolskim pristupom nalazi se na višem nivou, u visini prizemlja kuće. Podrumska etaža projektovana je od armiranog betona, dok je od kote ± 0.00 primenjena drvena konstrukcija. Krovna konstrukcija sastoji se od četiri okvirna nosača koji svojim oblikovanjem omogućavaju bolje korišćenje prostora, akustički komfor i adekvatno osvetljenje.

Suprotno eksterijeru koji je u potpunosti prekriven letvama od ariša, enterijer je beo i čist, uključujući i podove. Belina enterijera postaje čisto platno na kojem se umetnost manifestuje u formi pozitivnog razmišljanja. Upravo na ovaj način investitor posmatra kuću. Dugo putovanje kroz šumske predele izaziva nestrpljenje, a u kući se sumiraju ovi doživljaji. Jedna od prednosti promišljene veličine kuće je ekonomično korišćenje prostora i njegovo lako održavanje. Kasnije je dodata nadstrešnica za automobile sa solarnim panelima, kao i staklenik povezan sa toplotnom pumpom.

Belina enterijera poput čistog platna

Arhitekta naglašava da su ovakve jednostavne forme kuća specifične, jer ih naručuju jake ličnosti koji imaju svoju predstavu i ideju o oblikovanju objekta koje je u skladu sa njihovim životnim stilom. Ono što odlikuje eksterijere ovih objekata su likovnost, lepota starenja i uklapanje u okolni pejzaž. U neku ruku oni su u harmoniji sa univerzumom i prenose viđenje svojih korisnika da ništa ne traje večno, ali i da je sadašnji trenutak jedinstven i neponovljiv. Čistota enterijera podstiče nesmetan tok misli i naglašava individualnost i intelekt korisnika prostora.

Glavni pristup objektu sa nivoa prizemlja i izlazak u dvorišni prostor sa bazenom. 

Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113

Kuća uronjena u planinske padine

PROJEKTOVANJE KUĆE U NETAKNUTOJ PRIRODI KRKONOŠA JE SAMO PO SEBI UZBUDLJIV IZAZOV, A POGOTOVO KADA PROJEKTUJETE ZA DUGOGODIŠNJEG PRIJATELJA I NJEGOVU MLADU PORODICU.
Kuća svojom veličinom prati postojeći objekat, koji se nalazi u ovoj zaštićenoj oblasti još od davnina kao jedina ljudska tvorevina u beskrajnom prostranstvu. Odgovornost prema okruženju i stroga pravila regulacije opredelili su arhitekte za arhetipski oblik kuće. Kao dodatni uslov, investitor je zahtevao sofisticiran pristup prema oblikovanju prostora, sa naglaskom na spiritualnosti, neobičnosti i čistoti.

Kuća je umetnuta u teren u padu tako da se sa nižeg nivoa sa bazenom može pristupiti podrumskom prostoru. Glavni prilaz objektu sa kolskim pristupom nalazi se na višem nivou, u visini prizemlja kuće. Podrumska etaža projektovana je od armiranog betona, dok je od kote ± 0.00 primenjena drvena konstrukcija. Krovna konstrukcija sastoji se od četiri okvirna nosača koji svojim oblikovanjem omogućavaju bolje korišćenje prostora, akustički komfor i adekvatno osvetljenje.

Suprotno eksterijeru koji je u potpunosti prekriven letvama od ariša, enterijer je beo i čist, uključujući i podove. Belina enterijera postaje čisto platno na kojem se umetnost manifestuje u formi pozitivnog razmišljanja. Upravo na ovaj način investitor posmatra kuću. Dugo putovanje kroz šumske predele izaziva nestrpljenje, a u kući se sumiraju ovi doživljaji. Jedna od prednosti promišljene veličine kuće je ekonomično korišćenje prostora i njegovo lako održavanje. Kasnije je dodata nadstrešnica za automobile sa solarnim panelima, kao i staklenik povezan sa toplotnom pumpom.

Kuća u beskrajnom planinskom prostranstvu

Arhitekta naglašava da su ovakve jednostavne forme kuća specifične, jer ih naručuju jake ličnosti koji imaju svoju predstavu i ideju o oblikovanju objekta koje je u skladu sa njihovim životnim stilom. Ono što odlikuje eksterijere ovih objekata su likovnost, lepota starenja i uklapanje u okolni pejzaž. U neku ruku oni su u harmoniji sa univerzumom i prenose viđenje svojih korisnika da ništa ne traje večno, ali i da je sadašnji trenutak jedinstven i neponovljiv. Čistota enterijera podstiče nesmetan tok misli i naglašava individualnost i intelekt korisnika prostora.

Glavni pristup objektu sa nivoa prizemlja i izlazak u dvorišni prostor sa bazenom. 

SUPROTNO EKSTERIJERU KOJI JE U POTPUNOSTI PREKRIVEN LETVAMA OD ARIŠA, ENTERIJER JE BEO I ČIST, UKLJUČUJUĆI I PODOVE.

Radost jednostavnog življenja

TEŽEĆI DA KROZ DELO ODGONETNE JEDNAČINU PROSTORNOG ODNOSA IZMEĐU FORME, VOLUMENA I PEJZAŽA, KUĆA LESONS JE IDEALNO POSTAVLJENA U PRIRODI – SASVIM LAKO I NENAMETLJIVO, A U PROSTORNOM SMISLU POTPUNO JASNO I ANTROPOGENO.
POZIVAJUĆI SE NA LOKALNU TRADICIJU OVOG PODNEBLJA, KUĆA JE KONCIPIRANA IZ DVA ODVOJENA ELEMENTA, OD KOJIH JE JEDAN ZA DNEVNI BORAVAK, A DRUGI ZA SPAVANJE. OVA DVA KORPUSA SU JEDNOSTAVNE ARHITEKTURE, NADOVEZUJU SE NA TRADICIONALNO GRADITELJSTVO, PODRAZUMEVAJU KRUPNE VOLUMENE, A ČELIČNI KROVOVI NASTALI SU KAO PANDAN POCINKOVANOM KROVU POSTOJEĆEG OBJEKTA ŠTALE.
McGonigle McGrath je arhitektonski biro čije je sedište u Belfastu, Severna Irska. Centralna tema njihovog interesovanja jeste jednoporodična kuća. Predstavnici ovog ofisa u projekte se upuštaju studijski, uz temeljnu analizu konteksta i lokaliteta, svesni da objekat mora biti jednostavnog izraza i kvalitetne izrade. Autorski pristup zaokuružuje uticaj modernih tokova u ostalim umetnostima, posebno u slikarstvu i umetničkoj fotografiji.

Jedna od sposobnosti njihovih projekata jeste prizvuk ruralne arhitekture koji se zapravo oslanja na uverenje da čovek u svojoj genetskoj memoriji nosi sećanje o svojim korenima. Težeći da kroz delo odgonetnu jednačinu prostornog odnosa između forme, volumena i pejzaža, njihovi projekti su idealno postavljeni u prirodi- sasvim lako i nenametljivo, a u prostornom smislu potpuno jasno i antropogeno, bez ikakve vremenske konotacije, bez određenja u stilu i laskanja trendu. U rasporedu masa potencira se veza objekta sa terenom, a pre donošenja konačnog suda, održivost forme objekta proverena je na tri načina – crtežima, fotografijama i na kraju starom, dobrom tehnikom izrade makete. Svakom projektu pristupa se na nov, jedinstven i originalan način, i svaka kuća zapravo je rezultat trougaone saradnje arhitekta-investitor-lokalitet.

Kuća Lesans predstavlja jednostavan odgovor na želju investitora da ima skromno prebivalište na selu. Na malom seoskom imanju u Conty Downu u Severnoj Irskoj postojala je samo zapuštena tradicionalna štala sa impresivnim pogledom na dolinu. Procenjen kao vredan i elegantan, stari objekat je zadržan, a novi elementi građenog tkiva su izvedeni tako da mu budu ograda, ali i da se samostalno uključe u pejzaž. Ti novi oblici su pre svega jednostavni, nadovezuju se na tradiciju i podrazumevaju krupne volumene. Čelični krovovi u elevaciji nastali su kao pandan pocinkovanom krovu štale, ali svojom svežinom i materijalizacijom daju jasan potpis savremenosti, proklamajući ideju o ulasku savremene arhitekture u selo. Projekat je pratila jednostavna metoda gradnje i paleta osnovnih, prostih materijala, zbog čega je ukupan budžet za projekat bio skroman.

Posebna pažnja posvećena je proporcionisanju i pozicioniranju prozora, koji u prostoru imaju funkciju uramljene slike. Njima je omogućeno povezivanje unutrašnjosti sa pejzažom i dvorištima, ali i intimizacija prostora tamo gde je potrebno. Posebna obrada i postojanje naglašenih okvira prozora (ugrađivanje u zid koje je vidljivo i spolja i iznutra) uvode mogućnost da se zidni otvori i spolja čitaju kao praznine, slično otvorima za štale, kao i da se maksimalizuje širina otvora u odnosu na prostor spoljašnjosti.

Pozivajući se na lokalnu tradiciju ovog podneblja, kuća je koncipirana iz dva odvojena elementa, od kojih je jedan za aktivan dnevni život a drugi za spavanje.

Kao vredan i elegantan, stari objekat je zadržan, a novi elementi građenog tkiva su izvedeni tako da mu budu ograda ali i da se samostalno uključe u pejzaž.

Ca Marcelo

Porodična kuća koja datira iz XVII-XVIII veka je pretrpela nekoliko intervencija. Objekat je dugi niz godina korišćen u funkciji kovačke radionice, što objektu daje poseban karakter. Vreme i neodržavanje su doprineli lošem stepenu očuvanosti i propadanju, koje bi se rapidno nastavilo da nije inicirana rekonstrukcija.
Sanacija je predviđena u nekoliko faza, počevši od krova, preko fasade i terase, završavajući se reparacijom enterijera i bazirana je na načelu renovacije koja zagovara uvažavanje antike i karaktera kuće. Prvobitni koncept je odlikovao haotični enterijer, vrlo odeljen i bez ikakvog reda sa vertikalnom komunikacijom. Samim tim, intervencija je dala prioritet redu, kako u enterijeru, tako i na fasadi.
Predvidela je grupisanje stepenica u komunikacioni prostor pozicioniran u jednom delu zgrade, što je doprinelo efektu celovitijeg ostatka prostora, kao i osunčanijem holu na svim nivoima. Na fasadama su otvori osmišljeni tako da akcentuju estetske vrednosti balkona, ograde od kovanog gvožđa i komade gvožđa korišćene za zamenu potkovica. Kamen u uglu zgrade, koji je imao funkciju distancera između kočija koje su se mimoilazile i okretale, zadržan je kao svojevrsni istorijski reper ovog doma.

Presek

Tlocrt je saniran odražavajući one elemente koji podsećaju na činjenicu da je to bila kovačka radionica. Iz tog razloga su hodnik i parking odvojeni starinskim vratima od kovanog gvožđa, a doprinos autentičnom ambijentu koji je pretrpeo test vremena predstavljaju stari zidovi na ovom spratu koji su ostavljeni bez obloga.

Prvi i drugi sprat, te potkrovlje su objedinjeni kako bi se stvorio osvetljeni i udobni dom, sa preuredjenim prostorijama čiji su gabariti uslovljeni rehabilitovanim i ojačanim pozicijama otvora postojeće fasade. Prvi sprat uključuje glavne prostorije za članove porodice, drugi je uređen velikim dnevnim boravkom, a poslednji sprat je namenjen za radni prostor, vešeraj, par soba i terasu. Ovakav pristup je rezultirao udobnom i savremenom kućom, prostorno skladno organizovanom, bez odstupanja od svog istorijskog karaktera.// ek Mirjana Trošić

Starinska vrata od kovanog gvožđa doprinose autentičnom ambijentu

Osunčani hol je obezbeđen na svim nivoima

Ovakav pristup je rezultirao udobnom i savremenom kućom, prostorno skladno organizovanom, bez odstupanja od svog istorijskog karaktera

Smart forest city

DŽINOVSKA BOTANIČKA BAŠTA U SAVREMENOM GRADU, PODIGNUTA U SKLADU SA TEKOVINAMA MAJANSKOG NASLEĐA U ODNOSU PRIRODNOG I DUHOVNOG SVETA, SVOJEVRSNA JE VIZIJA BUDUĆNOSTI. U BOERIJEVOM GRADU MOGU SE VIDETI URBANE ŠEME SAČINJENE OD NEBODERA POKRIVENIH BILJKAMA, VODENIH KANALA, BULEVARA I BICIKLISTIČKIH I ŠETNIH STAZA. TU SU I JAVNI PARKOVI I PRIVATNI VRTOVI, ORGANSKE BAŠTE, ZELENI KROVOVI I ZELENE FASADE.
Italijanski arhitekta Boeri je u saradnji sa svojim timom Stefano Boeri Architetti osmislio i predstavio svojevrsnu metropolu budućnosti nazvanu Smart Forest City. Nakon kreiranja Bosco Verticale, dve ozelenjene zgrade u Milanu, dve impozantne vertikalne šume u urbanoj sredini, Boeri je objavio svoj sopstveni manifest Urban Forestry, predstavljen kao otvoreni poziv svima koji ekološku problematiku doživljavaju kao priliku za njeno stalno unapređivanje na globalnom niovu. Građani sveta mogu učestvovati u globalnoj kampanji urbanih zasada koja povećava prisustvo šuma i drveća u gradovima. Projekat Smart Forest City dolazi kao prirodni nastavak ovog razmišljanja i razvija ključne tačke manifesta koje je studio istakao. Ideja i koncept grada budućnosti realizovani su za tekstilni konglomerat sa sedištem u Hondurasu, a plod su saradnje sa kompanijom sprecijalizovanom za nekretnine, Grupo Karim. Projekat Smart Forest City – Cancun koji zauzima površinu od 557 hektara, predložen je kao alternativa planovima za izgradnju trgovačkog kvarta i ogromnog tržnog centra u oblasti južno od meksičkog grada Kankun, nedaleko od aerodroma.

Džinovska botanička bašta u savremenom gradu, zasnovana na Majanskom kulturnom i duhovnom nasleđu, svojevrsna je vizija budućnosti. Urabni ekosistem je takav da su u njemu priroda i grad isprepleteni i deluju kao jedan organizam. U Beorijevom gradu mogu se videti urbane šeme sačinjene od nebodera pokrivenih biljkama, vodenih kanala, bulevara i biciklističkih i šetnih staza. Tu su i javni parkovi i privatni vrtovi, organske bašte, zeleni krovovi i zelene fasade. Zabrinuti za klimatske promene, zagađenje, šumske požare, uništavanje staništa i izumiranje životinja, dizajneri veruju da bi primer grada Kankuna mogao biti pokretač za podsticanje prisustva ekološki održivog modela razvoja urbanih sredina. ‘Pametni šumski grad’ mogao bi naš svet da učini boljim mestom, značajno smanjujući različite negativne uticaje na životnu sredinu, verovatno i kroz promovisanje nove vrste naselja – humanog grada prirode i biološke raznolikosti.

Meksički futuristički grad imaće duplo više stabala drveća nego stanovnika. Uz savršen ‘zeleni’ i ‘plavi’ sistem koridora i oblasti, građani će živeti okruženi vodom, čistim vazduhom, drvećem i biljkama, a sve što im je potrebno biće smešteno na ‘pešačkoj’  ili ‘biciklističkoj’ udaljenosti. Sva energija koju će koristiti biće iz obnovljivih izvora. // ek Dejan Popov – Više u EKO KUĆI No35

Kuća iza krova

OVA PORODIČNA KUĆA SIMBOL JE FUNKCIJE ŽIVLJENJA KOJA JE PREDATA PRIMARNOJ FORMI. JEDNOSTAVNE I JASNE LINIJE PREDSTAVLJAJU OBRIS TRADICIONALNE KUĆE, A VELIKI ZELENI KROV I SOLARNI PANELI DAJU OVOM OBJEKTU JOŠ JEDNO ZNAČENJE – KUĆA U SKLADU SA PRIRODOM.
Zbog sve dinamičnijeg razvoja gradova, moderne porodice se trude da vode zdrav i miran život, te se zelena područja van grada sve više koriste za izgradnju porodičnih kuća. Sve ono što se uzme prirodi mora joj se i nadoknaditi, pa je zeleni pristup i ekološko projektovanje posebno važno. Vođen ekološkim principima, arhitektonski tim Superhelix Pracownia Projektowa projektovao je porodičnu kuću u prigradskom naselju u Krakovu. Kuća je prvobitno zamišljena kao kubus ravnog zelenog krova, ali lokalni propisi striktno određuju primenu kosog krova u celom području. Upravo ova zakonska odredba je postala glavna ideja za oblikovanje nešto drugačije arhitekture.

Površina objekta je 189 m2 i prostire se na dve etaže. Jednostavna pravougaona forma zamišljena je kao reinterpretacija izgleda tradicionalnog ambara. Masa objekta se objedinjuje sa kosim krovom i na prvi pogled liči na već viđenu tradicionalnu kuću, ali u malo modernijem stilu. Međutim, ono što ovaj primer čini drugačijim jeste veliki kosi krov postavljen pod uglom od 45 stepeni, tako da u potpunosti zaklanja i štiti ceo objekat. Upravo ovaj element objedinjuje regulativu sa potrebama ekološkog projektovanja, a zadovoljava i želju vlasnika kuće i njegove porodice da im se obezbedi potpuna privatnost. Ideja je bila da se objekat orijentiše duž ose istok-zapad, da se njegova severna fasada potpuno zakloni krovom, a južna otvori prema prirodi. Na severnoj strani pozicioniran je pristup objektu i ulaz u kuću, dok se iza velikog zelenog zida nalazi ‘porodično gnezdo’ koje svoje prostorije otvara velikim staklenim portalima i povezuje ih sa zelenim dvorištem.

Veliki krovni plato postavljen je tako da objekat štiti sa severne strane i potpuno je pokriven zelenilom koje je primereno lokalnim klimatskim uslovima. Na ovoj strani nema prozora, tako da se pogled na krov utapa i nadovezuje na zelenilo u daljini. Na južnoj strani, ravan krova je kaskadirana i prekrivena solarnim panelima. Na spoju velikog i malog krova formiran je svetlarnik koji se proteže celom dužinom objekta, što enterijeru obezbeđuje dodatno prirodno osvetljenje i daje mu notu razigranosti, a pojačava se i efekat ventilacije prostora. Unutrašnja strana velikog krova ne stoji samo kao veliki štit, već dijagonalno postavljeni nosači konstrukcije od lameliranog drveta čine dinamičnu mrežu formiranu kontrastiranjem svetlog drveta i tamnog metala. Oni se usecaju u svetlarnik i nastavljaju ka unutrašnjem prostoru, kreirajući tako još jedan sloj na fasadnom platnu, ali i razigrani element u enterijeru.

Otvoreni prostor terase ušuškan , ispod velikog krovnog platna.

Fasada kuće je jednolična, svedena. Celokupna površina izvedena je u crvenoj kedrovini postavljenoj bez prethodnog tretiranja, kako bi tokom vremena poprimila siv, patiniran izgled. Kontrast ovoj svetloj boji daju tamni okviri prozora i portala koji se usecaju u masu i otvaraju enterijer. U istom maniru tretirani su i čelični nosači koji prate oblik kuće i vizuelno štite otvorenu terasu van objekta. Kao treći i najveći element, iza kuće se izdiže krovna ravan koja objedinjuje tamnu boju čelika i svetlu boju drveta. U petoj fasadi, čini se kao da se kompozicija pokreće, kao da se veliki zeleni krov podiže sa horizontale, a iz zemlje izlazi forma jednostavne arhitekture… i kuća je rođena.

Jednostavnost forme ostvarena je i na horizontalnom planu. Ortogonalni raspored osnove obezbedio je funkcionalnu zastupljenost prostorija svih namena,  jasnom etažnom granicomdnevnih i noćnih prostorija. U prizemlju, glavni ulaz u objekat predstavlja centralnu tačku od koje kreće slaganje celina. Na jednoj strani su tehničke prostorije i garaža, a na drugoj strani se nalaze dnevne prostorije. Velika otvorena površina prostora za dnevni boravak svoju funkcionalnu podelu određuje pozicioniranjem nameštaja tako da on razdvaja kuhinju, trpezariju i dnevnu sobu. Veliki klizni portal dalje otvara prostor ka terasi, koja ispod dela velikog krova formira kutak za sedenje i obedovanje, takođe zaklonjen od pogleda. Jednokrako stepenište ne ometa korišćenje prostora u prizemlju i vodi na sprat, na kome su smeštene sobe-roditeljska, dečija i igraonica. Dnevnom boravku je ostavljena ‘visinska sloboda’ i njegov volumen je povećan duplom spratnom etažom.

Peta fasada odaje utisak otvaranja velike zelene ploče i  rađanja novog objekta iza nje.

Kuća A

UVERENI DA JE USPOSTAVLJANJE ARHITEKTONSKOG KONCEPTA I STVARANJE OBLIKA DEO INTERAKTIVNOG PROCESA U KOME FORMA ISPLIVA ZAJEDNO SA PROGRAMSKOM ORGANIZACIJOM, A U SKLADU SA MNOGOBROJNIM USLOVIMA I ZAHTEVIMA OKOLINE I NARAVNO, KORISNIKA, AUTORI KROZ NAGLAŠENE ODNOSE INTROVERTNO-EKSTROVERTNO I PUNO-PRAZNO ISTIČU ŠIROKE MOGUĆNOSTI SAVREMENOG DOBA KROZ NAGLAŠAVANJE KREATIVNOSTI I SLOBODE IZRAZA.
Savremena kuća od 450 m2 izgrađena u portugalskom mestu Guimaraes, delo je arhitektonskog studija REM’A. Njena arhitektura pokazuje izrazitu okrenutost budućnosti i koncipiranju futurističkih vizija u sadejstvu sa prirodnim okruženjem. Specifičnim načinom projektovanja redefinisani su ne samo kvalitet i funkcija, već i sam pojam arhitektonskog prostora, kao i oblici, granice i polje arhitektonskog delovanja. Osnovna idejna rešenja proizašla su iz analize strukture šireg okruženja i morfologije terena, sa naročitim akcentovanjem hijerarhije značaja vizura.

DIVERGENTNOST FORME
Povučenost u odnosu na frekventne gradske zone i izdvojenost prostornom denivelacijom, prostoru daju intiman karakter, suprotan duhu savremnog grada. Ono što dominira formom kuće jeste njena dvojnost, otvoreno prizemlje suprotstavljeno potpuno zatvorenom kubusu koji kao da lebdi iznad njega. Ispoljena težnja ka uspostavljanju prostornog i fizičkog jedinstva artefakta i prirode istovremeno stvara uslove promenljivog tretmana otvorenog i zatvorenog, slobodnog i obuhvaćenog, unutrašnjeg i spoljašnjeg.

Zahvaljujući transparentnosti i fleksibilnosti pregrada, otvorenosti prostora prizemlja i nestalnim fizičkim granicama, stvorena je mogućnost korišćenja enterijera u raznim režimima. Upravo ta neodgovornost obezbeđuje prilagodljivost i kreiranje novog karaktera i namene prostora. Ovakvim razdvajanjem je determinisana ideja koja obuhvata prirodnu divergentnost izgrađene sredine i prirode. U oblikovanju su korišćeni svedeni elementi, sa korenima u modernističkoj arhitekturi i kubizmu. Autentični koncept savremene arhitekture nadograđen je kroz princip rasta prilagođavanja posebnom programskom zahtevu uklapanja u teren, pa struktura ovako definisanog prostora proističe iz prostorno-fizičkih elemenata regulacije i uslova lokacije u neposrednom i širem okruženju.

Čvrste i jednostavne linije istvoremeno otkrivaju i ističu sklad konstrukcije ispod površine. U odsustvu bilo kakvih ornamenata, ovaj objekat krasi preciznost izvedbe njegovih uglova, oblikovanih ravnina i drugih poteza. U dostojanstvu svoje ortogonalnosti, on stoji kao svedok trijumfa savremenog arhitektonskog izraza i svrsishodnosti. Glavnu ulogu u materijalizaciji preuzima drvo u sadejstvu sa staklom i betonom. Dijagonalno postavljena drvena obloga odlikuje se gracioznom jednolikošću, dok je svaki komad autentičan i neponovljiv. Linije neprekinute otvorima predstavljaju izjednačavajuće načelo i omogućavaju diskreciju i anonimnost sadržaja smeštenih iza njih.

Pogledi usmereni ka pejzažu spajaju se sa svetlom koje reflektuje voda iz bazena.

U ODSUSTVU BILO KAKVIH ORNAMENATA, OVAJ OBJEKAT KRASI PRECIZNOST IZVEDBE NJEGOVIH UGLOVA, OBLIKOVANIH RAVNINA I DUGIH POTEZA. U DOSTOJANSTVU SVOJE ORTOGONALNOSTI, ON STOJI KAO SVEDOK TRIJUMFA SAVREMENOG ARHITEKTONSKOG IZRAZA I SVRSISHODNOSTI.

Kuća Z u Alpima

Z KUĆA JE IZGRAĐENA NA PADINAMA ITALIJANSKIH ALPA KAO OBJEKAT ZA PORODIČNI ODMOR. NJEN AUTOR JU JE ZAMISLIO KAO PROSTOR KOJI ČOVEKA POVEZUJE SA PRIRODOM I SAMOM PLANINOM.

Lokacija odabrana za podizanje Z kuće je mestašce Tarvizio kod Udina. Kao i ostatak regiona, Tarvizio čuva primerke stare, tradicionalne arhitekture. Inspiracija za arhitektonski koncept kuće bila je kuća Valser iz obližnje Alanje Valsesije. Nedavno je sanirana i rekonstruisana i danas egzistira kao muzej. Lokacija na kojoj se kuća nalazi topografski je kompleksan prostor sa strmom padinom, prilazom uzbrdo, interesantnim zgradama okolo i mnoštvom panoramskih okvira. Pristupna staza se izdvaja kao jedna od najboljih tačaka projekta.

Spolja, kuća izgleda kao da klizi po zemlji. Koncepcijski i koloritski, približava se okolnim stenama.

Put je jasno determinisan u pejzažu, kuća se pokazuje izdaleka usred drugih objekata, potom se sakriva, a zatim opet pojavljuje u scenskoj ‘žabljoj’ perspektivi iz koje se može doživeti sva njena veličina i filozofija. Međutim, da bi se ušlo unutra neophodno je skrenuti sa glavnog puta i krenuti privatnim putem. Percepcija kuće sa tog mesta je takva da se izgrađeni kontekst postepeno gubi, a nameće se prirodni. Tokom ovog putovanja, put se postepeno sužava, a proporcije prividno menjaju. Sagledana najpre u punoj zapremini od tri etaže, kuća na kraju postaje monovolumen i jednospratni prostor uokviren samo pejzažem. Interesantan je plan orijentacije kuće. Njega određuje zapravo orijentacija samih vizura. S obzirom da je pristupna strana kuće na zapadu, veliki dnevni boravak je smešten na istok. Pogled iz njega seže u daljinu, gde se otvaraju impozantne panoramske slike. Spisak funkcija koje su vlasnici zahtevali bio je bogat i složen, pa je objekat arhitektonski mogao biti rešen jedino deobom prostora na dva volumena. Ovi volumeni nisu tipizirani, niti su koncipirani istovetno, već se međusobno razlikuju, jer i sama Priroda nikada ne stvara identične forme. Različite su visine, a različito su im izbačeni i frontovi, jer to diktiraju zadate funkcije prostora. Veliki dnevni boravak smešten je na ulaznom nivou i obuhvata oba volumena u jedinstveni fluidni prostor. Iznad i ispod njega smeštene su spavaće sobe, odnosno sauna i spa. Spolja kuća izgleda kao da klizi po zemlji i približava se koncepcijski i koloritski okolnim stenama koje kao da izrastaju iz tla.

Tlo je nagnuto i teče, kuća je lagana i ne opterećuje pejzaž. Materijali koji čine projekat odražavaju osnovne ideje – spolja kuća treba da bude u što većem dosluhu sa prirodom, i zato je materijalizacija neutralna, sa drvenim partijama. Unutra je primenjen moderan minimalistički ton, postignut savremenim visokotehnološkim materijalima. Enterijer je jasan i sveden, puristički i nepretenciozan. On asocira na red, čistotu misli i rasterećenost. Konstrukcija objekta je betonska. Betonski su čak i krovovi, kao i podovi, odnosno plafoni. Beton je aplikovan tako da naglašava lakoću mase. S obzirom da je vidljiv samo unutra, on potencira savremenost u svakom smislu.

Iznad prostranog javnog dnevnog boravka izvedeni su manji prostori sa privatnim sadržajima.

Neograničene vizure su glavna oslika čistog i svedenog enterijera.

Osnovu koncepcije karakteriše svojevrsna spoljna omotnica kuće koja je zapravo fizička spona enterijera i eksterijera. Ova spoljna ’koža’ od drveta predstavlja klasičan element tradicionalnog alpskog graditeljstva i nekada je bila vezana za poljoprivredu i uzgoj stoke. U savremenoj Z kući ona postaje zaštitnik od sunca, neophodan element solarne kontrole i uštede energije, što je zapravo ključni arhitektonsko-ekološki kvalitet objekta. Tema lakoće izražena je dizajnom spoljnog suncobrana napravljenog od vertikalnih arišovih greda koje imaju funkciju brisoleja. Ovaj transparentni omotač okružuje čitavu zgradu. On reguliše odnos svetlosti i dostupnost vizura, i zapravo predstavlja filter između unutrašnjeg (privatnog) i spoljnog (javnog) sveta. Drveni brisoleji imaju različitu orijentaciju, poneki i mogućnost rotiranja, a njihov razmak nije konstantan. Otvaraju se da bi otkrili, ali i da sakriju. Oni obezbeđuju vezu između unutrašnjosti i spoljašnjosti, pa svetlost vibrira i menja se konstantno, ali samo na spoljašnjoj ’koži’, obezbeđujući unutrašnjem jezgru mir, harmoniju i privatnost. // ek Mare Janakova Grujić – Više u EKO KUĆI No34

Kuća sa zelenim plaštom

Vila Vanoosh nastala je interesantnom sintezom pouka tradicionalnog graditeljstva Irana i moderne internacionalne arhitekture. Sagrađena je u gusto naseljenoj iranskoj provinciji Mazandaran. Živopisnom predelu smeštenom između južne obale Kaspijskog mora i planinskog masiva Alborz.
Vila Vanoosh je na prvi pogled kontrovezan objekat, koji je otvoren isto koliko i zatvoren, javan isto koliko i intiman, brutalan i betonski isto koliko romantičan, zelen i upućen na prirodu. Takođe, on je moderan i savremen u istoj meri u kojoj se poziva na tradiciju i drevno neimarsko umeće Irana. Pomiriti sve ove suprotnosti bilo je izvodljivo jedino kroz inventivan i kreativan pristup, zaboravljajući sve šablone i uobičajene arhitektonske prakse.

Predstavnici arhitektonskog biroa ’35-51′ iz Teherana želeli su da Vanoosh vila bude nadahnuto izveden objekat za stanovanje uz korišćenje tradicionalnog načina razmišljanja sa jedne, a strogo savremenog vokabulara sa druge strane. Ovakav pristup autori objašnjavaju ‘neophodnošću eliminisanja svih nepotrebnih elemenata arhitekture, ali ne i načina života’ što je prirodno dovelo do rigoroznog apstrahovanja arhitekture i samim tim do minimalističkog, rafiniranog prostora koji je najpreciznija formula vlasnikovog života.

Siguran i feksibilan prostor koji štiti i prilagođava se potrebama vlasnika, predstavlja viševekovnu tradiciju iranskog graditeljstva. Ovo je iskorišćeno kao osnova za kreaciju doma koji potpuno pripada svom vremenu. Pored toga, jednako značajna potka bili su i zahtevi klijenta: da se projekat ne ograniči prostorom vile, da se uvede ‘sigurna soba’ za goste i da se obezbedi neprikosnovena privatnost. Suprotno uobičajenoj praksi celovitog prostornog plana, pri kojoj je osnova objekta jedinstvena i zauzima tačno definisano mesto na parceli, vilu Vanoosh odlikuje inventivno, disperzivno rešenje organizacije prostora.

Celokupna paleta života u kući grupisana je u tri glavne funkcionalne celine – mesto za okupljanje porodice (dnevna soba), mesto za pripremu hrane (kuhinja) i mesto za spavanje (spavaća soba). Ove tri celine koncipirane su kao jedinstveni, zasebni paviljoni sa toplim međusobnim vezama – koridorima. Simbolički, oni su ujedinjeni postojanjem drvene mreže u elevaciji koja nije ravna. Njene dinamične ustalasane površine oponašaju brdoviti reljef ovog podneblja. Dok svaki od tri paviljona ima svoj jedinstven nepromenljiv vizuelni izgled sa karakterističnim vizurama i funkcionalnim markerima, koridori između njih su koncipirani tako da mogu da menjaju izgled, a time i funkciju.

Pokretni stakleni zidovi koridora mogu se ukloniti u toplijim sezonama, a u hladnijim pojačavaju osećaj izolovanosti i intime. Zahvaljujući njima objekat postaje kuća sa hiljadu lica, jer se kombinovanjem otvorenih i zatvorenih partija, u dodatnoj kombinaciji sa sezonskim izgledom dvorišta, on uvek na nov način doživljava i konzumira. S obzirom da su ovi delovi osmišljeni tako da obezbede bolju ventilaciju, oni omogućavaju severozapadnim vetrovima da hlade celu kuću tokom toplih letnjih meseci. Na kraju, arhitektonska koncepcija projekta u celini ima glavni cilj da oplemeni život u kući što većim stepenom boravka na otvorenom, a takav stil života podjednako je i savremen i ukotvljen u tradiciju.

Funkcija koridora je da obezbede dobru ventilaciju.

PROJEKAT JE KONCIPIRAN TAKO DA KORISNIKE NAVEDE DA ŠTO VIŠE VREMENA PROVEDU NAPOLJU.

Enterijer vile je maksimalno uprošćen. U prostoru se nalazi samo neophodan moblijar.

Kuća u Monšiku

U brdima Monšika, među uzbrdicama i nizbrdicama, ova jednospratna kuća izvlači ono najbolje iz ove izvanredne situacije. Smeštena je na južnoj padini, a do nje se dolazi malim i vijugavim putem. Nalazi se na jednoj od nekoliko postojećih terasa koje strmu padinu dele na male obradive nivoe.
Upravo u ovo okruženje ljudi dolaze radi pogleda na obalu i more Algarve. Mali brežuljci se razređuju kako se udaljenost povećava, a sa ruba bazena vidi se ceo put kojim se kreću sunčevi zraci.

Sa krivudave ceste može se pristupiti kući kroz natkrivenu rampu koja obuhvata glavne i definišuće linije projekta: liniju betonskog potpornog zida, sličnu kamenim terasama; i liniju kuće, takođe napravljenu od betona, koja stoji uspravno između terasa.

Dalje, iza glavnog dela nalazi se mala kuća – ispod hrastovog stabla, sa nezavisnim ulazom, prilepljenim za betonski zid. Predviđena je za posebnog gosta – gospodara, koji ceni tišinu, meditaciju i transcendentalno iskustvo.

Projekat je definisan ovakvim krajolikom – odnos dva izgrađena dela i beskonačni bazen u kom se ogledaju prostorije kuće. Ostatak je jednostavna, prozirna materijalnost, uz beton koji ima efekat fosilizovanog drveta, najfiniji mogući aluminijum i omekšani ili kockasti granitni kamen koji ulazi i izlazi iz kuće, igrajući se sa konturama predmeta.

Ako joga predstavlja arhitekturu mira, onda ovde imamo sve što je potrebno da meditiramo na putu našeg učenja.

U BRDIMA MONŠIKA, MEĐU UZBRDICAMA I NIZBRDICAMA, OVA JEDNOSPRATNA KUĆA IZ DVA DELA SA PROZIRNIM BAZENOM U KOME SE OGLEDAJU SUNČEVI ZRACI I NJENE PROSTRANE PROSTORIJE IZVLAČI ONO NAJBOLJE IZ OVE IZVANREDNE SITUACIJE.

Natkriveni ulaz i linija kuće od betona – prvi kontakt sa kućom

Hatley House

Ono što čini ovu kuću posebnom su drvene fasade, metalni krovovi i kameni zidovi, koji odolevaju svim godišnjim dobima. Ove tri strukture istih oblika, ali različitih veličina međusobno su povezane i čine neobičan, ali skladan ansambl.
Oblik kuće se neprestano menja kako se krećete oko nje, a tri dvorišta formiraju kvadrat. Kroz velike prozore naziru se poljoprivredni pejzaži, dok prirodna svetlost koja prolazi kroz krovne prozore svake od ovih prostorija obasjava unutrašnjost kuće u toku celog dana.

Kuća se sastoji od tri krila: centralnog za zajedničku upotrebu, glavnog i krila za goste. Sva tri krila imaju prostorije sa visokim plafonom koji dosežu i do 8m visine. Najveće je centralno krilo – mesto za druženje, kroz čija se dva masivna klizna panela pruža pogled na dolinu u podnožju brda. 

Najmanji deo, glavno krilo, je ušuškano iza centralnog. Sastoji se od jednostavne spavaće sobe koja gleda na planine Vermont, a iza nje se nalaze glavno kupatilo i soba visoka 6 metara. 

Između ova dva prostora, uske drvene stepenice vode u međusprat, gde se nalazi soba za meditaciju – najtiše mesto u kući. Krilo za goste je malo manje od centralnog. Nalazi se jedan sprat niže u odnosu na ostatak kuće. Ima vlastiti pristup i terasu, kao i dve spavaće sobe i veliki međusprat. 

Nekoliko ključnih elemenata definišu ovu kuću i povezuju bolje njene delove: temelj od betona, rešetkasta drvena fasada koja ide oko cele kuće i pocinkovani čelični krov. Kuća je zapravo višeslojna i istovremeno je i jednostavna i složena, diskretna i impozantna, otvorena i zatvorena, skromna i luksuzna.

STRUKTURALNI ELEMENTI OVE KUĆE KAO ŠTO SU REŠETKASTE FASADE OD DRVENE GREDE I OBJEDINJENI POCINKOVANI ČELIČNI KROV SU DIZAJNIRANI TAKO DA BOLJE POVEZUJU DELOVE KUĆE ČINEĆI JE ISTOVREMENO I JEDNOSTAVNOM I SLOŽENOM, DISKRETNOM I IMPOZANTNOM, OTVORENOM I ZATVORENOM, SKROMNOM I LUKSUZNOM.

Kuća se sastoji od tri dela: centralnog, glavnog i dela za goste

Hatley House

Ono što čini ovu kuću posebnom su drvene fasade, metalni krovovi i kameni zidovi, koji odolevaju svim godišnjim dobima. Ove tri strukture istih oblika, ali različitih veličina međusobno su povezane i čine neobičan, ali skladan ansambl.
Oblik kuće se neprestano menja kako se krećete oko nje, a tri dvorišta formiraju kvadrat. Kroz velike prozore naziru se poljoprivredni pejzaži, dok prirodna svetlost koja prolazi kroz krovne prozore svake od ovih prostorija obasjava unutrašnjost kuće u toku celog dana.

Kuća se sastoji od tri krila: centralnog za zajedničku upotrebu, glavnog i krila za goste. Sva tri krila imaju prostorije sa visokim plafonom koji dosežu i do 8m visine. Najveće je centralno krilo – mesto za druženje, kroz čija se dva masivna klizna panela pruža pogled na dolinu u podnožju brda. 

Najmanji deo, glavno krilo, je ušuškano iza centralnog. Sastoji se od jednostavne spavaće sobe koja gleda na planine Vermont, a iza nje se nalaze glavno kupatilo i soba visoka 6 metara. 

Između ova dva prostora, uske drvene stepenice vode u međusprat, gde se nalazi soba za meditaciju – najtiše mesto u kući. Krilo za goste je malo manje od centralnog. Nalazi se jedan sprat niže u odnosu na ostatak kuće. Ima vlastiti pristup i terasu, kao i dve spavaće sobe i veliki međusprat. 

Nekoliko ključnih elemenata definišu ovu kuću i povezuju bolje njene delove: temelj od betona, rešetkasta drvena fasada koja ide oko cele kuće i pocinkovani čelični krov. Kuća je zapravo višeslojna i istovremeno je i jednostavna i složena, diskretna i impozantna, otvorena i zatvorena, skromna i luksuzna.

STRUKTURALNI ELEMENTI OVE KUĆE KAO ŠTO SU REŠETKASTE FASADE OD DRVENE GREDE I OBJEDINJENI POCINKOVANI ČELIČNI KROV SU DIZAJNIRANI TAKO DA BOLJE POVEZUJU DELOVE KUĆE ČINEĆI JE ISTOVREMENO I JEDNOSTAVNOM I SLOŽENOM, DISKRETNOM I IMPOZANTNOM, OTVORENOM I ZATVORENOM, SKROMNOM I LUKSUZNOM.

Kuća se sastoji od tri dela: centralnog, glavnog i dela za goste

Residence Le Nid

Smeštena na obronku planine, na privatnom putu, delovi ove kuće su orijentisani tako da štite privatnost i pružaju prekrasne poglede.
Kako prilazimo kući, ona je jedva primetna: sačuvana je vegetacija, a boja drvenog eksterijera se stapa sa bojom obližnjih stabala. Delikatno je smeštena na padini ispod pristupnog puta i stvara iluziju nepristupačnosti, poput ptičjeg gnezda na drvetu.

Veliki otvor pruža divan pogled na planinu kroz staklene ograde staze koja vodi do glavne spavaće sobe i natkriveni trem. Mostić pričvršćen za kuću nas poziva da uplovimo u pejzaž koji se krije ispod stogodišnjih borova. 

Pešačka staza od kedra vodi preko glavnog dela kuće ka spektakularnom vidiku. Glavni ulaz vodi u druge delove kuće, gde se nalaze zajedničke prostorije i ostava. Nakon ulaska u predsoblje, direktno se pristupa glavnom dnevnom boravku, koji se čini kao da lebdi iznad donjeg nivoa i susednih prostora. Stakleni zid pruža slikovit pogled na reku, planinski venac Ptit Rivijer Sen Fransoa i grad Be Sent Pol.

Nalik na triptih, bočni prozori dopunjuju kompoziciju glavnog pogleda. Ovaj deo, sagrađen od bledog kedra – kao i natkriveni trem – ima velike prozore po celom obodu i tako dobija kontrolisano, ali konstantno prirodno svetlo.

Zapadno od dnevnog boravka, glavnoj spavaćoj sobi se pristupa kroz zastakljeni hodnik koji štiti privatnost spavaće sobe, a istovremeno prima puno prirodnog svetla u središnji deo kuće.Osunčane prostorije na nivou vrta uključuju sobe za goste, još jedan dnevni boravak i pristup gornjem delu.

OVO UMETNIČKO DELO SE MENJA SA GODIŠNJIM DOBIMA, VREMENOM I DOBOM DANA. TO JE IZVOR UŽITKA KAKO POD JAKIM JUNSKIM SUNCEM TAKO I UZ JUTARNJE SEPTEMBARSKO RUMENILO. VLASNICI TVRDE DA JE MAGIJA STVARNA.

Stazom do natkrivenog dela koji ide do kuce