STOLOVI NARCISIMA U POHODE

Piše:
DRAGAN BOSNIĆ
Fotografija:
DRAGAN BOSNIĆ

IAKO JE OKRUŽENA MNOGOBROJNIM REKAMA, PLANINA STOLOVI JE SKORO GOLA, SA NEŠTO MALO BUKOVIH I HRASTOVIH ŠUMA. PRETPOSTAVLJA SE DA SU ŠUME ISKRČENE JOŠ U SREDNJEM VEKU, JER JE ŠIRA OKOLINA KOPAONIKA BILA ZNAČAJAN RUDARSKI CENTAR NEMANJIĆKE SRBIJE. POZNATO JE DA JE U ČAST DOLASKA JELENE ANŽUJSKE NJEN BUDUĆI SUPRUG KRALJ UROŠ PRVI U REČNOJ DOLINI POSADIO STOTINE ŽBUNOVA JORGOVANA, PA JE NAZIV DOLINA JORGOVANA AKTUELAN I DANAS.

Planina Stolovi se nalazi jugoistočno od Kraljeva. Zauzima prostor između Ibra, Ribnice i Gvozdačke reke. Stolovi se zvezdasto spuštaju sa vrhova Čiker ( 1324m ) i Usovica ili Kamarište ( 1375m ) ka susednom Ozrenu, Babi i Studenoj planini. Iako je okružena mnogobrojnim rekama, planina je skoro gola, sa nešto malo bukovih i hrastovih šuma. Pretpostavlja se da su šume iskrčene još u Srednjem veku, jer je šira okolina Kopaonika bila značajan rudarski centar nemanjićke Srbije. Kasnije, sadnju šuma nisu dozvolili Turci jer je dolinom Ibra prolazila važna saobraćajnica. Poznato je da je u čast dolaska Jelene Anžujske njen budući suprug kralj Uroš Prvi u rečnoj dolini posadio stotine žbunova jorgovana, pa je naziv Dolina jorgovana aktuelan i danas.

Poslednjih godina su padine Stolova pošumljene četinarskim stablima. U oskudne šume krupna divljač retko zalazi, pa se lokalni lovci mogu nadati samo zečevima, fazanima i poljskim jarebicama. Na prostranim livadama Stolova boravi nekoliko krda poludivljih konja. Mehanizacija je odavno zamenila konje, pa su meštani ove plemenite životinje jednostavno pustili u planinu. Jedno krdo od petnestak konja uglavnom boravi kod repetitora na Čikeru. Navikli su na česte posetioce, a i posetioci na njih, pa im uvek donesu po neki slatkiš. Predvodnik, jedan krupan pastuv snažnog vrata, velike glave i frizure dostojne hevi metal zvezde, uglavnom dostojanstveno posmatra otimačinu oko slatkiša bez želje da proba malo od ‘slatkog života’. Doduše, i posetioci zaziru od moćnog delije, pa mu niko i ne nudi ništa. Sve to traje desetak minuta, dok se slatkiši ne potroše i dok pastuv ne potera svoje krdo podalje od puta. Konji ostaju na planini i tokom zime.

Prosušena trava koja opstaje ispod snega je kvalitetna i kalorična, pa se konji tokom zime čak i podgoje. Glavni neprijatelji konja, a naročito ždrebadi, su vukovi. Pri napadu vučjeg čopora kobile naprave obruč oko ždrebadi i snažnim udarcima zadnjih nogu brane potomstvo. Istovremeno pastuv obilazi oko tog kruga, žestoko njišti, grize i kopitima zadaje opasne udarce vukovima. Priča se da je Miloš Obilić dolazio na Stolove i da je nameračio da uzme ždrepca Ždrala, koga niko nije uspevao da obuzda. Miloš je smirio životinju, a zadivljeni gazda Petar nije hteo da uzme novac od junaka.

U planinskim selima je sve manje mladih. Odlaze u Kraljevo na školovanje, a potom se razilaze po belom svetu. Ostali su starci u pustim kućama sa desetkovanim stadima i grobljima koje će uskoro pokriti trava zaborava. Jedino mesto na planini gde se još povremeno može čuti dečji smeh je planinarski dom Gvozdac Junior, koji se nalazi nedaleko od sela Gradi. Dom pripada planinarsko – skijaškom društvu Gvozdac iz Kraljeva, a najčešći posetioci su deca. Padina pored doma je savršena za skijanje i sankanje. Na terenima nema žičare, u domu nema struje, a izvor pijaće vode se nalazi u neposrednoj blizini zgrade. Sve to posetiocima ne smeta, a najviše vole da se okupe pored toplog kamina u kome se suše vešalice od divljači.
Kada sneg ode, planina se ponovo zabeli od nebrojenih narcisa koji cvetaju krajem maja. Kažu da je tada na planini najlepše. Duže od pola veka ovim povodom se organizuјe manifestaciјa ‘Narcisu u pohode’. Deo posetilaca polazi od planinarskog doma Gvozdac u selu Brezna, a deo iz sela Kamenice. Svi zaјedno pešače do vrhova Stolova, čiјi se proplanci bele od cvetova narcisa. Dužina staze koja se blago penje ka vrhu planine јe oko 12 km u јednom pravcu. Otvoren pogled na okolne planine čini uspon izuzetno atraktivnim, tako da dva do tri sata pešačenja neosetno prođu.

Planina je dobila ime po zaravnjenom bilu koje podseća na ogromni sto. Po drugoj priči, ime planine je povezano sa obližnjim manastirom Žiča u kome je stolovao prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava. Žiča je jedan od najznačajnijih srpskih manastira. Crkva posvećena Vaznesenju Gospodnjem podignuta je 1210. godine po nalogu velikog župana Stefana, koji je u njoj krunisan i postao Prvovenčani, odnosno prvokrunisani kralj Srba. Kada je srpska crkva 1219. godine postala autokefalna, Žiča je bila njeno prvo sedište. Postoji predanje da je svaki vladar koji se krunisao u ovoj crkvi pravio za tu priliku posebna vrata, da ne bi prolazio onuda kuda su njegovi prethodnici prošli. Kasnije su ta vrata zazidana, ali narod Žiču i dalje zove ‘sedmovratom’ crkvom. Manastir je više puta paljen i obnavljan. Bogata riznica je pljačkana, a freske uništavane. Žiča se nalazi na severnim obroncima Stolova. Dvadesetak kilometara uz Ibar, na zapadnim padinama Stolova nalazi se stari grad Maglič. Istorija Magliča je dosta maglovita, ali je poznato da je u jednom periodu svoga postojanja grad pripadao crkvi i da mu je osnovna namena bila odbrana manastira Žiča i Studenica. Pored toga, grad je napadačima sa severa zatvarao ulaz u Ibarsku dolinu. Sa svojih osam kula, smešten na strmoj padini, Maglič je bio tvrd orah za napadače, ali je ipak bio osvajan kao i ostali srednjevekovni gradovi.

GODINAMA SE ORGANIZUJE ‘VESELI SPUST’ NIZ IBAR RAZNORAZNIM PLOVILIMA OD MAGLIČA DO MATARUŠKE BANJE. STOTINE ČAMACA KRCATIH VESELIM UČESNICIMA UZ PRATNJU OBAVEZNIH TRUBAČA LAGANO SE SPUŠTA MIRNIJIM TOKOM REKE. OPASNI BRZACI SE NALAZE UZVODNO OD MAGLIČA. NAJATRAKTIVIJE JE KOD UŠĆA, GDE SE REKA SUŽAVA NA SAMO PAR METARA ŠIRINE I GDE ČESTO PODIVLJA. TOLIKO PODIVLJA DA GRMI. VEROVATNO JE ZATO TAJ DEO NAZVAN GRMČIĆ

Godinama se organizuje ‘Veseli spust’ niz Ibar raznoraznim plovilima od Magliča do Mataruške banje. Stotine čamaca krcatih veselim učesnicima uz pratnju obaveznih trubača lagano se spušta mirnijim tokom reke. Opasni brzaci se nalaze uzvodno od Magliča. Najatraktivije je kod Ušća, gde se reka sužava na samo par metara širine i gde često podivlja. Toliko podivlja da grmi. Verovatno je zato taj deo nazvan Grmčić, i predstavlja mesto gde se organizuju takmičenja u plovidbi na divljim vodama. Zanimljivo je da mnogi to suženje nazivaju i Grnčić, jer je navodno Sveti Sava tu lovio ribu i ubacivao je u udubljenja koja su nazivana grnčarija Svetog Save. Kada se od Kraljeva krene putem ka Goču, pored reke Ribnice, na jedan kilometer pre sela Kamenice skreće se za Meljanički bazen. U lepoj udolini ispod Stolova nalazi se kupalište sa dva bazena koji se pune izvorskom vodom, a treći je pregrađeno korito Meljaničke reke.