Revolution Slider Error: Slider with alias santorini not found.
Maybe you mean: 'clone' or 'home-slide-no32'

SANTORINI VEČNI SJAJ ATLANTIDE

Piše:
VLADIMIR LOVRIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK EKO KUĆE
Fotografija:
GORDANA I IVAN JELISAVČIĆ

SANTORINI, OSTRVO OBAVIJENO MITSKOM TAJNOM NESTANKA ATLANTIDE, DANAS JE SVETSKI POZNATA TURISTIČKA DESTINACIJA KOJA POSETIOCE ODUŠEVLJAVA SVIM OVOZEMALJSKIM ČARIMA – IZUZETNOM KLIMOM, SPECIFIČNOM I PRELEPOM ARHITEKTUROM, CRNIM PEŠČANIM PLAŽAMA, NEZABORAVNIM TIRKIZNIM PLAVETNILOM EGEJSKOG MORA I ČAROBNIM ZALASCIMA SUNCA.

Ostrvo Santorini je najintrigantnije i najjužnije ostrvo u grupaciji Kiklada. U prošlosti je bilo poznato kao Kalista, Najlepša, i Tera, po legendarnom doseljeniku Terasu iz Sparte. Današnje ime je dobilo po Agia Irini (Santa Irini), zaštitnici ostrva. Santorini danas poput broda plovi sredinom Egejskog mora, ponosno podignutog pramca i sa svim ožiljcima koji su ga obeležili na dugom putovanju kroz istoriju, nestvarnom lepotom prirode izaziva strahopoštovanje i pokreće večno pitanje: ’‘Da li je u tom vodenom prostranstvu oivičenom kalderom, strmim liticama vulkanskog grotla, na čijem horizontu je zalazak sunca jedan od najlepših na svetu, zaista potonula i zauvek nestala legendom ovenčana civilizacija Atlantide?“

MIT O ATLANTIDI

Hronika biblijske katastrofe urezane u memoriju ovog ostrva vraća nas u praistoriju sve do kosmogenijskih preokreta u utrobi Planete, geoloških promena u Zemljinoj kori i do naknadne evolucije ostrva u sadašnji oblik, koji je rezultat dugoročne aktivnosti vulkana. U novijoj istoriji bilo je nekoliko erupcija vulkana, ali je najpoznatija ona iz 1550.godine p.n.e, nazvana Minojskom erupcijom, koja se po svojim katastrofalnim razmerama i posledicama smatra jednom od najvećih u ljudskoj istoriji. Današnji izgled ostrva je upravo posledica ove ogromne vulkanske erupcije od koje je zapadni deo ostrva progutan u dubinama Egejskog mora i koja je sa sobom, prema mnogim teorijama, odnela sve tragove visoko razvijene, najzagonetnije civilizacije čovečanstva – Atlantide, koja je nepovratno nestala u trenutku kada je bila na svom vrhuncu. Misterija o civilizaciji Atlantide može se naći i u Platonovim dijalozima, u kojima je opisano kako je ova katastrofa ogromnih razmera odredila sudbinu Atlantide, velike i divne države superiorne u odnosu na ostala ostrva, koja je svoju nadmoć dugovala izuzetnoj civilizaciji i koja je nestala pod morem u toku jednog dana i jedne noći.

ISTORIJA OSTRVA

Santorini svoju jednostavnu topografiju eliptičnog oblika duguje vulkanskim aktivnostima u davnoj istoriji, a katastrofalna Minojska erupcija je definisala arhipelag od pet ostrva: Fira, Tirasija, Aspronisi, Palea Kameni i Nea Kameni od kojih su poslednja dva, usled snažnih tektonskih promena i vulkanskih aktivnosti doslovno izronila iz dubine mora u centru kaldere, ne tako davne 1707.godine. Istorija, geologija i arheologija nam nude niz činjenica vezanih za stvaranje i evoluciju ovog neverovatnog mesta. Na liticama nekadašnjeg vulkanskog grotla koje okružuju kalderu u visini od 150-300 metara, horizontalne paralelne trake crvenih, čokoladno braon, oker, žutih i crnih stena i lave, formirane su tokom ponovljenih erupcija i predstavljaju jedinstven dokaz o burnoj istoriji ostrva.Arheološki nalazi na Santoriniju ukazuju da je u doba Minojske erupcije na ostrvu postojala bogata pomorska kultura sa razvijenom privredom.

Nađeni su dvojni sistemi cevi, što sugeriše da je jedan sistem cevi bio za toplu vodu verovatno geotermalnog porekla, i što predstavlja izuzetno naprednu tehnologiju za ono doba. Nalazište Akrotiri predstavlja jedinstvenu arheološku celinu gde su na velikom prostoru saèuvani. Pogled na kalderu i vulkan sa ivice Fire Među belim hotelima ušuškana je kupola pravoslavne crkve Sv. Jovana kompletni infrastrukturni delovi nekadašnjeg velikog i bogatog grada. Kuće su bile prave male palate očigledno prebogatih stanovnika. Iskopavanje u Akrotiriju verifikuje postojanje Minojske civilizacije pre velike erupcije, i iz ovog vremena očuvane su freske, keramički elementi, nameštaj, napredni drenažni sistem i trospratna zgrada.

ARHITEKTURA

Arhitekturu Santorinija nije lako opisati, jer nigde na svetu ne postoji takva igra i odnos oblika i boja. Ono što je specifično za ovaj otok su grozdovi belih kikladskih kućica prošarani plavim kupolamana vrhovima crnih vulkanskih stena, a na plažama preovlađuje crveni i crni pesak.

Na ovom ostrvu naselja su graðena na visokim liticama daleko od mora, a većina kuća su mali beli objekti, uglavnom sa kupolama na nekom delu krovne konstrukcije, dok je celo ostrvo ispresecano uskim, krivudavim, kamenom popločanim ulicama. Santorini je poznat po mestima Fira i Oia, čija arhitektura i panorame predstavljaju glavnu atrakciju za brojne posetioce iz celog sveta i čije su fotografije najčešće objavljivane u svetskum medijima.

Firu karakterišu kuće ofarbane u belo, sa lukovima i plavim svodovima, koje se protežu po ivicama nekadašnjeg vulkanskog kratera i koje na suncu bljeskaju poput školjki. Mesto se kaskadno spušta prema morskoj obali strmim stepenicama koje povezuju terase vila i restorana. Oia je poznata po tradicionalnim kikladskim vetrenjačama koje dominiraju panoramom i sastavni su deo pejzaža ovog mesta. Svojim neoklasičnim vilama, šarenim kućama, malim crkvama i uskim kaldrmisanim ulicama nudi najromantičnije prizore i otkriva mnogo lepih mesta koja treba posetiti. O sakralnoj arhitekturi, crkvicama kojih ima više od tri stotine, najbolje svedoče fotografije. Na vrhovima crnih vulkanskih stena izviru brojni zvonici ičine pejzaž jedinstvenim na svetu.

SANTORINI DANAS

Iako je već godinama na listi deset najposećenijih svetskih destinacija, Santorini ostaje čudesno divlji dragulj Mediterana, ostrvo kontrasta gde se podjednako uživa u ludom noćnom provodu i u tihovanju na prelepim plažama, uz pogled na moćni vulkan koji stalno upozorava da se veličanstvena priroda ne može ukrotiti.

Fira je glavni grad Santorinija, izuzetne arhitekture, sa jednim od najlepših pogleda na morsko plavetnilo. Grad se nalazi na 260 metara iznad površine mora i sagrađen je na ivicama i obroncima nekadašnjeg vulkanskog kratera. Tokom leta, u večernjim i noćnim satima grad ne spava, terase svih kafića i restorana su ispunjene turistima koji dolaze da uživaju u prelepom pogledu, opuštenoj atmosferi i muzici i uz izvaredan zalazak sunca nad dubokim plavim morem degustiraju čašu dobrog domaćeg vina.

Po lepoti ne zaostaje Oia, koja je proglašena za najlepše turističko selo na planeti. Oia je jedna od najvažnijih atrakcija Santorinija, a šetnja po mermernim pločama u njenim uličicama je apsolutno jedinstven doživljaj. Oia je stecište svetskog džet-seta, čiji pripadnici po astronomskim cenama kupuju i iznajmljuju kuće na najatraktivnijim pozicijama i sa najlepšim pogledom. Ostala naselja su male ribarske luke, od kojih su najpoznatiji i za posetioce i turiste najinteresantniji Kamari, Emporio, Perisa, Pirgos, Terasija i Akrotiri kao glavno arheološko nalazište Minojske civilizacije iz perioda pre velike erupcije. U podnožju ostrva nalazi se stara luka, u koju danas pristaju samo kruzeri, luksuzna plovila kojima turisti krstare Mediteranom. Od luke do Fire treba se popeti uz 566 veoma strmih i uglačanih kamenih stepenica, a kao alternativni prevoz postoje i žičara i čuveni Santorini taksi – magarci.

Danas Santorini uživa ugled najpoznatije svetske turističke destinacije koju svake godine posećuju hiljade turista iz celog sveta, opčinjeni tajnom nestanka jedne od najvećih civilizacija savremenog čovečanstva, ali isto tako i svim ovozemaljskim čarima ovog izuzetnog ostrva sa specifičnom klimom i nezaboravnim plavim morem.

OBALA I PLAŽE

Obale Santorinija spadaju u najlepše na Mediteranu, a ono što ovo ostrvo već na prvi pogled čini jedinstvenim, jesu plaže od vulkanskog peska. Kada se tome doda beskrajno tirkizno plavetnilo Egejskog mora, Santorini zaista izgleda kao raj na zemlji. Vulkanska lava je u dodiru sa morem stvorila fantastične oblike i boje koje predstavljaju glavno obeležje plaža Santorinija. Poznate plaže nalaze se uglavnom duž istočne i jugoistočne strane ostrva, a svaka od njih ima posebne karakteristike. Ako krenemo iz Oie prema istoku ili jugu, prvo su tu plaže Bakedes, Koloumbus i Rajska plaža. Ne vide se najbolje sa glavnih puteva, pa ih koriste uglavnom poznavaoci ostrva. Potom slede Monolithos, Avis I Kamari, jedna od najbolje organizovanih plaža na ostrvu, sa brojnim hotelima, barovima i restoranima. Iza njih su Perivolos i Perisa. Na jugu ostrva je Vlihada, Crvena plaža i Bela plaža dostupne su samo sa morske strane.

VEGETACIJA, HRANA I VINO

Zbog sušne sredozemne klime, vegetacija je ovde veoma oskudna, sa malo zelenila. Prema jednoj od najstarijih legendi, na ovom ostrvu je rođen grčki bog vetra Eol. Severoistočni vetar meltemi ovde ne prestaje da duva, pa tokom vrelih letnjih dana posetioci imaju utisak da je u ostrvo uperen veliki
fen. Na ostrvu vlada umereno mediteranska klima, sa suvim i toplim letima i blagim zimama, a posetioce svakako raduje podatak da od maja do oktobra kiša ne pada gotovo nikada.

Klima sa 350 sunčanih dana godišnje oduševljava česte goste ovog ostrva i omogućava im da tokom cele godine uživaju u tajnama ostrvske kuhinje i vina. Turizmu danas konkuriše gajenje vinove loze, koja zbog povoljne klime i mineralnog sadržaja vulkanskog tla daje verovatno najbolja vina u Grèkoj. Uzgaja se oko 40 sorti grožđa, a zbog nedostatka vode i stalnih vetrova, loza je polegla po plodnom tlu. Najpoznatije i najskuplje vino je Vinsanto, jako i slatko vino koje se posle odležavanja od pet godina služi kao aperitiv.

Nikteri je još jedno vino popularno na Santoriniju, nazvano po praksi berbe grožđa noću da bi se izbegla oksidacija i kvarenje. Vina ima za svaki džep, prodaju se na točenje, i to najčešće crveno i belo desertno vino koje meštani jednostavno zovu gliko – slatko. Vinarije su takođe jedan od zaštitnih znakova Santorinija, od kojih su neke pretvorene u prave muzeje sa tradicionalnom opremom za vinarstvo, i u kojima možete uživati u degustaciji razlićitih sorti vina.

Na ostrvu takođe uspevaju pistaći i masline, i za naše pojmove neobično sitno povrće – minijaturne, preslatke lubenice, beli patlidžan, čeri paradajz i posebna vrsta graška od koga se pravi specijalitet grčke kuhinje, fava. Jedna od legendi o ovom ostrvu je da na njemu ima više vina nego vode, više magaraca nego ljudi i više crkava nego kuća. Samo prvi deo ove turistima namenjene bajke u potpunosti je tačan, jer na ostrvu ne postoji ni jedan izvor niti bunar, a sva voda koja se koristi donosi se brodovima i skupo se plaća. Santorini, ostrvo obavijeno mitskom tajnom nestanka Atlantide, danas je svetski poznata turistička destinacija koja posetioce oduševljava svim ovozemaljskim čarima – izuzetnom klimom, specifičnom i prelepom arhitekturom, crnim peščanim plažama, nezaboravnim tirkiznim plavetnilom Egejskog mora i čarobnim zalascima sunca.//Više u EKO KUĆI No13

O sakralnoj arhitekturi, crkvicama kojih ima više od tri stotine, najbolje svedoče fotografije.