nasa reklama

RAPSODIJA ŽIVOTA

Piše:
STANKO STOJILJKOVIĆ, NOVINAR I PUBLICISTA

KAO GROM IZ VEDRA NEBA, NEDAVNO JE ODJEKNULA VEST DA SU NAUČNICI DO SADA UPOZNALI MANJE OD HILJADITOG DELIĆA PROCENTA, A TO JE TEK 1.200.000 ŽIVIH VRSTA. ČAK 99,999 ODSTO SVEUKUPNOG IZOBILJA OSTALO JE NEPOZNATO! GDE LI SU SE SVE TO VREME SKRIVALE? 

Šest dana je Svevišnji neumorno stvarao, a sedmog uzeo predah. (Godišnje odmore je kudikamo kasnije odobrio). Kolikim je vrstama za to vreme život udahnuo?

Zapis nigde nije ostavio, kao što je Mojsiju deset zapovesti. Zašto je tako postupio? Očigledno se poigrao sa svojom najsavršenijom tvorevinom – čovekom. Malo li je što mu je podario um, neka se muči i dovija da odgonetne božanski naum!

Zato je kao grom iz vedra neba nedavno odjeknulo da su naučnici do sada upoznali manje od hiljaditog delića procenta živih vrsta, a to je 1.200.000. Čak 99,999 odsto sveukupnog izobilja ostalo je nepoznato!

Na Zemlji obitava oko hiljadu milijardi (trilion) svakojakih stvorenja, a maltene sva se svrstavaju u mikroorganizme koji većinom izmiču opažanju golim okom, a to su bakterije, gljivice, arheje (prabakterije), zelene alge, planktoni i tako redom. Jedni mikrobiolozi svrstavaju tu i viruse, drugi ih smatraju neživim, te su stoga ostali na razmeđi neživog i živog.

IZUZEV ANTARKTIKA

Šta su nedavno uradila dvojica američkih istraživača, Džej Lenon i Kenet Losi sa Univerziteta Indijana?
Objedinili su najveće dostupne skupove podataka prema najnovijim ekološkim pravilima i podvrgli ih najsavremenijem postupku genetskog razvrstavanja (sekvenciranje), sačinivši tako najstrožu procenu broja mikroorganizama. Pregledali su 20.376 zasebnih baza podataka za arheje (prabakterije), bakterije, mikroskopske gljivice i 14.862 živih zajednica na drveću, ptica i sisara. Sve u svemu, 5.600.000 mikroskopskih i nemikroskopskih vrsta sa 35.000 staništa širom naše planete, u okeanima i na kontinentima, izuzev Antarktika.

„Procena broja vrsta na Zemlji jedan je od najvećih izazova u biologiji”, naglašava Džej Lenon, i dodaje da „Sve do nedavno nismo imali alatke kojima bismo zaista procenili broj vrsta mikroba u prirodi.” Postupak genetskog razvrstavanja istraživačima je širom otvorio vrata u nove uvide.

Mikroorganizmi su suviše malecni oblici da bi se opazili bez snažnih mikroskopa, zbog čega su ih mnogi pređašnji pokušaji zanemarili ili su se zasnivali na skromnim podacima. Pretpostavi li se da ih u gramu zemljišta ima do jedne milijarde, taj iznos se za 20 redova veličine uvećava! I tako se dolazi od procene da je raznovrsnost nevidiljivog života znatno veća nego što se može zamisliti.
Od svih odranije poznatih, oko 10.000 vrsta mikroorganizama je uzgajano u laboratorijama, a nešto manje od 100.000 je genetski razvrstano. Najnovije proučavanje, međutim, nagoveštava da očekuje najmanje 100.000 puta više nepoznatih vrsta i da sto miliona mora temeljno da se izuči.

ŠEST CARSTAVA

Zna li se, konačno, kako je život nastao?
Odgovor je upravo stigao sa komete Čurjumov-Gerasimenko, na kojoj je „Rozeta” otkrila jedan od bitnih organskih sastojaka, čime se potvrđuju davnašnja nagađanja da su ih ova nebeska tela odavno isporučila Zemlji. Pomenuta letelica Evropske svemirske agencije (ESA) nekoliko puta je uočila aminokiselinu glicin, pomoću koje živi organizmi sintetizuju proteine. Glicin je ranije posredno opažen u uzorcima koji su na našu planetu stigli 2004. godine sa komete Vajld-2. S obzirom da su bili zagađeni, to je otežalo verodostojnu analizu.
Rečeno otkriće ukazuje da je glicin uobičajen u delovima kosmosa u kojima se obrazuju zvezde i planete. Ako su aminokiseline svuda, život se mogao pojaviti u bilo kom kosmičkom kutku. U prašini pomenute repatice prepoznati su i drugi organski molekuli, a prvi put i fosfor, ključni hemijski element za DNK i ćelijske membrane u svim živim organizmima.
Astrobiolozi već dugo raspravljaju da li se i kako život pre nekoliko milijardi godina zapatio na Zemlji, imajući u vidu da su komete i asteroidi sa organskim tvarima učestalo skončavali u njenim praokeanima.
A život, šta to beše? Najkraće rečeno, to je oblik postojanja svih živih bića, za čiji su nastanak neophodni voda, vazduh, toplota i svetlost, a njegovo najmanje ustrojstvo predstavlja ćelija. Za razliku od nežive materije, najviše se odlikuje složenim jedinjenjima utemeljenim na ugljeniku.
Sva živa bića pripadaju jednom od šest carstava: životinje (i svakako, čovek), biljke, gljive, praživotinje, bakterije i alge.

ČOVEK KIBORG

Da li je čovek samo čovek?
Sudeći prema nalazima obelodanjenim pre jedne decenije u uglednom časopisu „Nauka” (Science), čovek je svojevrsni biološki kiborg ili mešanac, čudesan spoj ljudskih i bakterijskih gena. Sa genetske tačke gledišta, nije sasvim čovek!
Saradnici Instituta za genomska istraživanja iz SAD-a pronašli su u stomaku najumnijeg dvonošca na stotine raznovrsnih mikroorganizama koji imaju važnu ulogu u varenju i imunoj odbrani od uljeza. Na osnovu toga su zaključili da je to, zaista, zajednica (simbioza) najprostijeg i najsloženijeg organizma na Zemlji, u kojoj se uveliko jedni na druge oslanjaju.

Ispada da je razumni dvonožac neobična mešavina ljudskih i bakterijskih ćelija. „Po nekim procenama, gotovo 90 odsto ćelija u našem telu su bakterije”, objašnjava Stiven Džil, molekularni biolog na Univerzitetu države Njujork u Bafalu. Drugim rečima, čovekov život zavisi od mikroba: svaka promena u broju – manjak ili višak – izaziva tegobe u metabolizmu i nastanak bolesti.

Čovek se milionima godina menja i usavršava, sa bakterijama kao večitim pratiocima, koje često preuzimaju uloge bitne za njegov opstanak. Jedna od najvažnijih ispomoći ogleda se u razlaganju lekova, što bi moglo, kako se očekuje, da utre put boljem lečenju svakoga ponaosob.
Stiven Džil je sa saradnicima proučio DNK izmeta troje odraslih i uočio da je veliki deo bakterijskog porekla. Uporedio je pročitane nasledne jedinice poznatih bakterija i ljudski genom (zbirka svih gena) i otkrio da to što nazivamo mikrobski život – zbir naslednog materijala mikroba u donjem stomaku – uključuje više od 60 hiljada gena. Dvostruko više od čoveka!
Od razvrstanih odsečaka DNK, samo jedan do pet odsto nije poticalo iz bakterija! Naučnici su bili i te kako iznenađeni. Čija je, dakle, planeta koju je čovek prisvojio?

HOLANĐANIN S LEĆOM

Ubedljivo najveći deo mase ovih mikroorganizama s kojima ljudi dele životni prostor, više do 99 procenata, čine dobroćudni sojevi koji nisu paraziti. Bakterije je, inače, prvi opazio Holanđanin Antoni fan Levenhuk 1676. godine, koristeći mikroskop s jednom lećom koji je sam napravio. Prozvao ih je – animalkuli. Naziv ‘bakterija’ znatno kasnije prvi je upotrebio Kristijan Gotfrid Erenberg – 1828.
Broj bakterija koje se nalaze u ćelijama deset puta je veći od broja samih ćelija, a najveći broj njih se nalazi na koži i u stomaku. Preteče današnjih bili su jednoćelijski organizmi koji su se pojavili pre oko četiri milijarde godina na Zemlji. Gotovo sledeće tri milijarde godina sav život se sastojao od sićušnih mikroskopskih organizama, pretežno od prabakterija i bakterija.

U gramu tla uobičajeno se nalazi 40 miliona bakterija, a milion u mililitru sveže vode. Kada se sve objedini, na Zemlji ima približno pet kvintiliona bakterija (5×1030) u ukupnoj biomasi planete, što nadmašuje sve biljke i životinje zajedno.

Koliko će život na našoj planeti potrajati?
Gasoviti omotač omogućiće mu da buja milijardu godina duže nego što se ranije računalo – najviše još 2,3 milijarde. U svakom slučaju, Zemlja će postati nenastanjiva za, otprilike, polovinu veka trajanja Sunca, što je važna činjenica koju valja razmatrati u traganju za živim stvorenjima na drugim planetama.
Sledećih nekoliko stotina miliona godina naša zvezda sijaće sve jače i jače, uzrokujući da se Zemlja pregreje i postane nepodnošljiva za opstanak svake biljne i životinjske vrste. Prethodni proračuni su predvideli da je preostalo još pola miliona godina, najnoviji ukazuju da je uloga atmosferskog pritiska u održavanju postojane temperature u astronomskim razmerama bila zanemarena.
Uostalom, vazdušni pritisak je ključna promenljiva u celokupnom učinku „staklene bašte”, jer određuje koliko će infracrvenog zračenja upiti narečeni gasovi (ugljen-dioksid i drugi). Viši pritisak označava veći postotak upijanja, otuda i više toplote. Niži ispoljava, svakako, obratno delovanje.