ZLATNE PEŠČANE PLAŽE, ZALASCI SUNCA KOJI ODUZIMAJU DAH, USKE KAMENOM POPLOČANE PEŠAČKE ULICE BEZ MOTORNOG SAOBRAĆAJA, TIPIČNA KIKLADSKA ARHITEKTURA – BELE KUĆE SA AKCENTOVANIM PROZORIMA I VRATIMA U SPEKTRU DUGINIH BOJA, A MOŽDA NAJVIŠE POZITIVAN DUH I POSEBNA ENERGIJA KOJA VLADA NA OSTRVU, ČINE MIKONOS JEDNOM OD NAJATRAKTIVNIJIH TURISTIČKIH DESTINACIJA NA SVETU.
Mikonos, ostrvo koje su bogovi stvorili za hedoniste, živa legenda koju želi da dotakne svako bar jedanput, svojim tajnama i misterijama privlači posetioce iz celog sveta. Svetska turistička destinacija i centar noćnog života Mediterana, Mikonos je ostrvo koje nikada ne spava i koje se danas identifikuje po prelepim peščanim plažama, tirkiznom moru i izuzetnoj arhitekturi belih kikladskih kućica akcentovanih spektrom boja i kontrasta, kao i impozantnim starim vetrenjačama, simbolom ostrva. Mikonos je takođe jedinstven i prepoznatljiv po glamuru i danonoćnim zabavama, noćnim klubovima, restoranima i gostima među kojima su mnogi slavni i bogati, ekscentrični i egocentrični, umetnici, književnici, glumci i svi oni koje odlikuju životna radost i sklonost ka uživanju.
BELI BISER KIKLADA
Mikonos pripada arhipelagu Kikladskih ostrva koja poput bisera rasutih po Egejskom moru, svako na svoj način, pleni pažnju i očarava posetioce svojim prirodnim lepotama, arhitekturom, arheološkim nalazištima i jedinstvenom klimom. Među njima je Mikonos već godinama u epicentru interesovanja brojnih turista i globtrotera iz celog sveta.
Na Mikonos možete stići avionom, direktno ili preko Atine, brodovima koji kreću iz Pirejske luke svaki dan ili sa brojnih ostrva Kikladskog arhipelaga, što vam omogućava da sagledate svu lepotu ovih dragulja Mediterana.
Pravu ekskluzivnost predstavlja blizina Mikonosa i ostrva Santorini, do koga se može stići brodskom vezom za svega tri sata. To omogućava posetiocima da vide, dožive i otkriju neverovatan prirodni kontrast predivnih zlatnih peščanih plaža i tirkiznog plavetnila mora Mikonosa u odnosu na čarobne i nezaboravne crne peščane plaže i azurno more Santorinija.
Mikonos i Santorini danas poput belog i crnog bisera Kikladskih ostrva plove sredinom Egejskog mora noseći tajne istorije svoga nastanka i nestvarne lepote prirodih kontrasta, razlika i sličnosti.
Sličnost ova dva ostrva ogleda se u izuzetno toploj i suvoj klimi, a razlike čine neverovatni prirodni kontrast boja peska, morskog i nebeskog plavetnila. Možda slučajno, a možda i namerno, predivne kupole crkvenih objekata obojene su različito. Sve kupole izuzev jedne, na Mikonosu su crvene boje, dok su na Santoriniju azurno plave.
Putujući brodom od Mikonosa na Santorini, upoznao sam jedan sredovečan bračni par iz Štutgarta. Oni su pre petnaest godina otkrili sopstveni raj upravo na ovim ostrvima i od tada svake godine svoj odmor ravnomerno dele: deset dana provedu na Mikonosu, pa deset dana na Santoriniju ili obrnuto. Ono što ih je fasciniralo je sličnost, ali i izuzetni prirodni kontrast boja, mora, peska i neba. Krilaticu da ako jednom posetite Mikonos, uvek ćete mu se vraćati, potvrdili su i oni, kao i mnogi turisti iz celog sveta koji uvek iznova posećuju ovaj biser Mediterana.
ISTORIJA OSTRVA
Teorije o istorijskom razvoju gradova prevashodno su posvećene analizi njihovog razvoja kroz različite vremenske i stilske periode i slojevite promene njihove fizičke strukture, a u istoriji grčke cilivilizacije značajno mesto zauzima i mitologija, koja je u velikoj meri uticala i na umetničko stvaralaštvo, posebno od antičkog perioda prema novijoj istoriji.
Prema mitologiji, jedan od dvanaest zadataka koje je Herakle morao da ispuni bila je borba sa divovima. Nakon što ih je ubio, njihova tela je bacio u more, gde su ona okamenjena i pretvorena u stene. Veruje se da je na jednoj od tih stena nastalo ostrvo koje svoje ime duguje potomku boga Apolona, lokalnom heroju Mikonosu.
Mikonos se nalazi u veoma ‘prometnom’ delu Mediterana, pa je i istorija ovog ostrva veoma bogata i burna. Tokom svog razvoja, Mikonos je u dugim periodima bio pod rimskom, vizantijskom i venecijanskom vlašću, a poslednji su ostrvom vladali Turci. Svi oni su ostavili svoje tragove na ostrvu, a o istoriji Mikonosa svedoče brojni muzejii i arheološki lokaliteti.
Mikonos je postao deo slobodne grčke države onog dana kada je Grčka formirana, 1830. godine, a kao turistički potencijal otkriven je tridesetih godina prošlog veka, kada su bogati Evropljani odlučili da tu provode odmor. Nakon Drugog svetskog rata Mikonos su počeli da posećuju brojni turisti, poznati i bogati umetnici, glumci i političari iz celog sveta, pa je ostrvo polako dobijalo kosmopolitski karakter, a posebno od vremena kada je grčki brodovlasnički magnat Aristotel Onazis boravio na ostrvu prvo sa operskom divom Marijom Kalas, a kasnije i sa Žaklinom Kenedi, i kada su brojne filmske zvezde poput Sofije Loren i Bridžit Bardo postale deo internacionalnog džet seta koji je obale Mikonosa ispunjavao glamurom i zabavom.
MIKONOS DANAS
Mikonos danas predstavlja svetsku turističku destinaciju na čijim uskim ulicama i trgovima, duž obale i na plažama, možete videti predstavike svih nacija, a među njima i mnoga najpoznatija lica džet scene, sveta mode, umetnosti i show biznisa. Mnogi od njih imaju stanove i kuće širom ostrva.
Arhitekturu Mikonosa karakterišu kubističke forme belih, tipično kikladskih, uglavnom jednospratnih kućica rasutih po celom ostrvu, što predstavlja jednu ambijentalnu celinu koju često porede sa grčkom zastavom: bele kuće sa ravnim krovovima, plavim vratima i prozorima.
Glavni grad Mikonos ili Horu, sa druge strane, karakteriše stil arhitekture koji je jedinstven u regionu, uske kamenom poplačane ulice i bočni nizovi zgrada u srednjovekovnom stilu. Raspored ulica je namerno komplikovano organizovan i predstavlja lavirint u malom, a to je rađeno zato da bi se zbunili pirati koji su stotinama godina upadali na ostrvo. Ima onih koji veruju da je najbolji način da istražite Mikonos hodanje bez mape i da je prava čar tog lutanja da se izgubite.
Ulicama posebnu dramatiku daju nizovi strmih bojenih stepenica paralelniih sa putem i oslikani balkoni, akcentovani prozori, vrata i stepeništa u spektru duginih boja, što sve čini divan kontrast belim zidovima i grozdovima cvetova koji ukrašavaju ceo grad.
CRKVA PANAGIA PARAPORTIJANA I DANAS JE JEDAN OD SIMBOLA OSTRVA. NJENI BELO OKREČENI ZIDOVI PREDSTAVLJAJU DIVNU KOMBINACIJU I KONTRAST PLAVOM NEBU I MORU I ČINE NADREALAN PRIZOR SA MALOM VENECIJOM, NIZOM SLIKOVITIH KUĆA KOJE SE POPUT TALASA RAZBIJENOG O OBALU OSLIKAVAJU IZNAD MORSKOG PROSTRANSTVA.
U delu grada koji se zove Kastro nalazi se impresivna crkva Panagia Paraportijana, koja je jedan od dominantnih pejzaža Mikonosa. Ova čuvena crkva iz XV veka predstavlja kompleks pet crkava sagrađenih na jednom mestu koji se poput ledenog brega belo okrečenih zidova ponosno uzdiže prema nebeskom plavetnilu.
U zalivu Panormos nalaze se ostaci neolitskog grada Ftelia, a prema legendi, nedaleko od ruševina nalazi se i grobnica trojanskog junaka Ajaksa Lokrosa. Odatle se pruža takozvana Mala Venecija, koja je vizuelno najprepoznatljivijii deo Mikonosa, sa nizom slikovitih kuća koje se uzdižu uz samu obalu, sa nadvijenim terasama zapljuskivanim talasima mora. Malu Veneciju prvi su otkrili umetnici, književnici i glumci i ovaj boemski kvart je vremenom pretvoren u pravu turističku atrakciju. To je „trendi“ oblast, ispunjena je umetničkim galerijama, elegantnim barovima i diskotekama, i danonoćno je puna ljudi i dobre atmosfere.
Jedan od simbola ostrva i najčešće fotografisanih obeležja grada je niz starih vetrenjača koje su zbog svoje dominantnosti i forme postale zaštitni znak ostrva još od XVI veka, kada je Mikonos bio stanica na raskršću brodskih trgovinskih puteva između Evrope i Azije. Svojim dominantnim položajem, jednostavne arhitekture i impresivne konstrukcije, belih džinovskih korpusa prekrivenih slamom opcrtavaju panoramu Mikonosa i okrenute ka moru, poput svetionika pozdravljaju dočekujući i ispraćajući putnike.
Simbol ostrva je i pelikan Petros, koji je na Mikonos stigao tokom oluje pedesetih godina prošlog veka, kada je brigu o njemu preuzeo jedan ribar. Ubrzo je postao omiljen među lokalnim stanovništvom i turistima. Uginuo je osamdesetih godina, a danas se njegov naslednik slobodno šeta obalom i uživa u luci.
OSTRVO HEDONIZMA
Izuzetna klima sa 350 sunčanih dana, toplo more i suvi vetrovi “maltemi” daju osećanje da ste u ovozemaljskom raju u kome su živeli i grčki bogovi, sigurno ne bez razloga. Posetioci iz gotovo svih zemalja sveta hrle na ovo ostrvo hedonizma koje im omogućava da gotovo cele godine uživaju u njegovim čarima i tajnama ostrvske kuhinje i vina, po čijoj proizvodnji, činjenica je, Mikonos nije poznat, ali po potrošnji spada u sam svetski vrh.
Ono što Mikonos čini posebnim, pored predivne kikladske arhitekture i spomenika kulture, i po čemu je postao svetski poznat, jeste izuzetno pozitivna ljudska dimenzija, duh i energija koji su postali sinonim za ostrvo. Zbog toga se sigurno i zabava i noćni provod na ostrvu smatraju najboljim u čitavoj Evropi.
Atmosferu zabave i danonoćnih žurki, ali i diskretnih razgovora, šaputanja na uho, veselog žagora prolaznika i egzaltiranih pozdrava starih i novostečenih prijatelja jedino ispunjava huk rulajućih točkića kofera na popločanim ulicama, dolazećih i odlazećih gostiju, koji nas svaki put diskretno opominje da treba da uživamo do kraja boravka na ovom rajskom ostrvu.
Lepota ostrva, romantične plaže, zalasci sunca koji oduzimaju dah, pešačke ulice bez motornog saobraćaja i veseli žagor prolaznika i gostiju brojnih kafea i restorana, u kojima je atmosfera hedonistička i puna pozitivne energije do ranih jutarnjih časova, kao i mnoge već nabrojane i nenabrojane vrednosti čine Mikonos savršenim.//
