nasa reklama

TRADICIJA I KULTURA ISHRANE

Piše:
SAŠA MIŠIĆ

HRANA ZNAČI ŽIVOT, A ZAJEDNIČKI RAD ZNAČI OPSTANAK.
ČUVANJE SVEGA TOGA ZNAČI RAZVOJ. MISLIM DA UPRKOS GLOBALIZACIJI TREBA DA ZADRŽIMO SVOJE VRLINE U SVIM SEGMENTIMA ŽIVOTA, JER SAMO TO JE GARANCIJA DA ĆEMO OSTATI I DALJE KONKURENTNI.

Šta me je navelo da krenem u kuvare i da odaberem poziv kuvara? Godine 1988. prolazio sam na svom putu do škole pored jednog restorana i prvi put sam zastao zato što sam kroz kuhinjski prozor video kako petorica kuvara spremaju jela. Za mene je to bio čaroban prizor. Sudovi se pomeraju, meša se hrana u njima, para izbija iz svakog lonca. Različiti mirisi dopiru do mene kroz otvoren prozor. Akcija, žurba, svako radi svoj deo posla. Konobari užurbano odnose servirana jela, namirnice se pripremaju, čisti se luk, meso se seče, pečenje se okreće, prelivi se zapržavaju, začini se seckaju i dodaju u lonce. Glavni kuvar naređuje ko šta da radi, kuvari odgovaraju sa ‘da, odmah ‘ ili ‘da, za minut ‘. Nisam ni jednom čuo reč ‘ne’ ili ‘nema’ ili ‘ne mogu’. I to traje i traje… Kuvari sa zasukanim rukavima trče i vešto spremaju jela. Tako sam i narednih nedelja svaki dan zastajao pored prozora i sve sam bliže prilazio. Zadivljen, stajao bih tako satima, pa sam nekoliko puta i zakasnio u školu zbog toga.

Video sam i osetio energiju, slogu, harmoniju u radu i efikasnost i ono što je mene najviše zadivilo, video sam složnu ekipu koja se zajedno bori. Poželeo sam da i ja budem deo ekipe koja zajednički nesto stvara.  Tada sam zaključio da želim da postanem kuvar. Danas smatram da me je sve to što sam video kroz prozor navelo da razmišljam i poželim da istra­žujem kulturu kuhinje. Mislim da je ognjište ili kuhinja najvazniji deo kuće, njen centralni deo. Tu se obeduje i istovremeno priprema hrana.//ekSAŠA MIŠIĆ – Više u EKO KUĆI No04