nasa reklama

DUNAV - PUT KOJIM JE OTEKLO PANONSKO MORE

Piše:
DRAGAN BOSNIĆ
Fotografija:
DRAGAN BOSNIĆ

Živeti se ne mora, ploviti se mora – pisalo je iznad kapije drevne Kartagine. Putovanja preko mora su duga, neizvesna, a ponekad i monotona. Krstarenje rekom je putovanje po meri čoveka. Rečni tokovi su široki taman toliko da iz najmanjeg plovila možete sagledati obe obale i svu lepotu koju one kriju. Ako niste u mogućnosti da sami zaplovite,  pročitajte dela Mark Tvena o plovidbi rekom Misisipi. Da je Mark Tven plovio Dunavom, njegov opus bi bio mnogo bogatiji i uzbudljiviji.

Iako nije najduža, Dunav je svakako najznačajnija evropska reka. Preseca kontinent od severozapada do jugoistoka i spaja sistemom kanala i ustava Severno i Crno more. To je najznačajnija evropska saobraćajnica i put kojim rado plove turistički brodovi. Rečne obale su spojene brojnim mostovima, ali ni brojne skele još nisu otplovile u zaborav. Najbrojnija plovila na Dunavu su ona mala –  šajke, šiklje, smederevci, apatinci, čunovi, plastikanci, kabinaši, gliseri, skuteri. Nekada davno, Dunavom su plovili Jason i Argonauti, a mnogo pre toga je Dunavom oteklo i Panonsko more. Najlepšu etapu svog puta do Crnog mora je Dunav usekao u Srbiji. Tu su ritovi, lesni useci, bezbrojne ade sa predivnim plažama, fantastične klisure i mesta gde se Dunav razliva desetak kilometara u širinu.

Na ulasku u Srbiju Dunav se razliva po ritovima Specijalnog rezervata prirode Gornje podunavlje. Na hrvatskoj strani je podjednako atraktivan Kopački rit. Vode su bogate ribom, a šume jelenskom divljači i divljim svinjama. Prvih dvadesetak kilometara dunavskog priobalja u sastavu je lovišta Kozara i Apatinski rit. Kod Apatina Dunav prevaljuje svoj 1400. kilometar na 2880 kilometara dugom putu do Crnog mora. Zanimljivo je da je Dunav jedina velika evropska reka koja plovi sa zapada ka istoku, pa se plovidbene kote računaju u odnosu na ušće, a ne na izvor. Kada su Turci napustili ove krajeve, dereglijama je doplovila brojna nemačka populacija. To je bilo vreme kada je Vojvodina bila obećana zemlja i kada su i po selima pravljeni dvorci i letnjikovci. Na 1320-om kilometru od ušća, Dunav protiče pored Bačkog Novog Sela, gde se nalazi zaštićeno područje – Karađorđevo. O lepoti Karađorđeva najbolje svedoče brojne posete visokih funkcionera svih državnih sistema koji su postojali i postoje u ovom regionu. U zaštićenom području, koje je istovremeno i lovište, ima krupne divljači, sitne divljači, nebrojeno mnogo ptica močvarica, a tu je i ergela konja. Deset kilometara niže je Bačka Palanka, odnosno Tikvara. To je i gradsko izletište i zaštićeno područje sa zasadima barskog čempresa, gde se nastanilo veliko jato labudova koje tokom letnjih meseci broji i do sto primeraka. Tikvara je istovremeno i marina i mesto gde su stasali naši najbolji kajakaši.

Napuštamo levu obalu i selimo se na desnu, gde počinje Nacionalni park Fruška Gora. Na padinama Fruške Gore, koje se spuštaju do reke, nalaze se mnogi utvrđeni gradovi. Na jednom od prvih uzvišenja, danas na hrvatskoj teritoriji, nalazi se grad Ilok. Pedeset kilometara nizvodno, naspram Novog Sada se izdiže Petrovaradin sa tvrđavom podignutom u XIII veku. Zovu je Gibraltar na Dunavu. Neobičnost ove tvrđave je stari sat na kome velika kazaljka pokazuje sate, a mala minute. To je učinjeno zato da bi lađari sa reke lakše videli koliko je sati. Fruška Gora je istovremeno i Sveta Gora sa brojnim manastirima i sa gradom – muzejom, Sremskim Karlovcima. Kod Beške reku Dunav, odnosno koridor sedam, premošćuje saobraćajnica ka jugoistoku Evrope, takozvani koridor deset. Na tom mestu se Fruška Gora već spustila do Dunava, pa pređimo na levu obalu u veliko zaštićeno područje, Koviljsko-petrovaradinski rit. U produžetku rita se nalazi Krčedinska ili Gardinovačka ada, na kojoj tokom leta planduju nebrojena stada konja, krava i sitnije stoke.

Slede Sremski Karlovci, malo mesto velike istorije. Poznati su kao kulturni centar prečanskih Srba, ali i po kvalitetnim vinima. Ljudima koji plove rekom zanimljive su lepe plaže i čarde na Dunavu. Nizvodno se dolazi do izletničkog i vikend naselja Čortanovci. Na uzvišenju iznad reke nalazi se jedan od najlepših dvoraca Vojvodine, a dole kraj reke, lepa plaža, restorani i planinarski dom!

Stari Slankamen leži na mestu gde Dunav naglo skreće na jug i duboko zaseca lesne naslage. Obala se tu stotinak metara vertikalno izdiže nad rekom. Tvrđavu su ovde napravili Rimljani, koji su rado koristili slane izvore tople i hladne vode i isceliteljsku moć slanog peska. Kažu da je lekovitost vode otkrio nekakav grbavac koji se tri nedelje kupao u vodi, a potom se uspravio i otišao. Godine 1906. Slankamen je i zvanično postao banja. Danas se tu nalazi bolnica za lečenje stanja posle moždanog udara i drugih bolesti. Alasi slanu vodu koriste za pripremanje čuvene riblje čorbe. Naspram Slankamena, u Dunav se uliva Tisa.

Obala od Slankamena do Zemuna je visoka i strmo zasečena. To je najuočljivije kod Surduka, gde se deo obale surduknuo i napravio prolaz od sela do obale. Surduk je inače turska reč koja označava provaliju. Atraktivnost ovih predela je korišćena prilikom snimanja brojnih filmova. Od Slankamena do Zemuna nailazi se na više uvala u koje nautičari rado svraćaju na piće i riblju čorbu lokalnih alasa. Zemunski alasi borave na potezu od kafane Šaran do Goveđeg broda, na kraju Zemuna ka Batajnici. Nekada su veslali do Banovaca, pa se puštali ka Zemunu i izlovljavali ribu. Danas imaju motore pomoću kojih mogu da naprave i nekoliko dnevnih tura. Nažalost, ribe je sve manje, a  rečne obale zaposedaju mnogobrojne šljunkare. Nedavno je tu Dunav premošćen mostom koji su izgradili Kinezi, a posvećen je velikom naučniku sa banatske strane, Mihailu Pupinu.

Veliko ratno ostrvo je jedinstven rezervat ptica, udaljen nepun kilometar od samog centra grada. Mnoge ptice selice se rado zadržavaju u džungli ostrva i tokom zime. Globalno otopljavanje, podizanje nivoa Dunava gradnjom brane Đerdap I i zagrevanjem Save od obrenovačke termocentrale, beogradske zime su postale znatno blaže. Na zapadnom špicu ostrva se nalazi omiljeno kupalište Zemunaca, plaža Lido.

Ušće Save u Dunav razdvaja tvrđave na zemunskom Gardošu i beogradskom Kalemegdanu. Istorija beleži da su se one često  gledale kroz topovske cevi. Danas, srećom, ova dva grada predstavljaju jednu celinu, a sa starih tvrđava su uklonjeni topovi. U beogradsku luku uplovljavaju samo bele lađe, a rečne obale su zaposeli nebrojeni splavovi – kafane, koji noći ova dva grada čine najveselijim u celoj jugoistočnoj Evropi.

Dunav je posebno zanimljiv po tome što je svim gradovima podario po jednu adu. Kod Pančeva, na mestu gde se u Dunav uliva Tamiš, iz vode su se iznedrile čak dve ade. Ona bliža gradu je ukrašena prelepom plažom i izletištem Bela Stena. Na 1154-om kilometru od Crnog mora, u Dunav se uliva Tamiš. Tu se nalazi Pančevo koje važi za sve samo ne za ekološku zonu. Ako zanemarimo industriju, Pančevo je jedan od najzelenijih gradova Srbije, čiji centar preleću brojne ptice, a zaštićene zone se nalaze na obodu varoši. Stare rashodovane automobile su pančevci pretvorili u saksije i duhovito napisali – Bolje cveće u autu, nego auto u cveću. Reka Tamiš je danas plovna na dužini od četrdesetak kilometara. Ne tako davno,  dva velika grada na reci, Zrenjanin i Temišvar, bili su povezani brodskom vezom. Brodskom vezom je sve do 1987. godine bio povezan Beograd sa Vukovarom i Tekijom. Brzi gliseri koji su prevaljivali ta rastojanja, imali su tenkovske motore i na putu do Tekije trošili tri i po tone goriva i dva bureta ulja, što je plovidbu činilo nerentabilnom.

Svoje ade imaju i Grocka i Smederevo. Dobri poznavaoci reke će vam bez razmišljanja reći da je najlepši deo dunavske obale upravo onaj od Grocke do Smedereva. Čuveni putopisac Feliks Kanic nije mogao da shvati zašto beogradska gospoda toliko juri u Abaciju, a ima predivne dunavske obale.

Grad Smederevo je poznat po grožđu, gvožđu i velikoj tvrđavi despota Đurđa koji je po njoj prozvan Smederevac. Tvrđava a i grad pored nje nalaze se na ušću Jezave u Dunav. Nepunih deset kilometara severoistočno, u Dunav se uliva Velika Morava. Tamo se nalaze ostaci jednog drugog grada – Kuliča. Već dva veka evropski lađari sanjaju o regulisanju toka Velike i Južne Morave i kanala sa ustavama koji bi ih spojio sa Vardarom, uzduž presekao evropski kontinent i napravio plovnu prečicu od severnih mora do Sredozemlja.

Na banatskoj obali Dunava nalazi se Kovin. Kovin i Smederevo su spojeni mostom i to je poslednji most preko velike reke, sve do brane hidrocentrale Đerdap I. Neobično ušće Mlave u Dunav pravi dilemu da li je Kostolac uopšte na Dunavu ili je on potpuno na Dunavu i pri tome ima dva najveća dunavska ostrva. Tu su i moćni kopači koji vade ugalj iz zemlje, iz Dunava, a po potrebi kopaju ga i iz istorije. Ostaci velikog rimskog naselja Viminacijuma se nalaze na području ugljenokopa.

Kod Banatske Palanke, na 1177 km od ušća, Dunav prima vode kanala Dunav – Tisa – Dunav, reke Nere i Karaša. Tu se nalazi i jedinstveni rezervat ptica Labudovo okno, koje sa Adom Čibuklijom čini jedinstvenu prirodnu celinu. Od Stare Palanke na jednoj, do grada Rama na drugoj obali  Dunava, plovi skela tri puta dnevno. Kod Rama reka skreće na jug i naglo se širi. Veliko Gradište je pogranična luka i tu se Dunav malo sužava. Jedan veliki rukavac je odvojen od reke i pretvoren u Srebrno jezero sa sve privlačnijim letovalištem. Kod Golupca reka ponovo pokazuje želju da postane more i proširi se na nekoliko kilometara. Stari golubački grad je podignut na teško pristupačnim stenama uz samu reku. Na suprotnoj strani reke se nalazi slična tvrđava nešto manjih dimenzija. Reku po sredini cepa oštra stena Babakaj.

Najlepši deo reke se nalazi upravo na mestu gde su reka i more provalili bedeme Karpata. Stotinak kilometara duga, krivudava Đerdapska klisura je zaštićena kao Nacionalni park. Đerdapska klisura je niz od četri klisure i tri kotline. Počinje sa Gornjom klisurom, a slede Gospođinski vir, Veliki i Mali Kazan i Sipski kanal. Izmedju klisura su prostrane kotline Ljupkovska, Donjemilanovačka i Oršavska. Posebno zanimljivi delovi klisure su lokalitet Lepenski vir sa ušćem Boljetinske reke, padina Kovilovo, Kapetan Mišin breg, ušće Porečke reke, Mali i Veliki Kazan, vrh Miroča Veliki Štrebac, kotlina Hajdučka vodenica i ribarsko naselje Tekija. Dunav je kod Donjeg Milanovca širok do dva kilometra, a u Malom Kazanu se suzio na samo sto pedeset metara. Pri tome mu dubina dostiže i 90 metara. Sipski kanal je zbog brzih voda i mnogobrojnih stena bio teško prolazna barijera za brodove. Nekada je uz reku brodove vukla stočna zaprega, a kasnije i parna lokomotiva. Izgradnjom brane kod Kladova rečni tok je znatno usporen, stene su potopljene, a napravljene su i prevodnice. Brana centrale Đerdap I  podignuta je na 943 km od završne kote Dunava. Po izlasku iz klisure reka je tekla dosta dezorijentisano i taj prostor koji je ogradila meštani su nazvali Ključ. Biser Ključa je reka Vratna sa čudesnom klisurom, manastirom i stadima muflona i jelena lopatara. Reka Zamna se provlači kroz prerast impresivnih dimenzija. Sikolska reka ima podjednako kratak tok sa Miroča do Dunava, a nju krasi lep vodopad na Mokranjskim stenama. Lep vodopad Blederija nalazi se u blizini Brze Palanke. Zanimljivo je što je prostor Ključa relativno skučen, pa pomenuti prerasti i vodopadi deluju kao da ih je neko postavio tu da ukrase ovaj pitomi krajolik. Kod Radujevca Dunav napušta Srbiju i teče monotonom ravnicom još 852 kilometra.

Dunavske Čarde

Ko dugo putuje, ogladni i premori se. Pored svih važnijih puteva od davnina su podizane postaje, hanovi, kafane, moteli. Tu bi se putnik malo odmorio, nešto pojeo, najčešće s nogu, a onda brzo produžio dalje. Najvažniji putni pravac u Srbiji je Dunav, a  Dunavom se putuje lagano. Ko žuri, svrati u pristan ili marinu. Ljudi koji vole reku i laganu plovidbu, svraćaju u čarde. Tu putnik svrati na piće ili da nešto prezalogaji.

Dok se riblji paprikaš ukrčka, vreme se krati uz meze, vino i tamburaše, a to traje celo popodne. Ponekad se oduži do kasnih večernjih sati, a onda se dočekuje i zora. Kad svane, pije se kafa krmeljuša i jede kisela čorba protiv mamurluka. Dok se priprema fruštuk, valja  nazdraviti novom danu i novom početku.

Čarde na Dunavu su brojne i raspoređene po najlepšim rukavcima, pored lepih plaža ili mesta na koja svraćaju ribolovci. U nekima je moguće prenoćiti, ali najčešće nemaju ni vodu ni struju. A šta će im voda pored najveće evropske reke? Čarde nastaju i nestaju. Kao prolećne vode. Neke, kao Splav Dunavac kod Futoga i donesu prolećne vode. A druge, za koje se veruje da će trajati do kraja sveta, neosetno se zatvore preko noći, kao čarda Kraj sveta nedaleko od Kovilja.

Čarde su najbrojnije na potesu od Apatina do Novog Sada. Dalje se nižu riblji restorani, najčešće na vodi. Pomenimo one kod Slankamena, Zemuna, Beograda, Grocke, Smedereva, Kostolca, Velikog Gradišta, Donjeg Milanovca, Tekije. Posebno je zanimljiva kafana u Ramu ispod stare tvrđave, na mestu gde pristaje skela sa banatske strane. Deo te hedonističke gastronomske ponude su i brojne kotlićijade koje se organizuju tokom leta u većini priobalnih mesta.//Više u EKO KUĆI No15