nasa reklama

ČUDA PRIRODE: ARISTOTEL, SEKS I VODENI KONJICI

Piše:
STANKO STOJILJKOVIĆ, NOVINAR I PUBLICISTA

U cartvu ovih insekata, nagon za parenjem ne presahne do samrtnog časa, a mužjak i ženka se spajaju u obliku srca

Preterani seks skraćuje život. Ako ste pomislili da je ovo izgovorio neki savremeni naučnik, pogrešili ste. Iskaz koji smo naveli poznat je gotovo 24 stoleća, a izrekao ga je, glavom i bradom, Aristotel, najsvestraniji i najučeniji starogrčki filosof, mudrac kome se pripisuje uloga utemeljivača nauke: „Aristotel je bio prvi naučnik u istoriji… (i) svaki naučnik mu duguje”, zapisano je u „Enciklopediji Britanici”.

Ali ni on nije mogao znati da u carstvu vodenih konjica, bliskih rođaka vilinih konjica, nagon za razmnožavanjem nikada ne presahne. Ni u samrtnom času! Istraživači sa Univerziteta Lids (Engleska), koje je predvodio dr Kristofer Kasal, nedavno su to ustanovili. Kako?

Obeležili su više od hiljadu jedinki nebesko plave boje koje su nastanjivale jedno jezerce u Hempširu i dve godine su, kroz dvoglede, izbliza posmatrali kako se ponašaju u polnom snošaju. Posle proučavanja mnoštva prikupljenih podataka, rečeni predvodnik je saopštio da se ovi insekti pare maltene do uginuća, bez obzira na posledice.

SPOJENI TRIDESET MINUTA

Nema nikakvog uticaja ni koliko su to puta već uradili, podseća engleski naučnik, iako svoj kratki život skončaju najduže jednu sedmicu nakon dolaska na jezerce. Broj polnih snošaja se nikako ne smanjuje!

Ženke svoja jajašca rasejavaju unaokolo, a mužjaci, čim se pojave, nestrpljivo počnu da ih saleću da se spoje, uz neizbežno međusobno obračunavanje u kojem se nimalo ne obaziru na to šta će biti sa izabranicom. Kad se obavi sparivanje, ženke, praćene uspešnim mužjacima, polože oplođena jajašca i odlete da stvore nova za sledeće parenje.

Koliki su izgledi da će naći mužjake za parenje? Nećete verovati, gotovo su stopostotni: svaki put kad raseju jajašca, ovi se pojave i spare se. Čak i starije jedinke! Postotak malo umanje slabiji mužjaci koji se teže dokopaju ženke. Ali parenje nema nikakve veze sa starošću: i mlađi i stariji insekti su podjednako uspešni. Ne utiče ni to koliko su se puta pre toga parili, nastavljaju istom stopom i brzinom sve do uginuća!

Nalaz je iznenađujući, jer donekle protivreči Aristotelovoj tvrdnji koja je našla čvrsto uporište u savremenoj biologiji: ženke i mužjaci se izlažu opasnosti, žrtvuju ishranu i rasipaju mnogo energije dok upražnjavaju polni snošaj. Besomučna jurnjava za sparivanjem kod vodenih konjica traje do same smrti. Svaki pojedinačno plati svoj seksualni danak, a duže požive izdržljive jedinke sposobne da ostave potomstvo.

Navike u parenju olakšavaju istraživačima  izučavanje azurno plavih vodenih konjica. Mužjak i ženka, naime, telašca spajaju u obliku srca, ostajući u tom položaju trideset minuta. Ni nakon toga se odmah ne razdvajaju. Mužjak ostaje spojen sa ženkom još devedeset minuta, sve dok ona na pronađe mesto za polaganje oplođenih jajašaca.

NAPADAJU KOLIBRIJE

Postupak parenja je, prema rečima Kristofera Hasala, izvanredan uzorak za dublje naučne uvide u ponašanje ne samo vodenih i vilinih konjica, već i ostalih insekata bitnih za javno zdravlje, poput komaraca i ce-ce muva. Da bi se shvatilo kako se ponašaju u divljini, neohodno je podrobno proučiti njihovo razmnožavanje, odrastanje i starenje. Zato su u prethodnim istraživanjima engleski naučnici iz nožica vodenih konjica uzimali DNK da ustanove jesu li roditelji ostavili valjano potomstvo.

Azurni vodeni konjici nastanjuju sve kontinente osim Antarktika, i sve krajeve Velike Britanije, izuzev severnu Škotsku. Sitnije su građe od svojih srodnika (dugački 33 milimetara), vilinih konjica, a pripadaju istom redu insekata (Ordonata). Život započinju kao larve, svojevrsne vodene nimfe, a kasnije se preobražavaju u odrasle insekte sposobne da se razmnožavaju. I vilini i vodeni konjici su veoma proždrljivi grabljivci. Love riblju mlađ, punoglavce i insekte u stadijumu larve. Odrasle leteće jedinke gutaju komarce, a pojedine čak napadaju i kolibrije.//EKO KUĆA No18