nasa reklama

BOKA KOTORSKA

Piše:
DRAGAN BOSNIĆ

MORE SE UVUKLO DUBOKO U KOPNO A VISOKE PLANINE SU GA UHVATILE U ČVRST ZAGRLJAJ. STVORENA JE BOKA KOTORSKA, NAJDUBLJI I NAJLEPŠI FJORD MEDITERANA. LJUDI SU NA TU NISKU NANIZALI DESETAK KAO BISER BELIH KAMENIH GRADOVA I NEVESTA JADRANA JE BILA OKIĆENA. BOKOKOTORSKI ZALIV SAČINJAVAJU ČETIRI MANJA ZALIVA: KOTORSKI, RISANSKI, TIVATSKI I TOPLANSKI.

Lepotu Crne Gore čini neponovljiv spoj visokih divljih planina i mora koje je napravilo mnogobrojne romantične uvale i ispunilo ih najfinijim peskom. Čini se da Tvorac u jednom momentu nije znao kako da pomiri te dve lepote pa ih je pustio da same oblikuju jedna drugu. More se uvuklo duboko u kopno a visoke planine su ga uhvatile u čvrst zagrljaj. Tako je stvorena Boka kotorska, najdublji i najlepši fjord Mediterana. Ljudi su na tu nisku nanizali desetak kao biser belih kamenih gradova i Nevesta Jadrana je bila okićena. Bokokotorski zaliv sačinjavaju četiri manja zaliva: Kotorski, Risanski, Tivatski i Toplanski. Površina zaliva nije velika (87 kvadratnih kilometara) ali mu je obala razuđena i dugačka je preko sto kilometara. Najuži deo zaliva je tesnac Verige, širok oko 350 metara. Tu su nekad bili razvučeni lanci (verige), koji su sprečavali ulaz neprijateljskih brodova u Kotorsko-risanski zaliv. Danas na tom delu između Lepetana i Kamenara saobraćaju trajekti koji skraćuju put kroz zaliv za trideset kilometara.

Od Meljina do Igala vodi jedna od najlepših promenada na Jadranu,sedam kilometara dugo šetalište Pet Danica. Na samom početku šetališta, u Savinskoj dubravi, nalazi se manastir Savina iz XI veka. Manastirski kompleks sačinjavaju tri bogomolje: crkva Svetog Save i nova i stara crkva Uspenja Bogorodice. U manstirskoj riznici se nalazi kristalni krst optočen srebrom koji je po predanju pripadao Svetom Savi. Nedaleko od manastira, na mestu koje dominira gradom, nalazi se spomenik neznanom junaku. Ispod njega, niz padinu do mora spuštaju se zidine Herceg Novog. Grad je podigao bosanski kralj Tvrtko Prvi krajem XIV veka i dao mu ime Sveti Stefan. Kasnije grad dolazi u posed hercega humskog Stjepan Vukčića Kosače, koji ga utvrđuje i daje mu današnje ime. Oko grada su se borili Mlečani, Španci, Turci, Francuzi i Austrijanci i svako mu je nešto dodavao ili rušio. Pomorci Herceg Novog su plovili po celom svetu, donosili su egzotično bilje i gradili luksuzne vile. Čuvena Kanli kula je danas letnja pozornica, a tvrđavu Forte Mare i Špansku kulu su pokrile palme, eukaliptusi, kiparisi, agave, mimoze, magnolije i druge egzotične biljke. Sunčanim gradom samo još povremeno promaršira vojska prelepih mažoretkinja koje najavljuju Dane mimoze. Centralni gradski trg Hercega Stjepana zovu i Belavista zbog lepog pogleda koji se sa njega pruža na zaliv. Trg ulepšava crkva Svetog arhanđela Mihajla, okružena sa četiri velike palme. Na samoj obali je stakleno zdanje hotela Plaža, mnogobrojni kafići i promenada Pet Danica koja produžava dalje ka Igalu. Ovo malo mesto je vremenom preraslo u značajan centar za lečenje reumatskih oboljenja i degenerativnih promena zglobova i mišića. Na kraju zaliva su Njivice i Prevlaka. Ulaz u zaliv čuva ostrvo Mamula sa moćnom tvrđavom koja nikad nije upotrebljena u vojne svrhe.

Malo naselje Morinj se ušuškalo u najzeleniji deo zaliva. Od Perasta je udaljen nepunih pet kilometara ali nije ni približno osunčan kao Perast. U brdima iznad Boke se nalaze Crkvice, najkišovitiji deo Evrope. Značajan deo tih padavina se probije kroz krašku podlogu i završi u zalivu između Risna i Morinja. Kad izvor Sopot počne da radi, nivo mora u Risanskom zalivu se značajno poveća. Deo te vode se pojavljuje u Morinju. Slatka voda koja izbija direktno iz zemlje je nekad pokretala mnogobrojne mlinove koji su mleli žito i cedili masline. Danas je aktivan samo jedan mlin a ostali su uglavnom pretvoreni u atraktivne konobe. Ćatovića mlini su jedan od najposećenijih restorana u Boki. U neposrednoj blizini Morinja, u selu Lipci, na isturenoj steni su još vidljivi crteži praistorijskih lovaca.

LEGENDA KAŽE DA SU MORNARI  DAVNE 1452. GODINE NA STENI U SRED MORA NAŠLI IKONU BOGORODICE SA DETETOM. OD TADA, NASTALA JE TRADICIJA DA POMORCI, PO POVRATKU SA USPEŠNE PLOVIDBE, POLAŽU KAMENJE UZ OBALU GOSPE OD ŠKRPJELA. OVO NEOBIČNO OSTRVO, NAPRAVLJENO LJUDSKOM RUKOM, NASTAJALO JE VEKOVIMA. NJEGOVE OSNOVE U DUBINAMA ZALIVA KRIJU I STOTINE ISLUŽENIH JEDRENJAKA, KOJI SU NAPUNJENI KAMENOM I POTOPLJENI, KAKO BI OSTRVO I DALJE STAJALO NAD VODOM. CRKVA NA OSTRVU SADRŽI VELIKI BROJ UMETNIČKIH DELA ČUVENOG KOTORSKOG SLIKARA TRIPA KOKOLJE, KAO I IKONU GOSPA OD ŠKRPJELA, KOJU JE 1452. NAPRAVIO LOVRO DOBRIČEVIĆ.

Tivat se pominje u antičko doba kao letnjikovac bogatih Kotorana. Status grada dobija tek kad Austrougarska monarhija u njemu osniva Arsenal za remont brodova. U dnu Tivatskog zaliva se nalazi Soliolsko polje ili Solila. Nazvano je po solanama koje su se tu nalazile još u srednjem veku. Pokraj solana koje su i danas aktivne, nalazi se putnički aerodrom. Za putnike koji dolaze avionom najbliže i jedno od najatraktivnijih letovališta je Ostrvo cveća. Ovo ostrvo bujne vegetacije pretvoreno je u pravi turistički raj.//ek – Više u EKO KUĆI No29

Ostrvo Sv. Đorđe

Herceg Novi

Crkve Sv. Nikola i Sv. Luka u Kotoru