U svetu, a i kod nas, počelo se raditi na prevenciji katastrofa usled velikih padavina. Mnoge zemlje odlučile su se za postavljanje barijera, velikih nasipa, ali i za izgradnju velikih kišnih bašti.
Više puta smo bili svedoci velikih poplava u Srbiji, na teritoriji zapadne Srbije 2014. godine, a na jugu Srbije ove godine. Iako se govori o tome da će se vremenske nepogode u vidu velikih padavina i poplava tek dešavati, jako se malo radi na prevenciji katastrofa. U svetu su razvijene neke tehnike za odbranu od poplava, kao što su veliki nasipi ili velike kišne bašte. U ovom tekstu više ću govoriti o baštama i njihovom pozitivnom efektu na velike urbane površine.
U Kopenhagenu, koji je obalski grad, u poslednje vreme dešavaju se poplave zbog obilnijih padavina i jakih vetrova. Kako ne bi došlo do plavljenja urbanih površina, renoviran je park iz 1920. godine, koji može primiti do 22 000 000 litara vode. On danas izgleda tako da je sa tri strane uokviren nasipima, dok je četvrta strana, koja je na najvišem položaju, otvorena. Samim tim, zbog kosine, voda se sliva do nižih delova parka koji služe kao rezervoari i tu se skladišti. Voda se može koristiti za rad fontana ili za navodnjavanje u vreme velikih suša. Na nasipima su postavljene kapije koje se otvaraju kada je vreme lepo i tada se ljudi mogu šetati parkom i igrati se na terenima za golf. Tereni su smešteni u najnižem delu parka, tako da i oni mogu da posluže kao rezervoari vode ukoliko dođe do još obilnijih padavina.
Sa obzirom da se ovo rešenje smatra vrlo efikasnim u borbi protiv poplava, i u drugim gradovima Evrope počelo se sa izgradnjom sličnih projekata. Sledeći primer je Roterdam, gde javni trg služi kao košarkaško igralište kada je vreme lepo, a dobija funkciju bazena prilikom velikih padavina.
Da mogućnost za primenu ovakvih sistema postoji i kod nas, uverava nas Amela Greksa iz Kaća, nadomak Novog Sada, koja je konstruisala svoj kišni vrt u blizini svog doma. Kao master inženjer pejzažne arhitekture i projektant održivih sistema za upravljanje vodom, Amela je konstruisala kišni vrt, smestila ga u svoje dvorište i prilagodila ga uslovima sredine. Cilj je da se voda polako filtrira kroz različite slojeve zemljišta gde se dalje može delimično ili potpuno infiltrirati u zemljište. Time se umanjuje rizik od poplava, kao i koncentracija štetnih materija koje se ulivaju u kanalizacioni sistem.
Potrebno je obezbediti pravilan materijal, kao i predvideti mogućnost prelivanja prilikom velikih padavina i osigurati vrt od potencijalne erozije. Osnovni sastav kišnog vrta čine mešavina zemljišta visoke infiltracione moći, biljke i površinski pokrov-malč, kao i dovodna i prelivna konstrukcija, objašnjava Greksa. Prednost imaju neinvanzivne i autohtone vrste biljaka, da ne bi došlo do razvoja korova i upotrebe pesticida. Uspeh vrta se meri ukoliko on uspe da infiltrira prvih 25 mm pale kiše, koja se ujedno smatra i najzagađenijom. Taj proces ne sme da traje duže od 24 časa.
Benefiti ovih bašti su da smanjuju mogućnost poplave usled izlivanja kanalizacije, umanjuju zagađenja i poboljšavaju kvalitet površinskih i podzemnih voda, dopunjuju podzemne vode i unapređuju zelenilo i povećavaju biodiverzitet.
Održavanje ne zahteva više posla od bilo kog drugog vrta, osim što, ukoliko vrt sadrži malč, treba ga obnavljati svake godine. // Vest pripremila Marija Milenković
