POJMOVI STRUČNOSTI I PROMIŠLJENOSTI DOMINIRAJU VIZUELNOM PERCEPCIJOM VILE I OMOGUĆAVAJU DA ONA REPRODUKUJE PRIRODU OKO SEBE BUDEĆI U POSMATRAČU RADOZNALOST, DOK ORKESTRACIJA OŠTRIH POTEZA, RAZUMA I OSEĆAJNOSTI PREVAZILAZI UPOTREBNU VREDNOST OBJEKTA I POVEZUJE UMETNOST SA STVARNOŠĆU.
Peter Pihler je pobedio na konkursu za zamenu postojeće stare građevine na vrhu vinograda Kastelaz novom vilom koja će biti u vlasništvu poznate porodice vinara iz tog kraja. Autentičan proces stvaranja objekta kao likovnog elementa predela iznedrio je vilu inspirisanu predivnim alpskim pejzažom u Južnom Tirolu u Italiji. Zgrada je smeštena u planinskim vinogradu u blizini šume i jezera Kaldaro, odakle se pruža ničim omeđen pogled na okolinu. Objekat snažnog, karakternog i iskrenog arhitektonskog izraza odražava najdublja ljudska osećanja zalažući se za ideju životne spontanosti i povratka prirodi, dočaravajući njenu skladnost i lepotu dinamičnim ritmom projektantske originalnosti.
KOMUNIKATIVNA STRANA PROSTORA
Stvaralačka ideja je na vešt način transformisana u asocijativnu predstavu u kojoj je objekat nosilac događaja i novi prizor likovnosti celokupne lokacije.
Svojim spontanim, oštrim i delotvornim potezima autor postiže ravnotežu između prizora, radoznalosti, inovativnosti i osećajnosti, a oblik i karakter objekta definiše funkcionalnim umetničkim izražavanjem.
Geometrija vile evoluira iz uslova lokacije stvarajući tečan i harmoničan prelaz u pejzaž, pa se čini kao da objekat iz njega izranja. Spoljašnja materijalizacija reinterpretacija je potpornih zidova iz okolnih vinograda i odražava njihovu teksturu i boju. Kao aktivan činilac vizuelnog identiteta vile, vinogradi obezbeđuju poseban senzibiletet celokupnom prostoru, odbacujući svaku pomisao na pokoravanje prirode i zamenjujući je težnjom za usaglašavanjem sa njom.
U funkcionalnom smislu, objekat je podeljen na tri dela – podzemni deo, prizemlje i mezanin. U podzemnom delu smeštena je garaža sa pomoćnim prostorijama, dok glavni deo vile čini prostrano prizemlje koje se sastoji iz tri krila. U jednom su velika kuhinja sa trpezarijom i dnevni boravak, u drugom je spavaći blok namenjen deci i gostima, dok se u trećem nalazi master spavaća soba sa velikim garderoberom i kupatilom. Svaka zona ima svoju privatnost, a unutrašnje dvorište povezuje sve prostore. Ono se neprimetno uklapa u prirodu i nudi zaštitu od jakog vetra koji dolazi sa jezera Garda. Mezanin je predviđen kao prostor za odmor koji izlazi na krovnu terasu, dok dnevna zona prizemlja ima duplu visinu. Ovakva jasna i promišljena organizacija unutrašnjeg prostora daje svakom deliću enterijera sopstvenu slobodu i lični karakter. Istovremeno su svi elementi povezani snagom duhovne smelosti i nezadržive komunikativne energije. Kompozicioni sklop povezuje pojedinačne prostorne celine stvarajući od njih jedinstvenu tvorevinu.
VIZUELNA ZVUČNOST MATERIJALA, OBLIKA I SVETLOSTI
Estetika enterijera podleže zakonima boje i njihovoj harmoniji, te svojevrsnim jezikom površinske raznovrsnosti manifestuje poseban sloj značenja koji se postiže jedinstvom materije i forme.
Napetost i naboj oštrih ivica u kontrolisanom je kontrastu sa osećanjem mira i uravnoteženosti, koje dominira prostornom definicijom celokupne strukture.
Opažajno živa umetnička artikulacija ukazuje na nužnost čovekove posvećenosti prirodi u cilju neprekidnog obnavljanja i izgrađivanja vlastitog bivstvovanja.
Velike staklene fasade su dizajnirane sa namerom da uokvire i istaknu okolinu i da dopuste prirodi da uđe u unutrašnje prostore uz održavanje privatnosti, čime se organski i neorganski oblici spajaju i stvaraju novi funkcionalni i vizuelni identitet mesta. Uvođenje velike količine svetlosti u objekat čvrst je oslonac i garancija obezbeđivanja uzbudljivog ambijenta i dopadljivog kreativnog izraza koji poseduje istinsku osećajnost.
Enterijer karakterišu lokalni materijali koji stvaraju toplu, jednostavnu i minimalističku atmosferu i odgovaraju karakteru glavnog motiva – povezivanja sa pejzažom. Materijali kao što su beton i drvo, koriste se za stvaranje kontinuiteta enterijera i ekstrerijera. Uz pomoć specifične vizuelne zvučnosti kakvu samo oni poseduju, beton I drvo ostvaruju utisak izuzetne postojanosti i stabilnosti arhitektonskog dela. Što se tiče energetske efikasnosti, vila ima sertifikat o održivosti pod nazivom CasaClima, koji označava najvišu, A kategoriju.
Kompozicijski dinamično ostvaranje izlomljeno je u ravnima koje se međusobno sudaraju i prepliću zadržavajući vlastitu autentičnost i ujedno se prepuštajući jedinstvu celine sa okolinom. Na taj način se stvara novi život samog objekta koji u sebi sadrži ono nedodirljivo i uzvišeno, te nadahnjuje nas kao posmatrače da preispitamo svoj lični stav prema stvarnosti i prirodi.//
ek VESNA RAVIĆ
