U AMAGANSETU, GRADIĆU NA NJUJORŠKOM LONG AJLENDU, SUPRUŽNICI SREDNJIH GODINA PRONAŠLI SU PARCELU NA KOJU SU PLANIRALI DA SMESTE SVOJU KUĆU IZ SNOVA. BIRO BATES MASI+ARCHITECTS PRETOČIO JE NJIHOVE ŽELJE U ARHITEKTONSKI JEZIK I TAKO JE NASTALA KUĆA KOJA PRISNO KORESPONDIRA SA ZATEČENOM PRIRODOM, KAO I SA LOKALNOM GRADITELJSKOM TRADICIJOM. TREĆA PODJEDNAKO VREDNA OSOBENOST JESTE ČINJENICA DA OBJEKAT ISKRENO I DO TANČINA ODSLIKAVA STIL ŽIVOTA VLASNIKA.
U Amagansetu, gradiću na njujorškom Long Ajlendu, supružnici srednjih godina pronašli su parcelu na koju su planirali da smeste svoju kuću iz snova. Biro Bates Masi+Architects pretočio je njihove želje u arhitektonski jezik i tako je nastala kuća koja prisno korespondira sa zatečenom prirodom, kao i sa lokalnom graditeljskom tradicijom. Treća podjednako vredna osobenost jeste činjenica da objekat iskreno i do tančina odslikava stil života vlasnika.
Osim što su kuću želeli kao prostor u kome će boraviti, ona je trebalo i da odgovori na ljubav vlasnika prema zabavi, kao i na porodična okupljanja i druženja sa gostima tokom vikenda. Pastoralno okruženje nije prenebregnuto, već je, naprotiv, istaknuto arhitektonskim dizajnom, što se kao investitorski zahtev odlično poklopilo sa karakterom produkcije projektnog biroa Masijevih, zasnovanom na upotrebi šindre i na osobenom konceptu u prostorno-funkcionalnoj organizaciji.
Šindra, drveni crep, korišćena je ne samo za oblaganje krovova, već i celokupne fasade objekta, pri čemu su joj dimenzije uvećane, a izvedena je od žutog kedra sa Aljaske. Opšti izgled objekta neskriveno podseća na farmerske kuće i štale za konje koje su se vekovima gradile na ovom lokalitetu.
Čak je i grupisanje objekata preuzeto iz tradicije. Na projektu se determinišu tri volumena data kao niz: spavaća soba sa kancelarijom vlasnika, kuhinja sa prostranom sobom za porodična okupljanja i veliki dnevni boravak sa sobama za goste.
Volumeni su međusobno rotirani, što kompoziciji daje dinamiku i obezbeđuje bolji pristup svetlosti. Između ovih volumena postoje direktne veze koje se po potrebi mogu i prekinuti velikim kliznim vratima. Adaptibilnost i mogućnost metamorfoze prostora postoji i u drugim formama, kao što su npr. veze enterijera sa baštom, gde je najoriginalniji momenat smešten u sam ulazni korpus u vidu transparentnog spoja prednjeg i zadnjeg dvorišta. Zadnje dvorište, prema kome je kuća široko otvorena, sadrži i bazen, odnosno vodu kao četvrti element prirode.
Paleta materijala je mala i isključivo su prirodnog porekla. Drvo je i u enterijeru dominantno. Tu su hrastov pod i zidni detalji, kao i pažljivo odabrani komadi nameštaja od drveta i kože. Interesantna je kompozicija kamina koji je izveden u šindri od terakote.
Svesno su izbegnuti bela boja, high-tech materijali i skupocena finalna obrada. Raspoloženje diktirano uživanjem u prirodnosti i iskrenosti bilo je glavni kreator izraza, a prostor je zamišljen kao nekonvencionalan i ležeran.
Još pre kupovine, kada su vlasnici tek naišli na ovu parcelu, okarakterisali su je kao ‘prostranu, otvorenu i dovoljno veliku da se na njoj oformi i travnjak’. Iako se sa nje pruža pogled na okean, prizor zalaska Sunca nad obližnjim poljima učinio im se privlačnijim, te je čitav dizajn krenuo u tom smeru.
Fasadna materijalizacija je takva da se čini kao da kuća izrasta iz zemlje i trave. Arhitekta Pol Masi je predložio da upravo trava bude sveukupni motiv dizajna. U parternom uređenju glavni motiv je ritam uredno ošišanog travnjaka i nepokošene divlje trave.
Trava je iskorišćena i kao materijal. Ugrađena je u zidove i zabate posebnom tehnologijom koja ovakvoj oblozi obezbeđuje trajanje od dve do tri decenije, koliki je i vek trajanja šindre od žutog aljaskog kedra. Trava kao stilizovani motiv sačinjen od niza paralelnih letvi ili daski sa estetsko-funkcionalnom ulogom, egzistira na bočnim fasadnim stranama volumena, kao i u nekolicini sekvenci u enterijeru.
ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ
