INTERESANTNA PORODIČNA KUĆA, SAGRAĐENA U CENTRALNOM DELU OSIJEKA U IZRAZITO SAVREMENOM VOKABULARU, PREDSTAVLJA OBJEKAT KOJI OSTVARUJE TESNE VEZE SA SVOJIM SPOLJAŠNJIM OKRUŽENJEM, A U SVOM FUNKACIONALNO-ORGANIZACIONOM USTROJSTVU NAJVERNIJE SLUŽI ČOVEKU.

Po svojim morfološkim odlikama kuća prati konstituciju terena, prirodno se nadovezujući na njega. Otud ravni krovovi, površine i mase koje su longitudinalno usmerene, poštovanje euklidovske geometrije. Ovo poslednje je unekoliko narušeno uvođenjem asimetrične forme u centralnom krilu kuće, koja probija ravan krova i postaje odraz organske forme. Ovakvim autorskim postupkom potcrtava se komunikacija i usmerenost kuće na prirodu, kako u kontekstu njene otvorenosti i upućenosti na spoljašnji prostor, tako i u metaforičnosti u izrazu i inspiraciji tokom procesa projektovanja.

Glavni ulaz u kuću naglašen je rasporedom masa na objektu, a u konceptu hortikulturnog uređenja predstavljao je dominantnu okosnicu. Snažna ulazna vrata simbolizuju granicu između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora. Razuđena arhitektonska kompozicija, zasnovana na tri krila objekta koja su u tesnoj fizičkoj vezi, ali istovremeno i potpuno individualizovana u materijalizaciji i funkciji, vidljiva je koliko spolja toliko i unutra. Ovakav potez još jednom nas upućuje na dualnost kao lajt-motiv projekta.

Funkcionalne celine su grupisane i izdvojene, i kao takve one u celini pripadaju životu porodice koji se odvija unutar kuće, ali ga istovremeno i uređuju, olakšavaju, konotiraju. Dodatni povod za ovakvo arhitektonsko rešenje vezan je za zahtev vlasnika da se sačuvaju dva stara oraha u dvorištu, čiji hlad bi osigurao ugodan boravak na južnoj strani placa, gde su smeštene upravo odaje za spavanje i odmor.

U istočnom krilu kuće smešteni su garaža, wellness sa kupatilom i glavne spavaće sobe sa garderobom. Zapadno krilo rezervisano je za decu i njihove sobe sa kupatilima. Ova dva krila čvrstvo povezuje središnji volumen koncipiran kao jedinstven integralni prostor kuhinje, trpezarije i dnevnog boravka. Dnevnom boravku je dodeljen najupečatljiviji prostor objekta – aneks organske forme sa dvostrukom spratnom visinom, čime je na galeriji dobijen prostor za biblioteku. Biblioteka nosi i svojevrsnu ulogu vidikovca kuće, budući da se iz nje pruža impresivni pogled na reku Dravu. U smislu materijalizacije, centralni zaobljeni volumen je u eksterijeru dodatno naglašen kao „topla“ veza postupkom uvođenja završne obloge od trespa ploča u orahovini.

Enterijer kuće odlikuje se minimalističkim stilskim izrazom. Komadi nameštaja su malobrojni, uvedeni u kompoziciju enterijera po principu potrebnog i dovoljnog. Enterijer je vajan krupnim potezom, što korespondira sa opštim duhom građevine. Dominira bela boja kao najneutralniji koloritski gest. Materijali u opremanju i završnoj obradi su prirodnog porekla, a tema oraha pojavljuje se na svim drvenim površinama u kući. Široki prozorski otvori propuštaju obilje sunčeve svetlosti i vazduha u kuću, a vrata na obe strane kuće, kojima se unutrašnji prostor lakom i logičnom vezom nadovezuje na dvorišni prostor, još jednom potenciraju prirodu kao stožer projektantske ideje.//ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ – Više u EKO KUĆI No11