EKSTENZIJA KUĆE I VRT NE REMETE IZGLED STARE ARHITEKTURE, VEĆ UNOSE MALO ŽIVOSTI U DEO GRADA U KOME DOMINIRA CRVENA CIGLA. IAKO BI NEKO MOGAO POMISLITI DA OVO PREDSTAVLJA NOVI TREND GRADNJE, TO NIJE TAČNO, JER JE SVE USLOVLJENO URBANISTIČKIM PLANOM I ZAKONIMA KOJI NALAŽU OČUVANJE STARIH ZGRADA.

Većina gradova u Velikoj Britaniji može se pohvaliti karakterističnom arhitekturom koja je veoma prepoznatljiva širom sveta, a koju odlikuju crvena cigla i kamen. Iako bi neko pomislio da to predstavlja trend gradnje, to je ipak uslovljeno urbanističkim planom i zakonima koji nalažu očuvanje starih zgrada. U mnogim gradovima Velike Britanije, u cilju očuvanja identiteta i kulturnog nasleđa određene su zone zaštite arhitekture u kojima se mora očuvati tipičan izgled i duh dela grada koji je pod zaštitom, pa se tako u Londonu mogu naći čitavi kvartovi gde je stara arhitektura ostala netaknuta.
U delu Londona zvanom Ajlington, dominiraju kuće i zgrade izgrađene u džordžijanskom i viktorijanskom stilu, koji su u Velikoj Britaniji bili zastupljeni tokom 18. i 19. veka. Upravo u tom delu Ajlingtona nalazi se kuća jedne mlade porodice čija je želja bila da prošire prostor u kome će zajedno provoditi slobodno vreme, odnosno da povećaju površinu trpezarije i prostora za igru dece. Porodica je za projekat nadogradnje unajmila firmu Fraher Architects, poznatu po razvoju savremnih ideja i projekata na osetljivim mestima, poput zona zaštite arhitekture. Kako bi ispoštovali propisani način gradnje i učinili da mračni prizemni deo kuće bude svetliji, arhitekti su odlučili da kuću prošire ka vrtu. Strana nadogradnje okrenuta vrtu u potpunosti je pokrivena staklom, što omogućava maksimalan priliv prirodne svetlosti, i čini da kuća i vrt izgledaju kao jedna celina.

Arhitekti su želeli da unesu malo raznolikosti i topline u okolinu u kojoj preovlađuje cigla, tako da su nadogradnju spolja obložili svetlim pločama od arišovog drveta. Nadogradnjom su, po želji vlasnika, dobijene prostrana trpezarija i radna soba.
U enterijeru kuće preovlađuje bela boja i minimalistički dizajn, što vizuelno dodatno uvećava prostor. Iako je smanjena površina vrta, ipak je ostalo dovoljno prostora za jednu malu gradsku baštu, koja će vlasnicima pružiti dovoljno mesta za odmor i razonodu. Vrt je urađen u dva nivoa, i u svakom se nalazi deo za sedenje i žardinjere za biljke. Pored biljaka, toplom izgledu vrta doprinosi i zeleni krov postavljen na vrh nadogradnje, koji se može videti i iz spavaćih soba.

Zeleni krov nije jedini održivi element ove kuće. Ona je opremljena i sistemom za sakuplanje kišnice koja se koristi za zalivanje bašte i potrebe domaćinstva u vidu tehničke vode. U čitavom rešenju vidi se da arhitekti pored očuvanja arhitekture i tradicije, veliku pažnju poklanjaju i očuvanju prirode. Ovo govori da se njihov princip dizajna zasniva na harmoničnom odnosu arhitekture i prirode. //ek ALEKSANDRA RADINOVIĆ- Više u EKO KUĆI No13