nasa reklama

REKONSTRUKCIJA ZGRADA

Autori:
MR VLADIMIR LOVRIĆ, DIA

POSTUPKOM REKONSTRUKCIJE, PRILAGOĐAVANJEM I OPLEMENJIVANJEM STARIH ZGRADA, NJIHOVIM TEHNIČKIM USAVRŠAVANJEM I SVIM INTERVENCIJAMA KOJE IH ČINE BOLJIM, ŠTEDIMO I RESURSE U SVAKOM SMISLU. REKONSTRUKCIJOM STVARAMO U SADAŠNJOSTI, ISTRAŽUJUĆI PROŠLOST, STVARAJUĆI NOVE STARE OBJEKTE KOJI ĆE BITI ODRŽIVI U BUDUĆNOSTI.

Ovaj broj EKO KUĆE bavi se različitim vidovima rekonstrukcije zgrada. Prema vidovima i njihovim zahvatima, razlikujemo termine kojima se definišu intervencije na postojećim zgradama: rekonstrukcija, restauracija, dekonstrukcija, rušenje, renoviranje, održavanje, adaptacije, prenamena, infrastrukturne intervencije, bioklimatska rehabilitacija, energetska rehabilitacija.
Pitanja sve veće potrošnje energije i zagađivanja životne sredine, aktuelizovala su i doprinela razvoju ideja o mogućnostima obnavljanja starih energetski neefikasnih i nefunkcionalnih objekata. Taj postupak se zove eko rehablitacija, zeleno remodelovanje, zelena obnova, eko-solarna ili bioklimatska rehabilitacija, a podrazumeva sprovođenje niza postupaka koji su u skladu sa najsavremenijim saznanjima o fizici zgrada.
Svi nivoi rekonstrukcije i bioklimatske rehabilitacije zasnovani su na ozbiljnom promišljanju o svemu onome što već postoji, ali je izgubilo na kvalitetu, zastarelo po formi, ili postalo neadekvatno po funkciji. Utvrditi da postoje nedostaci na nekoj staroj zgradi, do pre izvesnog vremena, značilo je doneti odluku da je treba zameniti novom i otarasiti je se bez ostatka. Danas, promišljanjem na višem nivou, zahvaljujući poimanju tradicionalnog kvaliteta nastalog na spoju veštine i znanja prethodnih generacija, savremenim saznanjima, ne posežemo za novim po svaku cenu.
U arhitekturi, rekonstrukcija je zahtevan proces i nikako ne znači pribegavanje jedno stavnijem i jeftinijem rešenju. Do nedavno, rekonstrukcija je smatrana inferiornom u odnosu na izgradnju novih objekata. Bila je smatrana opravdanom jedino u slučaju primene na zgradama od izuzetne kulturno-istorijske vrednosti, dok se prenamena naizgled trivijalnih građevina nije smatrala vrednom truda. Stvari su se, srećom, promenile. Ne samo praktični razlozi pokazali su se presudnim u odluci naručilaca projekata. Ima tu uticaja svesti o potrebi očuvanja prirode i štednje energije, o ekološkom otisku, ima i uticaja stavova kao što je “manje je više ” i svih njegovih konotacija. Bilo kako bilo, nas arhitekte raduje trend koji vlada među investitorima, kao i sve češći zahtevi za projektovanjem u oblasti rekonstrukcije, adaptacije, prenamene, restauracije, modernizacije i proširenja postojećih objekata.
Uhvatiti se u koštac sa rekonstrukcijom bilo koje vrste znači pristupiti poslu holistički, uzeti u razmatranje istorijske faktore, koji podrazumevaju istoriju materijala i tehnologije gradnje, pravilno ih proceniti, pouzdano izmeriti raspoloživim tehnikama i aparatima, a onda ih dopuniti tako da po stanu održivi, a da pritom usavrše i oplemene konačni proizvod. Veliki zadatak za timove stručnjaka željnih izazova! Nema tu oprobanog svevažećeg recepta, nema univerzalnog pristupa. Neophodno je interaktivno dogovaranje svih struka, koje je definisano terminom “integralno projektovanje”. Neprikosnoveni princip je da objekat mora biti konstruktivno stabilniji, funkcionalno savršeniji, energetski efikasniji, ekološki opravdaniji, savremeniji i svrsishodniji, infrastrukturno obnovljen, modernizovan, estetski i likovno oplemenjen, urbanistički prilagođeniji … bolji u svakom smislu. Celina zgrade ili šireg kompleksa ne sme da odiše nametnutim jedinstvom suprotnosti, već skladom stare i nove lepote vrednim poštovanja.
Pomiriti karakteristike postojeće zgrade, sa zahtevima i očekivanjima klijenta, fondove i rokove, veštinu odabranog izvođača radova i ličnu viziju krajnjeg rezultata, ekološki momenat i sve neophodne dozvole, predstavlja pravi podvig i stavlja na odlučujuću probu umešnost i stručno znanje učesnika projekta. Zadovoljan klijent i ponosan projektant – spoj o kome se sanja, krunisan lepim i funkcionalnim objektom koji vidljivo ima i istoriju i budućnost. Mnogo je primera koji potvrđuju da je moguće da rekonstruisani objekat i formom i funkcijom nadmaši novoizgrađeni. Ti primeri predstavljaju dokaz da je razmišljanje na višem nivou i strpljivo kombinovanje i uklapanje različitih načina da se stigne do željenog cilja – pravi put.
Postupkom rekonstrukcije, prilagođavanjem i oplemenjivanjem starih zgrada, njihovim tehničkim usavršavanjem i svim intervencijama koje ih čine boljim, štedimo i resurse u svakom smislu. Rekonstrukcijom gradimo u sadašnjosti, istražujući prošlost, stvarajući nove stare objekte koji će biti održivi u budućnosti. Sve o procesu rekonstrukcije možete pročitati  EKO KUĆI No08  od 62. do 69. strane.