VOJIN VALJAREVIĆ & VESNA DE VINČA
KAKO SPASTI POGLED NA HRAM OD PRETENCIOZNOG ILI PRETERANO LIČNOG DIZAJNA? KAKO SE ENTERIJEROM NADOVEZATI NA DUHOVNU KULTURU KOJU HRAM SVOJOM ARHITEKTUROM I ENERGIJOM NOSI? REKONSTRUKCIJOM PORODIČNOG STANA IZ VREMENA 60-TIH TREBALO JE OMOGUĆITI DA TAJ POGLED U SVAKOM TRENUTKU PRUŽI NAJPRE SPOKOJ , A ONDA USHIĆENJE I STIMULANS. TO JE BIO PROJEKTNI ZADATAK KOME SU TEŽILI ARHITEKTA VOJIN VALJAREVIĆ I KOAUTOR OVE ADAPTACIJE I REDIZAJNA, MULTIMEDIJALNA LIČNOST VESNA DE VINČA.
Gledamo pravo u Hram. Ustvari, to je pogled Hrama – u nas. Kakva privilegija!
Da, Hram Svetog Save je glavni junak u procesu rekonstrukcije stana porodice Jugović, koji celom svojom dužinom i južnom stranom ’gleda’ ka ovom, na Balkanu najvećem, pravoslavnom zdanju.
Podignut na mestu gde je Sinan paša 1595. godine spalio mošti Svetog Save, na vrhu tada najvišeg brda Vračara, ovaj spomen hram, delo arhitekata Bogdana Nestorovića i Aleksandra Deroka, danas je organski i najvidljiviji deo savremene živopisne siluete Beograda.
Visina sa koje se posmatra Hram daje dodatnu duhovnost. Ovaj stan se nalazi skoro na samom vrhu solidno građene zgrade smeštene na uglu Svetosavske i Katanićeve, sa fasadom koja se još drži.
Prostor je rekonstruisan kompletno, prvi put posle 45 godina. Izmenjene su instalacije, zidovi, sve izuzev podova pokrivenih solidnim, neuobičajeno ređanim hrastovim parketom. U stan je ’ubačena’ terasa, sada zatvoreni stakleni vrt spavaće sobe Tanje Jugović. Stan ima površinu od 90 m2, i u njemu se nalaze čak tri spavaće sobe. Dve spavaće sobe gledaju na Hram i imaju u prostoru postavljene elegantne okrugle staklene tuš kabine – saune. Iz jedne kabine se gleda u Hram.
Zavese su izbačene, tepisi takođe. Dnevna soba i trpezarija su spojene celinom od 8 metara staklenih površina i okrenute su ka Hramu. I nekada devojačka soba poznate novinarke gleda direktno u Hram. Ova soba je odvojena pokretnim vratima sa ogledalima visokim skoro do vrha plafona. Kada su ova vrata otvorena, soba postaje deo dnevnog ambijenta. Istim ogledalima – vratima, koja su postavljena nasuprot, zatvara se malena kuhinja u kojoj je smešteno sve što je potrebno. Efekat ’ogledalo na ogledalo’ vidno proširuje prostor i multiplikuje igru svetla.
Terase uokviruju ceo stan. Podrazumeva se da su najvažnije one koje su okrenute Hramu. Vidno je da je ovde funkcionalnost, pored estetike, osnovni princip.
Autori dizajna su arhitekta Vojin Valjarević i provereno i dokazano višestruko talentovana multimedijalna ličnost, Vesna de Vinča. Ovo je samo jedan u nizu njihovih zajedničkih rekonstrukcija i projekata unutrašnje dekoracije.
DUHOVNA ARHITEKTURA
Kako formulisati prostor koji bi u mašti bio sklopiv tako da se unese u Hram, a onda tamo rasklopi tako da toj atmosferi ne smeta, već da se nevidljivo uklapa i formatom i bojom i razuđenošću oblika?
To nam je bio težak projektni zadatak – sačuvati pogled kao najvažniji momenat , ne otežati ga slikama, zidove ostaviti što više praznim, jer nema bolje slike od dobro formulisanog i prozorima definisanog pogleda, pokušati da se iz gotovo svih delova stana, i soba i kupatila i kuhinje i predsoblja, magično vidi Hram, tako da nas u svakom trenutku smiruje i ushićuje – odmotava svoj najnoviji realizovani san i tajnu inspiracije Vesna de Vinča.
Nameštaj je uglavnom stari, redizajniran, prefarban, a atmosfera je pomalo ’retro’.
-Već dugo znam koliko je važno u šta i u koga gledamo svakodnevno. Pogled može biti savršen stimulans, ali i pakleno ograničenje koje oduzima energiju. Pogrešne slike i fotografije, pogrešni ljudi i natrpanost prostora mogu da nas iscrpe. Rasterećen pogled na samo jedno drvo u dvorištu ili na cvet u prozoru može da nas obnovi, smiri, donese vedrinu. Mi u suštini biramo taj pogled. Mudriji umeju da ga pronađu, stvore, formiraju, iščiste. Oni umeju da na pravi način vrednuju i situacije i ljude, i dizajn i prirodu – razmišlja Vesna de Vinča.
Celog svog života Vesna ima sreće sa pogledom! Da li je to sudbina ili kreacija?
Svi njeni prostori, počev od ovoga u krilu Hrama, u kojima živi ili u kojima je živela, okrenuti su magičnim scenama, prelepim pogledima. Bilo je to najpre prema zelenom parku Kalemegdana i Zoološkog vrta, gde ju je nekada davno, kada je prvi put ozbiljno otišla od kuće, kaže uz osmeh, svakoga jutra budila rika lavova. Pa onda preseljenje i novi život koji je sledio, pogled prema Neimarskom parku, gde od proleća, u gotovo svakom trenutku, uz opojni miris lipe, promiču čudesne ptice, uz žamor dečjih glasova sa ljuljaški prekoputa. Tu je, takođe sama, osmislila i stan i ’zvezdarijum’, otvorenu terasu sa pokretnim staklenim krovom, za spavanje i za gledanje u zvezde. Ili pogled sa broda EKO CENTRA na Ušću, prema tvrđavi na Kalemegdanu, gde rano, rano ’lovi’ izlazeće sunce koje se vrti oko glave Pobednika, a onda čeka dnevni defile labudova i galebova.//ek VOJIN VALJAREVIĆ Više u EKO KUĆI No19
