nasa reklama

POGLED KAO SMISAO

Autori:
VOJIN VALJAREVIĆ & VESNA DE VINČA

KAKO SPASTI  POGLED  NA HRAM  OD PRETENCIOZNOG ILI PRETERANO  LIČNOG DIZAJNA?  KAKO SE  ENTERIJEROM NADOVEZATI NA  DUHOVNU KULTURU KOJU HRAM SVOJOM ARHITEKTUROM I ENERGIJOM NOSI?  REKONSTRUKCIJOM PORODIČNOG STANA IZ VREMENA 60-TIH TREBALO JE OMOGUĆITI DA  TAJ POGLED  U SVAKOM TRENUTKU PRUŽI NAJPRE SPOKOJ , A ONDA USHIĆENJE I STIMULANS. TO JE BIO  PROJEKTNI ZADATAK KOME SU TEŽILI ARHITEKTA VOJIN VALJAREVIĆ  I KOAUTOR OVE ADAPTACIJE I REDIZAJNA, MULTIMEDIJALNA LIČNOST  VESNA DE VINČA.

Gledamo  pravo u  Hram. Ustvari,  to je  pogled  Hrama – u nas. Kakva privilegija!
Da, Hram  Svetog Save je glavni junak u procesu rekonstrukcije  stana  porodice Jugović,  koji celom  svojom dužinom i južnom stranom ’gleda’ ka ovom, na Balkanu najvećem, pravoslavnom  zdanju.
Podignut na mestu gde je Sinan paša 1595. godine spalio mošti Svetog Save, na vrhu tada najvišeg brda Vračara,  ovaj spomen hram, delo arhitekata Bogdana Nestorovića i Aleksandra Deroka, danas je  organski i najvidljiviji deo savremene živopisne siluete Beograda.
Visina sa koje se posmatra Hram daje dodatnu  duhovnost. Ovaj stan  se nalazi  skoro na samom vrhu solidno građene zgrade smeštene na uglu Svetosavske i Katanićeve, sa fasadom koja se još drži.

Prostor  je rekonstruisan kompletno, prvi put  posle 45 godina.  Izmenjene su  instalacije, zidovi, sve izuzev podova pokrivenih  solidnim, neuobičajeno  ređanim hrastovim parketom. U stan je ’ubačena’ terasa, sada  zatvoreni stakleni vrt spavaće sobe Tanje Jugović. Stan ima površinu od 90 m2,  i u njemu se nalaze čak tri spavaće sobe. Dve spavaće sobe  gledaju na Hram i  imaju  u prostoru   postavljene  elegantne okrugle staklene tuš kabine – saune.  Iz jedne kabine se gleda u  Hram.
Zavese su izbačene, tepisi takođe. Dnevna soba  i trpezarija su  spojene celinom od 8 metara staklenih površina i okrenute su ka Hramu. I nekada devojačka soba poznate novinarke  gleda direktno u Hram.  Ova soba je odvojena pokretnim vratima sa ogledalima visokim skoro do vrha plafona.  Kada su ova vrata otvorena, soba postaje deo dnevnog ambijenta. Istim ogledalima –  vratima,  koja su postavljena nasuprot,  zatvara se malena kuhinja  u kojoj  je smešteno sve što je potrebno. Efekat ’ogledalo na ogledalo’ vidno proširuje prostor i multiplikuje igru svetla.

Terase uokviruju ceo stan. Podrazumeva se da su najvažnije one koje su okrenute Hramu. Vidno je da je ovde funkcionalnost, pored estetike, osnovni princip.
Autori dizajna su arhitekta Vojin Valjarević i provereno i dokazano višestruko talentovana multimedijalna ličnost, Vesna de Vinča. Ovo je samo jedan u nizu njihovih zajedničkih rekonstrukcija i  projekata unutrašnje dekoracije.

DUHOVNA ARHITEKTURA
Kako formulisati prostor koji bi u mašti bio sklopiv tako da se unese u Hram, a onda tamo rasklopi tako da toj atmosferi ne smeta, već da se nevidljivo uklapa i formatom i bojom i razuđenošću oblika?

To nam je bio težak projektni zadatak – sačuvati pogled kao najvažniji momenat , ne otežati ga slikama, zidove ostaviti što više praznim, jer nema bolje slike od dobro formulisanog i  prozorima definisanog  pogleda,  pokušati da se iz gotovo svih delova stana, i soba i kupatila i kuhinje i predsoblja, magično vidi  Hram, tako da nas  u svakom trenutku  smiruje i ushićuje  – odmotava svoj najnoviji realizovani san i tajnu inspiracije Vesna de Vinča.

Nameštaj  je uglavnom stari, redizajniran, prefarban, a atmosfera  je pomalo ’retro’.
-Već dugo znam koliko je važno u šta i u koga gledamo svakodnevno. Pogled može biti  savršen stimulans, ali  i pakleno ograničenje koje oduzima energiju. Pogrešne slike i fotografije, pogrešni ljudi i    natrpanost prostora mogu da nas  iscrpe.  Rasterećen pogled na samo  jedno drvo u dvorištu ili na cvet u prozoru može da nas  obnovi, smiri, donese vedrinu. Mi u suštini biramo taj pogled. Mudriji umeju da ga pronađu, stvore, formiraju, iščiste. Oni umeju da na pravi način vrednuju i situacije i ljude, i dizajn i prirodu  – razmišlja   Vesna de Vinča.

Celog svog života  Vesna  ima sreće sa pogledom!  Da li je  to sudbina ili kreacija?

Svi njeni prostori,  počev od ovoga u  krilu Hrama, u kojima živi ili u kojima je živela, okrenuti su magičnim scenama, prelepim pogledima. Bilo je to najpre prema  zelenom parku Kalemegdana i Zoološkog vrta,  gde ju je nekada davno, kada je prvi put ozbiljno otišla od kuće, kaže uz osmeh, svakoga jutra budila rika lavova.  Pa onda preseljenje i novi život koji je sledio, pogled prema Neimarskom parku, gde od proleća, u gotovo svakom trenutku, uz opojni miris lipe, promiču čudesne  ptice, uz žamor dečjih glasova sa ljuljaški prekoputa. Tu je, takođe sama, osmislila i stan i ’zvezdarijum’, otvorenu terasu sa pokretnim staklenim krovom, za  spavanje i za gledanje u zvezde. Ili pogled  sa  broda EKO CENTRA na Ušću, prema tvrđavi na Kalemegdanu, gde rano, rano ’lovi’  izlazeće sunce koje se vrti  oko glave Pobednika,  a onda čeka dnevni defile  labudova i galebova.//ek VOJIN VALJAREVIĆ Više u EKO KUĆI No19