nasa reklama

OAZA U GRADU

Autori:
STUDIO MK27
Lokacija:
SAO PAOLO, BRAZIL
Površina:
387
Fotografija:
FERNANDO GUERRA

OBJEKAT PREDSTAVLJA ZBIR INTERAKCIJA KOJE REZULTIRAJU VIZUELNOM JEDNOSTAVNOŠĆU I KAO NOVA PROSTORNA VREDNOST U RITMU MIRNIH LINIJA I POVRŠINA SUPROTSTAVLJA SE URBANOM GRADSKOM METEŽU VELIKOG BRAZILSKOG GRADA SAO PAULA. U POTRAZI ZA MOTIVIMA KOJI REFLEKTUJU MIR, SPOKOJ, RADOST, MOGUĆNOST SUSRETANJA I DIJALOGA, AUTORI SU STVORILI KUĆU KOJA SVOJIM CELOVITIM GEOMETRIJSKIM VOLUMENOM OBJEDINJUJE RITAM, HARMONIJU I LIKOVNE SADRŽAJE, TE USPOSTAVLJA HUMANE ASOCIJACIJE SA LJUDIMA I PRIRODOM. 

Potreba za stvaranjem nečeg drugačijeg, kontrastnog i održivog u Sao Paulu – gradu haotičnog saobraćaja, trošnih trotoara, bezličnih nebodera i dubokog jaza između siromašnih i bogatih, uzburkala je inspiraciju, kreativnost i znanje autorskog tima koji je uspeo da u sveukupnom gradskom metežu stvori nove vrednosti, asocijacije i relacije, nova prostorna prožimanja. Čiste linije i održivi aspekt kuće ubedljivo prikazuju autorov miran i spokojan koncept dizajna i predstavljaju kontrapunkt užurbanom i bučnom gradu.
 

SKLAD TRANSPARENCIJE I ČVRSTOĆE

Stroga kubična spoljašnjost okružuje složenu unutrašnju strukturu. Omotač koji podržava jedinstvo ideje, kvalitet proporcije i utopljenost u okruženje, ostvaruje dijalog sa razigranom multifunkcionalnom unutrašnjošću prilagođenoj zahtevima složene stambene strukture i savremenog korisnika. 

Eksterijer kuće je u hladnom belom tonu kako bi u potpunosti iskoristio brazilsko sunce i stvorio što jači kontrast sa okolinom. Arhitektura ovog objekta zasnovana je na elementarnim princima lepote oblikovanja, čvrstine materijala i funkcionalnosti. Kuća stoji kao primer sklada prostora, svetla i vremena sa racionalnim stavom koji ispoljava red – od linearnosti, lakoće i transparencije do čvrstoće i oštrine. Zadivljujuća poetična planarnost ove kuće doprinosi njenom samosvojnom izrazu, te ona izmiče šematskim klasifikacijama i osvaja naivnom jednostavnošću, duboko prožeta realnošću i životom, ljudskim idealima i težnjama.

ODNOS SPOLJA-UNUTRA
Dominirajuća namera autora nije da ogradi i ograniči prostor, da ga odvoji od spoljašnjeg sveta, već da kroz slobodu umetničke interpretacije stvori smisleno prožimanje i dvojni nivo značenja, koji opservaciju čine življom i energičnijom. Neizostavnu potrebu da poveže arhitektonsko delo sa mestom nastanka, autor artikuliše i kroz vizuelnu nezavisnost ravni. Umesto prozora kao rupe u zidu, pojavljuju se čitavi stakleni zidovi koje oko prihvata kao pozitivan element strukture. Oni prekidaju horizontalnu upornost masivnog zida i omogućavaju spregu spoljašnjeg prostora i čula vida. Arhitektonski prostor realizovan je kao akter u proizvodnji značenja i kao takav jedinstven pojam prisutan je svuda unaokolo. Nedimenzionisan, a sadržajan u svemu, postojan je i čitak i utvrđuje relacije i zakonitosti odnosa čovek-priroda-okruženje. Objekat sa velikim staklenim površinama postao je transparentni prijemnik za sve kolorističko bogatstvo prirode i objekata u okruženju – za krošnje stabala, tlo reljefa, mnoštvo senki i sav pulsirajući živi prostor oko sebe.