CARGO ARCHITECZ
PORODIČNA KUĆA
CHARLEVOIX, KVEBEX, KANADA
175
CARGO ARCHITECTURE
IDEJA O MINIMUMU, KAO SPECIFIČNOJ PREDNOSTI DUHA NAD MATERIJOM, KOMBINOVANA SA ISTINSKOM IMPRESIONIRANOŠĆU PRIRODNE LEPOTE MESTA, PREDSTAVLJALI SU POLAZIŠTE U PROCESU PROJEKTOVANJA OVE VILE. STUDIJSKA ANALIZA POTKREPLJENA JE SIMPATIJAMA PREMA SKANDINAVSKOM DIZAJNU, ALI I INTERESOVANJEM ZA TRADICIONALNO GRADITELJSTVO REGIJE. PRI SVEMU TOME UVAŽAVAN JE PRINCIP DUALITETA.
U pejzažu Kvebeka, u srcu šume na krajnjem severu Kanade, podignuta je porodična kuća koja je specifična po svojoj dualnosti. Njen spoljašnji izgled predstavlja savremenu interpretaciju šumske vikendice, pri čemu vešto krije komfornu unutrašnjost od čak 175 m2. Kontrastni princip black&white vidljiv je kako na fasadi, tako i u enterijeru, i predstavlja jasan determinator savremenosti. No, ostali elementi, posebno oni vezani za raspored masa, upućuju nas na prošlost i na stil lokalnog života od pre nekoliko vekova. Svaka strana fasade tretirana je kao nezavisno platno čija je kompozicija jednostavna, ali semiološki bogata – alterniraju se puno i prazno, uvučeno i ispupčeno, svetlost i senka, belo i crno, a elementi su raspoređeni uz poštovanje principa zlatnog preseka. Iz istorijske činjenice da je pre jednog veka Maljevičeva slika crnog kvadrata na belom platnu utrla put novom slikarstvu, ova kuća crpi snagu i sublimira sve tekovine moderne, počev od Bauhausa, pa sve do najnovijih varijeteta minimalizma u skandinavskom dizajnu.
Reč je o pasivnoj kući iz produkcije lokalnog biroa Cargo Architecture. Autore je prevashodno inspirisala priroda koja okružuje parcelu – šumovite doline, reka Sen Loren, obližnji planinski venci sa skijalištima. Od strane investitora, mladog i dinamičnog bračnog para, dolazio je neophodan impuls u procesu projektovanja, ali i duboko razumevanje autorske arhitektonske vizije. Sami arhitekti pozvali su se na istorijsku arhitekturu svog lokaliteta – današnja provincija Kvebek predstavljala je nekada francusku koloniju, pa su rani, narodni oblici stanovanja pažljivo analizirani i apstrahovani. Otud visoki dvovodni krov sa plitkom strehom, upotreba lokalnih materijala, najviše drveta, i pojedine prostorne proporcije. Drvo koje je korišćeno jeste istočni (atlantski) beli kedar, čija je toplina i tekstura sučeljena sa mat metalnim šavovima konstrukcije.
Prozorski otvori su vrlo racionalno i brižljivo pozicionirani – svaki je osmišljen posebno, tako da hvata najlepše vizure na okolinu, ali i da bude što manjih dimenzija u kontekstu uštede energije. Vodilo se računa i o stranama sveta, tako da je svaki deo kuće u svakom delu dana okupan svetlošću. Igra masa na pročelju, kao i ustrojstvo kompozicione linije daju jasan vizuelni input gde se nalazi glavni ulaz u kuću. Uvođenje spoljašnjosti u enterijer kuće, odnosno prožimanje dve sfere prostora, postignuto je ’probijanjem’ pravilne geometrije osnove.
IZ ISTORIJSKE ČINJENICE DA JE PRE JEDNOG VEKA MALJEVIČEVA SLIKA CRNOG KVADRATA NA BELOM PLATNU UTRLA PUT NOVOM SLIKARSTVU, OVA KUĆA CRPI SNAGU I SUBLIMIRA SVE TEKOVINE MODERNE, POČEV OD BAUHAUSA, PA SVE DO NAJNOVIJIH VARIJETETA MINIMALIZMA U SKANDINAVSKOM DIZAJNU.
Enterijer vile je čist, jednostavan, vazdušast, svevremen – ceo u belini zidova i tavanica. Tek pojedini crni akcenti, ili neutralni momenti podova i mobilijara, oživotvoruju prostor. Suverena vladavina oštrog ugla i dugačke ravne linije, krupan potez komponovanja i princip ’manje je više’ predstavljaju glavne ideje projekta. Cilj je bio obezbediti što više vazduha i prostora za život i rad dinamične porodice. Minimalizam se tako poziva na empatiju, kao i na ideju minimuma kao pokretačke, stvaralačke tendencije. Snažno inspirativni duh kuće zrači iz svake partije prostora, a takođe je vidno izraženo i uverenje da su korisnici toga svesni.ući istovremeno čitanje sva tri sloja u nekim delovima kuće,’ dodaju autori.// ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ- Više u EKO KUĆI No26
