TEREN NA KOME JE OBJEKAT LOCIRAN NALAZI SE TIK UZ POLARNI KRUG I VEOMA JE SPECIFIČAN – ISTOVREMENO SUROV I VELIČANSTVEN, OGOLJEN U VEGETACIJI, ALI BLISTAV U GEOMORFOLOGIJI. POSTOJEĆI PEJZAŽ JE OD AUTORA PROJEKTA ZAHTEVAO NEPRETENCIOZNA ALI DOMIŠLJATA REŠENJA.

Vega cottage je kuća za odmor smeštena na jednom od mnogobrojnih ostrva Vega arhipelaga u Norveškoj. Impozantne i široke vizure na Norveško more i oštre planine koje izranjaju iz njega, učinili su ovo istraživanje vrlo zanimljivim. Vikendica je koncipirana kao jedinstven odgovor na sve uslove njenog prirodnog okruženja, ali je još jedan presudan faktor uključen u poduhvat – tradicionalni lokalni arhitektonski uzorci koji su pronađeni nedaleko od lokacije, u neposrednoj blizini okeana. Radi se o kompleksu starih ribarskih koliba pod nazivom „Naust“, kroz čije je forme i materijalizaciju dokumentovano dugogodišnje iskustvo neimarstva u ovim uslovima i podneblju.

Baza kuće je granitna stena. Iz tog nivelisanog postolja razvija se razuđeni gabarit koji oponaša prirodne nepravilnosti okolnog pejzaža. Dve dominantne mase su denivelisane, što stvara poseban kvalitet u funkcionalnoj organizaciji unutrašnjosti. Da se ne bi ometale dominantne vizure prema moru, pristup kući je dat u formi uske prirodne jaruge, uvale gusto obrasle šipražjem i posute morskim peskom sa obližnje obale. Nakon pojave ove kuće pejzaž je ostao netaknut i divlji, čime su zadovoljeni i polazište i cilj autorske vizije.

Osnova objekta razvijena je na dva nivoa da bi se prilagodila terenu. U celini, prostorni plan je kompaktan. Znatan deo prostora prizemlja namenjen je društvenom životu, dok je na spratu razvijen sistem manjih spavaćih i porodičnih soba. Prizemlje je koncipirano nalik galerijskom prostoru – jedinstvene, centralno organizovane prostorije u čijem centru je smešteno funkcionalno čvorište kuće, kamin. Ognjište kao centar okupljanja duboko je urezano u ljudskoj svesti i vezuje se za same početke civilizacije.

Enterijer je opremljen jednostavno, ali vrlo nadahnuto i duhovito, sa drvetom kao glavnim upotrebljenim materijalom. Posebno su interesantni okviri oko staklenih zidnih površina koji tretiraju pejzaž kao štafelajnu sliku ili pak kao televizijski ekran. Od vrsta drveća zastupljeni su bor i breza, koji su suptilno kombinovani tako da se njihove taktilno-koloritske različitosti nadopunjuju. Izraz celokupnog enterijera je naturalan i takav da izgleda kao da ga je sam vlasnik ručno napravio. Potenciranje taktilnih vrednosti i patine koja se na kući razvija uporedo sa protokom vremena, predstavljaju poseban kvalitet projekta.//ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ – Više u EKO KUĆI No13