USAGLAŠAVANJE SUPROTNOSTI – PRIRODNO I VEŠTAČKO, ORGANSKO I NEORGANSKO, PROSTO I SLOŽENO, ARHITEKTURA I OKRUŽENJE, I STVARANJE HARMONIČNOG JEDINSTVA OVIH KONTRASTNIH PRINCIPA, BILA JE IDEJA VODILJA PRI PROJEKTOVANJU KUĆE FONTE BOA. NAGLAŠAVANJE APSTRAKTNOG I MINIMALISTIČKOG U GRANICAMA PREPOZNATLJIVOG, DOPRINELO JE STVARANJU KOMPOZICIJE KOJA SADRŽI OPTIMALAN ODNOS LINIJE, POVRŠINE I BOJE, ELEMENTA I CELINE.

Kuća Fonte Boa, dizajnirana po uzoru na stare portugalske objekte, smeštena je  na malom imanju vinograda i maslina, na zapadnom rubu parcele. Svojom linearnom orijentacijom omogućava maksimalnu dnevnu osvetljenost, a u interakciji je sa okruženjem i blagim nagibom terena. Jednostavnog, blistavo belog kubičnog volumena, sa razigranim prozorima smeštenim na bočnim fasadama i dvovodnim krovom bez strehe, suptilno se uklapa u krajolik, stvara ugodan kontrast i označava minimalističku intervenciju u prirodi.
Na prvi pogled skroman, dizajn kuće predstavlja neupadljiv, a ipak savremen odgovor na izolovani i slikoviti pejzaž. Nadahnuta upotreba arhitektonskih elemenata kroz jednostavnu geometriju i prirodne materijale daje objektu identitet, jer učestvuje u formiranju njegovog jezika koji je lako čitljiv i stvara volumen oslobođen potrebe za dopunjavanjem.

Interesantna je i nenaglašena veza krova sa zidovima, jer za razliku od strehe, koju smo navikli da viđamo na tradicionalnim kućama, ovde je taj prelaz sasvim blag i ravni se lagano pretapaju jedna u drugu. Kroz čiste linije i redukciju individualnih  funkcija arhitektonskih elemenata krova i zida, apstraktni koncept naglašava senzibilitet minimuma i omogućava tumačenje svojstvene čistote i jednostavnosti. Svest o važnosti arhitektonskog promišljanja sadejstva sa prirodom, temi koja obavezuje i oplemenjuje, svakako je prisutna u celokupnom dizajnu kuće. Prilaz objektu nalazi se sa južne strane i ide kroz zid od prirodnog kamena sa lokaliteta. Zatim do kuće vodi niz platformi, jer se vodilo računa o uklapanju objekta sa terenom koji je u nagibu.

Kuća je postavljena linearno u pravcu severozapad-jugoistok  i omogućava upotrebu resursa koga ima u izobilju zahvaljujući lokalnoj klimi – sunčeve svetlosti,  pa  autor  stvara čitav svet kontrasta i neizvesnosti – između masivnosti i lakoće, dinamičnosti i tišine, prostog i složenog. Prozori različitih dimenzija, adekvatno raspoređeni  na bočnim fasadama, brišu granice između unutrašnje i spoljne sredine, pa tako  okruženje postaje ravnopravni stanovnik kuće. Unutrašnje uređenje svakog sprata podeljeno je na tri dela. U prizemlju stepenice i kuhinja dele trpezariju i dnevni boravak. Na prvom spratu, kupatilo, radna soba i hodnik postavljeni su   centralno u odnosu na dve spavaće sobe, te je svakom delu kuće obezbeđena privatnost. Prostor je vešto podeljen na nekoliko nivoa, pri čemu je zadržan osećaj prostranosti i slobode.

U potrazi za pravom merom u odnosima tamnih i svetlih tonova i njihovog skladnog jedinstva, arhitekta se opredelio da u eksterijeru kombinuje neutralne boje – belu i sivu. Čista i neutralna bela svojom jasnoćom i izražajnošću stvara harmoniju suprotnosti sa prirodom, jer apsorbuje boje iz okruženja i predstavlja element umirenja i uravnoteženja. Minimalističkom pristupu i apstrakciji autor ostaje veran i u dizajnu enterijera, pa su pažljivo oblikovani i komadi nameštaja, jednostavnih, a upečatljivih linija. Podovi, stepenište i pojedini  delovi nameštaja su od svetlog drveta, što unosi notu topline u ovaj dom i doprinosi prirodnom izgledu enterijera. //ek VESNA RAVIĆ – Više u EKO KUĆI No20