PORODIČNA KUĆA ZA ODMOR U AUSTRALIJSKOM GRADIĆU BLERGAURI, KOJI SE NALAZI NA ŽIVOPISNOM POLUOSTRVU MORNINGTON, ODLIKUJE SE IZUZETNO SPECIFIČNOM UPOTREBOM DRVETA. DRVO NIJE SAMO DOMINANTNI GRAĐEVINSKI MATERIJAL I GLAVNO SREDSTVO ZA STVARANJE LIKOVNOSTI, VEĆ JE UPOTREBLJENO I KAO OGLEDALO I ZAPIS AMBIJENTA. PAŽLJIVO ODABRANOG KOLORITA I SLOGA, ONO U SEBI SUBLIMIRA POETIKU SVOG LOKALITETA, NJEGOVU GEOLOŠKU FORMULU, KAO I ORIGINALNU AUTORSKU FILOZOFIJU.

Kuća „Letterbox“ počinje kao poštansko sanduče i razvija se vrlo intenzivno po Z osi, rezultujući prostranim rezidencijalnim objektom koji u zadnjem delu dobija funkciju velike verande. Dizajnirana tako da njen pravi gabarit, formu i koncept spoznamo tek kada je obiđemo u punom krugu, spolja i iznutra, ona sa jedne strane nosi težnju da ostvari minimalni vizuelni efekat, a sa druge, ona je svesna svoje unapređujuće uloge u likovno siromašno građenom okruženju. Ova duhovitost arhitektonske postavke ukazuje na želju autora za preispitivanjem konvencionalnih načela i dometa arhitekture.

Osim što izostaje jasno definisan ulaz, građevina nema ni klasičnu podelu po fasadama. Jedan korpus eksterijera, onaj orijentisan tako da najbolje iskoristi dnevni hod sunca, materijalizovan je kao „zlatna strana“ – obložena u potpunosti drvetom toplih tonova, koji svojom bojom asociraju na pesak, sunce i stene, a svojim ritmom na vetar, talase i promenljivost neba. Predviđeno je da se celokupni život odvija u dvorištu iza kuće, budući da svojom formom i funkcijom ceo njen zadnji deo nosi ulogu verande.

U enterijeru, drvo je ponovo glavni motiv – jarko crvene boje i dinamične strukture u više ravni, ono sada na nov način preuzima ulogu transmitera svetlosti. I ovde se susrećemo sa impresivnom upotrebom drveta – živopisni brodski pod u celoj kući ponovo nosi ulogu „zapisa“, ali sada nešto intimnijeg, životnog karaktera. Na drugoj strani kuće linijski se nižu odaje od kojih svaka poseduje svoj osobeni odnos prema „zlatnoj strani“.

Poput slikara Sezana, koji je počeo da objektivizuje prirodu tako što ju je rekonstruisao, izbacivši najpre sve suvišno iz nje kako bi došao do prastrukture forme, a potom je iznova gradio uz otkrivanje „geoloških naslaga” i njene suštine, tako su  i projektanti kuće „Letterbox“ prikazali nov način konstrukcije prostora koji je suprotan statičnoj, trodimenzionalnoj euklidovskoj šupljini.

Analogno Sezanovoj slici, koja je podsećala na mozaik od poteza četkice, „Letterbox“ je mozaik od naslaganih ravni-uzoraka iz prirode, kojima je sagrađen prostor kuće kao samostalna stvarnost. Ta nova, pročišćena svest o građenom prostoru, koja se zalaže za stvaranje, a ne za reprodukovanje, za idejnu, a ne za upotrebnu vrednost, predstavlja glavnu specifičnost projekta. Ona izražava pobunu protiv apersonalnosti arhitekture, apersonalnosti ambijenta, svake konvencionalnosti, konformizma i regularnosti.//ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ – Više u EKO KUĆI No09