nasa reklama

DEČJA ZEMLJA

Autori:
ARCÒ – ARCHITETTURA E COOPERAZIONE MCARCHITECTS
Objekat:
DEČJI EDUKATIVNI CENTAR
Lokacija:
UM EL NASSER, POJAS GAZE
Površina:
400

DECA SA MNOGIH UGROŽENIH PODRUČJA ŠIROM SVETA U KOJIMA BESNE POLITIČKI, VERSKI I RASNI SUKOBI, TRAŽE PAŽNJU I POMOĆ U SVAKOM TRENUTKU SVOG ŽIVOTA I ODRASTANJA I MOLE ZA MALO SVETLOSTI OD SVIH NAS NA GLOBALNOM PLANU. ARHITEKTI  KOJI SE BAVE ODŽIVOM ARHITEKTUROM PREUZIMAJU ODGOVORNOST DA KREIRAJU NJIHOVU SADAŠNJOST I PROJEKTUJU NJIHOVU BUDUĆNOST.

U pojasu Gaze, gde vlada večni nemir i pritisak zbog netrpeljivosti između Palestine i Izraela, u želji da se obezbede kvalitetniji uslovi za život žena i dece iz beduinskih zajednica, 2011. godine započela je izgradnja dečjeg centra Um al Nasser.
Objekat čiji su autori stručnjaci za održivu arhitekturu Studio ARCò arhitektura i kooperacija i  studio MCA Mario Cucinella Architects, izgrađen je za samo nekoliko nedelja  tehnikom “uradi sam”. Kao građevinski materijal korišćene su vreće napunjene zemljom, tehnika koja je u ovom pustinjskom  ambijentu već uspešno primenjivana na zapadnoj obali oblasti Gaze.

Beduinska tradicija građenja
U samom procesu izgradnje učestvovala je i lokalna zajednica Um al Nasser. Ovo Društvo šatora, kako se nazivaju beduini sa severa zemlje, proterano je iz Biršeba 1948. godine i ima polunomadsku istoriju, autentičnu kulturu i zanimljivu tradiciju građenja koju neguje sve do danas

Sa osvrtom na prošlost čiji su tragovi u pustinji još uvek vidljivi, projekat ima za cilj promovisanje ovog specifičnog lokalnog identiteta kroz reinterpretaciju beduinskog šatora – privremene strukture gde vertikalni elementi podržavaju dekorisanu tkaninu, obično izrađenu od ovčije vune. Struktura šatora je podeljena na dva različita prostora: jedan javni deo, za zajedničke aktivnosti i za prijem gostiju, i drugi privatni, za svakodnevni porodični život.
Kombinujući inovativne tehničke mogućnosti sa savremenim arhitektonskim elementima, Um al Nasser višenamenska struktura implicira ove tradicionalne karakteristike. Krov menja beduinski šator, urađen je od gvozdenih držača, savijen sam po sebi i predstavlja zamenu za dekorisanu tkaninu. Dizajn horizontalnih linija beduinskih tkanina se čita kroz sistem drvenih brisoleja koji kontrolišu sunčevo zračenje i čine ambijent otvorenim i osvetljenim sa unutrašnje strane.
Zidovi koji okružuju centralno dvorište i učionice izgrađeni su od vreća napunjenih zemljom takozvanom “earthbags” tehnikom, koju je 1980-tih prvi put koristio Nader Kalili. Izolacioni zidovi omalterisani blatom okružuju područje obdaništa u kome se deca igraju i uče, imitirajući tako oazu u kojoj su zaštićena od spoljašnjih dešavanja.

Dečji centar je delimično ukopan prizemni objekat koji pokriva površinu od 400m2. Čine ga šest učionica, biblioteka, prostorija za dekana i učitelje, prostor za prijem, laboratorija za psihomotorne aktivnosti, multifunkcionalni  prostor, ambulanta  i toalet. Veličina svake učionica je 25 m2 i može da primi oko 25-oro dece. Dečja zemlja nudi prostor i usluge porodicama, savetovanja i kurseve za održavanje zdravog života i mira.

Ekološki uticaj
Projekat beduinske škole predstavlja arhitektonski model za palestinski građevinski sektor. Pravi je primer ekološke arhitekture koja je od malog postigla mnogo bazirajući se na ‘low tech’ rešenju i niskom budžetu. Ovakav projekat jednostavno  je objasniti i primeniti i moguće ga je lako replicirati u sličnim kontekstima.

PODRUČJE KAO ŠTO JE ZONA GAZE KARAKTERIŠE NEDOSTATAK URBANISTIČKOG PLANIRANJA, ŠTO JE IZMEĐU OSTALOG POSLEDICA STALNIH SUKOBA U KOJIMA STRADAJU NEVINI I RUŠI SE POSTOJEĆE. SVE ŠTO SE IZGRADI, POSLE IZBIJANJA RATA BUDE PORUŠENO, I ONDA SVE POČINJE IZ POČETKA.

Upotreba zemlje i drveta smanjuje prisustvo materijala koji imaju negativan uticaj na životnu sredinu. Prirodni ventilacioni sistem održava nižu unutrašnju temperaturu i optimalan hidro-toplotni komfor, čime se obezbeđuje prijatnost boravka i rada. Sistem dvostrukog krova aktivira konvektivne pokrete i razmenu vrućeg i hladnog vazduha sa dna, dok fotonaponski paneli koriste njegov nagib i proizvode električnu energiju čineći objekat održivim.// ek KATARINA TOMIĆ – Više u EKO KUĆI No25