nasa reklama

SOLARNI RUBIKON

Piše:
STANKO STOJILJKOVIĆ, NOVINAR I PUBLICISTA

Sunce je izobilno i izdašno. Kako to u najvećoj meri iskoristiti? Australijski naučnici sa Univerziteta Novi južni Vels, nedavno su nadomak Sidneja, prvi put u istoriji, više od 40 odsto sunčevih zraka pretvorili u toplotu, što je uveliko otvorilo vrata korišćenju gotovo nepresušne energije naše zvezde – za ljudske potrebe.

Tehnološki podvig za divljenje ni izdaleka nije izmamio srazmerno ushićenje svetskih glasila, iako je novost u priličnoj meri razglašena. Ključni tehnološki iskorak u iskorišćenju fotonaponskih ćelija podgrejao je nadanja da su sunčevi zraci pregazili istorijski „energetski Rubikon” i uključili se u nadmetanje sa ostalim obnovljivim izvorima. Potvrda toga stgla je i iz postrojenja pod vedrim nebom u Sjedinjenim Državama.
„To je najveći ikada zabeleženi učinak pretvaranja sunčeve svetlosti u električnu struju”, izjavio je prof. dr Martin Grin, direktor Australijskog centra za naprednu fotonaponsku tehnologiju (ACAP), koga su odavno prozvali „ocem fotonapona”. U čemu je tajna uspeha?

Uobičajene solarne ćelije upotrebljene su na nov način, i to unapređenje može se bez ikakvih teškoća primeniti u industrijskoj izradi. Najnovije postignuće zasniva se na usmeravanju zračenja koje je smišljeno za fotonaponske tornjeve u Australiji.

Prekretnica izražena prebačajem granice od 40 odsto iskoristljivosti, najnovija je u niski dostignuća istraživača ovog australijskog univerziteta u protekle četiri decenije. Uspinjanje ka vrhu započelo je 1989. godine s dvostruko manjom delotvornošću (20 posto).

Fotonaponski tornjevi su osmišljeni u kompaniji Rejdžen risorsiz, koja je napravila preteču kule za pomenuto ispitivanje, a solarne ćelije su izrađene u američkoj kompaniji Spektrolab. Suštinski deo energetskog postrojenja predstavljaju naročiti optički filteri za upijanje sunčevog zračenja koje se u uobičajenim solarnim ćelijama rasipa. Kako? Odbijaju svetlost jedne, a propuštaju svetlost ostalih talasnih dužina.

U Australiji najavljuju prve probne solarne elektrane sa većim učinkom sunčeve energije koji će pojeftiniti korišćenje obnovljivih izvora. Naučno-tehnološki opis poduhvata pojaviće se u poznatom časopisu za fotonaponsku tehnologiju.

Dosadašnji rekord iznosio je 36,7 procenata delotvornosti, a postigli su ga jedan iz lanca nemačkih Fraunhofer instituta i francuska kompanija Sojtek. Australijska kompanija Rejdžen risorsiz je upravo najavila da će se u sledećih nekoliko godina približiti učinku od 45 odsto.

Profesor Martin Grin je prethodno rukovodio kompanijom koja je proizvodila staklene solarne ćelije od polikristalnog silicijuma, a svetsku slavu stekao je sa silicijumskim solarnim ćelijama koje su svojevremeno dostigle najveći učinak. Napisao je šest knjiga i mnoštvo naučnih članaka iz oblasti poluprovodnika, mikroelektronke, optoelektronike i solarne tehnologije.

Uz pregršt međunarodnih priznanja, od kojih je najznačajnije Ajnštajnova nagrada za solarnu energiju, prošle godine izabran je u Kraljevsko društvo (Britanska akademija nauka), u čijim je redovima više od 80 nobelovaca.// – EKO KUĆA No14