nasa reklama
Revolution Slider Error: Slider with alias odrzivi-razvoj not found.
Maybe you mean: 'clone' or 'home-slide-no32'

ODRŽIVI RAZVOJ

ODRŽIVI RAZVOJ
Održivi razvoj je briga današnjeg društva o potrebama budućih generacija, težnja da se stvori bolji svet, balansirajući socijalne, ekonomske i faktore zaštite životne sredine. Suočena sa evidentnom dolazećom opasnošću, javnost širom sveta je postala svesna potrebe da zaštiti i očuva svoje prirodno okruženje, zbog čega su u toku javne međunarodne dis kusije na temu održivosti i ekologije, koje čak utiču i na pro mene političkih stavova. Defi cit pojedinih resursa doveo je do povećanja njihove cene i traganja za alternativnim rešenjima. Upotreba konvencionalnih izvora energije ostavlja neizbrisive trago ve na okolinu i društvo. Oni postaju sve ređi i skuplji, a smatra se da su oni jedan od glavnih uzroč nika klimatskih promena i drugih ekoloških katastrofa. Pitanje usklađivanja odnosa ekonomije i ekologije prvi put je javno pokrenuto 1968. godine. Članovi internacionalnog „Rimskog kluba“ su 1972. godine objavili svoj čuveni izveštaj „Granice rasta“, u kom su promovisali ideju da ekonomski razvoj mora biti praćen zaštitom životne sredine.

EKOLOGIJA+EKONOMIJA
Postoji predrasuda da je zaštita životne sredine u sukobu sa ekonomskim razvojem. Praksa najrazvijenijih zemalja tokom poslednje decenije dokazuje
suprotno: koncept razvoja zasnovanog na potrošnji prirodnih resursa je zastareo. Kapital se danas u najrazvijenijim zemljama sve više ulaže u zaštitu okoline, štednju energije i drugih resursa i u razvoj tehnologije prijateljske prema prirodnoj okolini, a manje razvijene zemlje treba da slede taj put. Ekonomija odnos prema pri rodi razmatra kao racionalnost eksploatacije resursa, a ekologija za cilj ima minimiziranje gubitaka, koji po životnu sredinu nastaju usled proširenja ljudske ekonomske aktivnosti. Koncept održivog razvoja vodi ka efi kasnijem privrednom razvoju, jer se smanjuje rasipanje energije i resursa i ostvaruje se dugoročno poboljšanje odnosa prirode i privrede u globalnim razmerama. Održivi razvoj treba podsticati fi skalnim merama na lokalnom nivou, koji za cilj ima sprečavanje zagađenja i rasipanje prirodnih bogatstava.

UN EARTH SUMMIT
Na konferenciji Ujedinjenih nacija u Stokholmu 1972. prvi put je javno razmatran održivi razvoj na globalnom nivou i defi nisani su principi za očuvanje prirodnog okruženja. United Nations Rio Earth Summit održan je 1992. godine, na kom je šira javnost upozorena na posledice neograničenog trošenja prirodnih resursa, na globalno zagrevanje i ubrzano uništavanje prirodnih ekosistema. Na samitu u Kjotu 1996. zemlje učesnice su se obavezale da globalnu emisiju štetnih gasova u periodu od 2008. do 2012. godine vrate na nivo za 5% niži nego u 1990. godini. Rio +5 samit održan je u Njujorku 1997. godine. Preispitan je dotadašnji napredak i prepoznati su problemi koji još nisu rešeni. Rio +10 samit je održan u Johanesburgu, u Južnoj Africi, 2002.
Potpisano je više konvencija o održivosti, zahvaljujući napretku postignutom u Kjotu. Rio +20, planiran za 2012. godinu, preispitaće obaveze država za održivi razvoj.

AGENDA 21
Jedan od ključnih dokumenata usvojenih na samitu u Rio de Ža neiru 1992. godine je Agenda 21 – deklaracija o namerama i obavezivanje na održivi razvoj u 21. veku. Ovo preporučuje integrisan i kreativan pristup kako bi se omogućio održivi razvoj. Teme su siromaštvo, zaštita atmosfere, šuma, vodenih resursa, zdravstvo, poljoprivreda, ekološki zdravo upravljanje biotehnologijom pa do pitanja odlaganja otpada. Mnoge države su formirale svoje komisije za održivi razvoj i napravile strategije za njegovo postizanje. Predviđena je integracija manje zastupljenih grupa u proces odlu čivanja o zaštiti životne sredine. Novitet u odnosu na druge dokumente Ujedinjenih nacija predstavlja izričito priznanje uloga „bitnih grupacija“, kao što su žene, deca i omladina, poljoprivrednici i preduzetnici. Ujedinjene nacije su počele da računaju na ulogu ovih grupacija u svojim programima, za razliku od prethodne prakse koja je isključivala sve aktere osim nacionalnih vlada i nekoliko favorizovanih posmatračkih organizacija.

KLIMATSKE PROMENE
Fenomen globalnog zagrevanja je u prvi mah posmatran od strane specijalista za klimatske promene sa skepticizmom. Međutim, na drugoj konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, 1996. godine u Ženevi, eksperti su potvrdili da se broj prirodnih katastrofa učetvorostručio za poslednjih 30 godina. Procenjeno je da se temperatura povećala za 0,3 0,6oC u dvadesetom veku, a nivo mora se podigao u proseku za 15 25 cm. Predviđa se naglo širenje ovih promena u narednim decenijama. Ukoliko se u skorijoj budućnosti ne preduzmu efi kasne mere zaštite okoline, u 21. veku bi temperature mogle da se povećaju za 2 5o C, a podizanje nivoa mora bi dovelo do ogromnih poplava, uništenja gradova i celih regiona, tako da bi mnogi ljudi ostali bez svojih domova. Topljenje ledenih kapa i glečera je još jedna posledica promene klime. Za glečere se smatra da mogu nestati do kraja ovog veka. Glečer Kolumbija, na
Aljasci, se u poslednjih 25 godina povukao za 15 km. Predviđa se da će se, zbog topljenja ledene kape na Severnom polu, Golfska struja usporiti za 25% u ovom veku.

EFEKAT STAKLENE BAŠTE
Zemljina atmosfera je gasoviti omotač i sastoji se od azota (78%) i kiseonika (21%) i velikog broja drugih gasova, koji su prisutni u malim količinama, ali veoma značajni, jer dovode do stvaranja efekta staklene bašte. CO2 čini 60%
ovih štetnih gasova a od početka industrijske revolucije njegova količina je povećana za 30%. Sunčevo zračenje koje dolazi do površine Zemlje delimično se odbija od nje u vidu infracrvenih zraka, koji se zbog efekta staklene bašte
zadržavaju u atmosferi. Zahvaljujući ovoj prirodnoj pojavi, temperatura zemljine površine se podigla na 15o C sa nekadašnjih 18o C, čime je omogućeno stvaranje života na zemlji. Međutim, pod uticajem ljudskog delovanja, efekat staklene bašte je u poslednjih pola veka izuzetno povećan. Naučnici tvrde da je globalno zagrevanje direktno povezano sa efektom staklene bašte koji je u stalnom porastu. Faktori koji dovode do povećanja efekta staklene bašte su: sagorevanje prirodnog gasa, uglja i naſt e; različiti načini upotrebe zemljišta; industrijski gasovi; seča šuma; porast populacije.

PORAST POPULACIJE
Populacija se u poslednjih sto godina drastično povećala, od oko 1,5 milijardi 1900. do oko 6 mi l ijar di 2000. godine. Očekuje se da će 2050. godine broj ljudi dostići između 7,5 i 10,5 milijardi. Povećanje broja ljudi dovodi u pitanje
dovoljno hrane i skloništa za sve, kao i kvalitet života, pogotovo u nerazvijenim zemljama gde je rast populacije nekontrolisan. Istovremeno je došlo do tolike pot rošnje prirodnih sirovina i fosilnih goriva, da predstavlja realnu pretnju za
buduće generacije. Očekuje se da će postojeće zalihe naſt e biti potrošene za oko 50 godina, pri rodnog gasa za 70, a uglja za 190 godina. Opadanje kvaliteta vazduha i nedostatak vode za piće, posebno u gradovima industrijskih zemalja,
negativno utiče na zdravlje stanovništva. Otpad proizveden u ovim zemljama, gomila se u gradovima i zagađuje zemljište. To direktno negativno utiče na zemljoradnju i kvalitet hrane.

ŠTA ĆEMO URADITI?
Trebalo bi da se u potpunosti okrenemo ekološkom načinu gradnje, kako bismo ublažili veliku štetu koju smo naneli prirodi. Istraživanja naučnika govore da nije kasno, ali da će biti prekasno ukoliko ne promenimo naše ponašanje u narednih deset godina. Nama je već dostupan širok izbor razvijenih tehnologija za aktivno korišćenje prirodnih resursa, koje neće ugroziti lepotu naše planete. Potrebno je samo da nađemo naj bolje moguće rešenje za svaki pojedinačan slučaj, tako da ono odgovori na konkretne zahteve
lokacije i objekta. Cilj je postizanje maksimalnog efekta sa što manjim uloženim sredstvima. Savremene tehnologije efi kasnog korišćenja energije i resursa otvaraju nove mogućnosti za različita održiva arhitektonska rešenja, koja još nisu potpuno istražena.// Više u EKO KUĆI No01