U ŽELJI DA NA NAJBOLJI NAČIN PREDSTAVIMO RAD VLADIMIRA ĐUROVIĆA NAŠIM ČITAOCIMA, ZAMOLILI SMO GA DA NAM DA EKSLUZIVNI INTERVJU ZA EKO KUĆU.

Ekskluzivni intervju za magazin EKO KUĆA dao je Vladimir Đurović, jedan od najuglednijih pejzažnih arhitekata u svetu. Njegov dizajn odiše prefinjenošću i jednostavnošću, a njegova rešenja su svevremena. Za njegove projekte može se reći da predstavljaju savršen sklad prirode i arhitekture.

Vladimir Đurović rođen je u Libanu, a fakultet za pejzažnu arhitekturu završio je u Engleskoj 1989. godine. Kasnije, 1992. godine, u Americi završava i master studije pejzažne arhitekture. Posle rada u Americi vraća se u Liban, gde 1995. godine osniva biro za pejzažnu arhitekturu, koji je brzo stekao svetski renome. Biro se bavi uređivanjem spoljašnjih prostora na takav način da se ističe jedinstvenost prirode.Vladimir Đurović je dobitnik mnogobrojnih nagrada. Najznačajnije su Nagrada za dizajn 2007. godine za rezidenciju Elija Saba, koju dodeljuje Američko udruženje za pejzažnu arhitekturu, Nagrada za delo i doprinos 2008, od istog udruženja. Biro Vladimir Đurović je 2007. godine osvojio prestižnu nagradu „Aga Kan“ za trg „Samir Kasir“, projekat koji je izveden 2004. godine u Bejrutu.

Šta je odredilo vašu strast prema dizajnu? Šta vas je inspirisalo da izaberete pejzažnu arhitekturu?

Odrastanje na planinama Libana obraslim borovim šumama sigurno je imalo uticaja na moj budući pravac. Moja strast da stvorim sredinu koja će približiti ljude prirodi sigurno je odatle potekla.

Rođeni ste u Libanu, studirali u Velikoj Britaniji, kao i Americi, gde ste radili nekoliko godina. S obzirom da ove zemlje imaju veoma različit pejzaž, klimu i biljke, kako je to uticalo na vaš dizajn?

Upravo ta raznolikost me je pripremila da budem veoma pažljiv kada radim na različitim mestima, da uviđam razlike i da im se prilagođavam. Naši su projekti razbacani po celom svetu, i pri projektovanju moramo da uzimamo u obzir različitost geografskih područja, kao i klimatskih uslova, da li su sušni, tropski ili umereni. Rad u drugačijim uslovima sredine i u različitim kulturama jeste srž naše inspiracije i razvitka.

Koliko pažnje poklanjate održivosti i zaštiti prirode u vašim projektima? Da li uspevate da ubedite klijente da izaberu održivija rešenja?

Očuvanje i obnavljanje prirodne sredine najvažnija je misija pred nama. Mi vrlo blisko sarađujemo sa klijentima kako bi intervencije bile što manje, a što trajnije, da najmanje moguće utiču na prirodu i nanose joj što manje štete, i neprestano tragamo za što primerenijim načinima da koegzistiramo sa njom.

Da li neke određene biljke uvek koriste u vašim projektima i zašto? I možete li nam reći koje je vaše omiljeno drvo?

Biljke predstavljaju osnovu za kontekst projekta. Na svakom mestu mi koristimo domaće biljke kako bi nam pomogle da prilagodimo naše intervencije njihovom području i da ih istovremeno oživimo. Drveće je potpuno čarobno i imam nekoliko omiljenih vrsta na svakom mestu gde sam radio.

Voda je čest element u vašim vrtovima. Zašto vas ona toliko privlači?

Voda je postala jedan od najvrednijih resursa, i treba je koristiti štedljivo i primereno. Ipak, kada je uklopljena na pravi način, voda može da preobrazi neko mesto. Njeni raznoliki zvuci i žubor, njena beskrajna refleksija i to što hladi i unosi spokoj presudni su za doživljaj spoljašnje sredine.

U Beogradu se prilikom izgradnje novih građevinskih objekata ostavlja veoma malo mesta za zelenilo. Da li se takve stvari dešavaju u Bejrutu, kako to utiče na grad i na koji način rešavate takve probleme?

Kada sam se prvi put vratio u Bejrut 1995. godine, situacija je bila potpuno ista kao i u Beogradu. Srećan sam što mogu da kažem da se nakon sedamnaest godina rada i podizanja svesti stvari polako menjaju, i da ljudi i političari počinju da uviđaju i shvataju vrednost slobodnog prostora u gradu, kao i smisao i ulogu pejzažne arhitekture. Mislim da kada se bude izgradilo nekoliko uzornih projekata, sa odmerenim i kvalitetnim intervencijama, da će se taj trend nastaviti jer je to dugotrajna i dobitna kombinacija u svakom smislu: sociološkom, ekonomskom i ekološkom.

Bassil Mountin Escape, Fakra Liban, privatna rezidencija

Kako vidite vezu između arhitekture i pejzažne arhitekture i koliko je značajna povezanost ta dva kreativna tima?

Da bi se ostvario značajan projekat, neophodan je skladan odnos svih oblasti dizajna. Treba da postoji jedinstven duh koji ih sve prožima. Povezanost arhitekture i pejzažne arhitekture presudna je za postizanje celovitih projekata koji će omogućiti kvalitetne uslove za život i životnu sredinu.

Dobitnik ste mnogobrojnih međunarodnih priznanja i osvajali ste nagrade na više međunarodnih takmičenja u oblastima pejzažne arhitekture i dizajna. Recite nam koja od tih nagrada ili priznanja ima za vas poseban značaj?

Do sada nam je najznačajnija nagrada „Aga Kan“ za arhitekturu koji smo dobili 2007. godine. To je nagrada koja menja i vas i svaki naredni projekat kog se prihvatite. Ta nagrada ističe projekte koji imaju pozitivan uticaj na društvo i daju doprinos društvu, i prevazilazi i sam projekat i arhitektu.

Po vašem imenu znamo da ste poreklom iz Srbije. Da li ste ikada bili u Srbiji i da li planirate da u budućnosti radite kod nas?

Moj otac je srpsko-crnogorskog porekla, a majka mi je Libanka. Pre nekoliko godina konačno sam posetio Srbiju i Crnu Goru! To je bilo veoma dirljivo za mene, i bio bih presrećan kada bih imao priliku da radim tamo i doprinesem razvoju Srbije i Crne Gore, naravno, kada se pojavi pravi projekat.

Na kojim projektima trenutno radite i kakvi su vam budući planovi?

Trenutno radimo na više projekata u Indiji, na Bliskom istoku, u Kanadi i Meksiku, koji se mogu svrstati u javne i privatne prostore. Imamo mnogo planova za budućnost, ali najvažnije nam je da ostvarujemo značajne i veoma kvalitetne projekte u raznim delovima sveta u kojima radimo.//ek ALEKSANDRA RADINOVIĆ- Više u EKO KUĆI No06