Objavljivanje podzakonskih akata vezanih za termičke karakteristike zgrada i izdavanje sertifikata, o njihovoj energetskoj efikasnosti, popularno nazvanih pasoši, izazvalo je u stručnoj javnosti veliko interesovanje i brojne polemike. Reakcije su, kao i uvek, bile dvoznačne: od onih koji u potpunosti podržavaju ovakve mere i u njima vide dobar korak ka usklađivanju sa praksom evropskih zemalja, do onih koji smatraju da su uslovi postavljeni ovom regulativom preoštri i da svakodnevna praksa neće biti u mogućnosti da na njih odgovori, što za sa posledicu može imati udaljavanje normativa od onoga što se na terenu dešava.

Ako se kao cilj nastajanja svake zgrade postavi da ona treba da obezbedi ugodne, komforne uslove za boravak i rad ljudi u skladu sa njenom osnovnom namenom, onda je pozicioniranje pristupa samoj strukturi zgrade definisano klimom i mikroklimom lokacije.

TERMIN INTEGRALNO PROJEKTOVANJE DEFINIŠE KOMUNIKACIJU RAZLIČITIH STRUKA, KOJE KROZ ZAJEDNIČKU DISKUSIJU USAGLAŠAVAJU REŠENJA, TRAŽEĆI OPTIMALNO.

Da li je rezultat dovoljno dobar, vidi se i na prvi pogled na sve strane. U cilju poboljšanja kvaliteta zgrada, a time i poboljšanja njihove energetske efikasnosti, neophodno je da se u proces projektovanja vrati lična komunikacija svih projektanata koji učestvuju u procesu. Termin koji je danas usvojen da definiše ovakvu komunikaciju i projektantski pristup je integralno projektovanje, a podrazumeva da se svi projektanti okupe i kroz zajedničku diskusiju i usaglašavanje izvedu jedno jedinstveno rešenje. To podrazumeva toleranciju, ne dominaciju i pre svega otvoren um i pristup dogovaranju. Samo takvim postupkom, kroz integralno projektovanje i proces iterativnog dogovaranja svih struka, možemo biti sigurni da će rezultat biti dovoljno kvalitetan u zadatim uslovima lokacije da princip astronautskog odela bude zaboravljen, a potrošnja energije minimalizovana. Naravno, na dobrobit i sreću budućih korisnika.//

Više u EKO KUĆA No 5